Nakon dve godine od svog pokretanja, Virtuelni muzej cenzure u Libanu i dalje beleži prepreke koje stoje pred slobodom izražavanja. Virtueni muzej cenzure ne prikuplja samo podatke o cenzuri, nego i podržava umetnike koji su bili cenzurisani, podižući svest o cenzuri u Lebanonu, poziva na promene u zakonu i smatra vlast odgovornom za cenzuru.

Prateći projekte od ranijih godina , Globalni glasovi su intervjuisali aktivistu iz organizacije, March Lebanon“, koja podržava muzej sa ciljem da baci svetlost na trenutno stanje muzeja, kao i na cenzuru koja je prisutna u zemlji koja se smatra jednom od najliberalnijih na Srednjem istoku, ali koja ostaje opterećena dubokim političkim problemima i onim koji postoje među sektama.

,, Upotreba cenzure u Libanu  i zakoni su prevaziđeni, a  birokratija je veoma komplikovana” objašnjava Talia Rame, koja se bavi aktivizmom u ovom ,,muzeju na mreži”  u intervjuu za Globalne glasove.

Globalni glasovi (GG): Šta je izvor cenzurisanih radova? 

Virtualni muzej cenzure (VMC): Koristimo različite izvore da proverimo da li je tekst cenzurisan. Obično obilazimo one koji šire vesti: knjižare, bioskope, muzičke objekte. Preko njih proveravamo da li je rad u redu ili je delimično cenzurisan. Proveravamo i novinske članke. Dobili smo dozvolu od časopisa ,, Al Nahar”, ,,l'Orient“, i ,,Assafir” da potražimo u njihovim arhivama (od prvih izdanja) njihove tekstove o cenzuri ) . Proverili smo takve radove i kod Državne bezbednosti  i drugih tela nadležnih za cenzuru u Libanu. 

 GV: Da li ste doživeli pretnje, upozorenja ili pritisak? Ako jeste, kako se sa tim nosite ?

VMC: Bilo je pritisaka na nas zbog borbe protiv cenzure. Mi smo odlučili da nas to neće zastrašiti, tako da smo im uzvratili i pobedili ih. Mnogo ljudi je pokušalo da nas diskredituje zbog muzeja. Novine i blogovi nas optužuju da smo pro-izraelski nastrojeni, promovišemo interese Izraela i da smo čak pokriće za delovanje biznismena i skrivenih planova.  Očigledno je da su takve tvrdnje besmislene i neutemeljene. Nisu nas dotakle u potpunosti.

 GV: Da li se Vaša internet stranica održava u Libanu i da li joj se iz te zemlje može pristupiti ? 

VMC: Da, naša stranica se u Libanu održava i dostupna je narodu Libana. 

 GV: Da li ste čuli nešto o sličnim projektima izvan Libana … Postoji jedan  koji se zove  ,,Muzej promišlja o zločinima“ u Turskoj. 

VMC: Nismo čuli za druge projekte, ali sami planiramo da otvorimo muzej cenzure koji će se odnositi na zemlje regiona. Neki ljudi iz Irana i Egipta su pokazali interesovanja i u toku su razgovori kako bismo uspostavili partnerski odnos kako bimo to ostvarili. Bilo bi idealno kada bismo imali po jedan muzej za svaku zemlju regiona. Veoma podržavamo sve inicijative da se zabeleže slučajevi cenzurisanja slobode izražavanja i da se prikupi što više informacija o tome. Važno je da cenzura ne postane norma. Bitno je da se mi ne priviknemo na to. Naš Muzej cenzure teži da bude izvor informacija za narod Libana  kako bismo znali u kojoj meri smo sprečeni da vidimo, čujemo i govorimo. Ohrabrujemo slične inicijative širom sveta da čine isto.

GV: Ukoliko dođemo u posed zabranjenih knjiga / filmova / članaka negde van Libana, da li se tako izlažemo riziku ?

VMC: To zavisi od toga šta pod ,,rizikom” podrazumevate.” Ukoliko to posmatrate sa pravne strane i u skladu sa važećim zakonima Libana, onda da — bili biste izloženi pravnim reprekusijama zbog unošenja zabranjenog materijala u zemlju. Da budem jasan, ovo nije poslednja reč važećih zakona. Ukoliko kupite jedan od zabranjenih časopisa i unesete ga u Liban u vašoj torbi, Državna bezbednost obično zažmuri na jedno oko povodom toga.  

GV: Zašto je potrebno da prođe određeni vremenski period kako bi se neko delo zabranilo (na primer, knjiga ,,Nakon cionizma: Po jedna država za Izrael i Palestinu” Ahmeda Mura koja je zabranjena deset meseci nakon objavljivanja u Libanu?

VMC: Radi se o nedoslednosti u sprovođenju cenzure. Zakoni su zastareli, a birokratski aparat komlikovan. Knjige i druga dela se cenzurišu deset godina nakon njihovog objavljivanja. Nema sumnje da je ovo efikasan proces.

GV: Da li je ikada skinuta cenzura sa ijednog zabranjenog dela? ,,Dnevnik Ane Frank”? ,,Persepolis”? 

VMC: Da, nekoliko puta… knjiga, DVD, muzika na CD ili nešto drugo na čemu je sačuvano umetnička tvorevina može biti zabranjena i dozvoljena nakon toga . Važno je zapamtiti da različite vrste umetnosti i izražaja podležu različitim vrstama cenzure. Na primer, važne knjige, filmovi i zapisi na disku postaju predmet cenzure svaki put kada prođu carinsku kontrolu bez ikakvog kriterijuma.  

GV:  Ponekad u tvojim zapisima nije navedeno ko je nešto cenzurisao. Zašto je to tako?

VMC: , Ponekad je teško proveriti ko je nešto cenzurisao zbog arhaičnosti u samom sistemu koji sprovodi cenzuru. Mi se trudimo da na našem sajtu navedemo ko je tačno šta cenzurisao, ali je važno da se zapamti da ovo nije transparentan proces. 

GV: Samom projektu informacije pristižu iz naroda kroz  glasine. Da li proverate takve vesti?

VMC: Da, radimo to. Uvek kod izvora proverimo (knjižare, bioskopi, muzičke kuće i drugi) da li je nešto delimično ili putpuno cenzurisano. Pokušavamo da opskrbimo ovaj sajt što preciznijim i detaljnijim informacijama. 

 

GV: Kako širite glas o projektu? U kakvom je stanju sam projekat dve godine nakon njegovog pokretanja? Da li postoje planovi da se stvar podigne na nivo zalaganja ili lobiranja?

VMC: Naša internet stranica je postala glavni izvor informacija za sve ljude koji žele da nauče nešto o cenzuri u Libanu, uključujući umetnike, pisce, novinare, NVO koje se bore za ljudska prava, strane ambasade i, naravno, stanovnike Libana. Naš projekat je rastao eksponencijalno dve godine i ponosni smo na posao koji smo obavili. Uglavnom, Muzej predstavlja samo deo posla koji MARCH obavlja. Nastavljamo da vodimo bitku protiv  cenzure tako što podržavamo umetnike koji su bili njene žrtve, bavimo se aktivnostima u univerzitetskim kampusima, radimo sa drugim NVO na izmenama zakona i kroz medije podižemoo svest o cenzuri u Libanu.

 GV: Postoje neki necenzurisani materijali u Libanu za
koje bi se moglo pretpostaviti da bi mogli biti cenzurisani.. koji mislite da će biti cenzurisan… Video sam knjigu o Merlin Menson u kojoj on kaže da
će sesti na Bibliju. Da li znaš kako su to stvorili pod budnim okom cenzure?

VMC: . Ponavljam da to ima veze sa nedoslednošću u
sprovođenju censure u Libanu. Nadležni koji sprovode cenzuru obično često
samo bace pogled na korice knjige i odluče da li će ona biti cenzurisana ili
ne. Cenzurisanje vrlo često može biti stvar individualne procene – neka knjga
može biti zabranjena zbog određene teme kojom se ona bavi, dok  druga knjiga koja u sebi sadrži isto nije
zabranjena.

 GG: Da li ste u potpunosti protiv cenzure? Šta ako
dela podstiču na mržnju i ubijanje?

VMC: Govor mržnje se ne smatra slobodnim izražavanjem
ukoliko ograničava slobodu drugih ljudi kroz nameru da im naškodi.. To
je nešto što se primenjuje u Evropi, na primer. Govor mržnje je zakonski
kažnjiv i mi se slažemo sa tim. Ali cenzura ovde ne služi kako bi nas zaštitila
od govora mržnje. Više se radi o tabuima (vera, politika, seks itd.) koji
ne bi trebalo da budu u prvom planu kako bismo imali tolerantno i otvoreno
društvo. Jedina vrsta cenzure koju mi promovišemo ne postoji u Libau. Radi
se o sadržaju za decu.  Trebala bi da postoje određena merila kada se o tome radi.

 GG: Da li su događaji u Siriji imali uticaja na sprovođenje
cenzure ? 

VMC: Sprovođenje cenzure je u stvari bilo prisutno u manjoj
meri zbog naraslih političkih problema. Nadležni za sprovođenje censure su
srećom razumeli da postoje mnogo važniji problem na koje treba obratiti pažnju.

 

GV: Da li se projekat menjao od kada je počeo?  Da li se smer delovanja promenio? Da li
projekat ispunjava svoje ciljeve? Kako ljudi reaguju na njega? Da li je
mnogo ljudi uključeno? Više ili manje nego što je očekivano? Šta je to što ste
naučili tokom realizovanja ovog projekta?

VMC: S obzirom na to da je cenzura u Libanu problem
koji se stalno menja i razvija,  projekti MARCH-a se takođe i dalje razvijaju. Cilj Muzeja cenzure se
nije promenio, ali nastavljamo da nalazimo kreativne načine za objavljivanje
preciznih informacija o cenzurisanom pisanju u Libanu Bilo je teško prikupiti
informacije zbog nedostatka transparentnosti i odgovarajućih izvora, kao i zato
što su dela u jednom trenutku cenzurisana, dok u narednom nisu. Mi verujemo u
ispunjenje svojih ciljeva, ali se i dalje ti ciljevi razvijaju u skladu sa
stanjem u praksi sprovođenja cenzure u Libanu. Srećni smo zato što narod sada
može držati vlasti za reč, što, kako mi verujemo, primorava vlast da razmisli
dvaput pre nego što nešto cenzuriše. Mi dobijamo bitke sa cenzurom, ali rat
zbog slobode izražavanja traje dugo. Vremenom smo naučili mnoge lekcije i spremni smo da nastavimo da radimo u godinama koje nam predstoje!