Na svom blogu, Jozef Černek, koji je u poslednjih sedam godina radio kao profesor dramskog kluba u srednjoj školi u gradu Komarno, piše “tužno pismo” SOZA-i, slovačkom Društvu za Izvođačka i Mehanička Prava, reagujući na €975 novčane kazne izrečene od strane agencije za bal organizovan za podizanje fondova, februara 2012, na kome je bila i jedna nagradna igra, uz pesme koje su pripremili i izveli članovi dramskog kluba – ali koji nisui bili pravilno registrovani kod SOZA:

[...] Vaša organizacija je upravo uništila jedan veliki san. Ovim koncertom sakupili smo oko €300, i to smo dali deci. Kupili kostime za sledeće predstave. I samo se nadam da Vaše dete neće čuti učitelja u svom klubu da govori ono što moram reći našoj deci: “Završavamo posao, deco, nemamo dovoljno sredstava da platimo troškove SOZA-u, hvala što ste došli …”

SOZA – koja je u prošlosti pokušala da naplati od slovačkih web servera koji su ugradili YouTube i Vimeo video na njihovim stranicama – je prva saznala o “neregistriranom” prikupljanju sredstava iz kratkog obaveštenja o tome. Kazra je izračunata na osnovu informacija iz ove vesti, i došlo se do sume novca koja je iznosila gotovo četvrtinu sakupljenog iznosa.

Prema Černeku, organizatori prikupljanja donacija su reagovali tako što su ispunili SOZA-in obrazac i pokušali su kontaktirati agenciju, ali ih je SOZA ignorisala – do objavljivanja Černekovog “tužnog pisma.”

“Najveća SOZA misterija” – Vladimír Repčík: “Od jutra do večeri, samo mislimo o tome kako da podržimo slovačku kulturu, a onda završimo tako što profitiramo od nje. Ja sam to ne razumem. Jednostavno čudo!” (Slika: CynickaObluda.com, koristi se uz dozvolu.)

Vladimír Repčík, generalni direktor SOZA, je kasnije odgovorio Černeku preko svog vlastitog bloga, nudeći svoje viđenje situacije i objašnjavajući kako bi kazna mogla biti smanjena, “u skladu sa zakonom”:

Ovaj događaj je bio predstavljen kao standardni bal [...] Ulaznice su koštale €30, a prema članku SME-a, [...] bilo je gotovo 140 ljudi u publici. [...]

[...] Prema svim ovim podacima, to je bio standardni kulturni događaj koji je koristio zaštićeni muzički program [osnovno mišljenje koje SOZA drži je da sve ono što se pusti zaštićeno autorskim pravima, osim ako postoji dokaz o suprotnom], ali organizator nije prijavio događaj unapred, uprkos činjenici da zakon to zahteva.

Obrazac koji je iskorišten da se podmiri naknada za autora nije spomenula muzički ansambl. Samo su spomenuti dramski klub i repertoar koji su koristili. Naknade za korištenje se nisu spomenule [hrana i piće su uključeni u cenu ulaznice], samo cena ulaznica, broj gostiju i kapacitet dvorane – ovaj podatak je korišten u računanju plaćanja autorskih prava.

[...] Ovaj novac ne polaže dramski klub srednje škole za korištenje vlastitog repertoara, koji su srednjoškolci sami igrali i pevali. To je autorova nagrada za repertoar koji su organizatori bala koristi tokom događaja. [...]

Černek je izrazio spremnost da potražiti izlaz iz birokratske zamke zajedno s Repčíkom:

Svesni smo da se ponašate u skladu sa zakonom. To nisam porekao na mom blogu. Jasno mi je, na temelju računa koje smo dobili (koji se temelji na objavljenoj vesti), da nažalost nismo imali priliku da izrazimio naš stav pre nego što smo kažnjeni. Danas, kao i pre više od mesec dana, pokušavao sam da nazovem Vas ili Vaše odeljenje da objasnim celu stvar – ali uzalud. Međutim, shvatio sam da je sve ovo od vesti koje Vaše osoblje nije moglo ni razumeti [kako] je to [stvarno bilo]. Međutim, bilo je očigledno iz obrasca koji smo poslali, a koji, ukoliko sam ga dobro shvatio, Vaši zaposleni nisu uzeli u obzir, ili smo ga mi pogrešno ispunili.

[...] Sigurno ćete se složiti da je iz naše perspektive, €950 za ovaj događaj nepravedno, u najmanju ruku, čak i ako je to u skladu sa zakonom. Stoga je verovatno dobro da je to izazvalo takvu reakciju. Sutra ću opet pokušati da Vas kontaktiram da pronađemo rešenje.

U odgovoru, Repčík je obećao da će “dogovoriti sastanak” sa Černekom “u bliskoj budućnosti” – da bi se “cela stvar rešila kako treba”.

Napisao/napisala Tibor Blazko · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Kako se približavao kraj meseca februara 2012.godine angažman napora korisnika Interneta protiv Sporazuma o sprečavanju falsifikovanja, (ACTA), postajao je sve jači. U stvari počeo je da donosi plodove.

Pošto uključuje prekršaj protiv autorskih prava, ovaj međunarodni sporazum, pored toga što se odnosi na intelektualno pravo svojine utiče i na Internet sadržaje.

Debata o ratifikaciji sporazuma, predviđena u Evropskom Parlamentu za 29. februar, odložena je do objavljivanja mišljenja Evropskog suda pravde. Pitanje usklađenosti ACTA sporazuma sa Evropskim komunitarnim pravom izneto je pred Evropski sud pravde od strane Evropske komisije.

