Kada je radio Holandija objavio jedan arapski prevod o pakovanju veštačkog himena nevinosti, kada su novine Youm7 najavile da će ovaj proizvod biti dostupan na Egipatskom tržištu za LE 83, kada su konzervativni članovi parlamenta želeli da ga zabrane, a da se svaki izvoznik istera iz zemlje ili da mu se odseče glava, i kada je to izazvalo veliku buku u egipatskoj blogosferi, Mohamed Al Rahhal je morao da kupi jedan.

Kada je otišao da preuzme svoj paket u pošti:

otvorili su ga razni zbunjeni carinici i poštanski službenici koji su, potpuno izgubljeni, u pisanoj formi definisali proizvod kao onaj koji “sadrži nepoznatu crvenu tečnost” - i čekali su na moje obrazloženje.

On im je rekao da je to “kinematografska šminka” i odneo proizvod kući.
 
Takav je “himen”: 5×7cm naborano parče plastike od albumina, uputstvo me je brzo ispavilo - prekriveno sa jedne starne tamno crvenim mastilom. Smeštena u vaginu pre seksa, plastika se malo stvrdne i popuca u toku snošaja. Nekoliko kapi “krvi” će uprljati posteljinu, čuvajući “čast” žene, njene porodice i društva.
 
Da li stvarno funkcioniše ili ne ja ne mogu da odgovorim. Potpuno odsustvo medicinskih informacija o proizvodu, kao i onlajn optužbe da ovaj proizvod može izazvati infekcije, čine me nevoljnim da ga dam dobrovoljcu na testiranje.

Moni El Tahawy se nije svidelo koliko su Egipćani bili besni zbog lažnih himena. Uz sve nevolje koje Egipat danas ima, rast troškova života, predsednik koji je na vlasti već 28 godina sa sinom koji pretenduje da ga nasledi, itd., čemu sva ova halabuka oko himena, pravog ili lažnog?

Dobrodošli u licemerje i poricanje, koji zajedno lupaju na srce konzervativnih religioznih pogleda na žene i nevinost. A kada je Egipat u pitanju, taj konzervatizam se podjednako odnosi i na Muslimane i na Hrišćane.

Kao Musliman, znam da Kuran propoveda čednost za žene i muškarce, ali konzervativna opsesija ženama znači da se samo od žena očekuje da se povinuju zabrani vanbračnog seksa. Ova opsesija devičanstvom je plitka u najboljem slučaju i smrtna u najgorem.
 
Mohamed El Rahhal snažno osuđuje:

Licemerje nam dozvoljava da diskriminišemo 50% društva, dok drugoj polovini tolerišemo. Ja sam protiv toga da žene moraju ići toliko daleko, ponekad čak ugrožavaju svoje zdravlje, da nam dozvole da odlažemo dugo očekivani nacionalni moratorijum na polne odnose.

Najgore je objasniti moral uz pomoć anatomije. S druge strane, ako čekamo na mali komad plastike da definiše moral, već smo na krivom putu i moramo naći bolju definiciju.

Maroko

Duncan je volonter jedne Mirovne organizacije koji je zaposlen na projektu vodovodne infrastrukture u Maroku. On je zapisao svoja razmišljanja u vezi sa stavovima o HIV/AIDS-u u ruralnoj oblasti u kojoj radi. On veruje da bi HIV/AIDS mogao potvrditi da predstavlja veliki rizik u pogledu javnog zdravlja za zemlju u celini, dok je među opštom populacijom u Maroku procenat zaraženosti nizak:

Postoje faktori koji državu čine osetljivom u pogledu širenja bolesti.

Prvi je neznanje o njoj. Generalno govoreći, ljudi ne znaju šta je to. Ako su i čuli za bolest, ne znaju pojedinosti a i ono što znaju moglo bi biti pogrešno. Ne znaju kako se prenosi. Misle da se prenosi preko četkice za zube, odlaženjem u javna kupatila, i  zadahom. Nikada nisam čuo da je neko rekao da je sex jedan od načina prenošenja.

Drugi faktor je kulturološko ograničenje iskrene diskusije o tome. Ovo je veoma religiozno društvo kome dolikuje čistota. To čini otežanim vaspitanje u pogledu korišćenja kondoma.

Treći (naizgled suprotan prethodnom) je postojanje prostitucije. Ovo je naročito slučaj u mojoj provinciji, Khenifra, koja je poznata po prostituciji. U njoj se nalaze tri od četiri najveća grada u zemlji koji su poznati po prostituciji. Jedan od tih centara je veoma blizu mesta u kome živim i znam da ga  muškarci iz mog sela posećuju. Rekli su mi to. Složenost ovog problema je u činjenici da mnogi od seksualnih radnika u ovim gradovima dolaze izvan njih. Verujem da bi ova mesta [prostitucije] lako mogla postati tačke širenja bolesti.

Sve u svemu, ljude je sramota da razgovaraju o ovoj temi i niko ne zna ništa o tome.

Više o stavovima Marokanaca o HIV/AIDS-u pročitaj u ovom postu.

Sudan

Prošle godine je Suad, blogerka iz Bahreina prisustvovala radionici u Kairu posvećenoj podizanju svesti o AIDS-u. Ona je kasnije napisala priču o Aishi, ženi iz Sudana koja je zaražena ovim virusom prilikom transfuzije krvi. Aisha opisuje kako je obolela, i kako je konačno otkrila šta se u stvari desilo.

بعد عدة شهور نقص وزني كثيرا ورافق ذلك أعراض أخرى مثل الاسهال المتواصل والتعب والحمى وعدم القدرة على النوم. مرة أخرى تم تحويلي لمختبر لتحليل دمي وهذه المرة جاءت النتيجة في ظرف مختوم بالشمع الأحمر. أخبر الطبيب زوجي بحقيقة مرضي ولكن زوجي لم يصارحني بالأمر وكل ما قاله لي أنه مرض كمرض الضغط والسكري وبأنه لن يكون بإستطاعتنا ان نمارس علاقتنا الزوجية.
بعدها أخذني زوجي لطبيب آخر فتح الظرف امامي وقال لي بأني مصابة بالإيدز، صعقت ولم أملك حينها سوى ان أبكي من هول الصدمة، انا مصابة بالإيدز؟؟ منذ متى وكيف؟ فرد الطبيب: اسألى نفسك، تذكري ماذا ارتكبتي بحق نفسك لتنقلى اليك هذا المرض القاتل. هكذا ببساطة وصمني الطبيب بالمومس دون ان يعرف اي شئ عني. قلت له أنا امرأة متزوجة وليست لدي أى علاقات غير شرعية خارج اطار الزواج وهنا دخلت أمي وزوجي إلى غرفة الطبيب الذي صب جام غضبه على زوجي متهما اياه بنقل المرض لي. شعرت بالغضب الشديد من زوجي فبدأت أهاجمه وأوبخه وانا ابكي، حاول ان يدافع عن نفسه ولكني لم أكن أرغب في سماعه وكانت أمي تحضنني في هذه الاثناء. منذ ذلك اليوم ساءت علاقتي وعلاقة أهلي بزوجي الذي وجُهت اليه اصابع الاتهام حتى ظهرت نتائج الفحص التي بينت ان زوجي وأولادي خاليين من المرض. أعتذرت من زوجي وأدركت حينها ان المرض قد أنتقل لي عن طريق الدم الذي نقل لي في المستشفى

