Sirijsko podizanje traje već više od dve godine i dok se bitke nastavljaju, pojavila se nova otvorena i kreativna Sirija nakon dekade provedene u izolaciji i tišini. Od štrajkova do sedeljki, od kreativnih pesama i transparenata do bezbroj građanskih protesta, nastavlja se svakodnevni otpor protiv tiranije, koji glavni mediji uglavnom ne pokrivaju.

Nekoliko meseci sam radila sa grupom sirijskih novinara, pisaca, programera i dizajnera sa sedištem u Siriji i u inostranstvu na projektu digitalnih medija, s naglaskom na to da se ispriča priča o sirijskoj revoluciji. Sada smo spremni za pokretanje Neispričane Sirije. 14. maj je naš veliki dan.

Naš projekat kombinuje sadržaje sakupljene na društvenim medijima i na informacijama prikupljenih od strane aktivista koji pokrivaju najšire slojeve, uz originalni sadržaj proizveden od strane našeg tima. Imamo dve verzije, na engleskom i na arapskom jeziku.

Fokusiraćemo se na priču o podizanju kroz masovne kampanje, građanske neposlušnosti, umetnost i kreativnost. To su priče o glasovima koje glavni mediji obično ne pokrivaju, priče o svakodnevnom otporu koji se nastavlja uprkos pojačanoj militarizaciji na terenu i uprkos pokušajima režima da utiša svaki oblik izražavanja građana. Želimo da istaknemo ove glasove i da pomognemo drugima da ih razumeju u kontekstu.

Neispričana Sirija će biti partner s Globalnim Glasovima Online. Urednici Globalnih Glasova će raditi na postovima Neispričane Sirije, prevodiće ih prevodioci volonteri, kao deo namere GV-a da istakne glasove građana i inicijative mase.

Biće nam potrebna svačija pomoć da se to dogodi, tako da bi bilo dobro da budete u toku sa #syriauntold!

http://www.syriauntold.com/

O Neispričanoj Siriji:

Neispričana Sirija je nezavisni digitalni medijski projekat koji istražuje izveštavanje o sirijskoj borbi i različitim oblicima otpora. Mi smo tim koji se sastoji od sirijskih pisaca, novinara, programera i dizajnera koji žive u zemlji i inostranstvu i pokušavamo da naglasimo priču o sirijskoj revoluciji, koju muškarci i žene u Siriji pišu iz dana u dan. Kroz masovne kampanje, nove oblike samoupravljanja i samouprave i beskrajnim manifestacijama građanske kreativnosti, pojavila se nova otvorena Sirija, nakon dekade represije i paralize. Dok se glavni mediji suviše fokusiraju na sve geostrateške i vojne aspekte, a manje na unutrašnju dinamiku koja se razvija na terenu, verujemo da postoje mnogi aspekti Sirijske borbe koji se još uvek ne vide, mnoge priče koje mi ne bismo želeli da zaboravimo. Dobrodošli u priče o svakodnevnom otporu i kreativnosti. Dobrodošli u Neispričanu Siriju.

Napisao/napisala Leila Nachawati Rego · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Članovi Hifazat-e Islam-a, radikalne islamističke stranke u Bangladešu, su napali žene novinare koje su izveštavale sa protesta u glavnom gradu, gde se zahtevao strogi islamski zakon, koji uključuje i zabranu slobodnog mešanja polova i kažnjavanje “ateista i bogohulnih blogera”.

Članovi Hefazot Islam-a su predstavili svoj zahtev od 13 tačaka tokom marša 06 aprila, 2013 u Daki, koji uključuje smrtnu kaznu za bogohuljenje, obavezno islamsko obrazovanje i kraj “svih stranih kulturnih praksi kao što su nepristojnost, vulgarnost, loše ponašanje, kultura slobodnog mešanja polova, paljenje sveća u ime lične slobode i slobodnog govora.”

Hifazat-e Islam je 6 aprila organizovao okupljanje uz zahtev da se preduzme akcija protiv ‘ateista i bogohulnih blogera’ od Shahbagh’s Ganajagaran Mancha. Slika: Suvra Kanti Das. Autorsko Pravo: Demotix (6/4/2013)

Na dan ovoga dugog marša Hifazat-e Islam je ne samo zabranio ženama da prisustvuju događaju, već su njegovi članovi fizički i verbalno maltretirali nekoliko novinarki koje su pokrivale ovaj događaj. Brojni aktivisti Hifazata su proganjali i fizički napali reporterku Ekushey Televizije, Nadiu Sharmin kod Bijoynagar-a na mestu protesta, i ometali novinarku Financial Express-a, Arafat Ara u Paltanu, u neposrednoj blizini mesta održavanja događaja, dok je išla na posao.

Članovi su bacali komade opeke i boce s vodom na Sharmin, ona je pala na zemlju i pretukli su je. Preneta je u bolnicu i nakon tri dana je izašla iz bolnice.

Podnete su krivične prijave protiv 60 osoba. Ovaj video koji je na YouTube postavio ProfessorZiauddin prikazuje kako je Hifazat banda napala Sharmin:

Oterali su stariju ženu koja je prikupljanja boce s vodom na području protesta uz objašnjenje da “to nije mesto za žene”.

Međutim, uz proteste u celoj zemlji zbog napada na novinarke, koji pozivaju na bojkot vesti i emitovanje vesti islamista, predstavnici Hifazata su kasnije izjavili da je grupi žao zbog ovog napada, uz sledeće reči “Nitkovi su izveli napade na piskarala.

Aktivisti Hefazot Islam-a napadaju novinarku Nadiju Sharmin dok ona pokriva njihov dug protest. Slika ljubaznošću Sanaullah Lablu.

Do sada vlada Bangladeša nije preduzimala jake mere prema njima, a premijer je zahtevala da se odgodi njihov planirani protest u Daki zakazan za 4. i 5. mart, uzimajući u obzir operacije spašavanja žrtava pri rušenju zgrade Savar (pogledajte Izveštaj Globalnih Glasova).

Premijerka je takođe spomenla da su mnogi od njihovih 13 zahteva sprovedeni ili su u procesu sprovođenja. Ona je takođe predložila pregovore o drugim zahtevima.

Međutim, stranka je obećala da će dugoročno organizovati proteste i ometanja.

Ova grupa planira da 5. maja, 2013 da odseče Daku od ostatka zemlje tako što će postaviti svoje aktiviste na svih šest ulaza u grad kao odgovor na tvrdnju premijera da rešavanje većine njihovih 13 zahteva “nema značaja”. Opozicione stranke BNP i Jamaat-e-Islami ih podržavaju.

Hefazotov stav protiv žena je snažno osuđen u celom Bangladešu, i širom zemlje organizuju se protesti i okupljanja protiv ove grupe.

