Pretpostavljam da ne možemo ignorisati mišljenje iračke blogosfere u pogledu iznenadnog napada Izraela na flotilu od 6 brodova pod imenom „Sloboda za Gazu“ na kojima su bili međunarodni aktivisti, koji su nameravali da „probiju“ izraelsku blokadu Gaze i isporuče humanitarnu pomoć. Upravo su Iračani bili žrtve sankcija, terorističkih napada, tiranije, Al-Kaidinih ekstremista i, dugo vremena, rata. I možda zbog ovoga imamo pomešane   reakcije iz iračke blogosfre u pogledu napada na flotilu.

Je li on bio zakonit, ili nije?

Irački bloger, Raed Jarrar, je pisao o medijima i o tome kako se fraze kao što su “samoodbrana” i “proporcionalnost napada” koriste da bi se opravdalo izraelsko presretanje flotile  

Neki ljudi veruju da je izraelski napad bio u “samoodbrani”, a čak mnogi od onih koji ne nasedaju na izraelsku propagandu su zbunjeni nekim detaljima o proporcionalnosti napada i time da li su izraelski vojnici započeli sukob ili ne.  

Dok napad očigledno nije bio srazmeran, a izrelske snage su mogle koristiti mnoge druge načine da kontrolišu situaciju bez potrebe da ubiju i povrede desetak civila na brodovima, ne mislim da je važno da li je napad bio “srazmeran” ili ne jer je započet nezakonito.

On je onda naveo da je napad izveden u međunarodnim vodama, zbog čega je trebalo da bude smatran nezakonitim. Posvetio je čak jedan odvojen post  sa snimkom tačne lokacije broda (Mavi Marmara), koji pokazuje da je on bio u međunarodnim vodama pre i tokom izraelskog napada. 

Pravni eksperti veruju da je napad bio nezakonit zato što je izvršen u međunarodnim vodama. Tokom i posle napada brod je bio udaljen više od 17 milja od izraelske obale. Ta lokacija je potkrepljena dokazima i nijedan zvaničnik izraelske vlade nije demantovao da je napad izvršen u međunarodnim vodama. Ovo što je uradio Izrael je jasno kršenje Zakona o moru. Izrael ne može ući na inostrane brodove u međunarodnim vodama bez njihovog pristanka.

Međutim, neki političari bi mogli da se pozovu na paragraf 67 (odeljak V) san-remskog Uputstva za Međunarodni zakon o oružanim sukobima na moru kako bi opravdali napad. Taj paragraf kaže da “trgovački brodovi” ne smeju biti napadnuti  osim ukoliko postoji njihova namera da “naruše blokadu”. I zbog toga je on napisao sledeće:

Profesori međunarodnog prava i eksperti su veoma kritični prema ovoj tvrdnji zato što se, prema njima, Uputstvo iz San Rema ne primenjuje na sukobe između Izraela i palestinskih grupa u Gazi. On se samo primenjuje na ratove između država, a Gaza nije država. Pa čak i da se ovo Uputstvo primenjuje na izraelsko-palestinski sukob, postoje brojni razlozi za verovanje da se on ne može primeniti na ovaj pojedinačan napad.

Pod 1, “blokada” koju su ovi brodovi narušavali je takođe nezakonita, i to prema članu 33 četvrte Ženevske konvencije, zato što ona uspostavlja kolektivnu kaznu za civilno stanovništvo u Gazi, a ta blokada je takođe nezakonita i prema paragrafu 102 Uputstva iz San Rema koji zabranjuje uspostavljanje blokade ako se očekuje da šteta po civilnu populaciju bude, ili zaista jeste prekomerna u odnosu na onu koju je nadmoćnija vojska predvidela. Postoje drugi razlozi zbog čega ovaj napad krši Uputstvo ako ga primenjujemo na konkretan konflikt. Na primer, paragraf 47 (odeljak 3) zabranjuje napade na brodove koji su angažovani u humanitarnim misijama, uključujući brodove koji nose zalihe neophodne za preživljavanje civilnog stanovništva, kao i brodove namenjene za akcije oslobađanja i operacije spasavanja, čak i ako su takvi brodovi “neprijateljski”. Drugi primer je paragraf 46 (odeljak 2) prema kome jedan napad može biti “otkazan ili hitno suspendovan  ukoliko postaje očigledno da će  kolateralne žrtve ili šteta biti prekomerni”. Očigledno je da ko god se poziva na paragraf 67 san-remskog Uputstva nastoji da obmane javno mnenje i da opravda izraelski masakr.