Ne ACTA – Strazburg. Fotografija Christophe Kaiser na Flickr, CC-license-BY

Taurillon, “magazin mladih Evropljana-Francuska” opisuje “potpunu promenu stava Evrope o ACTA sporazumu ““:

Si l’avis est négatif, l’ACTA n’a plus aucune chance en Europe. Mais en cas d’avis positif, le recours à la CJUE représente le double avantage de redonner au traité une certaine crédibilité, et de repousser son adoption à une époque suffisamment lointaine pour que la polémique se soit tassée et que l’opinion publique regarde ailleurs.

Jérémie Zimmermann, suosnivač i potparol la Quadrature du Net poziva članove evropskog parlamenta:

Les eurodéputés doivent résister à la stratégie de la Commission européenne, qui cherche à gagner du temps et à transformer le débat en une simple discussion juridique, et pour cela continuer à travailler au rejet d’ACTA. ACTA vise à imposer une tendance pour une politique globale du droit d’auteur qui est toxique pour l’Internet libre et pour les libertés. Le Parlement européen est le dernier rempart : il doit agir et adopter une position claire et forte, faute de quoi il laissera le champ libre à la Commission pour imposer une répression inacceptable.

Po mišljenu  trucbuntu, ne biti pasivan dok se čeka na presudu suda uopšte se ne dovodi u pitanje:

Les citoyens de toute l’Europe peuvent contacter leurs représentants dans les commissions Commerce International (INTA) et Industrie (ITRE), qui se réunissent cette semaine pour discuter d’ACTA, et leur demander de continuer à travailler au sein de leur commission pour le rejet d’ACTA.

Zvaničan vebsajt Evropskog parlamenta navodi postupke i pitanja ACTA sporazuma koji su predmet pažljivog i temeljnog ispitivanja, i objavio je stranicu pitanja i odgovora pod nazivom ‘Šta treba da znate o ACTA sporazumu“,a radionica Evropskog parlamenta o ACTA sporazumu tema je priče stvorena od strane parlamentarnih službi(link putem Global Voices saradnika Asteris Masouras).

Organizacija AVAAZ podnela je 29.februara peticiju Evropskom parlamentu  sa 2.4 miliona potpisa protiv ACTA sporazuma. Potpisivanje peticija je još uvek u toku:

Nous sommes vraiment proches de la victoire — notre pétition forte de 2,4 millions de signatures a ébranlé les responsables politiques partout en Europe et stoppé les censeurs. La Commission européenne est à présent en position de faiblesse et espère que la Cour de justice donnera son feu vert au traité ACTA en lui soumettant une question juridique très limitée qui recevra certainement une réponse positive.Mais si nous faisons résonner nos voix aujourd'hui, nous pouvons faire en sorte que la Cour examine tous les impacts légaux du traité ACTA et publie un avis qui fera toute la lumière sur cette attaque contre nos droits qu'est ACTA.

Ne ACTA – Strazburg. Fotografija Christophe Kaiser na Flickr, CC-license-BY

Anti-ACTA stranke nastavljaju da jačaju svoje resurse.Novi protesti su zakazani za 10.mart i torrentnews je objavio spisak,sa ovom molbom:

La liste n’est pas exhaustive, n’hésitez pas à nous contacter pour la compléter

si certains se sentent l’âme d’un reporter- photographe en herbe, nous recherchons également des personnes pour faire un petit article photo du déroulement de la manif, rien de bien compliqué, comme fait ici pour Nice, Marseille,Bordeaux et Strasbourg.

Da bi ste se upoznali sa detaljima o elementima debate, takođe pogledajte ove postavljene članke sa sajta Tribune objavljenog 29.februara,i Myeurop, 3.marta. Na sajtu Global Voices, pogledajte zakone SOPA/PIPA koji su uspostavili precedent u Sjedinjenim Američkim Država, ovde i ovde. Od početka protesta čini se da je ACTA sporazum izgubio mnogo na političkoj snazi.

Napisao/napisala Suzanne Lehn · Preveo/prevela Milica Jakovljevic · Pogledajte originalni članak [fr] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

U nastavku možete pročitati intervju s Matej Hruska-om, studentom koji je osnovao Demagog.sk.

Demagog.sk

Global Voices (GV): Koliko je vremena bilo potrebno da se pokrene projekat? Kakve su bile prve reakcije?

Matej Hruska (MH): Imali smo tri meseca da testiramo šta bismo mogli da uradimo u smislu koliko je vremena potrebno za analizu jedne televizijske debate. Iskoristili smo WordPress platformu za stranicu, tako da postavljanje nije oduzelo puno vremena. Prve reakcije su (i još uvek, kad neko novi dođe na stranicu) da je odlično što imamo nekoga ko prati obimna izlaganja svake nedelje. Pokrenuli smo stranicu par meseci pre izbora, tako da je logično da su nas primetili.

GV: Da li se ideja promenila od početka? Šta Vaši korisnici govore i kako se prilagođavate njihovim zahtevima?

(MH): Ideja je još uvek ista, koristimo istu metodologiju, ali smo ažurirati web stranicu i sada koristimo CMS posebno napravljen za naše potrebe (sa statistikom za svakog političara, itd.).

Obično naši korisnici ne govore puno, ili nam bar ništa ne govore. Osnovnu povratnu informaciju dobijamo kada neko nije zadovoljan s našom analizom ili zaključkom.

GV: Koji su Vam planovi za bližu i dalju budućnost?