U Bangladešu vlada sekularna demokratija u kojoj su žene napravile značajan napredak. Prema najnovijim podacima iz popisa stanovništva, oko polovine stanovnika Bangladeša su žene, 152.518.015. U obrazovanju, žene napreduju brže od muškaraca, uz 89,19 posto devojaka u odnosu na 78,23 posto dečaka koji završavaju srednju školu. Žene su sve više i ekonomski jake, zahvaljujući industriji odeće u kojoj 80 posto zaposlenih čine žene.

Aktivisti grupe pozorišne federacije Bangladeša su učestvovali u dugom maršu protiv Hifazat-e-Islam u Daki. Slika: Rehman Asad. Autorsko Pravo: Demotix (5/4/2013)

Pored toga, premijer ove zemlje, vođa opozicije i bivši premijer, i novoimenovani predsednik Parlamenta su žene. Mnogi smatraju da je tiranski režim Hifazata kraj napretka koji je Bangladeš dostigao za prava žena.

27 aprila, 2013 grupa od 68 nevladinih organizacija koje rade za prava žena održali su protest u Daki gde su govorili protiv predloženog potčinjavanja žena. Sultana Kamal, aktivista za ljudska prava, je izjavila prisutnim novinarima:

Narod nije etnički i verski tolerantan. Narod neće popustiti savijanju mišića od strane šačice fanatika.

Kazi Mamun Hossain piše na blogu zajednice Somewhereinblog (Negdeublogu) protiv Hefazotove želje da uspostavi talibansku državu sa ženama prisiljenim da ostanu kod kuće sa burkama:

Hefazot pokušava da zatvori žene unutar četiri zida sa svojim zahtevom od 13 tačaka. Oni žele da zaustave protok strane valute tako što će sprečiti ženama u industriji odeće da rade svoj posao. Oni žele da naše žene prestanu da zarađuju plate i da budu pokorne svojim muževima koji zarađuju prihod. Oni žele da ograniče modernizaciju naše politike obrazovanja tako što će nas zadržati u mraku. Oni žele da uspostave talibansku državu u ime zaštite religije.

Na istoj stranici, Nayakraj ponavlja da je ova zemlja za svakoga:

Hefajat-e Islam protesti se nastavljaju i prete vladi da će blokirati Daku 5 maja ako se njihovi zahtevi u 13 tačaka ne uzmu u razmatranje odmah, a oni između ostalog uključuju zakon bogohuljenja i uklanjanje ateističkih blogera za klevetu islam u glavnom gradu Bangladeša. Slika: Rehman Asad. Autorsko Pravo: Demotix (19/4/2013)

Bloger Himu piše na blogu zajednice Sachalayatan da i žene Bangladeša spadaju u sastavni deo vođenja zemlje i ne bi trebalo da ostanu kod kuće:

Poljoprivreda Bangladeša zavisi od ženske radne snage, industrije zavise od žena. U Bangladešu, porodice zavise od ženskog tihog doprinosa u roditeljstvu i rada u domaćinstvu. Žene u Bangladešu neće biti ograničene jer su to rekli neki radikali s turbanom na glavi. Nikada.

Shariful Islam Rukun na blogu zajednice Amarblog dovodi u pitanje razumevanje koje ova grupa ima o islamu u svetlu napada na novinarku tokom marša:

Islam je religija mira. Da li bi nam Hefazot članovi koji su učestvovali u tim svetim (!) napadima mogli reći gde je u islamu propisano da grupa ljudi treba nemilosrdno da tuče nenaoružanu ženu?

Irteza (@irteza) pita na Twitteru:

@irteja: Pozivam novinare da bojkotuju sve vesti vezane za Hefazot Islam u medijima u znak protesta zbog svog napada na novinarke.

Bikkhipto Khitish (@projonmo106) piše da su ti napori bili uzaludni:

Napisao/napisala পান্থ রহমান রেজা (Pantha) · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [bn] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Después de pedalear unas cuántas horas para llegar a Tolhuin, paramos dos días en la casa de la familia Ullua quien nos contactó a través de Facebook para conocernos y para que tengamos un lugar donde parar al llegar.

Descubrimos que este pueblo le da un valor especial al cicloturismo. Se organizan pedaleadas autoconvocadas llevadas a cabo por el movimiento Cicloturismo por la vida en memoria del Doctor René Favaloro. En la panadería La Unión, un clásico por sus paredes llenas de fotos de famosos que pasaron por ahí, hay un cuarto especial para que los biciviajeros puedan pasar la noche y un cuaderno donde todos dejan su huella (¡LVDV inauguró el tomo 2!).

Nakon višečasovne vožnje biciklom na putu za Toluin, zaustavljamo se na dva dana u kući porodice Uljua koja nas je kontaktirala putem fejsbuka želeći da nas upozna i da nam pruži mesto za odmor.

Otkrivamo da je ovo selo posebno zanimljivo onima koji se bave biciklizmom. Organizuju se nezavisne trke od strane organizacije Cicloturismo por la vida (špa.) (Biciklizmom za život) i u znak sećanja na doktora Renea Favaloroa. U pekari La Unión (špa.) (Jedinstvo), široko poznatoj po zidovima punim fotografija poznatih ličnosti koje su je posetile, nalazi se posebna soba za bicikliste koji žele da prenoće, kao i jedna sveska u kojoj svi oni ostave neku vrstu svog traga.

Ipak, neki drugi argentinski blogeri odlučuju da putuju auto-stopom. Upravo je to slučaj sa Huanom i Laurom iz Acróbatas del Camino (špa.) (Akrobati na putu), koji ne samo da su prešli celu Patagoniju, već su trenutno na proputovanju po čitavom svetu. U jednom od svojih tekstova, pričaju o preživljenim iskustvima u luci Madrin kao i njihovoj zabrinutosti za životnu sredinu. Na poluostrvu Valdes svake godine se organizuje gledanje južnih kitova koji dolaze na patagonijske obale Argentine da se razmnožavaju:

Aún antes de ver la primera ballena, no podía alejar de mi conciencia dos pensamientos. Primero, que mientras que el humano considera a los cetáceos criaturas inteligentes, mamíferos sensibles dotados de un lenguaje indescifrable, las ballenas deben considerar al bípedo un ser chismoso, un merodeador entrometido, un paparazzi de la escala zoológica. El ser humano anda como voyeur festejando especies a cuyo acorralamiento suscribe con el resto de sus hábitos sociales. Hay verdades incómodas, pero cargar el tanque del auto es fomentar el calentamiento global que disminuye la concentración del krill del que se alimentan las ballenas.

Čak i pre nego što smo spazili prvog kita, nisam mogao da odganam dve misli. Prvo, iako čovek smatra kitove za pametne stvorove, za osetljive sisare obdarene nedefinišućim jezikom, mora biti da vide oni čoveka kao smešno dvonožno biće, kao jedno nametljivo tumaralo, ili kao paparaca u zoološkom svetu. Ljudsko biće se ponaša kao voajer koji slavi vrste, a čije okupljanje upoređuje sa svojim socijalnim navikama. Ima mnogo neprijatnih istna, ali punjenje rezervoara čamaca da bi se prišlo ovim sisarima, podrazumeva povećanje prilika za globalno zagrevanje što smanjuje koncentraciju krila kojim se hrane kitovi.