Posle nekoliko meseci izgubila sam na telesnoj težini, i to je bilo praćeno drugim simptomima kao što su dijareja, zamor, groznica i nesanica. Još jednom su me uputili na laboratorijsku analizu krvi i ovaj put nalaz je poslat u zapečaćenoj koverti. Lekar je mom suprugu saopštio istinu u vezi sa mojom bolesti, ali je on to skrivao od mene i rekao mi je da je u pitanju bolest nalik dijabetesu ili poremećaju krvnog pritiska i da nećemo moći da imamo intimne  odnose.
Posle me je muž odveo kod drugog doktora koji je kovarat otvorio preda mnom i rekao mi da imam AIDS. Bila sam zaprepašćena i nisam stigla da zaplačem od strašnog šoka. Zaražena sam AIDS-om?? Od kada, i kako? Doktor je odgovorio: “Zapitajte se. Da li se sećate šta ste radili da bi Vam ova smrtonosna bolest bila preneta?” Na ovaj način doktor me je jednostavno označio kao prostitutku a da o meni ništa nije znao. Rekla sam mu da sam udata i da nikada nisam imala nezakonite odnose van braka. U tom trenutku moja majka i moj suprug su ušli u ordinaciju a doktor je prstom pokazao na mog muža optužujući ga da mi je on preneo bolest. Bila sam veoma ljuta i dok sam plakala optuživala sam ga da mi je preneo bolest. Pokušao je da se odbrani, ali ga nisam slušala. U međuvremenu majka me je grlila. Od tog dana moji odnosi i odnosi moje porodice prema mom mužu su pogoršani; prsti optužbe su bili upereni ka njemu sve dok rezultati testa nisu stigli, ukazujući da ni on ni deca nisu zaraženi. Izvinila sam mu se, i tada shvatila da mi je bolest preneta u bolnici prilikom transfuzije krvi.

Jemen

Jemen je uvrstio HIV/AIDS u agendu nacionalnog razvoja, ali je u postu od prošle godine Omar Barsawad napisao da mnogo toga treba da se uradi:

Čak iako je Jemen daleko ispred svojih arapskih suseda u hvatanju u koštac sa HIV/AIDS-om, još uvek je daleko od pravljenja sredstava i lekova koji bi bili lako dostupni i pristupačni obolelima. Oprema za testiranje na HIV/AIDS je dostupna u svim velikim centrima i laboratorijama. Ali problem nastaje kada test pokaže da je neko pozitivan; to tada postaje izuzetno teško za obolelog. U tom trenutku, ljudi zaraženi HIV/AIDS-om moraju da putuju u Sanu, glavni grad Jemena, na CD4 testiranje, testiranje viral load [prema Wikipediji - testiranje na virusno opterećenje]  samo su ovi nalazi adekvatni za pravilan tretman pacijenta i prepisivanje odgovarajućih lekova. […] Takođe, da bi primili lekove, pacijenti moraju da putuju u Sanu (najmanje svaka 3 meseca) jer u ostalim medicinskim centrima i apotekama oni nisu dostupni. Neko može samo da zamisli koliko to može da bude teško i iscrpljujuće za one koji su zaraženi kao i za  ljude koji su u njihovoj blizini. Putovanja u Sanu su skupa, a smeštaj i hrana su još skuplji. […] Iako su u poređenju sa vremenom od pre dve ili više godina ljudi svesniji HIV/AIDS-a,  mnogi jednostavno ne razumeju bolest; neki još uvek smatraju da je sramota biti zaražen.

Egipat

Međutim, izgleda da su u nekim zemljama u regionu preduzeti  koraci za destigmatizaciju bolesti. Egypt Guy je nedavno uradio svoj prvi test na HIV u državnoj laboratoriji:

Na moje iznenađenje, na testiranje sam primljen vrlo srdačno. Doktori nisu tražili moje ime nego su me identifikovali po nadimku i datumu rođenja. Nakon toga, poslat sam u savetovalište da dobijem osnovne informacije o AIDS-u i HIV-u. Savetnik nije pokazivao bilo kakve znake nepoštovanja, zbog mog testiranja, što je bilo zadivljujuće. Čuo sam da je sve do nedavno AIDS bio tabu tema čak i za doktore. Posle te seanse dali su mi nekoliko kondoma i lubrikanata, kao i tri brošure o AIDS-u, i nakon toga sam otišao da uradim test. Po rezultate ću ići u sledeću nedelju, nadam se da će biti negativni, poželite mi sreću!!

O, i da napomenem da je sve bilo besplatno.

Bilo je to veoma lepo iskustvo koje nisam očekivao u državnoj laboratoriji. Srećan sam što moja zemlja ima mnogo liberalniji pristup u vezi seksualno prenosivih bolesti i zaista propagira protiv stigme koja se dovodi u vezu sa njima naročito sa HIV-om i AIDS-om. 

Ovde možete pročitati o inicijativi koju su egipatski blogeri pokrenuli da destigmatizuju HIV/AIDS.

Odavno egipatski blogeri nisu bili jedinstveni u svojim mišljenjima.
Ali novi zločin koji se dogodio u Nemačkoj nad Egipćankom muslimanske veroispovesti, Marwa El Sherbini, bio je dobar razlog da se ponovo ujedine u osudi međunarodnih medija zbog ignorisanja takvog incidenta nad muslimanima na Zapadu.

Početak priče se dešava u avgustu 2008. godine kada je Marwa zbog  klevete prijavila njenog [kasnijeg] ubicu, Axela, dvadesetosmogodišnjeg nezaposlenog Nemca. On je nju nazvao “teroristom” zbog toga što je nosila hidžab (islamski veo).

Međutim, prošle srede, posle objavljivanja presude prema kojoj je Alex proglašen krivim, zbog čega je trebalo da plati obeštećenje od 2.800 EUR, on je u sudnici u Nemačkoj ubio Marwa tako što joj je naneo 18 uboda.

Marwa, Egipćanka stara 32 godine, bila je supruga jednog egipatskog studenta koji se školovao u Nemačkoj. On je takođe povređen u incidentu i trenutno je u bolnici i nalazi se u kritičnom stanju i život mu je ugrožen.

Zeinobia je izrazila svoj bes u postu pod naslovom “Šta ako je bila lezbejka“. Ona kaže: 

Marwa El-Sherbini  je imala 32 godine, i izbodena je dok je bila u drugom stanju sa njenim drugim detetom.
[…]
Ovo je sigurno zločin iz mržnje ali različit od drugih sličnih zločina zbog homofobije ili antisemitizma, i nije se pojavio na naslovnim stranama u inostranstvu, a ja ne znam zašto !! ovo je rasistički zločin, . Žena je izbodena u sudnici kao da je to, za ime boga, tako jednostavno. I nije bilo bitno da se nađe u medijima kao što bi trebalo !! Ona je bila majka koja je bila trudna, za ime boga !! Može li Alah blagosloviti njenu dušu, ona je mučenik rasizma i mržnje.

