Krajem prošle godine, pet porodica je odlučilo da je najbolji način da vide kako njihove donacije za obezbeđivanje izvora sveže, čiste i zdrave vode utiču na život porodica i sela, upravo poseta Etiopiji. Svojim blogovima i video snimcima uspeli su da prikažu važnost organizacije charity:water (dobročinstvo:voda) u realizaciji ovog projekta i nadaju se još većem broju donacija i uključenju još većeg broja ljudi u ovaj program.

U jesen 2008. godine jedan od većih donatora organizacije charity:water pomenuo je da bi želeo da povede svoju devetogodišnju kćerku na put u Afriku. Ponudio sam se da im moja devetogodišnja kćerka Julia i ja pravimo društvo. I kao što se često dešava koje svoje prste umeša Scott Harrison, osnivač charity:water, stvari su počele da se šire. Nekoliko nedelja kasnije, pet očeva sa kćerkama bilo je spremno za put. Nažalost, donator koji je sve inicirao je morao da odustane od puta, a ja sam uključio i svoju stariju kćerku, Katie. Sledeće nedelje, pet devojčica, četiri oca i Scott putuju u Etiopiju. Naoružali smo devojčice Flip kamerama, tako da nam mogu pričati o sebi i putovanju i zabeležiti priče ljudi koje budu srele i sve to podeliti sa nama.

Five for Water (Pet za Vodu) je ime bloga preko koga su ove porodice pokušale da podignu svest ljudi o životu dece u Etiopiji: kako čista voda možda bude i najveća promena koju će u životu videti i zašto više ljudi (i škola) treba da se priključi ovoj akciji.

Na prethodnom snimku, koji se može naći u ovom postu, mlada Campbell otkriva da možda ima i više zajedničkog sa decom u Etiopiji nego što je u početku mislila: uče istu matematiku koju i ona uči.

Međutim, ima i malih ali značajnih razlika, koje nam druga deojčica, Chloe, opisuje:

Kasnije, kada sam fotografisala decu kod bunara, Gebre mi je rekao da ljudi ne razumeju šta su zaista fotoaparati i fotografije. Kada sam pokazala deci njihovu fotografiju na displeju, bila su veoma zbunjena. Gebre mi je ispričao kako je fotografisao 3 dečaka i zatim jednog od njih pitao koga vidi na fotografiji. Dečak je rekao da su to njegova dva druga, ali da ne zna ko je ovaj (pokazujući na sebe). Naravno da ne zna kako izgleda, jer oni nemaju ogledala, što je meni neshvatljivo, jer se ja uvek ujutru pogledam u ogledalo pre nego što izađem iz kuće, da proverim da mi na licu nije ostalo paste za zube ili hrane od doručka. Pretpostavljam da ovde ne brinu o tome, ali da ne znaš kako izgledaš! Kao da živimo u odvojenim svetovima.

Ili ovo što je Carley napisala:

Posetili smo školu. Tako je siromašna… Veoma je tužno… Nateralo me je da shvatim koliko sam srećna. Većina učionica nije imala klupe i svi su sedeli na kamenju. Tabla je bila puna rupa…

Otišla sam do biblioteke i tamo našla oko 20 knjiga. U nekima je bilo priča, ali je većina bila o HIV-AIDS-u.

Campbell je snimila i kako devojčice nose velike kante pune vode, pa kaže:

Kada nemaju vode, devojčice često moraju mnogo da pešače noseći tešku vodu. Ostaje im manje vremena za domaće zadatke. Prošle večeri sam srela devojčicu koja je nosila puno vode.

Glavni razlog zašto devojčice napuštaju školu je nedostatak čiste vode i kupatila.

Da bi voda stigla do ovih naselja, potrebne su donacije za kopanje bunara, kao i za izvođenje samog posla. U ovom postu i na snimku objašnjavaju kako se ručno kopa bunar:

Možete pomoći na više načina, a jedan od njih je Twestival.

Twestival je festival svetskih razmera, koji organizuju grupe korisnika popularne alatke za mikro-bloging, Twittera, koji će se održati 12. februara i u kojem će učestvovati više od 100 gradova. Sav prihod ide organizaciji charity:water i ponovo dovodi u centar pažnje problem vode; njen nedostatak, problem čistoće i dostupnosti. Možete pročitati više o ovoj potpuno volonterskoj inicijativi i kako da pomognete bilo organizujući Twestival u svom gradu, učestvujući u nekom drugom gradu ili se pridružiti online.

Nošenje vode, snimio magnusfranklin