 

Raed then nastavlja:

Na osnovu svih informacija koje imamo do sada, tvrdnja Izraela da je napad izvršen u samoodbrani je apsurdna zato što, na prvom mestu, Izrael nije imao pravo da uđe na brod  Mavi Marmara. Ovo je kao kad provalnik izjavi da je ubio vlasnike kuće u samoodbrani, zato što su oni branili svoje vlasništvo sa kuhinjskim nožem. Upotreba sile od strane Izraela je nezakonita i nelegalna prema međunarodnom pravu zato što je brod bio u međunarodnim vodama.

Serija duplih standarda

Hayder El Khoei (Oko Iraka), sa druge strane, odlučio je da ukaže na seriju duplih standarda koji su pratili napad i reakcije medija na to. On je započeo sa zamišljenim scenariom u kome je Iran jedan od napadača flotile umesto Izraela. On piše:

Niste napravili grešku, da je brod bio napadnut od strane iranske mornarice 40 milja u moru, Međunarodna zajednica bi  bila u stanju pripravnosti zbog očitog nepoštovanja međunarodnog prava,   a Sjedinjene države bi bile prve koje bi osudile taj čin nepotrebne agresije protiv nevinih civila. Izrael bi nazvao Iran “nacijom gusara” i, ne daj bože, ako bi zastava protivničke nacije bila podignuta, to bi čak mogao biti legitiman razlog za objavljivanje rata.  

On dalje nastavlja ali ovoga puta ukazuje na nešto što opisuje kao  dupli standard Turske: 

Nego dalje, šta Turci znaju o međunarodnom pravu i suverenitetu? Oni konstantno granatiraju iračka sela na teritoriji koja im ne pripada i lišavaju čak osnovnih ljudskih prava značajan deo njihove sopstvene populacije. Kako bi oni reagovali ako bi sledeći talas pomoći bio upućen Kurdima na jugoistoku i ako konvoj otvoreno odbije da sarađuje sa njihovim zvaničnicima?

 

Izgleda da nisu mediji jedini koji imaju duple standarde. Prema Hayderu, tako rade narodi u arapskom i muslimanskom svetu:

Kao odgovor na ovaj nered je zbunjujuć kao i sam incident.  Desetoro ljudi je poginulo i odmah sam primio poruke od ljudi koje i ne poznajem govoreći mi da marširaju ispred izraelske ambasade protestujući protiv ovog gnusnog zločina. Ipak,  kada stotine dignutih u vazduh po džamijama i pijacama širom islamskog sveta, naravno u ime “Alaha” odgovor je mnogo manje dramatičan. U petak skoro stotimu nevinih ljudi je bilo zaklano u džamiji u Lahore i niko mi nije poslao poruku pitajući me da protestujem ispred pakistanske Ambasade. Muslimani su u petak ubili oko 10 nevinih ljudi za svakog aktivistu  koga su jevreji ubili u ponedeljak.

 

Palestinska stvar veća od iračke?

U učenom Iračaninu odjekuju slična osećanja. On se pita zašto se ljudi više užasavaju smrti Palestinaca nego nekih drugih (Iračana u njegovom slučaju)?

Ponavljam, niko ne zaslužuje da bude ubijen. Ali zašto je to tako da se ljudi više užasavaju smrti Palestinaca nego drugih?  Ovo me navodi da još jednom pitam gde su protesti kada Iračani bivaju ubijeni dok kupuju povrće na pijaci, izjavljujući saučešća na sahranama, odlazeći u školu ili obavljajući neke druge civilne aktivnosti. Ta poruka je kada umiru Palestinci ili njihovi podržavaoci, to je tragedija. Kada umiru Iračani, to je tek druga vest. Zašto?

On zatim nastavlja u drugom postu obrazlažući zašto su mirne demonstarcije uvek potrebne čak iako ništa neće promeniti na zemlji:  

 Kada sam bio na koledžu svi smo išli u protestnu šetnju za Palestince, niko nije mislio da bi ijedna vlada uslišila naše savete. Mi nismo Mi nismo okupirali izraelsku ambasadu. Samo smo šetali ulicama i nosili parole. Nismo mislili da će Izrael promeniti svoju politiku. Šetali smo zato što smo hteli da pokažemo da podržavamo Palestince. Želeli smo da svi znaju da smo bili ljuti zbog načina na koji su Palestinci bili tretirani. 

 On dalje nastavlja:  

Da li se bilo šta promenilo? Još svi znaju da Palestinci imaju podršku Arapa. To ne bi moglo rezultirati dobijanjem njihove nezavisne države, ali oni znaju da su miljenici na Srednjem istoku. Iračani ne osećaju nikakvu podršku svojih suseda.

 Poslednje, ali ne i najmanje bitno, Raed Jarrar zaključuje:

Još uvek je veoma važno voditi istragu o masakru u saglasnosti sa Savetom bezbednosti UN i mnogih drugih  međunarodnih organizacija. Takva jedna istraga bi nam dala sve informacije i detalje koji su nam potrebni za konačan sud.