(MH): Planiramo da pokrivamo i rasprave na javnom radiju, i da pratimo izjave političara tokom nedelje, npr. na velikim konferencijama za štampu, događajima itd. Drugi cilj je da proširimo ovaj koncept u druge zemlje.

GV: Koja Vam je sada ili je bila glavna prepreka u osmišljavanju i vodjenju ovog projekta?

(MH): Kao i kod drugih sličnih projekata, glavna prepreka je nedostatak vremena i novca. U početku smo vodili ceo posao kao dobrovoljni projekat u slobodno vreme, a od septembra [2011] obezbedili smo odredjena finansijska sredstva i druge volontere iz Slovačkih NVO, SGI. Medjutim, još uvek moramo naći način kako održimo sve ovo.

GV: Šta radite da se više ljudi priključi na Vašu stranicu?

(MH): Mi u osnovi želimo da ljudi reaguju na naše zaključke (neka vrsta brze provere činjenica u stilu “začetka velike debate”) – ne smatramo da smo u svakom slučaju apsolutno u pravu. Međutim, ljudi često reaguju na ljutit način, što odmah isključuje bilo kakvu racionalnu raspravu. S obzirom da je naš glavni cilj provera tačnosti izjave, nemamo neki drugi poseban aspekt koji bi ljudima dao više prostora da se uključe.

GV: Da li su Vas političari ikada kontaktirali da “isprave nešto”? Ili Vi njih kontaktirate?

(MH): Nekada ih mi pokušamo kontaktirati – u slučajevima kada se govori o nekim izveštajima ili državnim analizama koje nisu (još) on-line – ali oni obično ne reaguju.

U nekoliko slučajeva, neki od njih su nas kontaktirali, komentarisali ispod objavljenih članaka ili putem e-pošte, da bi dodali nešto na svoje izjave, ili da dokažu da njihov protivnik nije bio u pravu. Mi analiziramo takve dodatne informacije, a ako to ima smisla, dodajemo ih provobitnom zaključku, iz napomenu da dolaze od te i te osobe.

GV: Kako prikupljate materijale? Da li radite kao servis za praćenje medija ili saradjujete s nekim od njih?

(MH): Transkripte sa rasprava dobijamo od Newton Media (firma za analizu medija); a ostale materijale potražimo na Google-u. To je naš glavni izvor i alat.

GV: Kako promovišete Vašu analizu? Da li stavite linkove na neke komentare ispod članaka na glavnim medijima?

(MH): Imamo nekoliko mogućnosti za objavljivanje onoga što pronadjemo (u stvari, previše u ovom trenutku, a nemamo vremena da ih sve iskoristimo) u nacionalnim medijima ili na internetu. Stvar je u tome da smo mi prvi koji rade ovde [u Slovačkoj] nešto poput ovoga, tako da smo privukli medijsku pažnju.

Takođe pravimo i neku vrstu “brze provere stvarnosti” – analiziramo neke tvrdnje izrečene tokom rasprave u nedelju koristeći coveritlive platformu (platformu pokrivanja uživo). Dva slovačka servera za vesti koriste prikačenu oznaku coveritlive (pokrivanje uživo) na svojim web stranicama.

Hvala Vam što ste odvojili vreme i odgovorili na gore navedena pitanja. Srećno.

Napisao/napisala Jakub Górnicki · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Vlasnici prodavnica su tropsko voće ili kvalitetnije komade mesa čuvali ispod tezge za mušterije koje su oni smatrali dragocenijim, kao što su lekari ili mašinski inženjeri. Većina ostalog sveta morala je da stoji u dugačkim redovima. Na kupovinu automobila ili novog stana čekalo se godinama. Proizvodi sa Zapada – izuzev, možda, sode – bili su retkost.

Izlog prodavnice u Čehoslovačkoj, 1976. Foto: Flickr korisnik docman (CC BY-NC 2.0).

Šoping revolucija

Situacija se izmenila nakon revolucionarne 1989. godine, kada su granice otvorene a obližnja poljoprivredna sela u zapadnoj Austriji pretvorena u kupovne centre – što su ostali i danas, kad su strani brendovi i prodavnice snažni igrači na slovačkom tržištu.

Ipak, često se hrana istog proizvođača razlikuje u ceni i kvalitetu u zavisnosti od toga da li je proizvedena za potrošače iz Zapadne ili za one iz Centralne i Istočne Evrope.

Mada kupci možda očekuju da proizvodi iste marke svuda budu i istog kvaliteta, regionalne razlike zaista postoje, sudeći po studiji [svk, .ppt] koju je finansirao slovačko odeljenje Evropske komisije i realizovalo Udruženje slovačkih potrošača.

Od svih proizvoda analiziranih u ovoj studiji, ispostavilo se da je kvalitet Milka Alpine Milk čokolade najdosledniji: nije otkrivena značajna razlika između verzija proizvedenih u Zapadnoj Evropi i onih proizvedenih u Poljskoj. Nemačkim i austrijskim potrošačima, međutim, garantovano je da je čokolada za njih proizvedena od alpskog mleka. Čuvena ljubičasta krava koja snabdeva mlekom Istočnoevropljane verovatno živi negde u Tatrama, sa čim oni nisu bili upoznati.

Regionalne razlike

Kada je u pitanju Koka-kola, razlika je u vrsti šećera koji se upotrebljava. Nemački kao i Češki potrošači dobiće šećer proizveden od šećerne repe, dok će nacijama istočnije od njih u piću biti šećer dobijen iz kukuruza. Kompanija je objasnila [svk] da na taj način snabdeva slovačko tržište jeftinijim proizvodom – i, ako uporedite cene Koka-kole sa tabele u studiji, uverićete se da je to tačno.

