Najava Pape Benedikta XVI da namerava da podnese ostavku 28 februara 2013, izazvala je brojne reakcije u frankofonoj Africi, i u tradicionalnim medijima i na društvenim mrežama. Ovde preovladava osećanje divljenja prema Papi u kombinaciji sa željom da određene afričke vođe slede njegov primer.

Sveti Otac, Papa Benedikt XVI. Foto Katolička crkva (Engleska i Vels) na Flickr, Licenca CC by-nc-sa/2.0

Različita mišljenja, uz naglašeno divljenje

U opširnom članku na Togocouleurs blogu pod naslovom ‘Papa, Da Li Papa Mora Da Umre?’, Charles Lebon je napisao da:

Diery Diallov blog citira Oca Jacques Secka iz Dakara:
Hteo bih da kažem da mi je drago što je Sveti Otac (Papa Benedikt XVI) sam preduzeo ovaj korak. Božlji ljudi kao što smo mi [...] nismo službenici na poslu. Drago mi je da nam je Sveti Otac kao glava Crkve dao primer. Biskupi, kardinali, Papa, nisu službenici, kad više ne mogu ići dalje, oni daju svoje mesto drugima. Reagovao je Otac Jacques na RFM radio-talasima. Da se podsetimo da je Papa Benedikt XVI najavio da će ostavka na njegove dužnosti Pape stupiti na snagu 28. februara. Kao razlog za to, naveo je svoje godine, koje mu ne dopuštaju da ispunjava dužnosti Svete Stolice.

Na Facebook stranici Radio France International, stanica koja se dosta sluša u frankofonoj Africi, objavljeno je mnogo reakcija na ovaj događaj tokom programa:

Izgleda da mnogi Afrikanci žele da njihove vođe budu inspirirane hrabrim činom Pape Benedikta XVI Izvor slike :
commons.wikimedia.org

Od Conakry-ja u Gvineji Hilal Sylla je napisao da:

Za Samuel Azabhoa iz Kisanganija, Demokratska Republika Kongo:

Iz Yaoundéa, Ben Mbele je primetio da:

Alpha Ulrick Marcellus iz Brazzvillea, Kongo misli da:

BBC je takođe prikazao posebnu emisiju o frankofonoj Africi, koja je bila puštena na lokalnim radio stanicama. BBC-Facebook stranica o Africi ima više od 17,000 simpatizera. Tokom programa o ovoj ostavci, Afrika Uživo 16 februara, mnogi Afrikanci su dali svoje viđenje ove stvari. Michel Djadji Anigbe iz Abidjana, Obala Slonovače je napisao sledeće:

Didier Didou Mady pje postavio zanimljivo pitanje:

Primer za neke afričke vođe?

U Africi ima mnogo zemalja koje se loše vode. Da li je to povezano s činjenicom da se na ovom kontinentu nalaze i šefovi država koji su na tom mestu najduže?:

• Robert Gabriel Mugabe, 89 godina, na vlasti u Zimbabveu od 1980
• Teodoro Obiang Nguema Mbasogo, 71 godina, na čelu Ekvatorijalne Gvineje od 1979
• Paul Biya, 80 godina, predsednik Kameruna od 1982
• José Eduardo dos Santos, 71 godina, predsednik Angole od 1979
• Denis Sassou Ngesso, 80 godina, vođa u Kongu od 1979-1992 i bez prestanka od 1997

Mnogi Afrikanci su prokomentalisali ostavku Pape Benedikta XVI povezujući ga s onim što se dogodilo na njihovom kontinentu. Josiane Kouaghe iz Kameruna je napisao na svom blogu:

Josiane Kouagheu je onda pregledao listu afričkih predsednika koji su dobrovoljno podneli ostavku:

• Ahmadou Ahidjo u Kamerunu 1982
• Leopold Sedar Senghor u Senegalu u novembru 1980 kada je imao 74 godine
• Julius Nyerere, Tanzanija, novembra 1985

Međutim, daleko najpoznatiji od svih afričkih vođa koji su napustili vlast dobrovoljno je bez sumnje Nelson Mandela, 1999, činjenica koja je izazvala poređenja između Mandele i Pape Benedikta XVI.

Napisao/napisala Abdoulaye Bah · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [fr] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

[Svi linkovi vode na članke na francuskom jeziku, ukoliko nije drugačije naznačeno] 

Francuska vojna intervencija u Maliju, poznata kao Operacija Serval započela je 11 januara 2013, nakon što su terorističke grupe napredovale ka Bamako-u. Hvaljena od većine Malijskog stanovništva i mnogih međunarodnih posmatrača, vojna intervencija, međutim skreće iz ne-intervencionističke linije koju je u Africi najavio francuski predsednika Hollande.