Potom nastavlja:

Por supuesto, todos los turistas llegan en auto, y muchos aceptarían tener uno para cada miembro de la familia si fuera posible. Porque claro, hay que llevar a los chicos a la escuela. Para que les enseñen que hay que cuidar el medio ambiente por ejemplo… Incluso nosotros caemos en parte en esa contradicción, al viajar a dedo y utilizar automóviles, aunque me consuelo pensando que sólo ocupamos un lugar vacío en un automóvil que ya está en movimiento. ¿Y las ballenas? Claro, estaban ahí, mononas, ingenuas, aleteantes, con un géiser montado en el lomo, algunas solas y otras con sus ballenatos. Alguna vez cazadas por balleneros ingleses que procuraban el aceite para iluminar su imperio, hoy sobreprotegidas y finalmente valoradas.

Naravno, svi turisti dolaze automobilom i, ako je moguće, mnogi imaju po jedan za svakog člana porodice jer, naravno, treba voditi decu u školu. A ipak, na primer, toj deci bi trebalo da se ukaže na potrebu za očuvanjem životne sredine… Čak i mi nailazimo na kontradiktornost između putovanja auto-stopom ili korišćenja automobila. A gde su kitovi u celoj toj priči? Oni su se, naravno, nalazili tamo tako naivni, sa gejezerima koji su im se vijorili na leđima, neki su bili sami a neki sa svojim mladuncima. Nekada su bili na meti engleski kitolovaci lovili zbog upotrebe njihovog ulja za osvetljenje svoje imperije. Međutim, kitovi su danas prezaštićeni i konačno vrednovani.

Takođe, aktivni su i blogeri, kao što je slučaj sa Magia en el Camino (špa.) (Magija na putu) preko Proyecto Educativo (špa.) (Edukativni projekat), koji posećuju škole, bolnice i razne krajeve sa ciljem da prenesu magiju:

Siempre nos gusta que en los shows haya muchos chicos, pero en el caso de los hospitales es muy diferente: cuanto menos haya mejor. Los chicos no deberían estar ahí, deberían estar jugando en una plaza, por eso es que siempre nos despedimos de los hospitales con la misma frase: “les deseamos de todo corazón que se vayan de acá lo antes posible” y cada vez que decimos eso los padres cierran sus ojos y asienten con la cabeza. Ojalá así sea.

Uvek nam se sviđa da na predstavama bude puno dece, ali sa bolnicama je obrnut slučaj: što manje, to bolje. To nije mesto za decu, ona bi trebalo da budu napolju i da se igraju. Zato, uvek kada odlazimo iz bolnica, opraštamo se istom rečenicom: „Od srca želimo da što pre izađete odavde”. I svaki put kada to izgovorimo, roditelji klimnu glavom zatvorenih očiju. Nadamo se da će biti tako.

Patagonije Argentine je oblast koja objedinjuje skup provincija i prirodnih lepota, jedinstvenih u svetu.

Napisao/napisala Laura Schneider · Preveo/prevela Maja Milanovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Ranije ovoga meseca (aprila, prim.prev.), visoke temperature nisu sprečile protestante, aktiviste i vođe zajednica da izađu na ulice Washington DC u znak podrške reformi doseljavanja koja bi legalizovala nekih 11 miliona ilegalnih doseljenika koji se trenutno nalaze u SAD-u. Izgleda da su njihov problem čule dvostranačke grupe senatora koji su ove nedelje predložili novi zakon o doseljavanju.

Reforma Doseljavanja je opet glavna vest ovog meseca. Foto poduzeti na Flickr račun nathangibbs (CC-BY-NC-SA 2.0)

Takozvana “Grupa od Osam Članova” (4 republikanska i 4 demokratska senatora), je radila na izradi nacrta zakona od februara ove godine. Između ostalog, predlog zakona S.744 uključuje stvaranje privremenog programa čiji je cilj da se pomogne doseljenicima koji ispunjavaju određene uslove da započnu svoju prijavu za legalan boravak; odredbe kojima bi se povećala sigurnost granica, uspostavljanje sistema zasnovanog na dobrim kvalifikacijam koje donose zelenu kartu, a temelje se na obrazovanju i stalnom poslu; razvoj provere putem elektronskog sistema, koji će poslodavci koristiti da provere pravni status onoga ko podnosi zahtev, i sistem koji će pratiti sve strance koji izlaze iz zemlje. Nema sumnje da su neke od tih mera prilično kontraverzne i problematične.

Međutim, ono što ostaje da se vidi je kako će se napadi na maratonu u Bostonu, 15. aprila odraziti na ovaj zakon. Osumnjiči, braća Tamerlan i Dzhokhar Tsarnaev, 26 i 19 godina, su poreklom iz Čečenije, na jugu Rusije, iako već 10 godina žive u SAD-u. Zapravo, Dzhokhar Tsarnaev je američki državljanin. Tamerlan Tamerlan je umro u četvrtak uveče u pucnjavi s policijom u predgrađu Bostona, dok je Dzhokhar uhapšen u petak nakon velike potere kada su ceo grad i okolina bili blokirani – još uvek u kritičnom stanju u jednoj od gradskih bolnica.

Za neke, poput onih na Encuentro, predlog zakona je samo prvi korak:

Ovo znači da ima još mnogo toga da se uradi. Sada moramo da budemo sigurni da plan poseduje najsitnije detalje za dobijanje državljanstva, put prema državljanstvu, da ne postoje diskriminatorske barijere koje bi smetale ljudima u našoj zajednici. Želimo najbolje jer je naša borba bila velika i zajednička. Encuentro želi da naglasi da se ova borba događala od Albuquerque-a do Alabame i šire, i da napokon zauzima srca svih u zemlji. Želimo da proslavimo sa svima vama, ali u isto vreme, znamo da ima još dosta toga šta treba uraditi, a to je da izađemo i proslavimo dan radnika doseljenika ove godine tako što ćemo prisustvovati proslavi Praznika Rada i demonstracijama.

Otac José Eugenio Hoyos objašnjava kako on vidi ulogu koju Katolička crkva ima u reformi doseljavanja na svom blogu:

Od ranih dana od Izlaska naša Katolička Crkva je vek bila povezana sa i podržana od strane doseljeničkih porodica…Teškoće i patnje doseljenika – naročito neprijavljenih doseljenika – teško nam padaju kao hrišćanima, pa nas pozivaju da zauzmemo stav koji je ukorenjen u veri i reči Božjoj, posebno u ime onih koji su u našoj zajednici. Sveto pismo nas poziva da budemo osetljiviji i milostivo prihvatimo gladne, strance, i bolesne (Matej 25: 31-46).

