Global Voices na srpskom » Belgija

Video ‘Sudar civilizacija’ glupa omaška Evropske komisije

Milica Jakovljevic — Mon, 02 Apr 2012 17:44:44 +0000

Video snimljen kao parodija na film Kill Bill zasnovan je na temi “sudara civilizacija” od strane Evropske komisije kako bi promovisala širenje Evropske unije među mladima. Međutim, video je šestog marta 2012. povučen pošto je odgledan od osobe do osobe na internetu i bio predmet zaraznih optužbu da promoviše rasizam.

Njegovo povlačenje nije sprečilo polemiku na ostrašćenim blogovima i društvenim mrežama. U momentu pisanja ,video još uvek možete pogledati na Daily Motion i YouTube:

Vebsajt koji objavljuje vesti 24heures.ch opisao je scenario filma detaljno:

Une jeune femme blanche de peau dans une combinaison qui fait penser à celle d’Uma Turman dans le film Kill Bill de Tarantino, fait face à chaque adversaire mâle arrivant dans l’entrepôt où elle se trouve. L’un est visiblement originaire d’Asie, l’autre d’Inde et le dernier, du Brésil. L’Europe face aux puissances émergentes? Leur attitude est agressive quand la jeune femme ferme les yeux et se dédouble plusieurs fois pour former un cercle autour des combattants, tout à coup doux comme des agneaux.

La symbolique lourdingue du clip se termine par un slogan affirmant: «Plus nous serons nombreux, plus nous serons forts». Juste avant, le cercle de femmes vu d’en haut s’est transformé en un drapeau étoilé de l’UE.

Mlada belkinja obučena u svetlo žutom kostimu, sličan onome koji je nosila Uma Turman u flmu Kventina Tarantina Kill Bill, suprotstavlja se svakom muškom protivniku koji uđe u skladište u kome se nalazi. Jedan od njih je očigledno orijentalnog porekla, drugi izgleda da je Arapin ili Indijac, a može se reći da je poslednji kikbokser sa dredovima. Da li bi to trebalo da predstavlja nadolazeće snage koje se protive Evropi? Govor tela muškaraca je agresivan sve dok mlada žena ne zatvori oči i umnoži se nekoliko puta, stvarajući krug oko boraca, koji su iznenada tihi kao jaganjci. Nespretna simbolika videa se završava sa objavljivanjem slogana: “Jači smo što nas je više”. Baš pre ove izjave, krug žena, gledajući odozgo se pretvara u zvezdanu zastavu Evropske unije.

Komentari vebsajta:

L’incroyable de cette histoire, c’est qu’il y a eu probablement plusieurs hauts-fonctionnaires bruxellois qui n’ont simplement rien vu d’offensant dans ces images. En ligne hier sur quelques sites d’information, ce clip-vidéo a été retiré en début d’après-midi et la campagne annulée.

Neverovatna stvar povodom ove priče je da je verovatno postojalo nekoliko starijih zvaničnika iz Brisela koji jednostavno nisu videli ništa uvredljivo u ovim prikazima. Ovaj video je objavljen juče na nekoliko vebsajtova koji izveštavaju vesti, ali je povučen rano poslepodne i kampanja je otkazana.

Facebook stranica Parti des Indigènes de la République citira članak iz Regards.fr “anti-kapitalističkog mesečnik”:

Ce stupéfiant petit film, bourré de stéréotypes racistes et essentialistes a été pensé, réalisé puis mis en ligne le vendredi 2 mars par les communicants de la délégation générale de l’élargissement de l’Union européenne de la Commission de Bruxelles. Face au tollé soulevé, il en a été retiré le mardi suivant, 6 mars. Le temps de faire un petit buzz sur Internet mais sans que la presse, en tout cas française, n’en fasse vraiment ses choux gras.

Ovaj zaprepašćujući filmić, pun rasističkih stereoptipa i karaktera predstavljenih kroz kliše, je začet, stvoren a potom objavljen na internetu u petak drugog marta od strane zvaničnih predstavnika Evropske komisije opšte delegacije za proširenje Evropske unije.Suočeni sa rastućim javnim ogorčenjem, video je povučen sledećeg utorka šestog marta. Sasvim dovoljno da stvori mali žagor na Internetu bez prisustva medija, u svakom slučaju francuskih medija, koristeći to u potpunosti.

Na drugom kraju političkog spektra tumačenje je nešto drugačije. Jean-Patrick Grumberg, za dreuz.info [fr] izjavljuje:

Je trouve cette vidéo mensongère, mais pas raciste. Mensongère car je ne vois pas ce que l’Europe fait pour se protéger de l’invasion islamiste, mais je vois, au contraire, ce qu’elle fait pour la favoriser. Je ne vois pas ce que l’Europe fait pour se protéger contre l’immigration d’Africains, mais je vois ce qu’elle fait pour la favoriser, et je ne vois pas en quoi la Chine, que les dirigeants Européens ne cessent d’appeler au secours pour renflouer leurs caisses, représente un danger.

Ja nalazim da je ovaj film nepošten,ali ne i rasistički.Mislim da je nepošten jer ne vidim šta to Evropa radi da bi se zaštitila od islamske invazije.Naprotiv,vidim šta Evropa radi kako bi je podstakla. Ne vidim šta Evropa radi kako bi se zaštitila od imigranata poreklom iz Afrike, ali vidim šta radi kako bi ih ohrabrila, i ne vidim na koji način Kina, koju evropski lideri neprekidno pozivaju da im pomognu da se izvuku iz krize, predstavlja opasnost.

Fotografija bez pokreta iz uvređujućeg videa Evropske komisije

Na Twitter-u reakcije su bile različite i često nestrastvene:

@LauraLardy: L'UE fait la promotion de la guerre des civilisations et du racisme…

@LauraLardy: EU promoviše sukob civilizacija i rasizam….

@sergiomarx: La video de la Commission est-elle vraiment raciste ? Ou est-ce que le racisme ne serait pas plutôt dans l'oeil du spectateur ?

@sergiomarx: Da li je ovaj video Evropske komisije zaista rasistički? Ili bi rasizam mogao biti u očima posmatrača?

Da li bi ova afera mogla postati knjiški primer za pripravnike Evropske komisije? Blog Décrypter la communication européenne objašnjava glavne ideje ovog “sudara interpretacija” dok nabraja članke koji pokrivaju ovu priču:

Le communiqué officiel signé par le Directeur général de la DG Élargissement justifie la diffusion de la vidéo en expliquant que la cible a laquelle la vidéo était destinée avait réagi positivement lors des tests de pré-lancement :
“C’était un clip viral, ciblant à travers les réseaux sociaux, un public jeune (16-24) qui comprend l’intrigue et les thèmes des films d’arts martiaux et de jeux vidéo. Les réactions de ces publics ciblés ont en effet été positives, tout comme celles des focus groupes sur lesquels le concept avait été testé.“

Putem zvanične komunikacije potpisane od strane Generalnog direktorata za proširenje Evropske Unije opravdava se objavljivanje ovog videao objašnjenjem da je ciljna publika ovoga videa reagovala pozitivno u toku testa kontrole u predemitovanju:
“To je bilo ciljno dostavljanje snimka na sličan način kao virus, putem društvenih mreža i novih medija, mladoj publici(16-24) koja razume zaplete i teme borilačkih filmova i video igrica. Reakcija ove ciljne publike na snimak je u stvari bio pozitivan, kao ciljne grupe nad kojom je ideja testirana.”

U zaključku blog se slaže sa mišljenjem većine korisnika interneta [fr]:

Quoique la Commission européenne ait reconnu qu’il y avait un problème avec la vidéo controversée en choisissant de la retirer ; la divergence d’interprétation avec les médias sur la raison du retrait montre que la Commission reste sourde à l’accusation d’absence de clairvoyance quant à la potentielle lecture raciste de la vidéo.

Evropska komisija je priznala da postoji problem sa ovim kontroverznim videom time što je odlučila da ga povuče. Međutim, različita tumečenja povlačenja videa od strane medija ipak pokazuju da Evropska komisija ignoriše optužbe da nije predvidela postojanja mogućnosti rasističkog tumačenja videa.

Evropa: Da li će ACTA sporazum biti usvojen nakon protesta ?

Milica Jakovljevic — Sat, 17 Mar 2012 21:39:17 +0000

[Svi linkovi upućuju na članke na francuskom jeziku osim ukoliko nije naglašeno suprotno]

Kako se približavao kraj meseca februara 2012.godine angažman napora korisnika Interneta protiv Sporazuma o sprečavanju falsifikovanja, (ACTA), postajao je sve jači. U stvari počeo je da donosi plodove.

Pošto uključuje prekršaj protiv autorskih prava, ovaj međunarodni sporazum, pored toga što se odnosi na intelektualno pravo svojine utiče i na Internet sadržaje.

Debata o ratifikaciji sporazuma, predviđena u Evropskom Parlamentu za 29. februar, odložena je do objavljivanja mišljenja Evropskog suda pravde. Pitanje usklađenosti ACTA sporazuma sa Evropskim komunitarnim pravom izneto je pred Evropski sud pravde od strane Evropske komisije.

Ne ACTA – Strazburg. Fotografija Christophe Kaiser na Flickr, CC-license-BY

Taurillon, “magazin mladih Evropljana-Francuska” opisuje “potpunu promenu stava Evrope o ACTA sporazumu ““:

Si l’avis est négatif, l’ACTA n’a plus aucune chance en Europe. Mais en cas d’avis positif, le recours à la CJUE représente le double avantage de redonner au traité une certaine crédibilité, et de repousser son adoption à une époque suffisamment lointaine pour que la polémique se soit tassée et que l’opinion publique regarde ailleurs.

Ako je mišljenje Evropskog suda pravde negativno Acta sporazum neće opstatu u Evropi.Ako je mišljenje pak pozitivno sama žalba Evropskom sudu pravde predstavljaće dvostruku prednost jer sa jedne strane daje izvestan kredibilitet sporazumu a sa druge strane odlaže implemetaciju sporazuma za momenat kad se javna debata smirila a pažnja javnosti usmerila negde drugde.

Jérémie Zimmermann, suosnivač i potparol la Quadrature du Net poziva članove evropskog parlamenta:

Les eurodéputés doivent résister à la stratégie de la Commission européenne, qui cherche à gagner du temps et à transformer le débat en une simple discussion juridique, et pour cela continuer à travailler au rejet d’ACTA. ACTA vise à imposer une tendance pour une politique globale du droit d’auteur qui est toxique pour l’Internet libre et pour les libertés. Le Parlement européen est le dernier rempart : il doit agir et adopter une position claire et forte, faute de quoi il laissera le champ libre à la Commission pour imposer une répression inacceptable.

Evropski parlamentarci moraju da se odupru strategiji Evropske Komisije, koja pokušava da dobije na vremenu i da debatu svede na pravno pitanje,tako što će nastaviti da rade na tome da se ACTA sporazum odbije. ACTA sporazum ima za cilj da nametne tendenciju u globalnoj politici autorskih prava koja je toksična po slobodu i slobodan internet. Evropski parlament je zadnja linija odbrane:mora da deluje i usvoji čvrst i jasan stav.U suprotnom, ostaviće širom otvoren prostor za Evropsku Komisiju da nametne neprihvatljivu represiju.

Po mišljenu trucbuntu, ne biti pasivan dok se čeka na presudu suda uopšte se ne dovodi u pitanje:

Les citoyens de toute l’Europe peuvent contacter leurs représentants dans les commissions Commerce International (INTA) et Industrie (ITRE), qui se réunissent cette semaine pour discuter d’ACTA, et leur demander de continuer à travailler au sein de leur commission pour le rejet d’ACTA.

Građani širom Evrope su bili u mogućnosti da kontaktiraju svoje predstavnike u Odboru za međunarodnu trgovinu the International Trade (INTA) i Industriju (ITRE), koji su se sastali 29.februara da raspravljaju o ACTA sporazumu.Mnogi građani su zahtevali od svojih predstavnika da odbiju predlog.

Zvaničan vebsajt Evropskog parlamenta navodi postupke i pitanja ACTA sporazuma koji su predmet pažljivog i temeljnog ispitivanja, i objavio je stranicu pitanja i odgovora pod nazivom ‘Šta treba da znate o ACTA sporazumu“,a radionica Evropskog parlamenta o ACTA sporazumu tema je priče stvorena od strane parlamentarnih službi(link putem Global Voices saradnika Asteris Masouras).

Organizacija AVAAZ podnela je 29.februara peticiju Evropskom parlamentu sa 2.4 miliona potpisa protiv ACTA sporazuma. Potpisivanje peticija je još uvek u toku:

Nous sommes vraiment proches de la victoire — notre pétition forte de 2,4 millions de signatures a ébranlé les responsables politiques partout en Europe et stoppé les censeurs. La Commission européenne est à présent en position de faiblesse et espère que la Cour de justice donnera son feu vert au traité ACTA en lui soumettant une question juridique très limitée qui recevra certainement une réponse positive.Mais si nous faisons résonner nos voix aujourd'hui, nous pouvons faire en sorte que la Cour examine tous les impacts légaux du traité ACTA et publie un avis qui fera toute la lumière sur cette attaque contre nos droits qu'est ACTA.

Blizu smo pobedi — naša peticija,sa 2.4 miliona potpisa, protresla je odgovorne političare širom Evrope i zaustavila njihove cenzore. Trenutna pozicija Evropske Komisije je slaba i Evropska Komisija se nada da će time što je pred Evropski sud pravde postavila veoma ograničeno pravno pitanje dobiti zeleno svetlo od strane suda što će se najverovatnije i desiti. Ali ako omogućimo da se naš glas čuje danas, bićemo u mogućnosti da navedemo sud da ispita sve zakonske implikacije ACTA sporazuma i objavi mišljenje koje će izneti pred svetlost dana sve posledice koje ACTA sporazum ima po naša prava.

Ne ACTA – Strazburg. Fotografija Christophe Kaiser na Flickr, CC-license-BY

Anti-ACTA stranke nastavljaju da jačaju svoje resurse.Novi protesti su zakazani za 10.mart i torrentnews je objavio spisak,sa ovom molbom:

La liste n’est pas exhaustive, n’hésitez pas à nous contacter pour la compléter

si certains se sentent l’âme d’un reporter- photographe en herbe, nous recherchons également des personnes pour faire un petit article photo du déroulement de la manif, rien de bien compliqué, comme fait ici pour Nice, Marseille,Bordeaux et Strasbourg.

Spisak nije konačan, ne oklevajte da nas kontaktirate kako bi smo ga dovršili ;)

Ako pojedinci vide sebe kao foto novinare u povoju,tražimo ljude da rade kratke priče sa fotografijama koje prate odvijanje protesta ,ništa preterano komplikovano, kao što se dešavalo u Nici, Marseju, Bordou, i Strazburgu.

Da bi ste se upoznali sa detaljima o elementima debate, takođe pogledajte ove postavljene članke sa sajta Tribune objavljenog 29.februara,i Myeurop, 3.marta. Na sajtu Global Voices, pogledajte zakone SOPA/PIPA koji su uspostavili precedent u Sjedinjenim Američkim Država, ovde i ovde. Od početka protesta čini se da je ACTA sporazum izgubio mnogo na političkoj snazi.

Naslov ovog posta inspirisan je krajem članka “La liberté sur Internet : le filtrage de la discorde” objavljenog od strane Istraživačkog Instituta za pravne i informacione studije i komunikaciju (I.R.E.D.I.C.),koji upoznaje sa mogućnostima ograničavanja Interneta u budućnosti i raspravlja o usvajanju ACTA sporazuma.

Orginalni članak na francuskom jeziku je objavljen 4.marta.Više detalja o predlogu ACTA sporazuma možete pročitati u ovim člancima.

Kriza u Evrozoni: Kuda ide ekonomija?

Dijana Djurickovic — Thu, 17 Nov 2011 19:55:11 +0000

Ovaj post je deo našeg specijalnog izveštavanja Kriza u Evropi.
Biće teško ekonomistima da predvide šta će se desiti s polaganjem garancija za izlazak iz i posledice trenutne finansijske krize u Evropi. Postoje različita mišljenja, uz mnoštvo online reakcija, gde se pokušava naći smisao u vezi toga kakva budućnost očekuje Evrozonu.

Kuda ide ekonomija? Ovo pitanje je postavljeno Mari Karchilaki, grčkoj novinarki i spikeru / dopisniku za medjunarodna dešavanja na MEGA TV. Ona je odgovorila:

@karhilam: @efleischer Ne znam, stvarno. U svakom slučaju, nisam optimista. To je ekonomska Katrina, a mi smo još uvek u sredini svega toga.

Evro kovanica. Slika Civitas (CC BY-NC-SA 2.0)

Nijedna od najvećih banaka u regiji nije prošla stres test. BNP Palibras je smanjila svoju izloženost u Italiji i Grčkoj, kao i RBS, iako je navodno preplavljena likvidnošću. Dexia, Commerzbank, Credit Agricole, i HSBC pokušavaju da smanje svoju izloženost.

Francuska planira da smanji budžetski deficit za 20%, Irska planira 12.4 za smanjenje budžeta, a ECB (Evropska Centralna Banka) kamatne stope zadržava na 1.25%.

Na mikro-nivou, ljudi se ne osećaju kao dobrotvori, jedan penzionisani vozač kamiona u Grčkoj otišao tako daleko da je rekao The New York Times-u:

[Očekivao sam] da će ljudi upasti u Parlament i ispeći političare naživo — kao souvlaki [vrsta kebaba].

Pitanje: “Kuda ekonomija ide u sledeća dva meseca?” je postavljeno dole navedenim novinarima i Twitter korisnicima pre nego što su grčki premijer Papandreoua i bivši italijanski premijer Berlusconi podneli ostavke.

Efthimia Efthimiou, grčki novinar, piše:

@EfiEfthimiou: @efleischer … teško je reći odmah. Stvari se menjaju iz sata u sat …

Yannis Koutsomitis, drugi novinar, je odgovorio:

@YanniKouts @efleischer Postoji velika mogućnost da će politička logika prevladavati u Italiji i Grčkoj u sledećih nekoliko dana. To bi moglo umiriti tržišta na neko vreme. Ako se politička previranja u ovim zemljama nastave postoji realna šansa da će krize Evrozone dostići vrhunac s nepredvidljivim rezultatima.

U ovom trenutku, ono što se dešava ukazuje na sledeće: John Reed iz The Financial Times-a piše da je italijanski proizvođač guma Pirelli “napravio plan za nepredviđene mogućnosti koji se ogleda u smanjenju prodaje automobila za 10 posto i 20 posto pada prodaje kamiona na globalnom nivou. Ta kap u čaši bi bila velika kao ona kada je Lehman Brothers propao. (Iako se to spominje kao najgori mogući slučaj)

U međuvremenu, poruka zapisana na WikiLeaks-u u 2010 počela se pokazivati korisnom u tome kako (ako je potrebno) neko može proglasiti ‘Evrozona Poglavlje 11‘.

Douglas Fraser na BBC-ju komentariše šta bi se desilo ako bi se podelilo mnogo loših karata:

Ako Grčka, Portugal i Irska dostignu taj nivo zaduživanja, polovina nemačkog kapitala banaka za ublaženje krize nestaje, kao i trećina u Belgiji i četvrtina u Francuskoj i Velikoj Britaniji.

Medjutim, postoje posredne posledice pošto se otkrivaju osiguranja izmedju banaka i kreditiranje, a to briše 100% nemačkih banaka sirovog kapitala.

Belgiji osataje samo 7%, Francuskoj 25%, a Velikoj Britaniji 50%. Britanija bi dobila udarac posebno iz Irske, ali RBS i Lloyds Banking Group su već upisali dosta svoje izloženosti

A šta je sa dodavanjem Italije i Španije? Brojevi zamagljuju pogled.

Konkretan rezultat zahteva od vlada dokapitalizaciju nemačkih i francuskih banaka sa 125% od njihovog trenutnog glavnog kapitala, što znači nacionalizaciju.

…

A što se tiče indirektnih posledica, biće potrebno 275% osnovnog kapitala nemačkih banaka, 270% u Belgiji, 225% u Francuskoj i 130% u Velikoj Britaniji.

U tom slučaju, Nemačka je jedina u mogućnosti (može da se nada) da zadovolji potrebe spašavanja vlastitih banaka, dok je svaka druga zemlja u Evrozoni sama za sebe.

Na drugom FT blogu, Alan Beattie piše da:

[...] ako ECB ne može sama direktno spasiti Italiju (glavni kreditni rizik, bez stručnosti u postavljanju kreditnih uslova) mogla bi u teoriji, u skladu s člankom 23 svog protokola, pozajmiti ogromne količine MMF-u

Onda bi MMF jamčio za Italiju (koju Megan Greene vidi kao na kartama (‘za jamčevinu'), kao i The Economist u odredjenoj meri), što je na kraju – u svemu ovome – bolje nego ništa.

Kontaktiran putem e-maila, Paul Cunningham s RTE-a je, u odgovoru na pitanje “Da li se uopšte nadate da će ECB možda iskoristiti svoj položaj centralne banke za podsticanje rasta umesto štednje, rekao da se (objavljeno s dozvolom pošiljaoca):

Novi predsednik ECB je, uz smanjenje kamatnih stopa, ilustrovao da je spreman da bude pragmatičan. Postavljeno je pitanje da li je gospodin Draghi možda osetio potrebu da dokaže svoje germanske hartije od vrednosti tako što bi sačekao snižavanje stopa do decembra, na temelju činjenice da je inflacija bila iznad 2%. Ukoliko se to snižavanje dogodi na njegovom prvom sastanku, to bi sugerisalo bi da je on svoj gazda. Rasprava o tome da li je ili ne uopšte trebalo povećavati kamatne stope vući će se godinama.

Na opširnije pitanje o ulozi ECB-a, izgleda da će predsednik i dalje pratiti JCT u nabavci obveznica na sekundarnom tržištu, ali ne u obimu da ublaži krize. Ništa ne sugeriše da je Draghi spreman da dopusti da institucija postane zajmodavac iz poslednjeg utočišta. Po mom mišljenju, to se samo može promeniti kada se Nemačka promeni, odnosno kada se kriza toliko razvije da se nemački porezni obveznik suoči s krajnjom krizom – ako držimo do naših principa fiskalne kontrole, Evro propada.

Često se kaže da kada se Evropa suočava s krizom, mora stajati na ivici pre nego se dogovor postigne. Ovoga puta čini se da je potrebno da Nemačka stane na ivicu litice – ako Euro ode, DEM će se vratiti, i – odmah – izvoz koji pokreće ekonomiju će biti u opasnosti. Ko će kupovati njihovu robu kada je cena porasla zbog DEM? Pre ili kasnije, duboko održavani princip će se sudariti sa stvarnošću, koja je nametnuta nestabilnim tržištem obveznica.

Ovaj post je deo našeg specijalnog izveštavanja Kriza u Evropi.