Hibiskus je projekat Globalnih Glasova, osmišljen da poboljša kinesko-afričke razgovore koji se odvijaju online i da započne dijalog o odnosu između Kine i Afrike, posebno da podstakne razgovore između blogera u obe regije i onih izvan regije koji pišu o odnosima između Kine i Afrike.

Kinesko interesovanje za i prisutnost u Africi su naglo porasli u poslednjih nekoliko godina, i Kina je postala najveći trgovinski partner ovog kontinenta. “Trgovina između Kine i Afrike je porasla za više od 22% prethodnih godina i dostigla $80,5 milijardi u prvih pet meseci 2012 godine,” piše Mike King navodeći podatke Kineskog Ministarstva Trgovine.

Kao deo ovog projekta, redovno ćemo postavljati blogove ili bilo koje druge web stranice društvenih medija koje se bave odnosom Kina-Afrika. Danas Vam predstavljamo blog Kina u Africi: Prava priča koju je napisala Deborah Brautigam, autor The Dragon's Gift: The Real Story of China in Africa (Zmajev dar: Prava priča o Kini u Africi).

Transparent u Pekingu novembra 1996, tokom Foruma o Saradnji između Kine i Afrike. Slika objavljena pod Creative Commons (CC BY-SA 2.0) od strane Flickr korisnika stephenrwalli

Deborah Brautigam je:

Profesor i direktor, Međunarodnog Programa za Razvoj, sa Univerziteta Johns Hopkins / SAIS; visoki naučni saradnik na IFPRI, i autor knjige Zmajev dar: Prava priča o Kini u Africi. Kao učenik iz Kine, prvi put sam otišla u Afriku 1983 godine da istražujem kineski angažman i nikada nisam prestala.

Knjiga Kina u Africi: Prava Priča je osvojila Danwei Model Worker Awards (Danwei Nagrade za Primerenog Radnika) 2012, koji pripada listi najboljih stručnih web stranica, blogova i online izvora za informacije o Kini.

Sledi nekoliko zanimljivih priča koje je Deborah Brautigam napisala o prisutnosti Kine u Africi.

‘Učenje kineskog jezika u Zambiji‘:

Sve veći broj studenata daje stvarno mnogo materijala za istraživanje u vezi sa prisustvom Kine u Africi. Nedavno sam pročitala magistrasku tezu Arwen Hoogenboscha, koja završava svoj magistarski rad u Leidenu. Njena teza, “Napravljeno u Kini”: Kinezi kao roba i socioekonomski resurs u školama na kineskom jeziku u Zambiji” je odlično štivo.

Arwen je nekoliko meseci radila na “posmatranju uz učestvovanje”, upisala se u školu kineskog jezika u Zambiji (koja ima i Konfucijevski Institut i privatnu školu kineskog jezika za-profit). Upoznala je svoje kolege studente, i izveštava o njihovim različitim ciljevima i nadama povezanim za učenje kineskog.

Ona nastasvlja:

Arwenina je veoma pažljiva u svojoj analiza motiva zašto stanovnici Zambije uče kineski. Neki misle da će time unaprediti svoje šanse za posao, iako Arwen piše: “Izgleda da kineske kompanije daju prednost kineskim kvalifikovanim radnicima” Mislim da Afrikanci koji govore kineski imaju puno više mogućnosti nego možda Arwen. Trenutno sam u Etiopiji i gledam neke divne primere kineskih kompanija koje zapošljavaju Etiopljane na visokom nivou upravljanja. Menadžer proizvodnje u jednoj firmi je Etiopljanin – on vodi to mesto (Kineski vlasnik takođe ima fabrike u Somaliji, Sudanu, Maliju, i nekoliko drugih afričkih zemalja).

‘Kenijski Trgovci Protestuju Protiv Kineske Konkurencije‘:

Povećanje broja kineskih trgovaca na afričkim tržištima je jedno od stalnih gorkih pitanja u odnosu između Kine i Afrike. Ovaj video prikazuje nedavne proteste u Nairobiju, afrički trgovci strahuju i boje se takve konkurencije. Potrošači uglavnom pozdravljaju prodaju proizvoda po nižim cenama, ali se često žale na loš kvalitet jeftine robe.

Dobra strana ovoga: jeftini kineski mobilni telefoni je omogućio Afrikancima na dnu piramide da komuniciraju u neočekivano velikom broju. Negativna strana obuhvata krivotvorene lekove – što je redovna pojava – koji mogu pogoršati bolest ili ne uspeti u sprečavanju smrti. Ovo stvara atmosferu straha i nepoverenja koje utiču na sav kineski farmaceutski izvoz. Nijedan od tih proizvoda ne treba da prodaju kinezi, naravno. Kao što sam prethodno napomenula, hiljade afričkih trgovaca posećuju kineske gradove i izvozi direktno iz Kine na svoja matična tržišta.

Video postavljen na YouTube od strane NTVKenya 16 avgusta 2012, pokazuje Kenijske trgovce koji protestuju protiv kineskih trgovaca:

‘‘”Zombie” Kineska Zemlja Grabi Napredak u Africi Opet u Novoj Bazi Podataka!!‘:

Prošle nedelje, na velikoj konferenciji Svetske Banke o zemlji, objavljena je nova Matrica za Zemlju, baza podataka za “Grabljenje Zemlje” . Projekt Matrica za Zemlju je “međunarodno partnerstvo koje uključuje pet glavnih evropskih istraživačkih centara i 40 grupa civilnog društva i istraživačkih grupa iz celog sveta.” Na papiru, oni imaju snažnu metodologiju i veoma stroge kriterijume za projekte koji će biti uključeni. Međutim, u praksi, izgleda da rutinski krše vlastita pravila, barem kada je reč o kineskim “projekata” u Africi.

Ona dalje daje popis kineske “zombi” zemlje zgrabljene u Africi:

Razumem da ima puno kineskih ulaganja u zemljište u Aziji, posebno u Kambodži i Laosu. Ne znam za slučajeve iz Azije, ali kad je baza podataka puštena u javnost, proverila sam slučajeve Kina-Afrika u online bazi podataka, koja navodno navodi samo slučajeve koji su prošli njihovu “strogu” proveru činjenica (koja navodno podrazumeva i proveru da li je neka druga NVO objavila link na medijski izveštaj o navodnom slučaju). Želela sam da vidim koji se “Kineski Zombie projekti” (tj. mrtvi projekti, ili projekti koji u stvari nikada nisu zaživeli!) nalaze u njihovoj bazi podataka kao potvrđeni. Sledi jedan primer:

(1) ZTE projekt za palmino ulje na 2.800.000 hektara u DR Kongo. O ovom projektu se govorilo, ali nikada nije finalizovan, zemlja nikada nije bio dodeljena, projekt – koji je bio na sigurno više od 100.000 ha – nikada nije bio tako veliki – i bio je mrtav godinama.

(2) ABSA Biofuels 30,200 ha u Etiopiji. Huh? Ovaj predloženi zajednički poduhvat nije “kineski”, već Južnoafrički-kineski-etiopski, i bio je uvršten u bazu podataka Etiopije 2008 godine, u fazi “pre-implementacije”. Nikada nije sproveden.

(5) Zimbabawe 101,170 ha projekt navodnjavanja kukuruza, o kome sam pisala više puta. To je bio ugovor o gradji koji je vlada Zimbabvea dala kineskoj kompaniji, a ne kineskom ulaganju. Nisu bili plaćeni. Otišli su kući. Zemljište se nikada nije razvilo. Sve se ovo dogodilo gotovo pre deset godina, 2003 za ime božije!

‘Problem Slobodne Štampe u Africi: Da li je Kina Prouzrokovala Sve Ovo?‘:

15 aprila 2012, New York Times objavio je članak urednika Mohamed Keita o problemu slobodne štampe u Africi, gde se tvrdi da se sloboda štampe u Africi pogoršava – zbog Kine.

Keit je u svom članku izneo dosta dobrih mišljenja. Novinare koji istražuju čekaju veoma trnnovite ceste u mnogim delovima Afrike i mnogi od njih su veoma hrabri u neverovatno teškim okolnostima.

Međutim, ne uspeva da dokaže povezanost povećane kineske ekonomske aktivnosti u Africi sa povećanim potiskivanjem medija.

Na pitanje “Zašto ovakav uznemiravajući trend? (potiskivanja medija) “Keita ukazuje na (između ostalog)” uticaj Kine, koji je nadmašio Zapad kao najvećeg trgovinskog partnera Afrike u 2009.”

Kao primer ove uzročne povezanosti, Keita je napisao: “Obim trgovine između Ruande i Kine je porastao pet puta između 2005 i 2009 godine. Tokom istog razdoblja, Vlada je iskorenila gotovo svo novinarstvo kritike i opoziciju, i počela je cediti Ruandanske disidentske web stranice vesti koje su smeštene u inostranstvu.”

Ona se slaže s Keitaom u vezi sa kineskim tehničkim i medijskim vezama s afričkom vladom:

Keita ustvari dobro primećuje da s rastom trgovine, “Kina produbljivanje tehničke i medijske veze s afričkim vladama kako bi se suprotstavila vrsti kritičke štampe koju obe strane gledaju kao neokolonijalnu.”

Umesto da obučavaju Afričke novinare da budu kao Xinhua novinari, Kineski cilj mešanja u obučavanje i PR aktivnosti je da se predstavi drugačija slika kineskih aktivnosti u Africi kako bi se suprotstavili negativnom izveštavanju koje potiče sa “Zapada”.

Postavljanje modernih odnosa između Kine i Afrike datira iz kasnih 1950-ih kada je Kina potpisale prvi službeni bilateralni trgovinski sporazum sa Alžirom, Egiptom, Gvinejom, Somalijom, Marokom i Sudanom. Međutim, stari odnosi imeđu Kine i Afrike datiraju čak iz 202 BC i 220 AD. Tokom arheoloških iskopavanja na Mogadišu, u Somaliji i Kilwi, Tanzaniji, pronađeno je mnogo kovanog novca iz Kine.