Bloger Tibor Pospišil piše [svk] da je šećer od šećerne repe skuplji u Evropi zbog „šećernog lobija” i da većina kupaca ne vidi bitnu razliku u kvalitetu. Štaviše, na taj način slovački kupci dolaze do Koka-kole izvornog američkog kvaliteta.

Bilo je vidne razlike u Nescafé Gold kafi za Zapadnu i Istočnu Evropu – zbog različitih potreba lokalnih kupaca, kako kaže proizvođač [svk].

Ali najznačajnije razlike bile su u začinima koje proizvodi Kotányi, kompanija stacionirana u Austriji. Kupci širom Evrope dobijaju pakovanja slične veličine sa različitom količinom začina u njima i sa veoma različitim cenama po kilogramu. Iako se sve proizvodi u istoj fabrici, pakovanja najgoreg kvaliteta su ona namenjena Bugarskoj: skoro 10 procenata od ukupnog sadržaja bio je samo prah, a u slučaju aleve paprike, nedostajalo je dosta prirodne boje. Portparol kompanije rekao je [svk] da se to dogodilo greškom i, da bi bio uverljiviji, dodao je da su pakovanja proizvedena za austrijsko, kao i za mađarsko i slovačko tržište, imala problema sa nivoom vlage.

U nastavku su odlomci diskusije o novinskom tekstu o rezultatima studije [svk] objavljeni u aprilu 2011. u ekonomskoj rubrici elektronske verzije SME.sk.

freedomman:

If it was just about food, but it also happens with other products, but I always think that it is mainly about the customer, because they import here only that what the customer wants. If the customer does not care about contents, weight, origin and cares only about the price, then the producer will meet his wishes. It's a huge difference between a typical Austrian and a typical Slovak customer. How many Slovak customers are looking at the country of origin? […]

Jumo (u odgovoru):

I do this [check the country of origin] and others do it as well. And I do not think that Austrian customers pay more attention to these things than the Slovak ones.

rini17:

My parents grumble that smoked meat is not the same quality it used to be, but the only thing they care about is the price. With contents or taste they deal only when it is impossible to eat it.

chico34:

It does not matter that food in Germany is of higher quality – here it is more expensive.

hektor22 (u odgovoru):

Official data:http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-SF-10-030/EN/KS-SF-10-030-EN.PDF Please, see page 2 – price index for food. Germany: 111, Slovakia: 80. Food in Germany is nearly 40 percent more expensive.

koprolit:

And especially the mentioned Kotanyi… even cheaper brands in Slovakia have higher quality.

zed25:

Common knowledge, now already confirmed by laboratory. From personal experience, I can confirm a big difference in quality of chemical components – for example, there is a big difference in baby diapers bought in Austria and here.

ivan the terrible:

And who is responsible for it, comrades? Show me the guilty ones! Surely, the Western imperialists could be blamed for our own stupidity again! Imperialist companies are giving us second- and third-class goods? But we like to eat them and pay for them!

Radike 777:

And that's why I'm buying Slovak products… Unfortunately, sometimes it is a problem to find Slovak products at grocery stores.

Grüß Gott:

For the stupid tactics of our merchants there is a simple cure. I'm already shopping in Austria only. Prices are similar, sometimes markedly lower, and quality is markedly better.

etrusk:

I was speaking with dairy producers […]. In the era of a Slovak owner, they were using the same recipe as during the communist time. Which meant that cheeses were taking their time to mature and yogurts also were the way they have to be. As soon as a foreign investor stepped in, they introduced a new recipe. Cheese matures in a few hours now…

statocnesrdce:

Nothing compares to the quality I'm using. It is classic quality of food as during the communist era. Milk, meat, eggs, fruit and vegetables – I'm buying them at local farms that are not under [official] control. Egg yolk is yellow and even my son does not want eggs from the shop. And when milk turns sour, it is possible to drink it as sour milk…

Napisao/napisala Tibor Blazko · Preveo/prevela Tanja Milosevski · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Oni su ovde došli pre mnogo vekova, i mada je to njihov dom, nisu u potpunosti integrisani sa većinom. Na slovačkom jeziku, primera radi, “ciganisati” (cigániť) ) znači “lagati”. S druge strane, oni su popularni zbog svoje dinamične muzike i, istorijski, smatraju se odličnim kovačima i čobanima.

Tradicionalno, oni žive u svojim zajednicama, a neki od njih kao nomadi. Preživeli su različite inicijative asimilacija, od kojih bi se neke danas smatrale neprihvatljivim. Tokom Drugog svetskog rata, od 220.000 do 1.500.000 Roma ubijeno je od strane nacista.

Ilegalno romsko naselje u Slovačkoj. Fotografija korisnika Flickr-a matýsek/Matus Kacmar (CC BY 2.0)

Tokom socijalističkog perioda, nomadski način života bio je zabranjen, a umesto njihovih vagona i geta, Romi su dobili nove stanove. Jedno od najvećih i najpoznatijih slovačkih naselja Roma jeste Lunik 9 u Košicama.

Posle pada komunizma, slabo obrazovani pripadnici romske zajednice postali su prve žrtve nezaposlenosti. U nemogućnosti da plaćaju svoje račune, neki od njih ostavili su svoje stanove i stvorili ilegalne kolonije, bez pristupa javnim uslugama, kao što su struja, kanalizacija i odnošenje smeća.

Oni su takođe navikli da se mnogo oslanjaju na socijalnu pomoć. Jedan od najčešćih stereotipa većine jeste taj da Romi “imaju mnogo dece, zbog dobijanja socijalne pomoći”, iako su velika većina dece u hraniteljskim porodicama Romi.

Siromaštvo dovodi do povećanja kriminala. Ljudi koji žive u blizini romskih kolonija nisu u mogućnosti da uživaju u plodovima svog rada u vrtovima i poljima, čak i drveće u nacionalnim parkovima se ilegalno seče. Decu i starce često pljačkaju deca Romi koji ne mogu biti krivično gonjeni. Nekretnine koje se nalaze u blizini romskih naselja brzo gube na vrednosti. Neki ljudi pokušavaju da se odbrane. U selu Ostrovani, primera radi, podignut je zid između romskog naselja i ostatka sela, ali se to pokazalo kao beskorisno, jer su mladi lopovi uspeli da ga preskoče.

Mediji teže ka tome da se mnogo više usredsrede na problematičnije pripadnike manjina nego na obične Rome, dok su neki ljudi većinskog stanovništva skloni da veruju da se većina neprijatnih činjenica o manjinama krije radi “društvene harmonije”.

Srećom, uz pozitivnu diskriminaciju države, razne nevladine organizacije rade sa Romima, redovno ih posećuju, učeći ih kako da se ophode prema novcu i naglašavajući važnost obrazovanja njihove dece. Rad Jožefa Červena (SLO), katoličkog sveštenika iz Lunika 9, dobar je primer ove vrste akcije.

Romsko naselje u mestu Moldava nad Bodvou, istočna Slovačka. Ovo mesto, koje se zove Rupa, nalazi se van grada. U novijem delu toga naselja, postoje novoizgrađene jednosobne kuće za jednu porodicu. Neke od njih su čiste, živopisne i lepe. Druge su prljave i veoma siromašne. U starom delu, postoji jedan blok dotrajalih stanova, kao i veliki broj straćara, napravljenih od različitih vrsta materijala. Fotografisao Terra, autorsko pravo © Demotix (08/22/2009).

Ali život može da bude težak i za obrazovane i drugačije “mejnstrim” pripadnike romske zajednice.

Blogerka Janette Maziniova (SLO) govori o svom iskustvu u intervjuu (SLO) na SME.sk. Njeni problemi počeli su u osnovnoj školi, kada se njena porodica preselila u drugi grad i niko nije želeo da se s njom druži. Čak bi i njen učitelj rezervisao mesto pored nje za loše učenike. Kao odrasla osoba, Maziniova nije uspela da zadrži posao prodavca osiguranja “od vrata do vrata”,  zbog boje svoje kože. Konobar u restoranu je jednom odbio da je usluži, sve dok nije počela da govori sa njim na francuskom.

S druge strane, Silvija Šarkoziova, uspešna muzičarka, kaže da se susrela samo sa indirektnim rasizmom (SLO). Ona je podsetila, na primer, kako je njena ćerka morala da ubedi svoje prijatelje da je Romkinja, jer nisu verovali kako neko kao ona može da bude jedna od njih.

Prema izveštajima medija, Evropska mreža protiv rasizma (ENAR – Network Against Racism), podnosi žalbu Evropskoj komisiji zbog neuspeha Slovačke da ukloni sve oblike rasne diskriminacije. Miroslav Lacko, šef slovačkog ogranka ENAR u Košicama, rekao je (SLO) da je rasizam u Slovačkoj postao deo svakodnevnog života i kao primer naveo izgradnju nove odvojene kolonije za Rome, koju finansira slovačka vlada uz odobrenje i novac Evropske unije. “To je koncentracioni logor okružen ogradom”, rekao je Lacko.

ENAR-ova inicijativa je veoma komentarisana na slovačkom internetu.

Blogerka Zuzana Panakova je napisala (SLO):

Svaki aktivista koji govori o diskriminaciji trebalo bi da kupi malu kuću u jednom od tih sela u istočnoj Slovačkoj, gde Romi čine najmanje 60% stanovništva, i živi ništa drugo nego od plodova koje bi sami uzgajali. Tek nakon toga ovaj aktivista bi imao pravo da se žali, pod uslovom da i dalje smatra da je to razumno. [... ] Nakon godinu dana u ovakvim uslovima ja ću ga pitati sledeće: [... ] Koji deo zasađenih proizvoda je završio na njegovom stolu? Da li imate psa ili neku drugu životinju? Da li imate suzavac ili nož u svom džepu? […]

U nastavku su neki od komentara na članak SME.sk-a (SLO) o ENAR-u.

mar9:

I ja imam ogradu oko moje kuće. Da li je to čini koncentracionim logorom? Da li ovaj gospodin zna razliku između logora i ograđene zemlje? Odgovor je jednostavan – logor ima kule i stražare. […]

PanoramixPN:

Potpuno se slažem da u Slovačkoj postoji rasizam. Ono sa čim se ne slažem jeste izjava o tome ko su žrtve tog rasizma. Žrtve su belci kao i integrisani Romi, koje država ne štiti od kriminalnih aktivnosti neintegrisanog dela romske zajednice. […]

thomas9:

Očigledno, Lacko ne zna ništa o koncentracionim logorima, u suprotnom, on bi rekao da je Romima u Slovačkoj prilično dobro u poređenju sa onima u Češkoj ili Mađarskoj, gde su neki od njih ubijani ili spaljivani […]

Zix.exe:

[... ] Ja sam mešovitog porekla, a na prvi pogled ljudi misle da potičem iz nekog [divljeg] plemena, ali nikada nisam naišao na rasizam kada sam tražio posao, čak ni u jednoj kancelariji. To je jednostavno glupost. A takođe Romi koje ja poznajem, žive kao normalni ljudi [...]. Naravno, negde u baru ili diskoteci, dešava se da ljudi imaju predrasude, ali neka zure i pričaju, koga je briga… [...]

Može li neko da mi objasni ŠTA Slovačka duguje Romima? ŠTA im Evropa duguje? Ko je kriv što žive kao životinje? Više Jevreja je umrlo tokom Drugog svetskog rata, i niko im ništa ne daje. [Romi] su ovde već stotinama godina, nisu došli juče, a oni i dalje žive na ovaj način.

Kao što sam već rekao ovde, imam Rome u mojoj porodici, ali ne razumem kako mogu da žive na ovaj način, u toj prljavštini, bez škola. Kakav je to život?

Moja baka je imala svoju kuću, vrt i držala je životinje. Moj deda je svirao na plesnim zabavama i imali su isto toliko novca koliko i “belci”. Moja baka je imala četvoro dece i svi su išli u školu u glavnom gradu, koja je u to vreme koštala mnogo. […]

[…]

I, jer sam genetski polu-Rom, interesuje me da li bi pro-manjinski gospodin želeo da mi plati hipoteku, auto lizing ili da li će država da mi kupi zemlju i kuću [... ]. [... ] Radim kao lud [... ] za 500 evra, a niko ne dolazi na moja vrata,  već obilaze samo one koji u svom životu nikada nisu radili [... ]. […]

anfield road nema rad cenzuru:

Ako će se u ovoj žalbi imati u vidu i francuska deportacija stranaca, onda ne vidim problem da se i Slovačka ne pomene.

Timmy_A:

Mislim da će takve optužbe da prodube ovu mržnju, a ne da je ublaže.

xeon:

Sledeća stvar je da “belci” ne bi Romima dali posao. Situacija sa zapošljavanjem u Slovačkoj je loša (što dalje na istok, to je gore).  Desilo mi se jednom da sam se morao prijaviti u kancelariju za nezaposlene. Bio sam u poseti tom mestu oko dva meseca dok nisam našao posao (koji još uvek imam posle mnogo godina). Svaka poseta toj kancelariji je bila ista – upišite se ovde, ovde i ovde… na žalost, nemamo posao… dođite ponovo za dve nedelje. Samo je jednom bilo drugačije – kada sam potpisivao papire [...] Romkinja je upala u kancelariju sa svojim mužem i počela je da udara o sto: “Dajte mi posao! Hoću posao!” Službenik joj je rekao ono što je govorio i ostalima – da, na žalost, nema posla. Nakon toga, Rom je rekao njenom mužu da snima kamerom. Oni ne žele da mi daju posao – diskriminacija! Idemo u Englesku [da tražimo azil]!” Osećao sam se kao učesnik rijaliti programa.

rippen:

Slovaci = rasisti

Ne verujem u to! Čak i na zabavama, svira se ciganska muzika i Slovaci vole tu muziku i plešu uz nju.

zmok1:

Većina Slovaka nema ništa protiv Roma… i ironično je da agresivni, asocijalni paraziti pljuju ne samo one koji nisu Romi, već i druge Rome koji su učtivi i koji se socijalizuju. Biće mi drago kada gospoda i dame iz organizacija za ljudska prava objasne ovaj fenomen – da li su ovi Romi isto rasisti?

123abc:

Neverovatno. Država će besplatno izgraditi nove kuće i iseliće one ljude koji sada žive u uslovima kakve ne bih poželeo ni životinjama. Gospodin Lacko može da primeti diskriminaciju i žaliće se Briselu zbog toga.

Napisao/napisala Tibor Blazko · Preveo/prevela Biljana Tesic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Ali od tog momenta, u stvari, kao i mnoge evropske države u to vreme i ranije, Fico je prestao da strahuje od povećanja državne potrošnje bez povećanja njenih prihoda, što je rezultiralo deficitom od 8% u 2009. Čovek može razumeti da je u tom slučaju male ekonomije, posebno one koja je povezana sa nemačkom ekonomijom, ovo bio rezultat globalne situacije u svetu. Međutim, Ficovi oponenti vole da podsete na njegove reči iz 2008. godine: „Kriza neće učiti Slovačku“.

Tada su počele da se pojavljuju vesti o grčkim problemima i njenom visokom spoljnom dugu, najviše prema nemačkim i francuskim bankama. Bio je popularan jedan intervju sa Stefanosom Manosom, objavljen u jednim češkim novinama, u kome je on opisao alarmantnu situaciju u grčkom javnom sektoru: visoke zarade, kombinovane sa garancijom na doživotni posao, nivo penzija u osnovi skoro jednak visini plata, prezaposlenost u državnim kompanijama. Kasnije su takođe došli izveštaji o konstantnoj potrošnji Grčke za vojsku.

Ovo nezavidno portretisanje Grčke u slovačkim medijima nije sprečilo Maximosa Dragounisa, blogera, etničkog Grka koji živi u Slovačkoj,  da ovim rečima opiše istoriju grčkog duga:” [Konstantinos Karamanlis] … je započeo proces “guranja” Grčke u dug … građene su fabrike i kompanije za kojima Grčka nije imala potrebe.”