Ahmed esmat questioned on Twitter

Isto mišljenje je ponovio Hisham Maged na svom blogu, igrajući igru “Šta ako”:

Hajde da se igramo “Šta ako”, zamislimo da je situacija obrnuta i da je žrtva zapadnjak koji je izboden bilo gde u svetu ili -Bože sačuvaj- u bilo kojoj zemlji Srednjeg istoka od strane muslimanskih ekstremista, ili recimo neko koga mediji obično nazivaju “manjinama” u Egiptu! Definitivno bi čuli kako svet bruji a i internet bi bio oboren!

Bikya Masr, koji je pažljivo pratio ovaj incident, pitao je da li Marwa može biti simbol koji zbližava ljude. On je zahtevao trenutnu akciju na diplomatskom i nacionalnom nivou.

Velika je ljutnja na Srednjem istoku. Ova ljutnja, međutim, ne može prerasti u slučajne žestoke napade na Nemce ili Nemačku. Mora se sačuvati neki izgled povezanosti za bilo kakvu kampanju koja bi trebalo da dovede do uspeha. I hoće ako je Sherbini zaista simbol koji može okupiti ljude jednako kao što je Neda u Iranu
[…]
Veruju li ljudi da je Sherbini simbol? […] Egipćani bi trebalo da budu uvređeni da je jedna žena bila verbalno zlostavljana zbog nošenja vela i da na prvom mestu budu Egipćani. Vlada bi trebalo da pošalje Evropi snažan signal da je takvo ponašanje neprihvatljivo, ali ona ćuti.
To ostavlja egipatskoj populaciji da preuzme akciju.
[…]
Hajde da prošetamo ulicama ispred nemačke ambasade i zahtevamo punu istragu i izveštaj. Ako Nemačka to ne može da uradi, onda je to još jedan od dokaza da je evropska mržnja prema muslimanima i Arapima jača od njihove tzv. “slobode”. Da, Marwa je simbol, ali ona bi trebalo da bude simbol zbližavanja ljudi, ne njihove podele.

Bloger Sadafat je napisao:

لو أن يهوديا أصيب بكلمة أو مزحة ثقيلة في ألمانيا لأقامت رئيسة الوزراء الدنيا ولم تقعدها ولتنادت فوكس نيوز وسكاي نيوز بالدفاع عن العنصر السامي واعلان الحرب
على اعداء السامية، وأما الأخت المصرية هذه فلا بواكي لها.
يجب ان تعلن الحكومة الألمانية ان هذا التصرف يمس المسلمين، يجب ان تضع في دستورها للغالبية الثانية من الديانيات وهم المسلمين حقوقا تحفظهم من العداء ضد الإسلام.

Egyptian bloggers commenting or venting out their frustrations on Twitter.

Što se mene tiče, ja sam uhvatila sebe kako pišem ove redove na mom blogu Lasto Adri:

بعد أن قال الغرب أن قاتل مروة الشربينى لا يمثل ألمانيا، وأن الحادث مجرد عمل فردى،
لا أتوقع من الغرب -ذاته- أقل من أى يلغى من كل معاجمه فكرة أن المسلمين إرهابيين، ويؤمن أن بن لادن وأعوانه -مثلا- لا يمثلون العرب أو المسلمين فى شئ، وأفعالهم
كلها فردية!

وعلى رأى المثل.. لا تعايرنى ولا أعايرك.. دا التعصب طايلنى وطايلك!

Mnogi su se iznenadili kada je Predsednik SAD-a Barack Obama svoj prvi zvanični intervju kao predsednik dao arapskoj televizijskoj stanici. Neki su sa puno optimizma dočekali njegove odgovore, dok su drugi bili razočarani. Međutim, skoro svako je hteo da zna zašto je odlučio da da intervju stanici Al Arabiya.

Dubai Guy navodi nekoliko rečenica iz Obaminog govora, a onda oduševljeno opisuje svoja osećanja povodom ovog intervjua:

Dok sam gledao intervju sa Obamom, nekako mi se vratio optimizam koji sam bio izgubio. Činjenica da je svoj prvi službeni intervju dao arapskoj televiziji govori mnogo. I činjenica da planira da se obrati muslimanskom svetu u svojih prvih 100 dana, i to iz jednog od muslimanskih glavnih gradova je još više pojačala moju veru da on planira dobar posao.

Zeinobia iz Egipta, koja je svoj post naslovila „Dobar odabir vremena ali loš odabir TV stanice“, pita se da li je to bila dobra odluka da se intervju održi na Al Arabiya kanalu, a to je kanal koji baš ne voli mnogo ljudi u arapskom svetu. Ona kaže da bi više volela da je to bilo na BBC Arabic.

Međutim, nasuprot Zeinobia-i, Rob smatra da bi bila bolja ideja da je intervju obavljen na stanici Al Jazeera. On to ovako objašnjava:

Zašto nije otišao na Al Jazeera TV koja je mnogo popularnija i orijentisana protiv SAD spoljne politike? Mnogi na Bliskom Istoku gledaju na Al Arabiya TV kao propagandnog distributera pro-američkog režima. Kako bi bilo da je neko kao Ahmed_Monsour uradio intervju? To bi zaista ostavilo utisak na ciljno gledalište. Dobro, ako to nije Predsednik, neka se bar neko važan, kao recimo Hillary Clinton suoči sa Ahmed Monsour-om. Ako se to desi, mislim da će skeptici kao Ibrahim Elissa i Fahmy Howedi barem biti zahvalni za taj napor.

Međutim, The Arabist je u svom postu “Obama’s TV appearance” (Obamino pojavljivanje na TV-u), odgovorio na Zeinobia-ine I Robijeve brige, ističući:

- Arabiya TV stanica je najverovatnije izabrana da bi se uputio poziv saudijcima, da Obama podvuče važnost njihove Arapske Inicijative koju su odbacivali Izrael i SAD pod Bušom.
- Arabiya je ipak problematična – ovaj kanal ima nadimak Hibriya (Hebrejski) zato što prenosi događaje o krizi u Gazi i uglavnom zastupa stanovišta Riyadha, Kaira i drugih problematičnih američkih saveznika. Ovo potvrđuje da se Obama neće, kao Buš 2006. godine, okrenuti protiv Egipta i Saudijske Arabije na polju unutrašnjih pitanja i neće biti preispitivanja u odnosima između SAD i ove dve zemlje. Ali nemojte biti ludi i misliti da će se to i desiti.
- Da li je Obama možda trebao da ode na Jazeera? Verovatno ne, i zbog domaćih razloga (kritike kojima bi se možda neopravdano potvrgao) i zato što postoje stvarne optužbe od strane SAD-a o Jazeera. Međutim, u neko dosledno vreme trebao bi otići na Jazeera TV, naročito ako želi da povuče važan prvi potez u rešavanju konflikta u tom delu. Na kraju krajeva, i pored pristrasnosti, Araiya je stanica broj dva među pan-Arab stanicama. (U mnogim zemljama, kao i u ostatku sveta, arapi ustvari najviše gledaju njihove nacionalne TV stanice)
- Obamin sledeći korak bi trebao biti da raspusti al-Hurra. To je beskorisno trošenje novca.

U Siriji, Damascene blog je veoma sumnjičav što se tiče intervjua. On je kasnije objasnio zašto se razočarao zbog toga što je Obama usvojio frazu prethodnog predsednika SAD  George W. Bush-a ’vazno partnerstvo’, i tu kaže sledeće:

U Obaminom intervju-u nije me razočarala njegova stara predanost sigurnosti u Izraelu i savezništvu SAD-Izrael, već neočekivano prihvtanje trulih Bušizama:
„Takođe verujem da postoje Izraelci koji shvataju da je važno postići mir. Biće spremni da se žrtvuju ako je vreme pravo i ako postoje ozbiljna partnerstva s druge strane.“
Ako je vreme pravo? Ozbiljno partnerstvo? Nije li to ona ista Bušova glupost? Zar to nisu Sharon i Bush dogovorili za vreme druge intifade? Onda je Sharon napao Zapadnu Obalu i objavio da Yasser Arafat nije više mirovni partner. Ništa se nije dešavalo u mirovnom procesu zato što nije bilo ’ozbiljnog partnerstva s druge strane stola’, dok su Bušovi ’ljudi mira’ nastavili da muče palestinski narod. U potrazi za tim ’ozbiljnim partnerom’ Arafat je stavljen sa strane i primoran da postavi Abbas-a kao Premijera. Onda je Abbas bio primoran da održi ’demokratske’ izbore, i onda opet nije bilo partnera. Arapi moraju da se nose sa izrelskim političkim smećem (Sharon, Olmert i Netanyahu u nekoliko nedelja), dok Izrael treba da izabere ’ozbiljnog partnera’. Njima treba partner marioneta. E, onda može biti pravo vreme za takozvani mir.
Toliko o promenama.

Kalash, bloger libansko-palestinskog porekla, dodaje na KABOBfest opširan komentar o intervju-u i, kao I The Arabist, aludirao je na američki TV kanal Al Hurra:

Ovaj intervju je vodio šef biroa Al Arabiya-e u Washingtonu Hisham Melhem. Bio je slab … i dugačka pitanja su tipična za arapskog novinara koji je više zainteresovan u to da izgleda obavešteno nego u izvlačenje podataka za vesti od onoga koga intervjuiše. Šta god da je bio razlog, Melhem je sve to jako lako izveo.
[…]
Iz perspektive SAD-a, u domenu medija, Al Arabiya predstavlja umerene, a Al Jazeera radikale. Iako su takve generalizacije netačne i nepravedne, postoje razlozi za njih. Al Jazeera je dobro poznata po određenom stepenu simpatija prema palestinskom otporu; medjutim, gledajući izveštaje u vestima na Al Arabiya, često dobijete utisak da njihova uredjivačka politika nije daleko od političkog programa administracije SAD. To postavlja pitanje zašto Washington troši stotine miliona na zaostalu Al Hurra i njenu beznačajnu publiku?

Pored toga, MrEgypt je napisao odličan i opširan blog post gde ističe važnost takvog intervjua i na šta arapski svet sada treba da obrati pažnju:

Ne mogu naći nijedan drugi razlog zašto je napravljena halabuka oko Obaminog govora osim ove jedne, a to je da je došao posle Busha. Jedva da sam na arapskim ulicama primetio bilo kakvu pažnju na intervju, a što se tiče arapskih medija, samo sam primetio opasku u prolazu.
[…]
Mislim da bi jedini problem u arapskom svetu bio da se razume šta je Obama mislio kada je rekao „dosegnuti muslimanski svet“ ili „obnoviti pregovore između Palestinaca i Izraelaca“, koji uzgred budi rečeno, pregovaraju od kada je osnovana država Izrael pre 60 godina, ili su neko ko „sluša“. Sluša ali koga?

Takođe je dao komentar na Obamin odgovor na sledeće pitanje: „Da li je još uvek moguće da će biti Palestinske države?“, potvrđujući da nije moguće imati mir u toj regiji ukoliko se ne promeni politika tako što će se priznati Palestinska perspektiva.

MrEgypt dodaje:

Tako, ako je Obamin posao da „prenese arapskom svetu da Sjedinjene Države nisu Vaš neprijatelj“ onda to nameće potpuno drugačiji pristup od „slušanja i komuniciranja“ s arapskim svetom. U zaključku, SAD ima politiku i strategije u poslovima s arapskim svetom i Srednjim Istokom i samo bi pomak u ovim politikama i strategijama mogao dovesti do neke vrste ponovnog susretanja između dva entiteta.

Sa više od 15 novih naslova, egipatski blogeri su na prepad osvojili Međunarodni sajam knjiga 2009 u Kairu. Klasični pisci ove knjige nazivaju “Kleenex” literaturom. Ghada Abdel Aal govori u ime blogera.

Ahmed Al Sabbagh piše:

Ahmed Al Sabbagh je objavio link ka Ghadinom videu [AR] koji započinje definisanjem blogerske literature:

Kao i sve druge vrste literature, blogovi iskazuju ljudske misli, osećanja i inhibicije.

Takođe citira Tawfiq El-Hakimov opis suštine prave literature:

To je literatura otvorenog prostora; literarni izraz slobode i strasti; reči koji iz jednog srca dopiru do drugog otkrivajući dubine ljudske psihe slobodom, poštenjem i iskrenošću. Tawfiq El-Hakim kaže i da je teško prihvatanje ove literature odraz manjka poštenja i otvorenosti uopšte - to je tačno ono na čemu mi kao blogeri radimo.

Zatim odgovara na kritike upućene jednostavnosti blogova:

U jednom intervjuu, gospodin Youssef Al Ka'eed kaže da, ako ti je potrebno 10 reči da izraziš svoju misao, onda upotrebi samo tih 10 reči da je izraziš. Nema potrebe da se hvališ svojim rečnikom, jer je cilj pisca da prenese svoju poruku na najjednostavniji način. Nismo glupi … samo smo jednostavni i nije zločin napisati laku, zabavnu i zanimljivu knjigu.

Mladi prosvetljeni blogeri iz Egipta pišu o seksualnom kodeksu njihovog društva, o rasizmu, predrasudama, i strasti prema skandalima, a sve to da se od Egipta napravi bolje mesto za život.