Ovoga meseca je počekla da radi kampanja, pokrenute od strane američkih izvora vesti kako bi se prestalo sa korišćenjem termina “ilegalni doseljenik” u štampi. Ovu inicijativu je pokrenuo Associated Press, koji tvrdi da pojam “ilegalan” podrazumeva kazneno delo, i identifikuje osobu kao nezakonitu, umesto da objasni njen doseljenčki status. Novine kao što su New York Times, Washington Post i druge novinske kompanije će najverovatnije pratiti ovaj primer. Divovi drušvenih medija, kao Mark Zuckerberg su takođe nedavno izrazili interes za ovo pitanje, iako neki izveštaji kažu da interes ide samo tako daleko da se dobije ljudski kapital iz demografije zemlje koji se razvija prema novinama Politico.

Predlog zakona i odluka da se prestane sa korišćenjem pogrdne terminologije u odnosu na doseljenike su bili glavna tema na Twitteru.

Cindy Y. Rodriguez (@cindyrodriguez) kaže:

@cindyrodriguez: Do sada, napori da se prestane koristiti reč “ilegalan” su imali samo ograničen uspeh.

Neki poput Alfonso Hernándeza (@alhezjr) pozivaju one koji ih slede da podrže reformu:

@alhezjr: Pokažite svoju podršku za sveobuhvatnu reformu doseljavanja ove nedelje, 15-20 april@worldrelief #G92 #ReformaInmigratoria

Konačno, Karina Sánchez Campos (@karisanchezc) citira republikanskog senatora Marco Rubio-a, jednog od osam senatora u dvostranačkoj grupi koja je izradila predlog Zakona:

@karisanchezc: #ReformaInmigratoria Platite porez, dok imate privremeni status i “pokažite da niste tovar društvu.” (Marco Rubio)

Napisao/napisala Robert Valencia · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Danas Rusi razumeju u početku daleku priču o bombama i američkoj krvi, o eksploziji bombi tokom Bostonskog Maratona. RuNet je s velikim interesovanjem pratio istragu u ovom incidentu, čak i pre nego što se ispostavilo da su dvojica osumnjičenih poreklom Čečeni. Sada kada je Rusija direktno uključena, strasti su se uzburkale.

Rusi znaju kako da se nose sa urbanim terorizmom, ali ova veza s nekada separatističkom republikom koja ima istoriju nasilnog ekstremizma bez pogovora ima prednost nad ostalim pričama. Nije naročito ni važno da dva brata, Tamerlan i Dzhokhar Tsarnaev, verovatno nisu čisti Čečeni ili Rusi u bilo kojem stvarnom smislu — oni su navodno odrasli u Kirgistanu, te kratko pohađali školu u Dagestanu (druga republika Severnog Kavkaza), pre nego što su se preselili u SAD, gde su proveli više od deset godina. Njihovo poreklo ih povezuje s brojnim sećanjima koje mogu iskoristiti sve stranke uključene u ruskom političkom diskursu — bilo da su liberalne, nacionalističke ili pro-Kremaljske.

Fotografija Dzhokhar Tsarnaev-a sa njegove VKontakte stranice, pretvorena u sećanja mračno aludirajući na činjenicu da će se sledeće Zimske Olimpijske Igre održati u neposrednoj blizini Čečenije. Anonimna fotografija koja se slobodno distribuira online.

Čečenski vođa Ramzan Kadyrov (čiji je otac, bivši čečenski predsednik Akhmat Kadyrov, ubijen u terorističkom napadu), na primer, se brzo distancirao od Tsarnaevs-a, postavljajući na Instagram:

Svi pokušaji da se povežu Čečenija i Tsarnaevs-i, čak i ako su krivi, su uzaludni. Oni su odrasli u SAD-u, njihovi pogledi na svet i uverenja su formirani tamo. Trebali bi da tražimo koren tog zla u Americi. Ceo svet bi trebao da se bori protiv terorizma. Mi to znamo najbolje.

Kadyrova izjava se delimično odnosila i na njegov lični uspeh u borbi protiv terorizma u Čečeniji.

Na sličan način, ali ne navodeći američko vaspitanje braće Tsarnaevs, Aram Gabrelyanov (provladin urednik tabloida ”Life” (Život)) osuđuje  navodnu američku podršku čečenskom separatizmu:

Uobičajen posao za Amerikance – Prvo regrutiraju, neguju, brinu za svoje teroriste. Onda izgube kontrolu nad njima.

Liberali su pogledali u prošlost, ali iz drugog ugla. Novinar Oleg Kozyrev tvrdi da su ruski ratovi, pokrenuti da bi se smirila Čečenija, odgovorni za to što su braća toliko radikalna. Kozyrev je tweetovao:

Mi smo kao deca, [zabavljamo se izgovorima da su braća] “turski državljani,” [da su] “živeli u Kirgistanu,” itd. Jasno je da ova priča ima svoje korene u našem [rusko-čečenskom] ratu

Vladimir Varfolomeev iz Echo Moskvy-a se takođe poziva na rusku odgovornost:

Žao nam je, Amerikanci, da smo podigli i poslali Vam njih, za koje se ispostavilo da su teroristi. Bilo bi nepravedno da ih se stidljivo odreknemo i da iz jednostavno prozovemo stanovnicima Kavkaza. Oni su naši, Rusi.

Prema nekima, međutim, Čečenija je u ovom trenutku toliko samostalna tako da možda više i nije deo Rusije. Novinarka Natalia Oss je napisala  u odgovoru na sličan Facebook post o traganju za dušom:

Problem je u tome što je Ruski pasoš u ovom slučaju čista formalnost. Čečenija de facto nije Rusija.

Neki su otišli dalje od preuzimanja kolektivne odgovornosti i zapitali su se o direktnoj umešanosti Kremljinovog “krvavog režima,” koristeći sećanja na FSB-sponzorisan domaći terorizam. Na primer, jedan korisnik Facebooka razmišlja ovako:

Odmah sam povezao slučaj Navalny i teroristički čin u Bostonu kao nešto što bi skrenulo zapadne masovne medije od potiskivanja u Rusiji. Postoji nekoliko razloga što je takav teroristički čin povoljan za Putina. Ja ne isključuje mogućnost da FSB stoji iza eksplozije.

Zanimljivo je to što su neki ljudi raspravljali o postojanju mogućnosti da je Rusija uključena čak i pre nego što su objavljene vesti o braći Tasarnaevs. Aleksey Malashenko iz Carnegie Centra je istakao sledeće 16. aprila:

Imajte na umu da je u pitanju bila dvostruka eksplozija, tj., “u stilu Kavkaza” — videli smo puno toga u Dagestanu i Ingushetia, a ne samo na maratonu.

U otprilike isto vreme, zanesenjak zaverama Igor Borisov je tweetovao uz karakteristično uzbuđenje:

Eksplozije u Bostonu: troje mrtvih, 144 ranjenih … Asimetričan odgovor Kremlja za “Magnitsky Listu”?

Takva paranoja se slaže sa novijim Facebook komentarom Ilya Markman-a:

13. aprila Ramzan Kadyrov “vraća svoju kartu SAD-u zbog Magnitsky liste,” a za tri dana dvoje mladih Čečena raznesu Bostonski maraton.

Više korisnika glavnog medija Runet u nacionalističkim krugovima su takođe pretrpeli napade zbog prihvatanja tragedije. Dok ruski nacionalisti uglavnom ne vole sve ljude iz Severnog Kavkaza, njihova “odbojnost” prema Čečenima je naročito žučna, što je možda razlog zašto su mnogi nacionalisti reagovali uz veselje kada su saznali da je Čečenija umešana u eksploziju bombe u Bostonu. Na primer, jedan Twitter korisnik je ironično aludirao  na Putinovu politiku “smirivanja” Čečena uz navodno obimnu novčanu pomoć:

Amerikanci su tako glupi, pokušavaju da uhvate Čečena s najjačim snagama. Zar nije lakše dati njemu i njegovim prijateljima zlatni [Porsche] Cayennes, oružje, i da ih se bojimo?

Nacionalistička publikacija Sputnik&Pogrom je takođe napravila ciničnu šalu, upoređujući uvek-na-slobodi Dzhokhara sa borcem MMA-a iz Dagestana, Rasul Mirzoevim, koji je nedavno dobio uslovnu presudu za ubistvo, nakon što je udario u glavu čoveka koji je pao na pod, i koji je posle umro (nacionalisti su iskoristili ovaj slučaj da zahtevaju povlašteni tretman manjina u ruskim sudovima):

FBI je već najavio da Dzhokhar Tsarnaeva čekaju 2 godine maksimalne zatvorske kazne za čin terorizma u Bostonu. Stručnjaci su pokazali da su Amerikanci uvredili Dzhokhar-ovu devojku, i njegova reakcija je bila opravdana, on je samo pritisnuo dugme detonatora, bombe su eksplodirale uz pomoć električnog naboja!

Sputnik&Pogrom je takođe tweetovao, verovatno aludirajući na američku naviku da napadaju zemalje, i da ih preurađuju:

Ovaj tweet je posvećen sećanju na Republiku Čečeniju. Čečeni, uvek ćete biti u našim srcima, kakav ste vi narod, kakav narod…

“Aerodrom Grozni – Uskoro” Anonimna fotografija koja se slobodno distribuira online.

Naravno, pravi dragulji nacionalističke retorike se nalaze na Dzhokharovom šturom profilu na društvenoj mreži na ruskom jeziku VKontakte. (Izgleda da je on postavio samo dva posta na svom zidu, uz ažuriranje slike profila.) Od hiljade komentara koji se sada nalaze na stranici, većina su po prirodi rasistički. Na primer:

USKORO ĆE AMERIKA BACITI NEKOLIKO TONA DEMOKRATIJE NA AUL [selo], PRLJAVI OVCEJ**AČI. NAPRED RUSI! [Završetak poruke je tipičan nacionalistički slogan]

i:

Zašto podmećete eksplozije u Americi, vi zlovoljni paraziti?

Na kraju, međutim, većinu Rusa verovatno brinu praktične posledice umešanosti Čečenije (a time i Rusije) u ovaj slučaj. Koje su to posledice? Jedan ruski korisnik Twitter-a pokušava da pogodi:

Ko zna ko će dobiti američku vizu. Nisu baš bili raskošni s njima poslednjih meseci

Napisao/napisala Andrey Tselikov · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/04/rusi-razumeju-napad-bombama-u-bostonu/feed/ 0 http://sr.globalvoicesonline.org/2013/04/kina-zabranjuje-medijima-da-citiraju-strane-izvore/ http://sr.globalvoicesonline.org/2013/04/kina-zabranjuje-medijima-da-citiraju-strane-izvore/#comments Sun, 21 Apr 2013 09:30:55 +0000 Dijana Djurickovic http://sr.globalvoicesonline.org/?p=11075 Vlasti u medijima u Kini su najavili nove propise koji zabranjuju ograncima vesti i drugim organizacijama da izvještavaju o pokrivanju stranih medija bez prethodne dozvole.

Opšta uprava za štampu, izdavanje, radio, film i televiziju je 16. aprila 2013 predstavila strože kontrole, samo jedan dan nakon što je The New York Times objavio da je dobio Pulitzerovu nagradu za novinarski izveštaj o skrivenom blagu porodice kineskog premijera Wen Jiabao-a.

Kao odgovor na taj izveštaj iz oktobra 2012, kineska vlada je blokirala web stranicu the New York Times-a, kao i Wen Jiabaovo ime na Sina Weibo.

Osim zahteva da kineski mediji poseduju dozvolu da koriste sadržaje stranih medija, propisi su se obrušili i na organizacije i novinare koji dele informacije o društvenim medijima, kao što je popularni microblogging sajt Sina Weibo, koji inače ne bi bio uključen u publikaciju.

Kineski državni medij Xinhua, je objavio sledeće:

Svim ograncima vesti nije dozvoljeno da koriste informacije o vestima iz stranih medija ili stranih internet stranica bez dozvole. Novinarima i urednicima se strogo zabranjuje da koriste Internet kao platformu za traženje protivpravne koristi, takvo ponašanje će se istražiti i kazniti po zakonu. Da bi otvorile službeni Weibo račun, novinske agencije se prvo trebaju prijaviti vlastima na upis i moraju izabrati članove osoblja koji će biti odgovorni za postavljanje službenih informacija i brisanje štetnih informacija na vreme.

Većina priča sa stranih stranica državno vođenih novina potiču iz međunarodnih novinskih agencija. Prema pisanju The Telegraph-a, zabrana korišćenja stranih medija će imati velike posledice na kineske novine.

Ova vest je izazvala ogorčenje online među mnogim Weibo korisnicima, naročito među novinarima. Novinar iz Pekinga, “Qingdeng Xiaxiangmingbian” je napisao sledeće:

Internet u Kini Karen Roach preko Shutterstock (Zatvorenog inventara)

Praćenje javnog mnenja je bitno za zdravo društvo, skala kritike je merilo demokratije, “ako kritika nije slobodna, onda su pohvale besmislene”. Pravi zaključak dolazi od širokog raspona glasova, a ne od onoga što vlast izabere.

Web korisnik “Lida Suibi” se pita da li će tako snažna vlast nad medijima imati pozitivne rezultate u budućnosti:

Koja je to štetna informacija? Mislim da postoje prave i izmišljene informacije.. Svrha vesti je da se prikaže istina, a to je osnovna potreba društva. Većina štetnih informacija, kako ih je godinama kroz istoriju republike Kine definisao odsek za propagandu, pokazala se tačnim. Blokiranje informacija i mišljenja može privremeno biti efikasno, ali takva politika samo-odricanja neće imati efekta na duge staze.

Još jedan web korisnik “Yun Mu” je ponovio osećanje koje vlada, uz jedan kineski izraz:

Što se više kriješ, pre će te pronaći.

“Ye Laodie aiLvse” je bio sarkastičan:

Da li ćemo postati Severna Koreja?

Novinar Liu Xiangqian je istakao da je Kini potreban novi medijski zakon:

Zakoni i propisi ozbiljno zaostaju u razvoju! Internet se ne svrstava u medije u pravnom smislu, da ne spominjem građanske medije!

Napisao/napisala Abby · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/04/kina-zabranjuje-medijima-da-citiraju-strane-izvore/feed/ 0 http://sr.globalvoicesonline.org/2013/04/zrtva-silovanja-uzmi-novac-i-cuti-kaze-policija-u-indiji/ http://sr.globalvoicesonline.org/2013/04/zrtva-silovanja-uzmi-novac-i-cuti-kaze-policija-u-indiji/#comments Sat, 20 Apr 2013 14:31:04 +0000 Dijana Djurickovic http://sr.globalvoicesonline.org/?p=11050

Policija glavnog grada, Delhija, ponudila je ocu 5-ogodišnje žrtve otmice i silovanja sumu od $38 da ćuti i zaboravi divljački napad, što je izazvalo bes u celoj zemlji koja se bori protiv povećanog broja slučajeva silovanja.

Jedna petogodišnja devojčica je brutalno silovana u Gandhi Nagar naselju u Delhiju, navodno kako kažu njeni susedi, u razdoblju od četiri dana. Djevojka je nestala 14 aprila, a za ovaj incident se saznalo 19 aprila, 2013.

Prema izveštajima vesti na regionalnim jezicima, članovi porodice i komšije su proveli jedan dan tražeći nestalu djevojčicu, a i optuženi komšija se takođe pretvarao da pomaže u ovoj potrazi. Pošto tokom tog dana nisu pronađeni nikakvi tragovi, 15 aprila 2013 ovaj slučaj je registrovan kao slučaj nestale osobe u lokalnoj policijskoj stanici.

Skoro četiri dana dok je potraga trajala, otac devojčice je čuo glas iz sobe ispod. Posle toga, pozvana je policija i vrata su razvaljena. Devojčica je pronađena u vrlo lošem stanju, a optuženi je pobegao.

Detalji ovog silovanja, kao i onog iz decembra 2012 koje je počinila grupa silovatelja iz Delhija (vidi izveštaj Globalnih Glasova), su stravični. Medicinska istraživanja su potvrdila da je devojčica bila seksualno zlostavljana – u njenom stomaku su pronađani plastična boca ulja i sveća.

Međutim, nevolje za porodicu ove devojčice nisu prestale ovde – usledila je nezainteresovanost policije i države.

Izveštaji nagoveštavaju da je ocu ove devojčice rečeno da ne podnosi tužbu, i ponuđeno mu je Rs 2000 (38 dolara) da ne izlazi u javnost.

Težina ovog incidenta, kao i odgovor policije i vlasti na to je razbesneo mnoge.

Shuddhabrata Sengupta na Kafila izražava svoj bes:

Zar od policijskog komesara u Delhiju neće biti zatraženo da podnese ostavku, zbog njegovog ogromnog neuspeha u poslu sa diskriminaciom žena i zbog neuspeha da reši prezir prema građanima koji je sada evidentno sastavni deo u kulturi rada Delhi Policije?

Da li možemo da prihvatimo ovu dnevnu rutinu uvreda u ležećem položaju? Koliko dugo to može da traje?

Vishal Dadlani (@V1SH4L) muzičar iz Indije 19 aprila je tweetovao:

@V1SH4L: Šta je to snašlo Indiju? Policija sada nudi roditeljima novac da ćute o silovanju njihovih ćerki!? Te policajce treba obesiti!

Pritish Nandy (‏@PritishNandy), novinar iz Indije se osvrnuo i na dobro zabeležene slučajeve korupcije u indijskoj policiji navodeći sledeće:

@PritishNandy: Setite se dobro poznatih reči sudije Mulla: Nema kaznenog zakona u Indiji koji se može uporediti sa zločinima indijske policije.

U svom drugom tweetu, on je podsetio na mlitav stav koji postoji u indijskoj upravi:

@PritishNandy: Mamta Sharma predsednica Nacionalnog Odbora za Žene kaže da će tek sutra otići da vidi žensko dete pošto je danas praznik.

Korisnik Twittera iz Delhija (@cyclingsultan) koji sebe opisuje kao ‘Hipi Musliman, Sapiosexual, Biciklista i Sibarit’ postavio je veoma šokantan aspekt vezan uz ovu priču:

@cyclingsultan: Policija Delhija je rekla rodbini devojke koja je pretrpela silovanje: ‘Rekli su nam da treba da buemo srećni što je devojčica pronađena & da se molimo za njeno ozdravljenje'.

Rituparna Chatterjee (@MasalaBai), urednik zabavnog programa, izrazila je razočarenje takvim stavom:

@MasalaBai: Kome da se obratite kada vam policija kaže da budete zahvalni što je ona (silovano dete) pronađena živa? Šta možete uraditi kao nemoćan građanin?

Da bi situacija bila još gora, devojčica je lečena na loše opremljenoj opštnskoj bolnici, i prebačena je u bolju bolnicu nakon mnogo protesta i pritisaka javnosti. Petogodišnja devojčica je navodno u vrlo lošem stanju.

Žene su reagovale na strašnu prirodu fizičkog nasilja koje je izvršeno nad ovom devojčicom.

R sheikh Bawazir (@Lucifer_sam666), arhitekt, pedagog, i fotograf je napisala:

@Lucifer_sam666: Ubite tog gada, kakav bolestan čovek bi ugurao bocu od 200ml u dete od 5 godina, ja sam zaprepaštena.

U međuvremenu, Arunoday Mukharji (@ArunodayM), novinar iz Indije, je podelio neke zapanjujuće podatke o usponu silovanja u Indiji:

@ArunodayM: Delhi 2011: 572 slučajeva silovanja. 2012: Povećan broj slučaja silovanja na 706, a broj slučaja zlostavljanja se popeo na 727. Užasavajući kraja 2013-e #Delhisilovanje

Usput, nakon incidenta grupnog silovanja u Delhiju, indijska vlada je izvršila izmene i dopune postojećeg zakona o silovanju, i usvojila strožu verziju.

Uzimajući to u obzir, twitter korisnik iz Indije Kapil (@kapsology) je napisao:

@kapsology: Koju svrhu zakon protiv silovanja ima ako se ne možete osloniti na policiju

Na društvenim medijima se neprestano dešavaju izlivi zgražavanja protiv indijske policije i državne apatije od kada je incident izašao na svetlo dana.

Napisao/napisala Chirag Sutar · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/04/zrtva-silovanja-uzmi-novac-i-cuti-kaze-policija-u-indiji/feed/ 0 http://sr.globalvoicesonline.org/2013/04/devojkama-receno-da-ne-napustaju-kirgistan/ http://sr.globalvoicesonline.org/2013/04/devojkama-receno-da-ne-napustaju-kirgistan/#comments Thu, 18 Apr 2013 16:59:41 +0000 Dijana Djurickovic http://sr.globalvoicesonline.org/?p=11038

Poslanica u Kirgistanu je predložila novi nacrt uredbe koja bi zabranila devojkama ispod 23 godina starosti da napuste zemlju bez pristanka roditelja. Yrgal Kadyralieva se poziva na uredbu koju gura kroz parlament ‘Sapargul', nakon što je mlada žena doseljenik koja je bila podvrgnuta šokantnom ‘patriotskom’ napadu u Rusiji od strane njenih muških kolega iz Kirgistana, deo trenda koji su Globalni Glasovi pokrivali detaljno u junu prošle godine.

Međutim, uredba koja ima za cilj da spreči da mlade Kirgistanske žene koje rade u inostranstvu postanu ‘seksualni robovi' je pretrpela žestoke kritike. Grupe za ljudska prava tvrde da uredba ograničava Ustavom zagrantovanu slobodu kretanja.

Inicijativa Biškek Feministkinja opisuje uredbu člana parlamenta Kadyralieva (desno) kao paternalističku i sputavajuću. Naslov glasi: ‘Hej, gde ideš'?

‘Spašavanje devojaka od neizvesne budućnosti’

04. marta, lokalni novinski sajt kloop.kg je objavio ubedljiv intervju s članom parlamentam u kome su raspravljali o ovoj inicijativi. Ispostavilo se da je ovaj intervju bio među najčitanijim na platformi vesti prošlog meseca, što je dovelo do video-rasprava građana na istu temu. Jedan od razloga što je intervju zadobio toliku popularnost je iskren dijalog između Kadyralieve and Zareme Sultanbekova, mlade novinarke koja će pasti pod onim što ova kontraverzna uredba pokušava da zaštititi. U nekim momentima tokom intervjua, izgleda da strast koju Kadyralieva poseduje isplivava nekontrolisano na površinu:

Gorim [od besa]! Sramota me je zbog ovih devojaka.

Zarema, mi rađamo narod – bez obzira da li mi to želimo ili ne! [Mi rađamo] heroje i poslanike! Muškarci ne rađaju!

Kadyralieva je takođe otkrila kako je bilo teško pokrenuti inicijativu kao mlada žena. Zakonodavac je samo osam godina stariji od devojaka kojima bi ovom uredbom mogao biti zabranjen izlazak iz zemlje. Ona radi u parlamentu u kome dominiraju muškarci, gde joj aksakals (stariji) stalno govore da ‘ćuti’ a stranački šefovi je optužuju da pokušava samopromociju kroz inicijativu.

Jedan čitalac Kloop-a, Aizhan Rahmanova, je pohvalio hrabrost Kadyralieve u pokušaju da pokrije stvari koje se stvarno dešavaju mladim ženama doseljenicima u Rusiji:

U potpunosti se slažem s [Kadyralievom]; I ja živim u inostranstvu i vidim šta se dešava s devojkama. Ona je hrabra žena koja spašava devojke od neizvesne budućnosti.

Ipak, izgledalo je da neki od čitalaca koji podržavaju inicijativu pokazuju iste otrovne, na čašću zasnovane, kao i nacionalističke argumente, kao i patriote koji su brutalno napali Sapargul i koristili da opravdaju svoje napade na mlade žene Kirgistana koje su osumnjičene za prostituciju u ruskim gradovima. Ulanbek, na primer, piše:

Ovo je baš onakav nacrt zakona koji bi trebalo da bude usvojen! Pročitao sam neke komentare ‘Zagovornika Demokratije’ koji misle da bi [ženska] prava bila narušena [ukoliko zakon bude usvojen] i ja bih da ih pitam: “Da li bi voleo da tvoja ćerka ili sestra budu tretirane kao prostitutke?”

Devojke čija se prava ‘krše', izvinite što govorim otvoreno na [Međunarodni Dan Žena]: Možete upražnjavati prostituciju koliko god želite i naplatiti svojim klijentima koliko god želite – ALI PRIJAVITE SE ZA DRŽAVLJANSTVO NEKE DRUGE ZEMLJE I NE DONOSITE SRAM MOJOJ ZEMLJI, KIRGISTANU!!!

‘Zar to nije neravnopravnost među rodovima ?’

Elena ističe da zakoni koji važe za žene treba da važe i za muškarce:

Zar to nije neravnopravnost među rodovima? Onda zabranite dečacima koji su mlađi od 23-godine da napuste zemlju. Neka rade kod kuće, neka grade fabrike i puteve. Neka se ožene. Inače to nije pošteno.

Jedan od najistaknutijih doprinosa raspravi dao je advokat, Sadanbekov, koji je predložio da bi u zemlji toliko korumpiranoj kao što je Kirgistan, inicijativa nametnula dodatne finansijske terete u obliku mita devojkama koje žele da napuste zemlju:

Zar ne vidite da je to kršenje ljudskih prava (devojaka)? Zaposleni na granici će koristiti [predlog] da uzmu novac od svih devojaka. Svako ima pravo na slobodu kretanja, slobodu izbora svog prebivališta, i slobodu da napusti zemlju. Da zabranimo Yrgal Kadyralievoj da putuje u inostranstvo? Zašto nam trebaju takvi poslanici koji pokreću tako besmislene zakone? Takav [parlament] treba da bude raspušten! Parlamentarni sistem u Kirgistanu nije ispunio očekivanja.

Građanska rasprava na tu temu, koja je stavila Yuri Puinova (koji je protiv odredbe) nasuprot Beksa Okenov (koji je podržava) je pokrenula snažnu raspravu na Twitteru #kloopdebates. Prema anketi, Puinov je pobedio na raspravi uz malu razliku.

Tokom debate Anisa Atalova (@AnisaAtalova) je tweetovala:

@AnisaAtalova: A šta ako devojke ne žele da budu zaštićene? Hoćete li njih pitati za mišljenje? #kloopdebates

Janygul Janibekovna (@janygul) je upitao:

@janygul: Da li je sigurnost važnija od slobode? #kloopdebates

I Azat Ruziev (@Azat25) primećuje nešto o pretpostavkama koje stoje iza odredbe:

@Azat25 Izgleda da devojke nisu građani koji uživaju sva prava… ovaj predlog zakon ih pretvara u prostitutke #kloopdebates

Kao što je u junu navedeno u izveštaju Globalnih Glasova o patriotskim napadima na pripadnice ženskih radnih doseljenika, između 30-40% doseljenika iz Kirgizije koji rade u Rusiji su žene. Mnoge od tih žena su mlade, neudate, i same su došle u zemlju.

Parlamentarni Odbor za spoljne poslove je podržao predlog. Trenutno nije nejasno kada će se u parlamentu održati glasanje za predlog zakona.

Napisao/napisala Asel Tursunbekova · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Seme useva Monsanto. Foto: Paulito B na Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Američki Kongres je odobrio kontraverzni, tzv. “Zakon o Zaštiti Monsanto-a”, 24. marta 2013, koji štiti genetski modifikovana semena od parničnog postupka, bez obzira na to kakav uticaj imaju na zdravlje potrošača.

Nazvan Pružanje Osiguranja Farmerima, to je dodatak koji je proturen u zakon o potrošnji HR 933. Ovaj zakon je izazvao veliku uzbunu među aktivistima, iako će se primenjivati samo šest meseci dok zakon ne istekne 30. septembra.

Predlogu zakona se zamera to što je odobren bez znanja većine senatora. Osoba koja je odgovorna za donošenje zakona je senatorka Barbara Mikulski iz Merilanda, koja trenutno predsedava Senatovim Odborom za Odobravanje Sredstava. Aktivisti iz Demokratije za Hranu Sada i Centra za Sigurnost Hrane smatraju da je ona kriva zato što je ovaj zakon odobren bez prethodnog konsultovanja sa Odborima za Poljoprivredu i Pravosuđe.

Izvršni direktor Centra za Sigurnost Hrane, Andrew Kimbrell, izjavio je sledeće:

“U ovom poslu koji je obavljen skriveno i iza kulisa, senatorka Mikulski je okrenula leđa potrošačima, zaštiti okoline i farmerima u korist dobiti industrijskih korporacija koje se bave biotehnologijom, a takva je Monsanta.”

Kasnije je objavljeno izvinjenje na njenoj službenoj web stranici:

“Senatorka Mikulski razume nezadovoljstvo zbog ove odredbe. Ona nije sastavila tekst u predlogu zakona, a i ne podržava ga. Kao predsednica Odbora za Odobravanje Sredstava, senatorka Mikulski je prvo trebala da spreči zastoj rada vlade. To znači da je trebala da postigne kompromise na mnoge od njenih prioriteta kako bi predlog zakona prošao Senat i kasnije Dom. Ona će se i dalje boriti za redovan i pravovremen proces izdavajanja dozvola i drugih važnih prioriteta, uključujući i sigurnost hrane.”

Kao što je objavljeno u Washington Times-u, ovo se vidi kao pobeda za kompanije kao što su Cargill, Monsanto, Syngento Corp i ostali pridruženi Politički Odbori za Akciju koji su donirali $7.5 miliona dolara za članove Kongresa od 2009, a $372,000 dolara za članove Senatovog Odbora za Odobravanje Sredstava.

Aktivisti za sigurnost hrane i zabrinuti građani su ogorčeni. Više od 250,000 osoba je prošle nedelje potpisalo peticiju upućenu predsedniku Baracku Obami, kojom se protive predlogu zakona, i u kojoj se kaže sledeće:

“Hitno zahtevam da stavite veto na HR 933. Jako sam besan zato što “pružanje osiguranja farmerima”, Odeljak 735, koji je trenutno uključen u HR 933, nije postignut na osnovu predloga zakona za Stalnu Odluku o zakonu o potrošnji koju je doneo Kongres.”

Demokratija u Hrani Sada je objavila službenu izjavu kojom se osuđuje predlog zakona.

“Takozvani ‘biotehnološki dodatak’ je bio uključen u zakonske odredbe o proračunu koje je dobilo odobrenje od Doma, izbegavajući zastoj rada u saveznoj vladi 27. marta, do kada je trenutno finansiranje bilo aktivno. Odredba je anonimno uplovila u zakonodavstvo i jasno dodeljuje američkom ministarstvu poljoprivrede pravo da poništiti sudsku presudu koja zabranjuje sađenje genetski modifikovanih useva.

“Ako vođstvo u Washingtonu može izdati javnost iza zatvorenih vrata, vreme je da američka javnost dobije pravo na transparentnost o tome šta jedu i čime svaki dan hrane članove svoje porodice.”

I farmeri koje je organizovala Demokratija za Hranu Sada, održali su protest ispred Bele kuće.

Napisao/napisala Joey Ayoub · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Ovih dana, jedna filmska ekipa želi da zabeleži njihovu inspirativnu priču u dokumentarcu i obraća se websajtu za finansiranje masa Kickstarter (Pokretač) da to uradi.

Predstojeći film “Skladna Deponija” (“Landfill Harmonic”) je opisan na Pokretaču kao “lepa priča o transformativnoj moći koju muzika ima, koja takođe naglašava dva glavna pitanja našeg vremena: siromaštvo i zagađenje otpadom“:

U svetu se sakupi oko milijardu tona smeća godišnje. Oni koji žive pored i od njega su siromašni – kao stanovnici Cateura, Paragvaj. A ovde oni to pretvaraju u lepotu. Skladna Deponija prati orkestar dok on polazi na svoj inspirativni spektakl smeće-u-muzici širom sveta.

Njihov cilj je da sakupe $175,000 dolara da dovrše dva glavna puta koji će biti okarakterisani radom. Planiraju da završe post-produkciju dokumentarnog filma do kraja 2013. U vreme kada je ovaj post objavljen, sakupili su više od 21.000 dolara uz to da imaju još 44 dana kampanje.

Filmadžije dele teaser filma na Vimeo (Skladna Deponija: Svet nam šalje smeće, Mi im vraćamo muziku):

Rad na “Skladnoj Deponiji” je počeo 2010 godine, kada su izvršni producent Alejandra Amarilla Nash i producent Juliana Penaranda-Loftus otkrili orkestar dok su radili na istraživanju za dokumentarac o siromašnoj deci u Paragvaju. Facebook stranica za ovaj film objašnjava uslove života dece u Cateuru:

Cateura, u Paragvaju je grad koji je izgrađen na vrhu deponije. Sakupljači smeća pretražuju smeće tražeći robu koja se može prodati, a deca su često izložena opasnosti povezanim sa drogama i bandama. Kada je učitelj muzike Fabio pokrenuo muzički program za decu Cateura, brzo su imali više učenika nego instrumenata.

Mnogi posetioci interneta iz celog sveta su odreagovali na priču o recikliranom orkestru. Na Vimeo, Susan McGraw Keber deli njenu reakciju:

Izuzetno….zaplakala sam…mi koji imamo toliko i koji toliko toga bacamo…Ovo je primer koji svi treba da vide i čuju!

Vimeo korisnik TheGate-Web je napisao:

Zaista dirljivo. I mislim da se ljudi žale na tako glupe stvari, dok ovi klinci, bez bilo kakve mogućnosti, imaju volju i kreativnost da stvore magiju uz nebeske muzičke note kroz svoje jednostavne instrumente. Hvala vam za lekciju, još puno toga moramo da naučimo.

Paragvajski učenici muzike pokazuju svoje instrumente izrađene od smeća. Foto deli na Facebook Skladna Deponija

Možete naučiti više o Recikliranom Orkestru na Pokretaču i možete pratiti “Skladnu Deponiju” na Facebooku.

Napisao/napisala Silvia Viñas · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper