Sledi prikaz reakcija sa anglofone blogosfere u vezi sa trenutnom finansijskom krizom u nekim od zemalja centralne i istočne Evrope.

Mađarska
Antal Dániel iz Aktiv Centralne Evrope (Central Europe Activ) napisao je ovo 13. oktobra:

Nakon što je evropska vlada izvukla iz škripca glavne banke i osiguravajuće kompanije, Mađarska je postala prva država članica EU kojoj je MMF ponudio jemstvo, uz pomoć EU Ecofin. Izgleda da je Mađarska najkrhkiji član Unije u ovoj globalnoj finansijskoj krizi. […]

Mađarski bloger veruje da je ’trenutna ekomonska situacija rezultat političke krize’:

[…] U izbornoj kampanji 2002 godine, i tadašnja vladajuća centralna-desnica i centralna-levica su se u kampanji borile uz obećanje da će narod dobiti više kao rezultat mađarskog ekonomskog uspeha u periodu od 1989 do 2002 godine. Dve glavne partije, desničarska stranka Fidesz i Socijalistička Partija su se nadmetale u širenju obećanja i snižavanja taksi. […] Socijalistička Partija je održala većinu svojih neverovatnih obećanja, podižući budžetski deficit za rekordnih 10%. Slično nadmetanje se, nažalost, desilo na izborima 2006. godine, koje su socijalisti jedva dobili. Mr. Gyurcsány, vođa Socijalističke Partije, kasnije je priznao da je njegova partija lagala glasačima, i zato je stanovništvo Mađarske kasnije njegove mere štednje vrlo neblagonaklono primilo. […]

Da bi se prebrodila kriza, Dániel zaključuje da će ’Mađarski glasači […] morati da nateraju svoje glavne partije da daju mnogo promišljenija finansijska obećanja i mere.’

Evo šta Eva Balogh iz Mađarskog Spektruma napisala o neadekvatnom odgovoru mađarske opozicije na ovu krizu:

[…] Hajde da počnemo sa vođama SZDSZ-a. Izgleda da su opet nedodirljivi. […] Oni govore kao da su ’reforme’ najvažniji zadatak mađarske vlade. Reforme koje su se završile, kako oni kažu. Pa zar onda nije divno što su oni napustili koaliciju? Od danas, sredine oktobra 2008, kada se ceo svet klima na ponoru propasti, ove tzv. reforme će pomoći ili slomiti Mađarsku. […] U međuvremenu, ove male svađe umanjuju vladine napore da se ekonomija održi u balansu i da se izbegne panika. Važno je usvojiti budžet i nastaviti dalje. Biće dosta teškog rada u budućnosti.
Tu je onda šef Fidesz-a, [Viktor Orbán]. On je juče pokušao da objasni grupi važnih poslovnih vođa da bi se ekonomski problemi Mađarske mogli rešiti u periodu od tri meseca ako ranije dođe do izbora i on postane Premijer. On bi preporodio ekonomiju. Sam, u Mađarskoj. Naravno, problem je taj što u globalnoj ekonomiji, nijedna zemlja nije usamljeno ostrvo. Mađarska će osetiti posledice na ovaj ili onaj način. Doduše, manje na prvim linijama za razliku od nekih drugih evropskih zemalja zato što mađarske banke nisu zatrpane otrovnim papirima, i zato što Mađarska nije bila omiljena destinacija trgovaca novcem i sigurnih fondova. Ali, prvi signali su već tu. Prodaja Opela se smanjuje tako da će Opelova fabrika u Mađarskoj biti zatvorena ’na određeno vreme’. Orbán, međutim, kaže da je njegov ekonomski tim već ima sve odgovore: veliko smanjenje poreza, manje birokratije u prikupljanju poreza, smanjivanje birokratije i korupcije, manji Parlament, dobro organizovana javna administracija, i bolje rukovanja finansijama. Smešno? Ne, pod postojećim uslovima, ova sitničavost dokazuje nedostatak vizije.
Ono što posebno zabrinjava je što Viktor Orbán razmišlja crno-belo kada se radi o uzroku trenutne krize. On je uveren da je ’liberalna ekonomska politika’ uzrok ovog problema i oduševljeno je govorio o onim zemljama gde demokratija baš ne cveta: Kina, Rusija, neke islamske zemlje. One su uspešne, a ne liberalne demokratije na Zapadu. […]

U pratećem postu na Odgovor Mađarskih političara na finansijsku krizu, Eva Balogh piše o ’listi od 7 zahteva’ koju je izneo Fidesz, i ’plan od 12 tačaka’ Premijera Ferenc Gyurcsány-ja:

[…] Činjenica da je ovaj plan od 12 tačaka dobio blagoslov predsednika Mađarske Nacionalne Banke, daje mu dodatnu snagu. A i sadrži većinu Fidesz-ovih zahteva. […]

Da li će plan pomoći u olakšavanju posledica globalne finansijske krize? Ko to može reći? Prava nevolja je stvorena kreditnim tržištima i zasigurno će se ona proširiti na globalnu ekonomiju. Da li neko može da pogodi koliko jako, koliko dugo?

Edward Hugh iz Mađarski Ekonomski Pregled (Hungary Economy Watch) objašnjava ’zašto Mađarska nije sledeći Island’:

[…] Na duže staze, finansijska i ekonomska budućnost Islanda je ružičasta, kada prebrode trenutu oluju i nauče neke lekcije sa zakašnjenjem. Voleo bih da isto to mogu reći i za Mađarsku. […]
[…] Island je mlada zemlja, skoro da se sama podmlađuje, i ima veoma brz razvoj radne snage. Mađarska je, sa druge strane, stara zemlja, gde ima sve više starog stanovništva, gde je svaka nova generacija ima oko 1/3 stanovnika manje, i gde su potencijalna radna snaga i broj ukupnog stanovništva u dugoročnom opadanju.
Zato Island u budućnosti, čak i uz visoka prekoračenja, može izdržati mnogo viši nivo ’uticaja moći’ od Mađarske. Zato na duže staze Island u svakom slučaju nije Mađarska. Ne govorim ovo da bih kritikovao Mađarsku ili njene građane, već zbog duboke sumnje o budućnosti jedne zemlje do koje mi je zaista stalo. […]

Edward Hugh je na Euro Pesnica (Fistful of Euro) pisao o ’spremnosti MMF-a da ponudi finansijsku i tehničku pomoć Mađarskoj’:

[…] EU je srdačno dočekala tu intervenciju. Pod ovim uslovima, skoro da ništa drugo i nije mogla da uradi. Ovo bi sada izgledalo kao postavljanje presedana, a posle Mađarske mogle bi da dođu Baltičke zemlje, Bugarska, i Rumunija, vrlo brzo, rekao bih, zbog brzine kojom se stvari dešavaju. […]

Estonia, Latvija, Litvanija
Jedan dan kasnije, Edward Hugh je nastavio ’Davanje od strane MMF’-a (vođenje stačaja) na Euro Pesnica (A Fistful of Euro):

[…] U međuvremenu, sve veći broj zemalja izgleda da je u opasnosti da će slediti Island i Mađarsku u rukama MMF-a, s tim da su Baltičke republike Estonija, Latvija, i Litvanija sada prilično ranjive, prema jučerašnjem upozorenju od strane MMF-a.
[…]
Po mom mišljenju, opasnost za baltički finansijski sistem je stvarna, kao i ona za bugarski i rumunski. Mora se preduzeti određena akcija i to što pre. Latvija i Estonija su sada u dubokoj krizi, a i Litvanija iako se još uvek održava u rastu, je možda mnogo iza. U suštini, teško je da će skoro biti oživljavanja domaće potražnje, što znači da ove zemlje treba da žive od izvoza. Ali, uz veoma visoku inflaciju koju su imale, teško je pretpostaviti kako mogu povratiti konkurentnost dok održavaju monetarnu vezu sa Eurom. […] Zato je, rekao bih, bolje sada uraditi sve i završiti s tim i onda iskoristiti prednost zaštite koja se nudi u rukama MMF-a. […]

Claus Vistesen je na Latvijskom Ekonomskom Pregledu (Latvia Economy Watch) dao analizu situacije Baltičkih zemalja:

[…] Iako je trenutna kriza uglavnom globalna, ako postoji jedan region gde se njeno prisustvo oseća više nego u drugim krajevima, to je Istočna Evropa, a među žrtvama regiona visoko se rangiraju tri Baltičke zemlje: Estonija, Latvija, i Litvanija. Ovo nas ni u kom slučaju ne može mnogo iznenaditi. U mnogim situacijama od kako je kreditna kriza otišla u crnu zonu na svetskom nivou u leto 2007. godine, mnogi analisti (uključujući i Vaše) su upozoravali na veliku opasnost koja se spušta na Istočnu Evropu. Ova nesrećna situacija se do danas uveliko ostvarila i jedino pitanje na koje ostaje da se odgovori jeste koliko teške će ’teškoće’ biti? Na osnovu nekoliko nedavnih maleckih signala izgleda da veliko oko kreditne krize, ne kao Sauron koji baca pogled na Frodo i ostale, brzo fiksira Istočnu Evropu prilikom posmatranja.
[…]
Međutim, trenutni izazov za Baltičke zemlje u ovom trenutku je kontrola gubitka, a naročito kako da se izmigolje iz trenutnog poroka zavisnosti od priliva kredita u vreme kada bi ekonomija trebala da povrati konkurentnost. […]
[…] Ono što je kao posledica opasno za Baltičke zemlje je to što se u ovom trenutku ekonomski kolaps kreće tako da se smanji rizik propasti finansijskog sistema dok strane banke zatvaraju poslove. Teško je odgovoriti da li će posledica ovog biti i dalje održavanje Euro izgovora. Jedna stvar je veoma sigurna, a to je da će opadanje plata i cena, koje je potrebno da bi se ispravila ova neuravnoteženost biti užasno za svakoga ko je na vlasti.
Jasno je da je Latvija daleko najslabija od ove tri ekonomije, a zbog blizine drugih ekonomija neočekivani događaji u jednoj zemlji mogli bi se lako proširiti na druge. Nadam se da do toga neće doći. […]

Ukrajina
Ukrajina se nalazi uz ’listu zemalja Istočne Evrope koja se povećava’ koje se sakupljaju da traže podršku MMF-a (pogledajte ovaj post od 14 oktobra na Euro Pesnica (A Fistful of Euros).
Kako je Edward Hugh i naveo u svom ranijem detaljnom pregledu političke, društvene, i ekonomske situacije u zemlji, Ukrajina je ’daleko od toga da je sama u problemima koje ima sa bankarstvom, tržištem, kreditne krize (ali tu, naravno, nema snage ili utehe koja se može naći u kompaniji).’ Slede neka od opštih stavova iz Hugh-ovog posta:

[…] Ono što se trenutno dešava u Ukrajini moglo bi iznenaditi nekoga sa strane, zato što je vladalo opšte mišljenje da je funkcionisanje privrede solidno i da je bruto prihod bio jak poslednjih godina, i ovo je dalo utisak da je ono što stoji ispod toga zakonski čisto, što ustvari nije. Zakulisne borbe ugrožavaju zemlju. U isto vreme i velike migracije ukrajinskih radnika u strane zemlje i veoma dugoročna niska stopa podmlađivanja nacije znače da zemlja nekako pati od zaraznog nedostatka radne snage jer stanovništvo stari, i isto tako brzo se smanjuje. Tako je, po mom mišljenju, došlo do neverovatno visoke inflacije koju imamo.
Ipak, bruto prihod je od 2000. godine u proseku rastao za 7,5% godišnje, u skladu s drugim zemljama iz Komonvelta Nezavisnih Zemalja), i zaista je ta stopa bila viša nego u drugim ekonomijama u tranziciji: sada ćemo svi da otkrijemo koliko je ovaj rast utemeljen. […]

Peter Byrne s Abdymok-a je počeo svoj post trenutnom ’bankarskom zbrkom’ u Ukrajini uz ovaj komad ulične mudrosti (RUS): ’Pošteni ljudi u Kyiv-u uvek imaju keš kod sebe.’ Nastavio je:
[…] Šef [Ukrajinske Nacionalne Banke] vololdymyr stelmakh izjavio je 10. oktobra da će biti potrebno najmanje dve nedelje da se smiri situacija u ukrajinskom finansijskom i bankarskom sektoru. […]
Velike šanse. […]

Srbija
Na kraju, imamo Srbiju koja se nalazi na listi ’onih kojima će MMF dati bolničku sobu.’ Evo još jedno objašnjenje Edwarda Hugh-a na Euro Pesnica (A Fistful of Euro):

[…] Neka bude jasno, Srbija nije ’hitan slučaj,’ kao Mađarska na primer, iako ne treba zaboraviti da mađarska vlada kaže da oni nisu hitan slučaj kao Island, koji po sebi nije hitan slučaj, kao Ukrajina na primer, o kojoj se neće razmatrati kao da joj je potrebna pomoć na način kakav treba, recimo Latviji. A prema rečima Premijera Latvije Ivars Godmanis-a, Latvija nije nikakav slučaj, a sigrno ne takav da se uporedi sa Srbijom.
Pa Vi to možete shvatiti kako želite, ali jedna stvar je sigurna, a to je da će stručnjaci iz MMF-a učestvovati u pravljenju budžeta Srbije za 2009. godinu. […]

Dve godine od atentata na novinarku Annu Politkovskay-u obeležiće se 07 oktobra. Do sada se niko zbog toga nije našao u zatvoru, ali se očekuje da će tri čoveka uskoro ići na suđenje zato što se sumnja da su umešani u ovo ubistvo.

Sledi izabrani materijal iz današnjih postova u sećanje koji su preuzeti sa Russophone blogosphere. LJ korisnik emarinicheva piše (RUS):

Pre dve godine, ubijena je Anna Politkovskaya. Sećam se da je dan kada je sahranjena bio kišovit, kao i danas. Mnogi su se pojavili na groblju; poznata lica. Donekle je bilo prijatno biti pored njih… Zašto je bilo toliko teško? Ljudi kao Anna su stajali protiv nevolje, laži i licemerstva koji su polako dolazili (i koji su na kraju prevladali). Ona se stilski nije uklopila u ’novi svetski poredak’ u ovoj zemlji. Sada živimo tek tako, bez Ane, bez njenog postojanja na zemlji. Teško je. […]

 LJ korisnik viking-nord je napisao (RUS):

Anna Politkovskaya je ubijena pre dve godine. Pravi novinar i stvarni građanin, ruski patriota. U suštini, imamo strašno izopačenu i, rekao bih, divlju ideju onoga što se zove patriotizam. Mnogim ljuidma se čini da je patriotski istući kavkaza na ulici, bombardovati Gruziju, pokazati (svoj) donji deo leđa SAD-u. Ne, to nije patriotizam; to je smeće koje će samo doneti sramotu našim potomcima.

 Ono što je Anna Politkovskaya radila bio je patriotizam. Patriotski je reći istinu, otkriti lažljivce među službenicima, boriti se za mir u svetu, ići sama kroz gomilu ludih razbojnika koji poseduju malu ili veliku moć, i ono što je glavno, nebojati ih se. Jedino su je metkom mogli zaustaviti. Zbog toga što nije morala da napreduje u karijeri, dobije usluge od režima, status dvoranina ili plaćenog (pripitomljnenog) novinara, njoj je samo bilo potrebno da kaže istinu. A bilo je nemoguće tražiti od nje da ćuti, potkupiti je, ili zastrašiti.

Nisam se slagao s njom u svemu, ali sam je poštovao kao novinara i kao patriotu. Najbolja stvar koju možemo uraditi u znak sećanja na Annu Politkovskaya je da se izborimo za slobodu govora, za važnost ljudskih prava, za demokratsku državu. To je jedini način da održimo sećanje na ovu osobu.

 Mi pamtimo…

LJ korisnik gengri je postavio najavu memorijalnog okupljanja koje će se održati u St. Petersburgu u 19h danas, i ističe (RUS) zašto ovaj događaj nije odobren od strane gradskih vlasti:

[…] Izgleda da će se u parku kod Troitskaya Trga od 19-21h održavati neki preventivni radovi. Komitet gradske administracije za Pitanja Zakonitosti ponudio se da ne održi skup kod [Solovoki] Stone-a, nego na 50. Godišnjici Oktobarskog Parka kod Prospekt Metallistov-a. Kako su divni ovi ljudi…

 

Kako LJ korisnik shoorman kaže, okupljanje u St. Petersburgu je trebalo da se održi kod Solovki Stone-a uprkos zvaničnom odbijanju; ovaj bloger je citirao izjavu lokalnog političara (RUS) u vezi sa predstojećim okupljanjem:

[…] Bilo kako bilo, sećanje na Annu Politkovskaya će se održati na tradicionalnom mestu, pored Solovki Stone-a na Troitskaya Trgu. ’Svako ko želi može doći do kamena kad god to želi. Uprkos bučnom cinizmu koji je prisutan u delovanju gardskih vlasti, mi ćemo doći u to vreme i toga dana do Solovki Stone-a da odamo počast Anna-i Politkovskaya. To nije samo naše pravo, već i naša dužnost prema njoj. A za to nam nije potrebna dozvola nikakvog komiteta. Sve će proći mirno i tiho, onako kako to treba da prođe u minutima žalosti,’ prokomentarisao je Maksim Reznik, jedan od organizatora ovog događaja, vođa ogranka Yabloko Partije u St. Petersburgu. […]

 

LJ korisnik tupikin piše (RUS) o tome šta očekuje od okupljanja na Pushkin Trgu u Moskvi, i o rezultatima istrage o ubistvu Politkovskaya-e:

Danas, 07 oktobra 2008, obeležavaju se dve godine od ubistva novinarke Anna-e Politkovskaya, koja je pisala članke koji su uznemirili nekoga u Severnom Kavkazu i (možda) u Moskvi. Istraga bi trebala tačno utvrditi koga [su uznemiravali]. Ali, velika je sumnja da će se to dogoditi. Ne u ovoj zemlji, ne u ovom trenutku. 

Ako se milion ljudi pojavi na današnjem okupljanju u Moskvi u sećanju na nju, možda će istina izaći na videlo. Ko zna? Ili je možda potrebno dva miliona ljudi za to, ili tri? Kakva vrsta okupljanja bi trebalo da se desi da dođe do promena u režimu ove zemlje?

U Moskvi upravo počinje sastanak u spomen na Politkovskaya, ovog trenutka i kiša lije, možda ih ima 300 ukupno.

Usput, neki od onih koji zakasne će najverovatnije moći da se pridruže. Možda ću i ja uspeti. Videćemo.

LJ korisnik pesnyasolveig je napisala (RUS) da ove godine ne želi da prisustvuje moskovskom okupljanju u sećanje. Evo zašto:

Ne znam da li ću prisustvovati okupljanju u sećanje na Anna-u Stepanovna [Politkovkaya]. Do sada sam prisustvovala svim događajima. Međutim, danas se ne osećam tako. Prošli put, krajem avgusta, na  [Politkovkaya-in] rođendan, slušala sam [Garry Kasparov-a], i to me je mnogo povredilo. Bolelo je zato što su počeli da trguju sećanjima. Napravili su predstavu tamo gde ona netreba da se dešava, to nije bilo u redu, nije bilo humano. Samo se prisećam. I želim da se svi toga sete. Danas je 07 oktobar. Dan kada se moramo setiti Anna-e Politkovskaya-e. Dve godine bez…

LJ korisnik aleshru, koji je prisustvovao okupljanju u Moskvi, postavio je (RUS) fotografiju nasmejanog Mikhaila Kasyanova-a, bišeg člana opozicione koalicije ’Druga Rusija.’

LJ korisnik posmixator je postavio dve slike (UKR) sa jednog memorijalnog događaja na Kyiv Trgu Nezavisnosti.

LJ markgrigorian je napisao o (RUS), i  postavio slike iza ’RAW in WAR’  Nagrade Anna Politkovskaya 2008, a to se desilo u Frontline Club-u u Londonu, 06 oktobra:

Godišnja ceremonija dodela nagrada Anna Politkovskaya održava  se u Frontline Club-u u Londonu. Ovo je drugi put da se tako nešto dešava. Ovoga puta, nagrada je otišla u ruke Malalai Joya, aktiviste iz Afganistana. To je jedna izuzetna žena; neustrašiva i pametna. Zamislite ovo, bila je toliko hrabra da ustane protiv korupcije u Karzaievoj vladi i protiv Talebanskog pokreta. Nakon toga, iako je postala član parlamenta, stalno joj se preti i primorana je da se skriva, da menja lokacije. Isterana je iz parlamenta. Malalai nije visoka rastom, ali je puna energije i neustrašiva. Zaplakala je dok je primala nagradu, a nakon toga je vatreno pričala protiv SAD-a i Britanije. […]

 

[fotografija Joya-e]

Natasha Estemirova, novinarka iz [glavnog grada Čečenije] Groznog je isto bila tamo. Ona je dobila nagradu prošle godine. Ovaj put, govorila je o događajima u Ingushetia-ji. Kratko, ali uz puno emocija.

[fotografija Estemirova-e ]

Teško je ovih dana u Ingushetia-iji. Neki političari i stručnjaci izjednačavaju situaciju sa građanskim ratom. Govore o podeli u moći, haosu, stalnim ubistvima, krvnim osvetama…

I Yelena Kudimova, sestra Anna-e Politkovskaya, je bila tamo.

[fotografija Kudimova-e ]

I na kraju, Marianna Katsorova, organizator i inspiracija koja stoji iza nagrade i godišnjeg sastanka, aktivista za ljudska prava i feministkinja. Ona je predsednik organizacije ’RAW in War’ (Pomozi svim ženama u ratu).

[fotografija Katsorova-e ]

Na kraju,  to je bilo veče ispunjeno emocijama. Hvala Marianna!

LJ korisnik tapirr je postavio izbor linkova za podatke o Anna-i Politkovskaya, uključujući dokumentarni film o Anna-i Politkovskaya koji je snimila Masha Novikova: ’Anna, Sedam Godina na Prvoj Liniji Fronta’ (na ruskom, sa engleskim prevodom)

LJ korisnik I-dream postavio je u februaru 2006. sliku Politkovskaya i napisao (RUS):

Ovako je izgledala kada sam je poslednji put video.