Jedan egipatski građanin se pita gde je ova zemlja krenula:

بجد مش تهريج البلد دي رايحة على فين انا مش هتكلم عن سوزان تميم ولا عن مقتل ابنة ليلى غفران انا هتكلم عن العنف الي بقى موجود في المجتمع اية دة و كمان اخلاقيات الناس اتغيرت و معدتش فية احترام لا لقناون ولا الانسان … الناس الي بتعلق في المواقع الاخبارية بقى عندهم حقد طبقى في المجتمع و الفقراء في مصر بيجمعو كل الاغنياء على انهم حرامية و انتهازين و خونة و بيحللو ان واحد يسرق. دة غير اية العنف الي موجود في المدارس اكتر من جريمة في مدارس في خلال شهر بين ضرب و قتل هو احنا بقينا في غابة ولا اية الواحد كمان مبقاش يمشي في الشارع امن احسن يخاف حد يطلع علية و يسبتة بمطوة و لما يروح يشتكي في القسم مش بعيد الشرطة تلفقلة تهمة ولا تعذبة دة غير ان الناس خلاص مش مستحملين بعض و ماسكين على التاني كلمة او غلطة و دة باين في اشارة المرور اوي و حتى الناس المتطرفين ماسكين على اي واحد كلمة و يقلبوها لطائفية و اعمال عنف و يحللو اراقة الدم و بيستغلو المظاهر و بيحكمو على الناس بالمظهر الديني بجد الواحد مبقاش عارف البلد دي رايحة على فين و مين المسئول عن الكلام دة كلة اكيد مش الحكومة وحدها و الشعب بردو مسئوول

Lobna Khairy pokušava da definiše egipatski seksualni kodeks ovim rečima:

U skoro svakoj zemlji, postoje 2 tabua: politika i religija. Međutim, u Egiptu i u nekim arapskim zemljama, ima ih najmanje 3: politika, religija i seks!

#1: Poricanje pornografjie – Roditelji ne veruju da njihova deca stiču znanja o seksu kroz pornografiju

#2: Muškarci – Pristojan muškarac bez prethodnog iskustva neće zadovoljiti ženu

#3: Žene – Pristojne žene koje razumeju kako se bebe prave su nemoralne

#4: Muška potreba – ženama ne treba seks

#5: Budi lukava – da bi ga sačuvala

To znači da je seks sve ono što okupira njihove misli i zato, ako hoćete da sačuvate Vašeg muškarca, bolje da zadovoljavate njegov preveliki telesni apetit ili će on u protivnom trčati ulicom i tražiti druge žene koje to mogu! Kako je to ponižavajuće i za muškarce i za žene?!

Mona Eltahawy otkriva prljavu tajnu arapskog sveta dok priča priču o rasizmu:

Vraćala sam se kući metroom u Kairu i bila zamišljena dok sam slušala muziku; u jednom trenutku sam primetila kako se jedna egipćanka ruga mladoj sudanki. Ispružila je ruku i pokušala da zgrabi devojčicu za nos i usta i smejala se kad je devojčica pokušala da otrgne ruku od nje.

Izgleda da je mlada sudanka Dinka, iz južnog Sudana, a ne sa severnog dela gde ’devojke izgledaju kao mi’. Izgledala je kao afrički crnac i to ju je očigledno potreslo.

Sklonila sam slušalice i upitala tu egipćanku: ’Zašto se tako ponašate prema njoj?’

Pocela je glasno da viče zato što je htela da zna što je mene briga za to. Rekla sam joj da želim da znam zato što kao egipćanka i kao muslimanka koja se vozi metroom, način na koji se ponaša je neprihvatljiv i da ja ne mogu to prećutati. Znala sam da je muslimanka zato što je nosila maramu.

Rekla sam joj da je zbog načina na koji se ponela prema sudanki njena marama izgubila svoj značaj. Njena majka me upitala zašto ja nisam pokrila svoju kosu, a ja sam joj rekla da nisam želela da budem licemer kao ona i njena ćerka.

Koliko god da me je uznemirilo takvo ponašanje te mlade žene, još više me je uznemirilo to što su ostale žene u metrou samo pasivno posmatrale i ništa nisu rekle. Uopšte nisu pokušale da brane mladu sudanku ili mene dok sam se suprotstaviljala egipćanki.

Rasizam kojem sam prisustvovala u kairskom metrou ima veliki odjek u arapskom svetu gde se patnja u Darfuru ignoriše zbog dva glavna razloga – prvo, njene žrtve su crni ljudi, a nas ne brinu oni sa tamnom kožom, a drugo zato što oni koji kreiraju nevolju u Darfuru nisu amerikanci ili izraelci, a mi obraćamo pažnju samo kad se Amerika i Izrael ponašaju bezobrazno.

Moja rasprava u kairskom metrou je i podsetnik na dva dupla standarda koji postoje. Volimo da vičemo “Islamophobia” kad govorimo kako se na Zapadu odnose prema muslimanskim manjinama, a opet nikada se ne upitamo kako se mi odnosimo prema manjinama i onima koji su najviše ranjivi među nama.

Za one od nas koji se kreću između dva sveta – jednog dana smo većina, kao što sam ja kao suni musliman u Egiptu, a drugog smo manjina, kao što sam ja kao musliman u Americi – jasno je to da time što branim prava sudanke u kairskom metrou, ja branim svoja prava u podzemnoj železnici u New Yorku.

Insomniac piše sledeće o zadrtosti koja je skrivena ispod debelih slojeva religioznih i liberalnih izgovara:

Pošto dolazim iz religiozne konzervativne porodice, odojen sam tako da budem više nego ponosan na moju veru, iako je ja nisam dovoljno razumeo da bih je ispravno praktikovao. Skoro svako u mojoj porodici (s obe strane) ima ime sa religioznim značenjem.

Do koledža sam koristio moje prvo ime i očevo srednje ime. Ta kombinacija je činila moje ime savršeno neutralnim; ljudi nisu mogli pogoditi kojoj religiji pripadam i zato su se prema meni odnosili oprezno u strahu da me ne povrede.

E, a kada sam se prekrila velom, videla sam kako društvo može biti okrutno kad ljudima sudi po izgledu. Shvatila sam da su me moje neutralno ime i neupadljiv izgled štitili od neugodnih momenata. Shvatila sam da je pravi blagoslov kada se prema Vama odnose uz preveliki oprez!

I ne, nije to ona grupa od koje sam očekivala da mi sudi, ma šta god da je to. Sledeće godine sam, sasvim neočekivano, otputovala u SAD, i nisam imala skoro nikakvih problema zbog mog vela. Prosečni amerikanci, osim zloglasnih političkih planova, (a nije na meni da to podržavam ili osuđujem) ne sude o ljudima prema njihovom izgledu, kako to rade u Egiptu (i verovatno na Bliskom Istoku). Mi smo veliki rasisti i bogomoljci, a tužna stvar je to što to krijemo pod debelim naslagama lažne religioznosti i liberalizma koje jedva da praktikujemo kada nas negledaju.

Izvolite, upoznaje one koji mi sude…

- Strogo religiozni muslimani koji smatraju da ono što ja nosim nije veo, i očekuju da se oblačim mnogo skromnije, i

- Nazovi-liberali, bilo da su hrišćani ili muslimani, koji izgleda da su veoma zapanjeni mojim velom

Neću sada da branim moj izbor ili moju religiju zato što mislim da oni koji sude meni ili onima kao ja neće ni razumeti ono što imam da kažem, a to im se verovatno neće ni svideti. Obema ovim grupama mogu samo da kažem ’Sram Vas bilo.’

Mislim da su i jedni i drugi licemeri koji vlastitim primerom ne uspevaju da dokažu ono što propovedaju i daju svojim idejama užasna, užasna imena.

Bolelo je i vređalo kada sam osećala da se sa mnom loše postupa zato što sam nosila veo, ali onda sam nešto shvatila: to je jedinstven način da se isključe svi prevaranti i pretendenti koji me ne razumeju već mi sude na osnovu mog izgleda, a ne moje ličnosti. Ovim ljudima kažem da su zaista na gubitku.

Ahmed El Sabbagh piše o nečasnoj tastaturi:

طلوب لأعلى سعر كيبورد غير شريفة تصلح لسب الأصدقاء والإبداع فى تأليف إتهامات باطلة والقيام بتلميحات قذرة وكتابة تعليقات مجهولة ، ويشترط ان تكون متوافقة للعمل مع مدوّن متفرغ لإصطياد أخطاء الغير ، وتأليف قصص خيالية قذرة ووإشعال الفتن ، ودس السموم بين البشر

حيث لوحظ إن الكيبورد التى أمتلكها “بتستعبط” ولا توافق على كتابة كلمات قذرة ، وبها حروف معطوبة مثل حرف القاف والـذين والألف والراء والتاء المربوطة ، وكلما حاولت كتابة كلمة قذرة بتفصل باور والزراير بتعلق وبتعمل حركات قرعة وقد قمت بمحاولة شراء عدة كيبوردات وكلها بها نفس العيب وقمت بإستبدالها أكثر من مرة ، وظننت أن جميع الكبيوردات المتوفرة حالياً من النوع الشريف

حاولت إصلاح الكيبورد فى أحد محلات الصيانة فنظر لى فنى الصيانة شزراً وقال

دى موش معيوبة .. روح إتعلم القذارة وهى تشتغل زى الفل .. عشان ده عيب يوزر

Na kraju Fantasia’s World piše o tome šta se kvalifikuje za skandal u egipatskim medijima:

ليست فضيحة انهيار منظومة الاخلاق في هذه المجتمعات التي يتغنون بتدينها وفضلتها ومنظومة القيم فيها.. تطرف المجتمع دينيا ينم عن جهل بهذا الدين وبما اتت من اجله الاديان بالاساس.. والمغالاة في المظهر الديني ليست سوى ستار يخفي ما بداخل هذا المجتمع من بعد عن أي روحانيات أو قيم حقيقية راسخة في وجدانه

الفضيحة يجب ان تكون فردية، فمجتمعنا يرفع الجماعة فوق الفرد ويستغل سطوته لكبت الحريات الفردية وممارسة شذوذه بشكل علني لأنها تتمتع بالتأييد والمباركة من الجماهير المذعورة اللي عايزة تتحامى في ضل المجتمع ومستعدة تمشي مع القطيع لأنها بتشوف المجتمع بيذل الفرد اللي يخرج من تحت عبايته قد إيه لأنها لا تعترف بالاختلاف ولا تحتمل فكرة تمرد الفرد على سطوتها التي فرضتها عليه بالحديد والنار والتهديد بالفضيحة

الفضيحة لازم تكون صارخة وفجة ومشعللة ومثيرة بدرجة تخليها تشبع نهم المجتمع للتشفي في الشخص المفضوح وتشجعها للاجهاز عليه عشان تنهش فيه براحتها

الجنس هو عنصر اساسي في الفضيحة.. ماهي الفضيحة ماتبقاش فضيحة من غير جنس.. امال الاثارة هتيجي منين؟ مجتمع غير منتج واغلبه بيعيش حالة من البدائية بعيدا عن الفكر والثقافة والفنون التي تسمو بالروح الانسانية، عايش عشان يرضي غرايزه وشكرا.. ويا ريته عارف يرضيها كمان.. لأ دا مكبوت جنسيا بدرجة شاذة، وعلاجه الوحيد للكبت هو المزيد من الكبت.

الفضيحة انثى.. لأننا مجتمع ذكوري، يتمتع فيه الذكور بمساحة من الحرية الجنسية، بتعتبر الزنا والتحرش شقاوة.. والخيانة الزوجية فحولة وأكيد أكيد الزوجة هي الل غلطانة وهي السبب ان جوزها بص برة، لأن زي ما احنا عارفين الراجل مش ممكن يغلط ابدا ولا يكون عديم الاخلاق ولا خسيس ولا أي حاجة من دي. يعني الراجل عديم الشرف اللي داير زي الكلب يتحرش في دي ويعاكس دي ويبصبص لدي ويزني مع دي مالوش شرف، فلازم يدورله على كيان يسقط عليه كل قرفه ومرضه النفسي واحساسه بالعار عشان يشييله الدلعدي شرفه وطبعا هيلاقي مين يعمل فيه كدا غيرالحيطة المايلة، الدرجة عاشرة في المجتمع.. الانثى.. مصدر الفضيحة والعار.. هو فيه غيرها؟ هي دي اس البلاوي كلها

الطبقة العليا والمشاهير هم صناع الفضايح.. لأن طبعا اغلبية المجتمع عندنا بتتدرج بين الطبقة الوسطى للفقرا والمعدمين، فلازم تتم مجاملة هؤلاء.. وتبقى كل المسلسلات والافلام بيلعب فيها الغني أو حتى مجرد الميسور ماديا دور الشرير والمجرم والفاسد والحرامي والنصاب والمنحل اخلاقيا، والستات من هذه الطبقة طبعا كلهم هشك بشك ومفتريين وفاسدين وطماعين وانتهازيين وفيهم كل البلاوي.. لكن الفقير دا الملاك.. النسمة.. المتدين اللي عارف ربنا.. الطيب الغلبان.. اللي عنده كرامة وكبرياء وشهامة.. مش فافي ومهيس وقليل الرباية زي ابن الراجل الغني الحرامي. هذا النفاق المجتمعي اللي للأسف اصبح سمة في حياتنا لن ينفي ابدا العلاقة بين الفقر والجهل والجريمة.

أكل لحم الموتى.. ولأن الموتى مسالمون لا يتكلمون فإنهم اختيار مثالي لصنع الفضيحة أم جلاجل.. ما بالكم لو كان الميت دا هو واحدة مشهورة وماتت مقتولة؟؟ ماهي بدل واحدة ست واتقتلت يبقى لازم تستاهل القتل والدبح، ولازم طبعا تبقى ماشية على حل شعرها، ولازم تتقطع حتت وراسها تنفصل عن جسمها ولسانها يتقطع وتتفرتك وتتنشر صورها عشان المجتمع الطيب البريء اللي ما يعرفش الحاجات الأياه دي ياخد عبرة ويعرف يشكم البنات اللي فيه كويس.

منكم لله.. منكم لله يا مجتمع مريض.. ياللي بتخوضوا في اعراض الناس وانتم بيتكم من ازاز.. ياللي اكبر هواية عندكم هي انكم تنهشوا ف لحم بعض.. ياللي بتفرحوا في مصايب الناس وتزعلوا في فرحتهم وتحقدوا عليهم.. ياللي ما تمسكوش جرنال غير عشان تشوفوا اخبار الفضايح وتبقوا ساعاتها مثقفين أوي وكل واحد شايل جرنال ماشي بيه كأنه سلاح التلميذ.. إيه ده؟ إيه القرف ده؟

اللي نشرته الجرايد عن هبة ونادين دا قمة السفالة والحقارة والقذارة والخيال المريض.. لكن العيب مش عليهم، العيب على مجتمع أكل لحم الموتى.. مجتمع مقزز في عنفه وفجاجته وفساده والدمامل المتقيحة اللي طالعة منه في كل حتة ومع ذلك بيدور على فسفوسة يعمل منها فضيحة

U svom izlaganju o ovom užasnom zločinu, Ethar El Katatney govori sledeće o medijima:

Smrt dve devojke od 23 godine, obe srednjoškolke, je nešto tragično. Međutim, veća je tragedija to kako su se egipatski mediji poneli sa ovim ubistvom. Umesto da odgovore (ili da pokušaju da odgovore) na 5W’s (pitanja?) i H (kako?) u svojim člancima (ko, šta, gde, kad, zašto, kako), odlučili su da iskoriste mesta na prvoj strani da stvore ono što mogu samo nazvati senzacionalističko đubre. Naslovi kao ’Hašiš, opijum i droge’ su bezvredni.

’Ako krvari, ima vajde’. Tačno.

Novine su imale udarni dan da objavljuju glasine, manipulišu činjenicama, ukrašavaju polu-istine, i da se fokusiraju na (ono što su verovali da su bili) životi ove dve žene, a ne na njihovu smrt.

Ukratko, ovako je (većina) medija izvestila:

Nadine je član egipatske elite, živi u luksuznoj vili koja se nalazi u jednom od egipatskih ekskluzivnih naselja. Živi sama, a to znači da je bila nestabilna, nemoralna. Organizovala je velike žurke, a muškarci su dolazili i odlazili u svako doba. Ona i Heba su se drogirale i pijančile, a čovek koji ih je ubio, uradio je to nasilno, a to znači da je to bio zločin iz strasti. Bilo je toliko nasilno da to nije mogla biti pljačka. Komšije su čule viču što znači da se Nadine svađala s tim čovekom, mora da joj je to bio dečko. Oh, da dala je LE40,000 dečaku na fakultetu, to mora da znači nešto. Možda trgovina drogom?

Nagađanja, pretpostavke i čiste laži.

Heba nije bila izložena manipulaciji medija, možda zbog toga ko je bila, a možda zato što nije počinila zločin da živi sama. Međutim, čim su novine otkrile da se za svog muža udala a da za to njeni roditelji nisu znali, rastrgli su je u paramparčad. Koga briga kako je ubijena i ko je to uradio? Hajde da pišemo o tome kako se njena mama sada oseća! Hajde da se usredsredimo na to!

Istina:

Nadini roditelji pripadaju srednjoj klasi i žive u Saudijskoj Arabiji. Ona je došla u Egipat da studira. Živi sama u stanu, ne u vili. Njen otac je plaćao taj stan tri godine i morao je da sačeka jos godinu dana da bi sakupio dovoljnno novaca da stan bude pogodan za stanovanje. Nadine je živela sa bakom i dedom u Gazi, što je predstavljalo put od dva sata do koledža i nazad. Njen deda je bio stalno u krevetu zbog bolesti, a baka se brinula i o druga dva unuka, koji su obojica bolovali od Daunovog sindroma. Nadine je zamolila oca da živi u stanu koji je blizu fakultetu zato što je bila umorna od putovanja i što je bila dodatni teret svojoj baki.

Tata ju je zvao nekoliko puta na dan koristeći specijalnu saudijsku liniju (da uštedi novac) da se uveri da je dobro. Nije organizovala žurke. Bila je ’dobra devojka’. Momak kome novine kažu da je dala LE40,000 je bio momak koji je hteo da je zaprosi. Nikakav novac nije upleten. Isto tako, nije ona bila njegova devojka na onaj način na koji su to novine nagovestile – sluzbeni istražitelj u slučaju naprasne smrti je njenom tati rekao da je bila devica. Test krvi je pokazao da nije bilo alkohola ili droga u njenom organizmu, a alkohol i droga nisu pronadjeni ni u njenom stanu.

„Moja ćerka je upravo ubijena i moram pitati službenog istražitelja da li je bila devica da bih joj spasio reputaciju,“ izjavio je njen otac na televiziji kroz suze. „Morao sam da otkažem sahranu zbog onoga sto je štampa objavila. Strašno. Objaviti laži. Nahsh a’rad alnas [arapska fraza koja se prevodi kao ’uništavati čast ljudima’] Ako je bio sta od toga tačno, onda pišite o tome! Ali ako nije, nemojte narušavati uspomenu na nevinu devojku koju je dočekala strasna smrt.“

Egipatski bloger City Bird napisao je sledeći blog:

قالت مدرسة الرسم : ارسموا موضوعا عن الإرهاب
رسم الطفل هذا الرسم
قالت المدرسة : إيه الهباب اللي انت راسمه ده؟؟ إحنا عايزين ملتحين بيقتلوا الناس

Nastavnica je zadala studenatima da nacrtaju sliku koja prikazuje terorizam. Jedna studentkinja je naslikala ovu sliku gore. Tada je profesorica rekla: “Šta si ti to nacrtala? Hoćemo sliku ljudi sa bradama koji ubijaju nevine ljude.

Na drugu godišnjicu pogubljenja zbačenog iračkog predsednika Sadama Huseina, a u saradnji sa Iračkim društvom u Kairu, pet egipatskih političkih stranaka pozvalo je na komemoraciju pokojnom predsedniku.

Jedan Egipćanin je napisao sledeće, posle navođenja novina Al Youm 7:

Verovali ili ne, oni žele da odaju počast ludom teroristi kakav je bio Sadam, koji je za sebe mislio da je prorok ili Bog. Zamislite kako bi vladala neka od ovih partija ako jednog dana dođe na vlast u Egiptu? Njihov režim će sigurno ići stopama Sadama Huseina - “patriotskog heroja”, kako ga zovu. Šta će druge nacije misliti o nama kada pročitaju takvu vest? Gde je državna policija? Zašto ih nije uhapsila? Da li znate koga ove partije mrze? One mrze predsednika Mubaraka.

Gospodine predsedniče, ja vam želim dugu vlast, vi ste mnogo, mnogo bolji.

Glas Egipta je takođe komentarisao ovaj događaj ističući:

مين دول؟ حد سمع عنهم قبل كده؟
و أنا بقول هم ما بيعارضوش ليه؟ طبعاً مش فاضيين
ده صدام حسين اللي ارتكب أبشع الجرائم ضد الإنسانية، عاملينله مؤتمر و بيخلدوا ذكراه و واصفينه بالشهيد البطل رمز الصمود و مش بعيد يطالبوا ان نحطله تمثال في ميدان رمسيس.. الواحد ما شفهمش يعني بيعملوا مؤتمرات قبل كده علشان الديمقراطية و لا قانون الطواريء و لا المعتقلين و لا رغيف العيش حتي!
أيها السادة رؤساء أحزاب المعارضة.. جتكم القرف

Ko su ovi ljudi? Da li je neko za njih ranije čuo? Zašto se njihov glas nikada nije čuo u opoziciji, zašto bi oni bili protiv bilo koga, ako priređuju konferenciju i komemoraciju u čast tiranina kakav je bio Sadam Husein? Oni njega smatraju mučenikom, herojem, ikonom tolerancije. Ne bi me iznenadilo da oni zatraže da se postavi njegova bista usred Ramzesove ulice. Nikada se nije čulo da su ove partije organizovale bilo kakve konferencije na kojima bi se razgovaralo o demokratiji, neophodnim zakonima, zatvorenicima, ili o tome da neki nemaju ni za veknu hleba.

Gospodo …. vođe ovih partija …. Vi predstavljate sramotu!

Popularnost Barack Obama-e u Egiptu je dostigla novi vrhunac – uz uvođenje na tržište narkotika koji nosi ime budućeg predsednika.

Kako prenosi egipatski bloger Hossam el-Hamalawy dileri u mediteranskom gradu Marsa Martrouh šire novu vrstu hašiša, nazvanog Obama:

Nova vrsta (pretpostavlja se crnog marokanskog) hašiša se pojavila u egipatskom gradu Marsa Martrouh, pod imenom ’Obama’!

Sećam se da se 2003 u Kairu pojavila veoma popularna vrsta hašiša koja se zvala ’Saddam’ zato što je ’bio snažniji od hemijskog oružja’.

Jako važno – nova vrsta hašiša se pojavila u Marsa Martrouh – to je Obama

Elijah Zarwan, takođe iz Egipta, komentariše:

Po haš-o-meraču, izgleda da je Barack Obama najpopularniji strani vođa u Egiptu posle Sadam Hussein-a

Kralj popa Michael Jackson je opet nešto uradio i opet priče o njegovom navodnom prelasku u islam bruje na blogovima na Bliskom Istoku, uz oštre komentare. Da li je Jacksonov prelazak u islam deo američke zavere ’da iznutra uništi islam’, da li je to medijski trik, ili je on napokon našao svoj poziv?

The Skeptic iz Egipta primećuje:

Londonski Sun i malo pouzdaniji Telegraph izveštavaju o tome da je Michael Jackson prešao u islam. Oba lista su objavila Jacksonove slike u Bahreinu, obučenog u žensku odeću.
Mislim da je Run CMD to najbolje izrazio u e-mailu: ’To je očigledno deo američkog bezobraznog plana da, iz svojih redova, uništi islam. Michael Jackson radi za Dick Cheney-a. Sada je sve jasno.’

Loft965 iz Kuvajta primećuje:

Prema ovom članku, Michael Jackson se preobratio. Godinama se pričalo o tome, ali sada izgleda da je to tačno pošto sve agencije izveštavaju. Počelo je s Jermaine Jackson, pa onda kućom u Bahrein-u, a sada je njegovo ime Mikaeel. Nije mi jasno zašto moraš da promeniš ime ako pređeš u drugu veru? To nije obavezno. Njegovo ime je bilo najpoznatije na svetu. Ne znam šta da mislim o ovome, ali sigurno je da mu dobro stoji ženska odeća (veo koji pokriva lice).

Još jedan bloger iz Kuvajta, Some Contrast, se takođe pozabavio ovom temom:

I Kabobfest, palestinsko-američki blog, piše o navodnom Jacksonovom prelasku u islam i sudskom sporu sa Bahreinskim princom Shaikh Abdulla bin Hamad Al Khalifa, sinom kralja Bahreina, koji tuži kralja popa za 7 miliona dolara. Najnovija vest je da je taj spor rešen van suda.

U ovom postu, Kalash kaže:

Možda ste čuli o najnovijoj parnici Michaela Jacksona – Bahreinski princ mu je dao milione dolara za album i knjigu koji nikada nisu ugledali svetlost dana. Ono što verovatno niste znali je da Jacko drži kec u rukavu…

Kralj popa je prešao u u islam. Čuo sam te glasine otkad je počeo da provodi puno vremena na Srednjem Istoku, ali teško da se može sumnjati detaljnim najnovijim izveštajima. Čak je promenio i ime u Mikaeel. Valjda se više nije osećao kao oni Jehovini Svedoci.

Kinzi, bloger iz Jordana odgovara na ovaj post sledećim rečima:

Zamalo da blogujem o ovome, iako je bolje da ništa ne kažem.
Marbuk (čestitke), Mmm islama. Kakva nagrada. Mmm, srećno, ko god bio njegov tutor. Zaista, malo posla.

Međutim, American Muslim Girl dodaje:

Znate šta… Žao mi ga je i možda on zaista ima nekih, uuhh, stvari i stvarčica, ali… ja ne znam… ne bih nikoga otpisala, naročito nekoga s velikim mikrofonom i mnogo ’sledbenika.’

Bliže mestu događanja, iz Bahreina, gde je Jackson boravio godinu dana i gde se član kraljevske porodice nalazi u centru sudskog procesa koji je izbacio 50-ogodišnju pop zvezdu na prve stranice novina, Esra sa Mideast Youth postavlja naslov: Islam pobeđuje: Michael Jackson prelazi u islam.

Zatim dodaje:

Lokalni princ tuži ovu jadnu zvezda trilera zato što nije ispoštovao neki ’ugovor’ i nije snimio pesme o miru ili tako nečemu. Nije da nikoga nije briga šta on radi. Ponekad zaista želim da znam zato što je on bio moja opsesija dok sam odrastala. Onda nisam bila sigurna da li je beo ili je crn ili mi je bilo ’zabranjeno’ da ga praktično obožavam jer se pretvorio u plastiku. Ili u ženu.

Sada navodno prelazi u islam. Još uvek pripadam onima koje to ne interesuje.

Esra’a je takođe našla jedno sarkastično pismo koje je napisala pre dve godine, u kome se izmišljeni Jackson obraća svetu. U tom pismu Esra’a piše:

Žao mi je što mi je zakonom zabranjeno da se približavam igralištima za decu zbog onog nesrećnog nesporazuma s mojim pantalonama. Ta priča je jako privukla medije. Kad već govorim o previše informacija u medijima, ne znam zašto me stalno prate kamere. Siguran sam da dečaci i devojčice u Bahreinu ne žele da vide niz mutnih fotografija na kojima ja, po mojoj spavaćoj sobi, mlatim uramljenom slikom njihovog kralja.

Počela sam da nosim abaju (crni ogrtač koje žene u Bahreinu nose).

Poslednji post koji biramo je od Israelicool, iz Izraela, na kome piše:

Islam ima novog šašavog regruta […] Mikaeel? Ustvari, izgleda kao da se preobrazio u ruskog mafijaškog šefa.

Ali, ispostavilo se da je Jackson prešao u islam, i samo se pitam da li će možda neke svoje stare pesme prepevati tako da se slažu sa njegovim novim verovanjima. Pretpostavljam da bi ’Beat It’ mogla biti najbolja za to.

Komentarišući na ovaj post, TechyNews primećuje:

Oh, ne, jadni islam. Siguran sam da nisu želeli da vide Wacko Jacko u svojim redovima. Isto tako, možda je ovo samo bio njegov izgovor da nosi maramu umesto bolničke maske da bi pokrio lice? Ludi Jacko, marame su za devojčice.