Do vremena izbora u Slovačkoj 2010, bilo je veoma popularno upoređivati Ficoovu politiku sa grčkom politikom (npr. obećava “trinaestu” penziju). Opozicija je, kao što se očekivalo, pozivala vladu da deluje odgovorno, ali značajan deficit je bio napravljen još pre izbora.

Posle Evropskog sastanka, premijer je izašao sa predlogom da finansijski pomogne Grčku, sa povećanjem slovačkog deficita za dodatnih 1,4% BDP. Opozicija je kritikovala ovu tzv. solidarnost sa Grčkom, dokazujući da je to bio neodgovoran korak. Dakle, pre parlamentarnih izbora, kada je premijerov blok imao većinu, nije bilo hrabrosti da se odobri jedna tako nepopularna mera. U stvari, Ficoova stranka posle izbora takođe nije glasala za to. Novoformirana vlada je nastavila njenu prvobitnu liniju iz vremena opozicije i obećala je smanjenje deficita ispod 3% BDP za nekoliko godina – i nije odobrila kredit za Grčku.

Slovačka se našla pod pritiskom Centralne evropske banke (ECB) zbog njenog odbijanja “da učestvuje u pomoći Grčkoj.” Prema Reuters-u, predsednik ECB Jean-Claude Trichet je rekao da ECB ne bi podržala “buduće podnosioce zahteva za evro zonu ukoliko bi postojao rizik da bi oni uradili nešto slično.”

Jedan nedavni komentar u slovačkim novinama je potvrdio da je pod vodstvom Tricheta  , ECB kupovala grčke obveznice da pomogne francuskim bankama koje su bile upetljane u finansiranje “Peloponeske avanture”. Takođe, nemačka kancelarka Angela Merkel navodno je, iz istog razloga, promenila njeno negativno mišljenje o kreditu za Grčku. Ni godišnji izveštaj ECB za 2008, objavljen u aprilu 2009, ne sadrži alarmantne pokazatelje kolapsa Grčke.

Slovačka verzija Reuters-ovog izveštaja izazvala je preko 1400 komentara,uglavnom ove vrste:

Binky: 

Imam dobru ideju. Hajde da povećamo slovačke plate, penzije, beneficije, jednostavno sve … da pozajmimo od francuskih i nemačkih banaka i onda da kažemo da nemamo sredstava da otplatimo dug. I svi će nam pomoći, i naš životni standard će porasti makar 200%.

Element: 

Sada je jedino Slovačka ta koja je odgovorna za probleme, dok su zemlje kao što su Grčka, Portugal, Španija i Italija, u stvari, nevine žrtve?

Ľubomír Pastorek: 

… Voleo bih da znam da li bi gospodin Trichet prihvatio državu kao što je Grčka?

Timmy_A: 

Bilo bi bolje da je on [Trichet] pogledao u ogledalo. Šta je radio deset godina kada nije otkrio kako su Grci manipulisali računovodstvom? I kakve bi sankcije trebalo nametnuti zemljama (skoro svim u evro zoni) kada njihovi deficiti premaše 3%? Ljudi slični njemu su odavno morali biti izbačeni iz ECB.

GeoRW: 

Trichet bi trebalo da brine o svojoj stolici.

almoska: 

Imam predlog za gospodina Tricheta: da ostavi mesečno 600-700 evra za život, a ostatak prihoda bi mogao dati Grcima.

ithilis_quo:

Ako želim da ostanem u evro zoni, moraću da se preselim u Grčku zato što ju je Slovačka uništil. 

Fero s dlhym…. menom…:

 Ne razumem… Zašto on [jednako oštro] nije govorio o Grčkoj]?

kornel2: 

On ne razume da mi nećemo spasiti nemačke investicije u Grčkoj. […]

markus: 

Ne znači da se radi o nemačkim bankama – u Grčkoj oni imaju samo 30 milijardi. Radi se o Italiji, Španiji, Irskoj i drugim zemljama koje bi bankrotirale sa padom Grčke i zatim padom evra.

Najpopularnije mišljenje pod češkom verzijom:

Roman Mrózek, Bohumín: 

Zar siromašna država mora otići u dug da bi pomogla bogatijoj?

Na kraju, blog post Lukáša Bučeka pod naslovom “Slovačka, izlazak iz evro zone”:  

Juče nas je Jean-Claude Trichet, prvi čovek Centralne evropske banke, zabavio i osramotio,. Rekao je da je ECB znala da ćemo ovako reagovati, ne bi nas prihvatili u evro zonu. 

Hajde da pogledamo izbliza. Evro stoji na 3 stuba: 

1. Privrženost [Paktu o stabilnosti i rastu]
2. ECB ne kupuje obveznice država članica evro zone
3. klauzula o nespasavanju, što znači zabranu štićenja država članica od međudržavnih kredita.

Kritikovale su nas Francuska i Nemačka.  Obe zemlje su već prekršile Pakt o stabilnosti i rastu; Konkretno, oni su imali problem sa 3% javnog deficita. Grčka je zvanično ispunila kriterijum za ulazak u evro zonu 19. juna 2000, ali danas već znamo da se to nije dogodilo stvarno. 

Kritikovao nas je Jean-Claude Trichet. On je, kao prvi čovek ECB, odgovoran za činjenicu da je ECB prekršila drugi stub kupujući grčke obveznice.

Kritikovao nas je ostatak evro zone, ali mi smo jedina država članica koja  nije prekršila “klauzulu o nespasavanju”. Je li normalno da nas kritikuju za nekršenje pravila? 

I za šta moramo da platimo? Grci su imali absurdne troškove za naoružanje u mirnodopsko vreme, budžet ministra odbrane Grčke za 2009. je iznosio 6.582 milijarde evra, za ovu godinu je niži i iznosi 5.73 milijarde. [OECD] države prosečno troše 7.2% BDP na penzije, Grci troše 11.5%. Mi za to dajemo samo 6.2% BDP 

Ono što je zanimljivo jeste da nigde ne mogu pronaći bilo kakvo priznanje od strane EU, evro zone ili ECB da žale zbog prihvatanja Grčke …

Napisao/napisala Tibor Blazko · Preveo/prevela Sinisa Boljanovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Iz Češke Republike i Slovačke smo videli konverzaciju sa KohoVolit.eu, projektom  dva posvećena čoveka koja su potrošila svoje vreme podižući svest o predstavnicima parlamenata u obe zemlje kao i predstavnicima Evropskog parlamenta. Kao što je pomenuto u intervjuu, glavni izazovi se odnose na nedostatak učešća građana u politici te na nedostatak zvaničnih informacija  na web sajtovima parlamenata.

U Slovačkoj se realizuje drugi interesantan projakat Alijansa za fer – plej, gde su političari zamoljeni da uzmu aktivno učešće u projektu, a ako bi to propustili da urade, bili bi suočeni sa medijskom pokrivenošću  po pitanju najosetljivijih tema u vremenu koje vodi do izbora. Da ponovimo, to otkriva strategiju kombinacije istraživanja i dostupnosti podataka u partnerstvu sa mainstream medijima  kako bi izvršili pritisak na političare da budu transparentniji i odgovorniji dok su na vlasti.

U Mađarskoj, projekat  Kepmutatas.hu reaguje na izazov lošeg prezentovanja javnih informacija kreirajući vizuelni program koji na jednostavnom grafikonu sa dodatnim detaljima pokazuje procenu neprijavljenih troškova kampanje od strane glavnih političkih stranaka. Uprkos medijskoj podršci i jasnom pozivu na akciju, još uvek postoji nedostatak političke volje za reformu zakona o finansiranju kampanja. Od političkih stranaka se ne zahteva da otkriju troškove za kampanje tako da volonteri i koordinatori projekta rade na procenama tih troškova. Ovaj projekat promovišu tradicionalni mediji ali i društveni mediji poput FaceBooka.

U Poljskoj postoji nekoliko projekata vrednih pomena, Sejmometr.pl je portal koji iznosi zvanične informacije o trenutno uvedenim zakonima i zakonodavcima koji su bili uključeni u njihovo pisanje. On takođe nudi pravne savete, ohrabruje blogere na saradnju, zahtevajući više podataka od administratora web sajta Parlamenta. Stowarzyszenie Art. 61 (ime se odnosi na član 61 poljskog Ustava, koji javnosti obezbeđuje pristup informacijama od javnog značaja) je organizacija koja je realizovala nekoliko projekata o transparentnosti u zemlji. Njihova inicijativa ” Kandydaci2009 ” je drugo izdanje (nakon slične verzije u 2005) portala za pomoć građanima da izaberu predstavnike u Evropski parlament, predstavljajući profile i platforme kandidata kao i izveštaje o onima koji ne sarađuju. To je blizanac projekat projekta Mam Prawo Wiedzieć (‘Imam pravo da znam‘),koji predstavlja sličan kompas kandidata za poljski Parlament posvećen “Vodiču za građane”. On nudi koncizna tumačenja zakona u vezi sa pravima građana koja se odnose na transparentnost i odgovornost. Watchdog.pl je nevladina organizacija po radu bliska sa drugim organizacijama a koja obrazuje, zastupa, i podržava razvoj u oblasti transparentnosti i odgovornosti. Njihov web sajt je dobar izvor znanja o kampanjama, problemima i rešenjima. Sve tri poljske organizacije su koristile snažnu mrežu istomišljenika da promovišu njihov rad van interneta, kao i kroz kanale društvenih medija.

Učesnici Watchdog: u radionici, koja je krajem marta održana u Varšavi, razgovaraju o poverenju.

Kada sam čitala analize slučaja iz Republike Češke i Slovačke, kao i tokom razgovora sa poljskim i mađarskim aktivistima, nisam mogla pomoći ali sam mogla razumeti drugi izazov: saradnju na regionalnom nivou. Vidimo Alijansu za fer plej  koja deli njihove programe u inostranstvu, čujemo o Kepmutatas.hu koja je u kontaktu sa češkim aktivistima, ali te informacije između ovih timova cure ograničeno. Lično vidim veliki potencijal u transparentnosti i društvenim medijima u regionu.  Kamp za društvene inovacije  jednom prilikom je obezbedio mnogo nevladinih organizacija da razmene znanja i veštine. Peta godišnja Konferencija o poverenju, koja je planirana za kraj maja u Varšavi, okuplja stručnjake iz različitih organizacija i sektora da razmene veštine i mreže. Wikimania, planirana za jul u Gdanjsku, ima cilj da okupi profesionalce iz celog regiona, koja takođe može pružiti priliku za povezivanje. I poslednje ali ne i najmanje bitno, Watchdog ima za cilj da završi letnju sezonu sa  događajem u barcamp-stilu, koji je strogo posvećen transparentnosti. Nadam se da će tehnologija transparentnost mreža, uprkos geografskim i jezičkim barijerama, pospešiti veću saradnju i ohrabriti razmenu veština i ideja.

Napisao/napisala Sylwia Presley · Preveo/prevela Vera Boljanovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper