Ovaj post je deo nešeg specijalnog izveštavanja o
protestima u Egiptu 2011.
Milioni Egipćana su juče širom Egipta protestovali protiv Mubarakovog režima. Bejhi El-Din je pisao ovde o mirnim protestima koji su se održali u Kariu i čitavom Egiptu.
Juče je pravih protestanata bilo oko osam miliona po čitavom Egiptu. Brojke se procenjuju na milion i po u Aleksandriji i dva miliona u Kairu. Bili su potpuno mirnog kraktera, a raspoloženje koje je među protestantima vladalo mnoge novine su opisale kao „praznično“ i „slavljeničko“
Zatim je Mubarak u noć održao govor. Mnogi, uključujući i mene, smatraju to dobrim potezom vladajućeg režima. Nakon Mubarakovog govora, ljudi su se podelili na one koji su to prihvatili kao dobru inicijativu i na druge koji su smatrali da bi trebalo da se nastavi sa protestima u centru Kaira, sve dok ne siđe sa vlasti.
Rafatolodži je ovde napisao kako nalazi Mubarakove ponude razočaravajućim:
Ne znam kako Mubarak želi da nezakoniti parlament popravi ustav. Parlament je sastavljen posle pokradenih izbornih glasova i postoje mnoge optužbe jer to još uvek nije odvedeno na sud. Dakle, kako je takav parlament glavni za popravljanje ustava?
Ali nekoliko sati kasnije, u Kairu se desila serija novih događaja. Baheja El-Din je ovde napisao o tome što se dogodilo.
Mnogi su dobili SMS poruku preko mobilnog telefona o masovnom okupljanju radi podrške Mubaraku u Mohandesinu. Drugi su dobili poruke u kojima se nude 70 egipatskih funti po osobi (LE) za odlazak na mitinge. Majka mi je rekla da kada su pitali Mubarakove pristalice zašto izlaze na ulice, oni su rekli: „Svako od nas je dobio po 200 LE.“ Bilo je vesti o radnicima televizijskih i radio stanica, kao i naftnih kompanija, koji su bili primorani da izađu da protestuju u Mubarakovu korist.
Rafatolodži je takođe ovde pisao o sukobima koji su se danas (02. februar) desili u centru grada.
Mubarak radi ono po čemu je poznat, a to je ubijanje sopstvenog naroda. Protestanti u Tahriru i Aleksandriji su samo mirno sedeli, i odjednom su neki ljudi obučeni kao civili počeli da ih gađaju kamenicama. Vojska je samo upozorila siledžije, ali se još uvek nije umešala. Protestanti su uhvatili jednog od njih i otkrili da je u pitanju jedan od članova Mubarakovog nacionalnog obezbeđenja.
Baheja je potom napisala kako su te Mubarakove pristalice upotrebil konje za napad na protestante:
Gomila na konjima je prebijala protestante kao neke divljačke bandite. Članovi NDP-a (Nacionalna demokratska partija) i sllužbenici javnog sektora, kao i uniformisani policajci su visoko držali egipatske zastave i Mubarakove fotografije kako bi izrazili svoju podršku njemu.
Zenobija je istakla da ovde nisu samo protestani napadnuti:
Strani novinari su napadnuti i maltretirani, i njihova oprema je polomljena. Mubarakovi nasilnici su napali Andersona Kupera u Kairu.Siledžije NDP-a su pokušali da upadnu u uredništvo Al Šorouka, terorišući njegove novinare koji su prekinuli svoj posao kako zaštitili sebe i zgradu u kojoj rade.
Egipatski bloger @BooDy pokriva maramicom rane. Fotografija Nasser Nouri, pod Creative Commons licencom
Ali gde je vojska? Zeinobija se pitala o ulozi vojske u svemu ovome:
- Zašto je vojska dopustila nasilnicima tako lako da uđu sa svojim oružjem??
– Zašto je vojska dopustila nasilnicima tako lako da napadnu protestante??
Vojska nas je prodala do sada. Ili preciznije, vojni komandanti su nas prodali.
Možda i nismo zaista razumeli šta je Mubarak mislio u jučerašnjem govoru. Baheja je ovde istakla ono što je ona u jučerašnjem govoru pročitala između redova:
Ovo je Mubarak mislio u svom jučerašnjem govoru, da „svi moraju da izaberu između haosa i reda“, između njegovog pravila i njegovog nasilja.
Na kraju, Navara Negm je pozvala sve Egipćane da dođu na trg Tahrir i stanu tamo uz protestante:
Poziv svima koji su učestvovali u jučerašnjim demonstracijama da istog trenutka odu na trg Tahrir
Ovaj post je deo nešeg specijalnog izveštavanja o
protestima u Egiptu 2011.