Pogledajte Vojna Akcija Koja je Skrenula u Maliju na većoj karti
Google-ova interaktivna karta Malijskog sukoba od Jeune Afrique

Francis d'Alençon se pita zašto francuske intervencije u Africi ne pokreću proteste širom sveta:

Ovo je čudno… Francuska intervencija u Maliju ne smeta nikome, dok bi slične akcije u SAD-u podigle buru protesta .. Ima loših strana ako niste najveća svetska super moć.

Da bi to ilustrovao, on navodi citat iz čeških novina Lidové noviny:

Do sada su Francuzi intervenisali više od 50 puta u Africi od 1960. Oni su se borili u Čadu, u ratu s Libijom, štitili režim od pobunjenika u Džibutiju i Centralnoj Afričkoj Republici, sprečili državni udar u Komori i intervenisalu u Obali Slonovače. Bilo da bi sačuvali ekonomske interese, zaštitili francuske državljane ili prikazali još uvek impozantnu moć Francuske, glavni stanari Palate Elysee, bilo da su sa leve ili sa desne strane, su često izražavali svoje sklonosti ka jednostranoj akciji. Međutim, niko nikada nije protestovao. Ako bi SAD tako intervenisale, protesti bi se raširili čitavom Evropom. Američke ambasade bi videle ljutite diplomate na svojim vratima, počevši s Francuzima.

Karta Tuarezi pobune u Azawadu, Severni Mali, prikazuje pobunjeničke napade od 5. aprila, 2012 (CC-BY-3.0)

Sledi hronologija tih intervencija [Zaista ih ima nekoliko, ali suprotno od onoga što navodi češki list, bilo je manje od 50 francuskih intervencija u Africi ]. Ovo se temelji na dva članka: jedan je izveštaj koji je napisao Nestor N’Gampoula za Oeil d'Afrique a drugi je od Jean-Patrick Grumberg-a za Dreuz Info. Grumberg dodaje da se većina francuskih intervencija u Africi događala na teritorijama bivših kolonija:

1964 godine, Francuske vazdušne snage su se prizemljile u Libreville-u, Gabon nakon pokušaja puča protiv tadašnjeg režima.

Od 1968 do 1972, francuski vojnici su učestvovali u borbi protiv pobune u regiji Tibesti u severnom Čadu.

1978 u Zairu (danas Demokratska Republika Kongo), 600 Francuskih legionara je otišlo u grad Kolwezi, u jugo-istočnom delu zemlje da pomogne hiljadama Afrikanaca i Evropljana kojima su pretili pobunjenici Katangan. Ta misija je pokrenuta kao odgovor na poziv za pomoć ovoj zemlji od strane predsednika Mobutu Sese Seko-a. U ovoj operaciji poginulo je pet legionara, ali je omogućena evakuacija 2700 zapadnjaka.

1979 godine u Centralnog Afričkoj Republici, vladar Jean-Bedel Bokassa je uklonjen od strane francuskih padobranaca tokom Operatcije Barracuda.

Francuska je od 1983-1984 u Čadu, pokrenula Operaciju Manta, u kojoj je učestvovalo 3000 ljudi da bi se suprotstavili naoružanim pobunjenicima koje podržava Libija. Dve godine kasnije, još jedna francuska vojna akcija, sastavljena uglavnom od vazdušnih napada pod nazivom “Operacija Kobac“, je pokrenuta nakon napada protiv vlade.

1989 u Komori nakon atentata na predsednika Ahmed Abdallah-a i preuzimanja zemlje od strane francuskog plaćenika Bob Denard-a, oko 200 francuskih vojnika je stiglo u zemlju da ih istera iz zemlje.

1990, Pariz šalje vojnike u Gabon u Libreville i Port-Gentil da ojača francuski kontingent nakon izbijanja nasilnih nereda. Oko 1800 stranaca je evakuisano tokom ove operacije.

1991 godine u Zairu (danas Demokratska Republika Kongo), belgijski i francuski vojnici uspeli su evakuisati strance nakon nasilnih nereda i pljački u zemlji.

Iste godine, francuski vojnici sa sedištem u Džibutiju su pomogli Afar pobuni u razoružavanju Etiopljanskih vojnika koji su prešli granicu nakon svrgavanja predsednika Etiopije Mengistu Haile Mariama.

1994, francuski i belgijski vojnici su evakuisali Evropljane dok je Rwanda Hutus masakrirao stotine hiljada Tutsija. Kasnije iste godine, oko 2500 francuskih vojnika, koje su podržali afrički vojnici, krenulo je u “Operaciju Tirkiz“, opisanoj kao humanitarni napor, u Zairu i istočnoj Ruandi.

1995 godine, hiljade ljudi uključenih u Operaciju Azalea su okončali još jedan pokušaj državnog udara protiv predsednika  Said Mohamed Djohar-a od strane Bob Denarda.

1996 godine u Centralnoj Afričkoj Republici (CAR), operacija Almandin je obezbedila sigurnost strancima i izvedena je uspešna evakuacija 1600 ljudi nakon što se vojska pobunila protiv predsednika Ange-Félix Patassé-a. Sledeće godine, 1997, posebno nakon ubistva dvojice francuskih vojnika, započela je francuska operacija protiv pobunjenika u Bangui-ju (Centralna Afrička Republika).

Iste godine, 1997, 1200 francuskih vojnika je spasilo francuske i afričke emigrante tokom borbi između vojske Konga i pristalica vojnog vođe Denis Sassou Nguesso-a, danas predsednika Republike Kongo.

2002 godine, francuske snage su pokrenule akciju Operacija Licorne gde su pomogli zapadnjacima zarobljenim od strane vojne pobune, koja je na kraju podelila Obalu Slonovače na dve regije.

2003 godine, Zaire (sada Demokratska Republika Kongo), Operacija Artemis u Ituri  je obezbedila prostor i okončala neprestane pokolje. Nakon toga usledilo je raspoređivanje 2000 pripadnika mirovnih snaga, od kojih su 80% bili Francuzi.

2004 godine u Obali Slonovače, Francuska je uništila mali avion Obale Slonovače nakon što su vladine snage bombardovale francusku bazu.

2008 godine nova francuska intervencija jača režim predsednika Čada, Idriss Deby-ja i evakuiše strance, dok pobunjenici iz susednog Sudana napadaju.

Marta 2011 godine, francuske vazdušne snage su prve bombardovale Gadafijeve snage u Libiji nakon što je glasanje u UN-u odobrilo intervenciju u Libiji da bi se zaštitili civili zatečeni u pobuni protiv Gaddafija. NATO je 31. marta preuzeo upravljanje celom misijom koja je pomogla libijskim pobunjenicima da poraze vladine snage i preuzmu vlast.

2011 u Obali Slonovače, francuske snage iz UN-a održavaju ravnotežu u korist Ouattara tokom građanskog rata. Rat je izbio nakon što je Laurent Gbagbo odbio da podnese ostavku i prihvatiti rezultate izbora po kojima je Alassane Ouattara proglašen predsednikom.

Francuska je odlučila da prekine sa svojom ulogom policajca u Africi odbijanjem da ponovo interveniše u Centralnoj Afričkoj Republici gde se François Bozizé (bivši vojni komandant koji je došao na vlast svrgavanjem izabranog predsednika Ange-Félix Patassé 15 marta, 2003) suočio sa rastućom pobunom. Teško da je mogao da predvidi razvoj događaja u Maliju:

2013 godine u Maliju, francuske snage su bombardovale islamističke pobunjenike nakon što su pokušali da prošire svoj uticaj i moć u Malijskom glavnom gradu, Bamako. Francuska je već upozorila da kontrola na severu Malija od strane pobunjenika predstavlja pretnju za sigurnost Evrope.

U isto vreme, Francuska je započela akciju komandosa u pokušaju da spase francuske taoce koje drže vojnici al Shabaab-a u Somaliji, takođe povezanih s al-Qaedom. Vojnici su ubili taoca.

Napisao/napisala Anna Gueye · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [fr] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Kampanju #Kony2012 koju je vodila NVO Nevidljiva Deca je zasigurno sadržala nekoliko suviše-pojednostavljivanja Afrike, što je pokrenulo protiv kampanju #WhatILoveAboutAfrica OnoŠtoVolimUAfrici) koja je usmerena na ispravljanje tih ‘zalutalih metaka'.

Plakat Kony 2012 kampanje. Javni domen

Netačne medijske pretpostavke o Africi nisu retka pojava - iako se komedija grešaka stalno smanjuje tokom poslednjih nekoliko godina. Pogrešno predstavljanje ovog kontinenta u medijima nije beznačajna stvar, kako objašnjava profesor Charles Moumouni :

Loša zastupljenost Afrike u zapadnim medijima nije ni nova ni čudna pojava. To je već privuklo pažnju tokom 1970-ih, naročito u kontekstu rasprave o Novom Svetskom Redu U Informacijama i Komunikacijama (NWICO). Međutim, slika Afrike koju trenutno predstavljaju zapadni medijski kanali sve više izaziva brigu, pošto negativno utiče na afričke napore za razvoj.

Međutim, i sami Afrički mediji nisu imuni na kritiku ove vrste. Pokrenuto je nekoliko inicijativa u poslednjih nekoliko godina, da bi se poboljšala tačnost afričkih medija. Afrička Inicijativa u Medijima i Nadgledanje Medija Afrika su dva primera toga.

Sledi kratak pregled dragulja, grešaka i drugih netačnosti u globalnom medijskom pokrivanju Afrike i u samim afričkim medijima:

Pokrivanje Afrike od strane globalnih medija

Kanada – RDK:  ”Stephen Harper ulazi u Afričko Srce Tame”

Ovo je naslov koji je dat jednom CBC novinskom članku o poseti kanadskog premijera Demokratskoj Republici Kongo (DRK) tokom samita Međunarodne Organizacije Frankofonije. Iako se naslov odnosi na knjigu Joseph Conrada, Srce Tame, takođe priziva zastarelu, snishodljivu viziju crne Afrike kao divlje, opasne zemlje. Članak dodaje:

To je najmizernija država na kugli zemaljskoj.

Ovaj članak kao da predlaže da bi premijer Harper trebao dobiti medalju za hrabrost zato što je posetio Kongo.

Izrael – “Izrael – Subsaharski Afrikanci nisu silovatelji”

Slate Afrique (Afrički Crep) objašnjava sadržaj ovog originalnog (u najmanju ruku) naslova:

Crnci nisu silovatelji. To je poruka koju oni koji traže azil iz podsaharske Afrike želite da prenesu ljudima u Izraelu. Izraelsko javno mnjenje je upiralo prstom na one iz Subsaharske Afrike koji traže azil pošto je u veoma pokrivenom suđenju za silovanje bilo upleteno četiri Eritrejca. Izraelski dnevnik Haaretz je 20. maja objavio da kako bi se suprotstavilo žigosanju crnaca, centar za podršku stranim radnicima pomaže Afrikancima u pripremi “otvorenih pisama izraelskiom narodu”.

Francuska – Zabuna između Guadeloupe i Madagaskara za I-télé 

Sukobi u Guadeloupe-u između Liyannaj Kont Pwofitasyon [Napomena: vodeće telo za sindikate i društvene pokrete] i sigurnosnih snaga desili su se u isto vreme kada i najintenzivnija politička kriza u Madagaskaru. Drugi događaj je tako brzo nastao posle onog prvog, tako da je I-télé ((kablovski TV informativni kanal u Francuskoj) sastavio sledeću malu montažu u kojoj komentar meša događaje u Guadeloupe-u s onima na Madagaskaru:

SAD – DRK: “Postao je siroče, silovan je i ignorisan”

Ovo je naslov članka  koji je potpisao novinar Nicholas Kristof o 9 godina starom detetu koje je bilo žrtva grupnog silovanja u Kongu. Kako Laura Seay objašnjava u prevodu na Slate Afrique (Afrički Crep), ovaj članak podiže nekoliko etičkih pitanja:

Nakon nekoliko nasilnih rasprava, Kristof je postavio odgovor na svom blogu u kojem je obećao da to neće opet uraditi – iako je odbijao kritike da je ugrozio dete zato što ga je identifikovao. On je, ipak, priznao da je objavljivanjem imena deteta prekršena politika The Times-a, čak iako je on dobio dopuštenje od žene koja se stara za to dete. Teško je zamisliti urednika koji bi dopustio da se dogodi takav ‘kiks’ u jednom članku o zapadnom detetu koje je žrtva zlostavljanja.

Afrički mediji 

Južna Afrika – Žrtva silovanja posredno identifikovana u izveštaju od oktobra 2012  

Musa Rikhotso izveštava sledeće:

Priča potiče od Sapa pod naslovom, “Kazna smanjena za silovanje pastorke” (The Star, 10/10/2012, st.7). Članak navodi Limpopo čoveka, čija je kazna smanjena s doživotnog zatvora do jedne godine – za silovanje svoje 15-ogodišnje pastorke, na taj način, ne uspevaju zaštititi identitet žrtve silovanja.

Senegal – “Senegalac vraćen iz Obale Slonovače”

Tokom vrhunca krize u Obali Slonovače Walfadjiri-l'Aurore je objavio članak uz naslov “Senegalac koji je vraćen iz Obale Slonovače za to krivi predsednika] Wade-a“:

Druga stranica Senegalskih dnevnih novina sadrži članak o krizi u Obali Slonovače- javni domen

Le Post objašnjava da je u pitanju greška jer su:

ti ljudi i žene kritikovali vladu baš zato što nisu bili vraćeni u domovinu već se od njih jednostavno zahtevalo da se vrate kako znaju i umeju.

Napisao/napisala Rakotomalala · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [fr] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Severni Kivu u demokratskoj Republici Kongo (DRC) je pod pritiskom ponovo, posle dve godine relativnog mira. Sve je počelo 14 marta 2012.godine samo nekoliko dana pošto je Međunarodni krivični sud (ICC) proglasio Thomas Lubanga - jednu od ključnih učesnikau Ituri konfliktu (1999–2007) - krivim za ratni zločin i zločin protiv čovečnosti počinjenih u Ituri , Orientale provinciji, i angažovanjem dece mlađe od 15 godina u u svojoj vojsci.
Presuda će se odnositi naBosco Ntaganda, bivšeg šefa Congolese pobunjenika National Congress for the Defense of the People (CNDP), za kim je izdat nalog za hapšenjem od strane Međunarodnog krivičnog suda ICC za slične zločine od 2006.

Ovaj video od Human Rights Watch objašnjava poreklo Bosco Ntaganda:

Dezerterstvo u vojsci

Samo nekoliko dana posle osude Thomas Lubanga, bivši CNDP vojnici u odgovoru na naređenja Generala Bosco Ntaganda, dezertirali su iz nacionalne vojske . Ovi vojnici pridružili su se redovima FARDC (Oružanih snaga Demokratske Republike Kongo) u 2009, u skladu sa mirovnim sporazumom potpisanim između CNDP i vlade Congolese. Prema istom sporazumu, Bosco Ntaganda je unapređen u čin generala vojnih snaga Demokratske Republike Kongo.

Mélanie Gouby iz Goma piše o ovim dezerterstvima:

Une défection des plus de 300 soldats appartenant à l’ex rébellion du CNDP Congres national pour la défense du peuple CNDP ont désertés les rangs des Forces armées de la République démocratique du Congo (FARDC) L’armée régulière de la RDC en répondant vraisemblablement à L’ordre du General Bosco Ntaganda Commandant des opérations des FARDC au Nord Kivu.

Dok se dezerterstva vojnika u redovnoj vojsci nastavljaju ,vlada Congolese je pod velikim pritiskom od strane međunarodne zajednice da zaustavi Bosco Ntaganda. Nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava u Severnom Kivu takođe insistiraju na njegovom hapšenju,ali vlada Congolese je ostala čvrsta u tome da ne traži hapšenje Bosco Ntaganda doskora.

Svakako da je on doživljavan od strane vlade kao faktor stabilnosti u situaciji koja se svakog trenutka menja u istočnoj Demokratskoj Republici Kongo:

 Surnommé “Terminator”, le général Ntaganda est visé depuis 2006 par un mandat d'arrêt de la CPI pour enrôlement d'enfants quand il était dans une milice au début des années 2000. Le gouvernement de RDC a toujours refusé de l'arrêter, estimant que la paix dans la région du Nord-Kivu déchirée par une succession de conflits prévalait sur la justice internationale.

Pre nego što su konflikti počeli, predsednik Republike Joseph Kabila tvrdio je tokom svoje poseti Goma da nikada “neću popustiti pod pritiskom međunarodne zajednice da uhapsim Bosco Ntaganda.”Ipak po prvi put izrazi je nameru da preda Ntaganda.Ova Kabilina izjava je bila tačka preokreta za Bosco Ntaganda da donese odluku da izbegne rizično suđenje. U stvari da bi naglasio svoje nezadovoljstvo sa Kabilovom odlukom odlučio je da se vrati u džunglu i započne novu pobunu. Ovaj novi obrt događaja stvorio je kod ljudi koji žive u Severnom Kivu osećaj uznemirenosti.
Civili pod prinudom

Ljudi raseljeni zbog rata.Fotografije iz prijekta ENOUGH na FlickR license (CC-BY).

Novi sukobi su počeli na Masisi i Rutshuru teritoriji,gde se na hiljade ljudi našlo raseljeno tražeći utočište u nekonfliktnim zonama kao što su Mumbambiro i Goma.

Sela Sake i Mugunga pa čak i gradovi Goma, trenutno zbrinjavaju na hiljade ljudi koji žive u žalosnim uslovima. MUGUNGA III kamp, blizu grada Goma, pruža sklonište 6,700 raseljenih lica iz Masisi, Rutšuru and Walikale, gde se borbe nastavljaju , prema šefu ovog kampa, Bikorera Claude. Dodao je da se 4 maja kamp se našao pod napadom oružanih ljudi koji je iza sebe ostavio bar pet povređenih ljudi.
Ova dešavanja su uzrokovala bežanje izbeglica iz Congolese u Ruandu [fr]:

  Plus de 20.000 Congolais, pour plus de la moitié des enfants, ont fui au Rwanda pour échapper aux violents combats opposant depuis le début du mois l'armée aux soldats ex-rebelles dans l'est de la RD Congo.

Radio Okapi izveštava da [fr]:

Les réfugiés congolais continuent à affluer au camp de Nkamira, à plus ou moins 20 Km de la ville de Gisenyi au Rwanda. Leur nombre est passé, en l’espace de quatre jours, de cinq mille à plus de sept mille, ont indiqué, ce vendredi 11 mai, des sources locales. Au moins deux mille personnes se sont rajoutées, depuis dimanche dernier, aux cinq mille autres réfugiés congolais enregistrés à Nkamira au Rwanda. Ces derniers ont fui les récents affrontements de Masisi au Nord-Kivu entre les militaires des FARDC et les déserteurs jugés proches du général Bosco Ntaganda.

Međutim prema svedočenju nekoh od izbeglica iz Mugunga, deo izbeglica koji beže u Ruandu su u stvari iz Ruande i nastoje da se vrate svojim lokalnim zajednicama.
Posle masovnog raseljavanja populacije koja je sledila posle konflikta , vlada Congolese je uspela da ostvari kontrolu nad nekim od zajednica koje su već bilo pod kontrolom vojske lojalne CNDP pobunjenicima. Ali da li će biti moguće pronaći Ntaganga i izručiti ga Međunarodnom krivičnom sudu pod ovakvim okolnostima?

Ovaj post je deo posebnog izveštavanja o Izbeglicama.

Napisao/napisala Passy Mubalama · Preveo/prevela Milica Jakovljevic · Pogledajte originalni članak [fr] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

U istočnom delu Demoratske Republike Kongo, gde je gradjanski rat odneo više od 4 miliona života, oružane sile rutinski regrutuju decu od šest godina, i uče ih da ubijaju. Procenjuje se da deca, uglavnom izmedju 8 i 16 godina, čine 60% vojnika u regiji.
Ovaj 5-minutni video od SVEDOK-a pod nazivom “Dužnost da se Zaštiti” je prikazan na početku sudskog postupka,  sudija je ocenio da je odigrao značajnu ulogu u konačnom ishodu zajedno s drugim vizualnim dokazima. To je priča o Mafille i January, dve mlade devojke koje su regrutovane u vojsku. Video govori o tome kakve posledice regrutacija dece ima na porodicu i širu zajednicu.

Prevod: Dužnost da se Brani – Pravda za Decu Vojnike u Demokratskoj Republici Kongo
Više od 20.00 dece je regrutovano u svim zaraćenim stranama u Kongu, a naročito na istoku zemlje još od 1996. g. Ja sam predsednik AJEDI-Ka, Projekat Dece Ratnika, koji se nalazi u Uvirai. To je lokalna NVO koja ima za cilj da demobiliše decu vojnike. Kampovi se nalaze daleko od grada,  tako da deca teško mogu da napuste kampove i vrate se kućama. Mi odlazimo u kampove gde razgovaramo sa komandatima o demobilizaciji dece. Demobilisali smo više od 300 dece, a 40 od njih su bile devojčice. Devojčice trpe mnogo zla.
Zovem se Mafile, imam 15 godina. Bilo mi je jako teško kada sam se pridružila armiji, stalno sam plakala.
Ja sam January, imam 16g i pridružila sam se armiji 1998g., kada sam imala 10 g.
Ja sam narednik prve klase. Mnogi od nas su se zajedno prijavili,  bilo nas je dosta za bataljon, ili bar četu. Pokernuo nas je bes. Mnogima od nas ubijeni su roditelji ili ujaci, drugima je prećeno, pa smo se  priključili vojsci iz ljutnje i besa.
Čim dobiju oružje i uniforme, deca vide da im vojska pruža izvor ponosa i snage. Ovde ćete imati sve. Uniforme su besplatne. Sve je besplatno, čak i kola. Gde ti je duh? Kada odem u kamp, sretnem dosta dece. Uslovi u kojima žive, spavaju napolju, slabo jedu, i ne dobijaju zdravstvenu zaštitu, sve to narušava njihovo zdravlje. Neki od njih su umorni, neki su bolesni, neki žele da idu kući. Ne samo da se regrutuju devojke i koriste kao borci, nego ih i seksualno iskorišćavaju.
Pre toga nisam poznavala muškarce. Bila sam naterana na moje prvo iskustvo. Još uvek sam pod škom i svaki put plačem kada mislim o tome.
Bez obzira da li je regrutovanje dobrovoljno ili pod prisilom, to je ozbiljno rušenje prava deteta. Mora postojati pravda za ovu decu. Verujem u Medjunarodni Krivični Sud, zato što verujem da će smanjiti nekažnjavanje.
Trebalo bi da sud ima jednu kancelariju na terenu, a ne samo u Kinšasi, već i na istoku zemlje. Da bi bili bliže žrtvama, svedocima, to je presudan korak u uspostavljanju Suda.
Zemlje kao što su SAD bi trebale razmišljati o ovoj deci. Ukoliko mislite na ovu decu, znači da podržavate Medjunarodni Krivični Sud. Deca bu budućnost ove zemlje i treba ih zaštititi.
Film je posvećen svoj deci uključenoj u konflikt u Kongu. Za više informacija posetite www.witness.org

Bukeni Waruzi koji radi za Svedok, a poreklom je iz istočnog Konga i dugogodišnji aktivista za ljudska prava, bio je u Haagu da čuje presudu. On se pojavio na intervjuu s novinarima nakon presude 14. marta, gde je izmedju ostalog, objasnio važnost video materijala na suđenju.

U videu koji se nalazi ispod, a postavio ga je SVEDOK na YouTube 13. marta, dan pre, Bukeni razgovara s Madeleine, bivšim detetom-vojnikom iz istočnog Konga koja je demobilisana kad joj je bilo 15 g., a zatim usvojena. 2007. g. ona je svedočila u UN-u gde je podelila svoja iskustva kao dete vojnik.

Bukeni i Madeleine raspravljaju o svojim očekivanjima ishoda sudjenja Lubanga i nadaju se da će se dostići pravda za decu vojnike svuda u svetu.

Napisao/napisala Dijana Djurickovic · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

U vreme kada je Afrikanac uspeo da dođe na presto najmoćnije nacije na svetu, neizmerna tragedija nastavlja da se dešava u Demokratskoj Republici Kongo. Zaista je lakše prodati ’poruku nade’ u političkoj razmeni da bi se izlečilo ono što nam smeta …. nego ’obavezati se na akciju’ i tako promeniti situaciju očaja i razaranja koja se stalno ponavlja.

U Untold Stories blogu iz Pulicerovog centra za izveštavanje o krizama, Michael Kavanagh piše iz Gome:

Sada ima više od milion ljudi koji su pobegli iz svojih domova u North Kivu, a vrlo malo njih prima humanitarnu pomoć. Pre borbi u poslednjoj nedelji, najviše njih se izvuklo zahvaljujući darežljivosti komšija koji su ih primili u njihove domove, dvorišta i farme. Sada se i te familije koje su ih prihvatile takođe premeštaju. Ljudi beže u šume, sklanjaju se u crkve, škole [...]

Kibati Seljaci Kibatija bežeći prema Gomi posle borbi u oblasti, fotografiju snimio Julien Harneis

Poslednjeg petka, 7. novembra, regionalni afrički lideri koji su se sastali na Samitu UN u Najrobiju, pozvali su na hitno primirje u istočnom delu DR Kongo, kao i na uspostavljanje humanitarnog koridora kako bi stotine hiljada raseljenih ljudi dobilo pomoć koja im je potrebna. Taj Samit, čiji je domaćin bila Afrička Unija (AU), okupila je zajedno predsednika Demokratske Republike Kongo, Jozefa Kabilu i predsednika Ruande, Pola Kagamea, zemlje koja se graniči sa North Kivu, kao i lidere Kenije, Ugande, Tanzanije, Burundija i Južne Afrike. 

Prekid vatre je već bio jednostrano najavljen 29. oktobra od strane CNDP, pobunjeničkih snaga predvođenih Lorantom  Nkundom. Međutim, baš pred početak Samita, postojali su izveštaji o teškim sukobima između FADRC (Armije Konga) i CNDP u ruralnim oblastima uključujući Kibati, oko 90 kilometara severno od Gome, vodeći daljim pomeranjima. 

Dawn Hurley, američki ekspert u Gomi, komentariše situaciju: 

Nkunda tvrdi da nije prekršio primirje koje je sam proklamovao i da se on samo branio od napada državnih snaga. Teško da se može razumeti ovakva distinkcija. Nkundini ustanici su zauzeli dva grada na severu i primorali narod da beži dalje. Oni su takođe preuzeli grad Kiwanja. Taj grad je bio pod kontrolom Nkundinih ustanika do utorka kada su ga iznenađujućom demonstracijom moći preuzele druge ustaničke grupe u savezu sa vladom. Ovo je dovelo do žestokih borbi između te dve grupe, i na kraju su Nkundovi pobunjenici preuzeli grad. Međutim postoje detaljniji izveštaji o tome da su mnogi civili ubijeni na osvetnički način od strane Nkundinih ustanika dok su popravljali grad. 

U međuvremenu, jedna preliminarna istraživačka misija iz MONUC posetila je grad Kiwanja, severno od grada Rutshuru, posle prijema izveštaja da je tamo u toku borbi ubijeno nekoliko civila uključujući kongoanskog novinara Alfreda Nzonzoa Bitwahikia, koji je radio za radio zajednicu Ushikira (Racou).

Colette Braeckman, belgijanski novinar i autor nekoliko knjiga o centralnoj Africi, čudi se: 

Des civils massacrés pratiquement sous les yeux de Casques bleus impuissants ou indifférents: Kiwanja sera-t-il un Srebrenica congolais

Da bi zabeležio ono što se dešava na terenu, Ushahidi je u petak postavio svoj kompjuterski program u Kongu, pošto ga je uspešno koristio za vreme januarskog post-izbornog nasilja u Keniji i u maju za vreme ksenofobičnih napada na doseljenike u Južnoj Africi. Ushahidi, što na svahiliju znači ’svedok’, je alat koji svakome omogućava da podnese informaciju o krizi putem tekstualnih poruka na mobilnom telefonu, email-u, ili web forumu, i da ga predstavi na mapi ili vremenskoj osi. Broj telefona gde se mogu poslati SMS izveštaji je         +243992592111        , a ovo je internet stranica gde se može pogledati izveštaj: http://drc.ushahidi.com/.

