Dana 24. marta 1999. godine, NATO snage su napale Srbiju i Crnu Goru. Bombardovanje je trajalo 78 dana. Nekoliko hiljada ljudi je poginulo, mnoge zgrade, mostovi, pruge, putevi, fabrike i ostalo su porušeni. Takođe, mnogi ljudi još uvek imaju mentalne i psihičke posledice od pretrpljenog straha.

Posle deset godina, srpski blogeri su se podsetili ovih užasnih dana. Ispod je izbor iz nekih njihovih dnevničkih beleški  s početka rata.

Dejan Jović je objavio:

NATO snage su iz zraka, s podmornica, i sa brodova danas počele bombardiranje ciljeva u SR Jugoslaviji. Napad je počeo u 7 navečer, a prvi val bombardiranja trajao je dva sata. Pogođeno je oko 20 ciljeva: Policijska akademija u Novom Sadu, aerodromi u Batajnici i Danilovgradu (Crna Gora), nekoliko kasarni oko Prištine, te neke oko Niša, kao i pogoni Crvene zastave u Kragujevcu. Drugi je val počeo oko ponoći i još traje (sada je 00.45). Jugoslavija je proglasila ratno stanje. Prošle je noći uhapšen Veran Matić, i zatvoren B92. Sad emitiraju samo državne agencije i stanice. Novinarima iz zemalja koje su članice NATO (uključujući i BBC-u) je omogućeno da se javljaju telefonom, ali ne i slikom. Dosad je u policiju privedeno 25 novinara, a jedan je i premlaćen. Zbog svega toga, ima malo slikovnih izvještaja, ali je potpuno jasno da je napad bio vrlo snažan.[…]

 

[…] Milošević kaže da je „za mir i sporazum”. Ne može se procijeniti zašto to govori - da bi dao do znanja da je spreman povući se, ili da bi opravdao dugotrajno ratovanje. U ovom mi trenutku izgleda kao da se on sada ne može povući baš tako lako. Ne vidim kako bi on mogao postati kooperativniji sa Zapadom nakon ovog bombardiranja, ako to nije mogao prije njega. Također, narod je sad daleko više anti-zapadnjački orijentiran, nego do prije nekoliko dana. Zaboravlja se da je Milošević ipak izabrani predsjednik Republike, i da nije - kao neki Saddam Hussein - bez podrške među biračima.

 

Vijesti u jedan poslije ponoći. Rusija i Kina osudile agresiju. Rusija traži sastanak Vijeća sigurnosti UN. Clinton i Blair izravno optužuju Miloševića

za ovaj napad. Clinton uspoređuje Kosovo s Bosnom, a spominje i oklijevanja u Prvom i Drugom svjetskom ratu. Indija je osudila akcije NATO-a, jer su one

zanemarile da postoji UN. Također, Indija kaže da je NATO postao instrument za ostvarenje ciljeva etničkih separatista, i da bi to mogao biti slučaj i u Kašmiru. […]

U svom blogu naslovljenom”Crtice ludila”, Angie01 je pisala:

[…] Uveče izlazim na moju prostranu i visoko ka nebu uperenu terasu i pušim. Ugledam neku neobičnu zvezdu, veliku i nekako blizu nakačenu. Nemam pojma otkud ona tu, jer je nikada nisam videla. Zovem ukućane da potvrde. Svi smo u nekoj nelagodi, al ne znamo o čemu se radi.

 

Nešto kasnije, u kupatilu pričam sa sestrom telefonom, kad upola rečenice, razdera se pomahnitali nepoznati zvuk.

 

Kaže ona- šta je to, ja- ne znam, Pa šta sad da radimo- pita ona, nemam pojma, idem da vidim, otvaram vrata i onda zvvviiiiijuuuu, prolomi se crveno žuta svetlost kroz okno i u sekundi napuni ceo prostor sobe i onda prasak. Jak i razoran i pun zle slutnje.

 

U trenutku smo svi zaleđni, a onda još jedan.

 

Vrisak po hodnicima, ljudi trče, deca plaču, čuje se dozivanje po spratovima.

 

Zvone nam na vrata, kažu hajdemo u sklonište. […]

 

[…] Unutra povraćaju devojke, neke starije žene padaju u nesvest, moja komšnica čuči sa bebom u rukama,..nema vazduha. Samo smrad i strah. U tih dvadest minuta sve se promenilo. […]

 

[…] Stiže komšija izbeglica iz Bosne. Kaže, ja došao po vas, ta skloništa nisu za te bombe, ako bi i pogodili, može posle samo ploča da se stavi. I mi krenemo

nazad, da se više nikada nismo ponovo vratili.

 

Tako je počelo. […]

Čitaoci su komentarisali njen post. Ovde su neki komentari:

vidomir pavlovic

Sedeo sam sto metara od kasarne u Sremskoj YMitrovici kada mi je raketa fijuknula iznad glave, bilo je jezivo…

 

Tada je poginula jedna mlađa žena koja je izašla odmah posle detonacije da vidi šta se dogodilo, gde je pogodila raketa.

Geler lutalica je pogodio na oko kilometar od kasarne, zabio joj se u glavu. ili grudi zaboravih tačno, ali je na licu mesta ostala mrtva, na terasi prvog

sprata, tek se uselili….

 

Imala je dvoje male dece…   

Bili Piton

Ne znaš koga više da mrziš, one što se iživljavaju gađajući ili one što su dopustili da uopšte dođe do toga.

sybil

[…] manijak [Slobodan Milosević], natovario nam je na

vrat bombardovanje 19 najcivilizovanijih zemalja.

Najveće razočaranje posle bombardovanja je u tome što je on ostao, a Kosovo otišlo, bolje da je bilo obrnuto. […]

pix3lchick

[…] Tuga, beznađe i depresija zbog shvatanja da 10 godina kasnije On [Milošević] i dalje živi - kroz izjave aktuelnih ministara da se bombardovanje dogodilo zbog lažnih optužbi za etničko čišćenje (odakle nam hladnjače?)

Jasmina Tešanović je pisala u svom blogu naslovljenom “La vita e' bella” (Život je lep):

26. mart ‘99. 17 sati

 

Nadam se da ćemo svi preživeti ovaj rat. Srbi, Albanci, dobri i loši momci, oni koji su uzeli oružje, oni koji su dezertirali, kosovske izbeglice koje

šetaju šumama i beogradske izbeglice koje šetaju ulicama sa decom u naručju kad sirene zasviraju, tražeći nepostojeća sklooništa. Nadam se da NATO piloti

neće ostaviti za sobom svoje žene i decu, koje sam videla kako plaču na CNN-u dok njihovi muževi poleću ka vojnim ciljevima u Srbiji. Nadam se da ćemo

svi preživeti ali ne i ovaj svet ovakav kakav jeste. […]

09. oktobra Crna Gora i Makedonija su priznale nezavisno Kosovo.

Douglas Muir, novinar A Fistful of Europe, primećuje da ’ovo izgleda podiže broj zemalja koje su priznale Kosovo na tačno 50’. Muir je u opštim crtama opisao koliko je ovaj događaj značajan:

 […]Makedonija i Crna Gora su male zemlje ali su prerasle granice svoje veličine zato (1) što se graniče sa Srbijom i Kosovom, (2) zato što su kandidati za EU članstvo, i (3) zato što su to republike bivše Jugoslavije. Iako to nije iznenađenje, još uvek je jako  interesantno. […]

[…] Sad su i Crna Gora i Makedonija odlučile da priznaju Kosovo. Kosovo će se verovatno odužiti tako što će ih zauzvrat priznati. Dok rade na tome, mogu odlučiti da priznaju Južnu Osetiju i Abhaziju, pokrajine koje su ove godine odlučile da proglase nezavisnost od Gruzije/Georgia (ne one u Americi, već one što je blizu Rusije). Na taj način Kosovo će podržati Rusiju u odvajanju Južne Osetije i Abhazije, ali to će uznemiriti Sjedinjene Države i ostatak sveta koji se protive Rusiji, ali podržavaju Kosovo, Crnu Goru, i Makedoniju u borbi za nezavisnost. Srbija bi trebala podržati Gruziju zato što nam je dobro poznato kako je kada Vam se oduzme teritorija, ali tamo bismo uznemirili Rusiju, našeg najboljeg prijatelja kada se radi nepriznavanju Kosova. Georgia, SAD je već priznala Kosovo, ali Gruzija (zemlja) nikako ne bi trebala to da uradi zato što njih brine odvajanje pokrajina od države. Ali ako je ne priznaju, mogle bi uznemiriti SAD i druge zemlje koje su je priznale. 

Rusija je prvo konstatovala da nije OK da se pokrajina odvoji, ali sada kaže da je to OK. Za SAD prvo je bilo OK da se pokrajina odvoji, ali sada kaže da je to loša stvar i veliki ne-ne. […]

[…] Pretpostavljam da su ti protesti direktni izraz besa i neće predstavljati problem na duge staze, ali to se može promeniti u zavisnosti od toga da li će se neprijateljstvu dozvoliti da se kristalizuje i usadi u sećanje ljudi. A možda će partije izabrati da gledaju u budućnost gde, pod pokroviteljstvom EU-a, granice nisu toliko bitne?

Jonathan Davis sa LimbicNutrition Weblog-a piše da je on ’za nezavisno Kosovo,’ da želi ’Srbiju u EU što pre,’ ali mu je ’muka od laži, prljavih igri, licemerstva i tiranije’ od strane ’EU/SAD/Kosovo bloka.’ Po njemu, budućnost Makedonije i Crne Gore ne izgleda baš sjajno:

[…] Sada će i oni morati da žive s besom njihog najvećeg trgovinskog partnera i s efektom destabilizacije koji će njihovo priznavanje imati na njihovu unutrašnju političku situaciju. […]

Pišući o ’masovnom glasu za dozvolu Srbiji da se preispita zakonitost Kosova na Međunarodnom Sudu Pravde koje je prethodilo priznavanju Kosova od strane Makedonije i Crne Gore, Johnatan je izneo svoje mišljenje da je ’unapred pripremljeni plan da se mali susedi Srbije […] nateraju da priznaju Kosovo samo dan pre glasanja’ bio ’kreiran kao psihološki i propagandni efekat’: 

 […] (1) Da se uništi zabava za srbe i (2) i da postavi teren za skretanje globalne medijske pažnje sa pobede Srbije u UN-u i da se fokusira na Srbiju, koja je izgleda ’zatečena’ zbog ’izdaje’ od strane Crne Gore i Makedonije.’ […]

[…] Nobelova Nagrada za Mir koja je dodeljena Martiju Ahtisariju, omrženoj osobi u Srbiji, za koju se naširoko veruje da je napadno pro-Albanski orijentisan, i čoveku koji je Kosovu predao svoju (nelegalnu) nezavisnost. Očekivalo se da će ta nagrada pripasti zatvorenom kineskom disidentu Gao Zhisheng-u, ali, umesto toga, komitet je odlučio da nastavi sa svojom tradicijom o politički motivisanim nagradama, skoro kao da je to, po mom mišljenju, deo usklađenog odgovora na pobedu Srbije u UN-u. […]