U Japanu možete upasti u nevolju ako plešete na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Japanski zakon predviđa da javni objekti moraju imati dozvolu za ples. Može se desiti da policija – često – upada u klubove i plesne dvorane koji nemaju tu dozvolu. Poslovni Akt o Zabavi (“Fueiho” na japanskom) takođe zahteva da takva mesta rade do ne kasnije od jednog sata ujutro. Ovim se smatra da mesta na kojima su organizuju celovečernje igranke bez dozvole krše zakon.

Međutim, ljudi koji vole zabave na ovom ostrvu, na kojem postoji živa klubska scena, kao i sedište svetski poznatih proizvođača gramofona i zvučnika za DJ-eve, kao što su Vestax, AKAI i Pioneer, se ne predaju.

Oni su pokrenuli kampanju pod nazivom “Hajde da IGRAMO“. To je masovna inicijativa uz zahtev da sam čin plesa bude izuzet iz zakonskih ograničenja. Organizatori kampanje su prikupili više od 150.000 potpisa za peticiju gde mole članove japanskog režima da promene Zakon o Zabavi. Peticija je predata poslanicima 20. maja 2013.

Fotografija sa kampanje se Facebook stranice Hajde da IGRAMO Umetnici, građani, advokati i advokati poslanika zagovaraju reviziju propisa o plesu

Racije i Hapšenja

Fueiho Zakon je stupio na snagu 1948 godine da se stane na put prostituciji u plesnim dvoranama.

Posle Drugog svetskog rata 1945 godine, Japan je uspostavio sistem prostitucije koji država odobrava za usluge savezničkim vojnicima koji su zauzeli zemlju, kada su regrutovane žene preko oglasa u novinama u kojima je pisalo, Traže se igračice za kabaree, restorane i barove.” Za manje od godinu dana, američke snage su izdale naređenje kojim zabranjuje svojim vojnicima da posećuju ovakva mesta. To je dovelo do nagle nezaposlenosti hiljada žena, od kojih su mnoge izabrale da prodaju svoja tela na drugom mestu.

Žurka u Tokiju, marta 2011, Flickr korisnik: dat’ (CC BY-ND 2.0)

Pravnici su u to vreme videli podijum za igru kao žarište tajne prostitucije i doneli su stroge propise. Od tada je napravljeno nekoliko revizija zakona.

Noćni klubovi su nekako godinama izbegavaili pravila za licence, boreći se sa zabranom rada po sezoni, hapšenjima, zatvaranjima, s vremena na vreme. Međutim, u poslednjih nekoliko godina u drugom najmnogoljudnijem regionu Japana, Kansai, u južnom i centralnom delu glavnog ostrva Honšu, policija je počela da se obračunava i pooštrava svoje kontrole nad klubovima.

Elektronski muzički časopis Resident Advisor (Savetnik Stanovnicima) opisao je scenu koja umire u u Kansaiju, januara 2012:

2011 godina je donela više zatvaranja, pošto su se vlasnici klubova sve više našli pod pritiskom da rade u skladu sa zahtevom da poseduju dozvolu ili da se suoče sa hapšenjem. U martu, velika imena noćnih klubova, uključujući Triangle i Joule su kažnjeni i prisiljeni da prekinu posao koji obavljaju cele noći.

Samo nekoliko meseci kasnije, u aprilu, policija je upala u Klub Noon u Kansaiju u 22h zato što su navodno “omogućili ljudima da igraju na tom mestu, bez dozvole“. Klub je zatvoren, što je izazvalo ogorčenje među posetiocima klubova i umetnicima koji su odjednom postali previše svesni prevelike moći koju vlada ima da u bilo kom trenutku zatvori bilo koju nelegalno plesnu dvoranu koja radi bez dozvole.

Narodno nezadovoljstvo je dovelo do pokretanja četvorodnevnog festivala Sačuvajte Klub Noon koji je organizovalo 90 umetnika i DJ-eva koji se bore za pravo na provod.

http://youtu.be/jphsxjsKjZc

Ovaj pokret prati jedna filmska ekipa koja planira da napravi dokumentarni film koji će izazvati pitanje odredbe o plesu. Film trenutno traži finansijsku podršku kroz websajt za finansiranje, tako da mogu patiti umetnike i nosioce autorskih prava. Rok za podršku projektu je 14. jul.

Posetioci klubova su zlotvori?

Policija je upala u jedan od najvećih noćnih klubova u Tokiju, Vanity Restaurant (Restoran Sujeta), i tri osobe su uhapšene.

Po onome kako to vidi rok muzičar i Japanska pank ikona Akihiro Namba (@AKIHIRONAMBA), pravila plesa predstavljaju apsurdno ugnjetavanje mladih. On je prokomentarisao na Twitteru:

Pogledajte odredbe o plesu. Oni uvek tlače omladinu i mlade ljude gledaju kao zlotvore. Vlasti se uvek plaše moći mladih ljudi, njihove energije. Drugim rečima, mladi mogu biti veoma razorni onda kada nešto zaista žele.

Za mladog sociologa i doktoranta Noritoshi Furuichija (@poe1985), to je pitanje vladinih politika u kulturi:

Ja ovde vidim tendenciju da postoje propisi koji se donose na zaustavljanje kulturnog izražavanja, kao što su, predlog zakona da se doradi akt Protiv Dečje Pornografije, koji će ograničiti slobodu izražavanja kroz crtane radove, propise o plesnu zahvaljujući Aktu o Poslovima u Zabavi, akt o Vatrogasnoj službi koji će ograničiti prostor za održavanje koncerata. A poslovni ljudi ove zemlje misle da mogu da plasiraju japansku kulturu u inostranstvu kao deo biznisa. Ja to ne razumem.

Dok advokati traže šire priznanje klupske kulture, podzemni hardkor bend Sumrak Shvatanja (@down4realize) je izrazio svoju zabrinutost da bi napori za poboljšanje priznavanja klubova kao zdrave kulturne delatnosti moglo da okrene takve prostore u bljutava mesta u kojima nema određene vrste ljudi:

Razumem da je važno da se lepo ponašamo i delujemo etički, štaviše, tražim od javnosti da podstakne razumevanje klupske kulture da bi spasili klubove od zatvaranja. Međutim, da li mi svi zaista želimo da svi klubovi budu zdravi i lepi? Ne mislim tako!

Da li klub ima draž kada izvučeš onaj njegov deo koji je pomalo pokvaren? Da li će biti mesta za ljude van zakona i autsajdere koji žive na marginama društva? Hoće li zamišljeni zdravi i pozitivni “klubovi” i dalje biti klubovi?