Jedan od povezanih izveštaja koji se već može pronaći na Ushahidi stranici odnosi se na ubijanje lokalnog novinara u oblasti Kiwanja:

Jedan od naših članova koji je radio za zajednicu (Ushirika) je ubijen u Rutshuru.

Predsednik Odbora Kiwanja Nehemiah je pobegao, parohija je još nesigurnija. 

Mi smo imali nekakav kontakt sa Kibirizi, ali telefonska veza je otežana. Ja sam u stalnom kontaktu sa Odborom Nehemiah u Kiwanja i Rutshuru. Naš supervizor je tri puta za redom bio posećivan od strane uniformisanih muškaraca u njegovoj kući u Kiwanja.

Više izveštaja iz zemlje, pogledajte u ovom blogu čiji su autori pomoćnici Međunarodnog komiteta za spasavanje u North Kivu, ili u ovom dnevniku drugog pomoćnika u Alertnet blogu.

Pre nekoliko dana, u BBC emisji ’Afrika, Imaš Reč’ postavljeno je pitanje publici: “Zašto se ne može održati mir u Demokratskoj Republici Kongo?”

Sledi izbor odgovora koje su poslali čitaoci iz Konga:

Josif iz Gome: 

Ceo problem potiče od Vlade Demokratske Republike Kongo iz devedesetih neispunjavajući obećanje da uhvate ubice tokom genocida u Ruandi. Oni su obećali Ruandi da bi uhvatili i ubili one Hutue koji su pobegli u Kongo koji je učestvovao u genocidu, a to nikada nisu uradili. Ruanda i ustanici su bili primorani da uzmu stvar u svoje ruke zbog slabog rukovodstva u Kongu koje je odustalo od svojih obećanja. Ja volim moju zemlju ali je naše rukovodstvo bespomoćno. 

Davis Tara, iz Kinšase:

Mira može biti u Demokratskoj Republici Kongo samo onda kada njeni lideri dođu do političkog dogovora da završe rat. Izgleda da Kabila uživa u tome da bude nesigurnosti u tom delu države tako da zastrašuje svoje političke protivnike.

Dr Paul Kabasele, Kongoanac u Londonu:

Međunarodna zajednica je bila odgovorna za prelazak granice Hutua posle genocida, pa zašto ista ta zajednica ne bi razmrsila ovu zbrku? 

Michelle F. u blogu Stop genocidu, takođe ima svoje mišljenje kako da se održi mir u Demokratskoj Republici Kongo: 

Ako bi se neki stepen bezbednosti mogao uspostaviti u istočnom Kongu, on neće biti održiv bez ozbiljne vojne reforme. FADRC, pored toga što je u nedostatku sredstava i uopšte nekompetentna, odgovorna je za neke od najgorih zlostavljanja kongoanskih civila, uključujući razdragano učestvovanje u brutalnoj epidemiji silovanja koja je postala oznaka za konflikt.

Govoreći o u medijima veoma zastupljenom problemu silovanja u Kongu, Michael Kavanagh iz Pulicerovog Centra za izveštavanje o krizama misli da novinari i aktivisti pišu o tome “mnogo više nego o ratu.” A on dodaje: 

Problem sa mnogim izveštavanjima o seksualnom nasilju u Kongu – uključujući i moja, ponekad – je to što nedostaje kontekst, često zbog konteksta koji je komplikovan, novinari i urednici odlučuju da to prikriju. Ali potrebno je da bude rečeno opet i još jednom: silovanja u Kongu su direktna posledica sukoba.

Slučajevi silovanja nestaju nakon borbi i blizu linija fronta; kada se borbe stišavaju smanjuje se broj silovanja. Silovanje je epidemija koja se rađa iz nasilja, i nije specifična samo za kongoansko društvo. Jedini način da se “zaustavi silovanje” je da se okonča rat. To može da se dogodi jedino tim redom.

Dawn Hurley je podelio ovu anegdotu:

Dok sam radio u blizini Gome, razgovarao sam sa jednim mladim muškarcem, koji je možda najbolje sažeo raspoloženje u Gomi. Pitao sam ga da li je bio uplašen.

Odgovorio je: “Strah je luksuz za bogate. Ako si siromašan, šta te može uplašiti? Nepostoji ništa što možeš da uradiš u vezi s tim. Ne možeš pobeći, ne možeš promeniti bilo šta. Možeš samo da nastaviš da živiš. Šta je poenta postojanja straha?”

Za opsežnu listu propratnih uputstava i polisa preporuke o Demokrstskoj Republici Kongo, kao i za ideje o akciji, pogledajte Individual Responsibility to Protect blog.

Napisao/napisala Elia Varela Serra · Preveo/prevela Vera Boljanovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper