Nedavno je nekoliko blogera iz Makedonije postavilo na svom blogu dokumentarac pod naslovom “Čija je ovo pesma?” bugarske režiserke Adela-e Peeva i počeli su da diskutuju. Film je snimljen po ideji koja joj je sinula dok je sa prijateljima večerala u Istanbulu (jedan makedonac, jedan srbin, jedan grk i turčin), i kada je svaki od njih rekao da pesma koja se čula u pozadini dolazi iz njihove zemlje.

Arheo Blog je prvi objavio [mkd] kratak pregled dokumentarca:

[…] Iako dokumentarac nema nikakvih političkih tendencija, potraga za identitetom pesme pokazuje potragu za identitetom i nestrpljenje naroda sa Balkana. Pošto nije bila upoznata sa situacijom, umesto da ih povezuje, u nekim trenucima Peeva je morala da se pozabavi snažnim reakcijama ljudi s kojima je razgovarala, a koji su mislili da ih vređa. U pokušaju da poveže kulturno nasleđe Balkana, i to ovaj put kroz muziku, Adela Peeva će na kraju zaključiti da je gotovo nemoguće verovati kako samo jedna pesma nepoznatog porekla može proizvesti mržnju među ljudima. To se vidi na kraju filma u sceni gde se jedna zabava pretvara u polje koje gori, a koju su spasili “ljudi različitih narodnosti”. Ovo se dešava na granici između Bugarske i Turske.

To je zaista dobar dokumentarac, ali su me zaintrigirale dve činjenice koje su iznete u filmu – “Da je ovo ratna pesma i da su ritmovi iz Severne Evrope zato što oni nisu karakteristika Balkana.” Na Vama je da odredite kakva je to pesma.

Bilo je nekoliko različitih reakcjia kada je Arheo Blog-ov post objavljen [mkd] na Kajmak.ot:

Arwena:

Ne znam zašto uvek postoji tendencija da se traže dokazi i razlozi nacionalnih sklonosti. Na Balkanu je to uvek slučaj zato što su politika i istorija neraskidivo povezane. Ja prihvatam da “dokumentarac nema nikakvih političkih tendencija” zato što je napravljen s drugom namerom. Verovatno nije imao taj motiv na početku, ali rezultat pokazuje nešto sasvim drugačije. To smo videli već nekoliko puta kada postoji mešavina kulturnog nasleđa i dostignuća različitih naroda i civilizacija. Sve ono što se tiče umetnosti i što uključuje više strana, po prirodi ovog regiona vodiće nacionalizmu i shvatiće se da ima političke tendencije.

Zlochko:

Da, da. Izgleda da su strašno naivni razlozi da se pronađe pravo poreklo te pesme. Zato ona kaže bosancima da srbi imaju original (iako još nije bila u Srbiji), srbima svira bosansku verziju, a bugarima kaže da turci tu pesmu svojataju.

Ništa nije naivno u ovom dokumentarcu … i ako ima nečega previše, to je politika. Ali dobro je da je napravljeno na taj način – prikazuje narode iz ovih krajeva na najbolji način .

Bloger Razvigor je takođe objavio video i napisao [mkd]:

[…] Autorka filma u delu za Albaniju kaže da bi se vratila, i to se zaista desilo u njenom zadnjem filmu „Razvod na albanski način“. Da li se i taj film može naći na internetu?

O tome sam razmišljao dok sam tražio makedonskog Micheal Moore-a [mkd].

Postoje dve verzije pesme na makedonskom: Prilepska „Oj ti Paco Drenovčanke“ i Tetovska „Oj devojče, ti Tetovsko jabolče.“

“Nož, žica, Srebrenica” je jedan od omiljenih slogana srpskih nacionalista. On aludira na masakr u Srebrenici 1995.

Nedavno se pojavila Facebook grupa sa istim imenom i sa 1,045 članova kao i suprotstavljena grupa čijih 10,584 članova apeluje kod administratora Facebook-a da zatvori grupu “Nož, žica, Srebrenica!!!” zato što “glorifikuje genocid koji se dogodio u Srebrenici, gde je ubijeno 8,000 odraslih muškaraca i mladića”.

Osim toga, ova grupa propagira mržnju prema svim Muslimanima sudeći prema njenom opisu - “Za sve koji mrze Muslimane”.

Srpski bloger Nikola Knežević bio je ljut i oštro je reagovao na njegovom blogu, dovodeći u vezu obe Facebook grupe. On je, između ostalog, napisao:

Onog čega se normalan čovek stidi, budala se ponosi. Posle svega… posle onih gnusnih snimaka na kojima Škorpioni likvidiraju Muslimane, nije mi jasno kako neko tako mlad može da bude zadojen tolikom mržnjom prema nekom ko je drugačiji od njega…

Bloger je primio preko 270 komentara na post. Slede neki od njih:

Zazito:

Što se tiče zatvaranja…  hmm, nije loša ideja, ali ne sviđa mi se nijedna vrsta cenzure…   sutra ćete tako da reagujete i kad neko otvori grupu za očuvanje tradicionalnih vrednosti

Vračarac92:

Rasizam, homofobija i bilo koja vrsta mržnje uglavnom potiču iz neobrazovanja i strahova od onoga što je nepoznato.

Piro001 :

Ljudi su nezadovoljni siromaštvom i bedom i neizvesnom budućnosti i tu se nađu neke budale koje to zloupotrebe.

Branje maslina u Albaniji, spomenici John Paul II u Poljskoj, sovjetsko vojno ’groblje’ hardvera u Moskvi, i mnogo više: blogeri Centralne i Istočne Evrope dele svoje utiske tokom putovanja i fotografije.

Albanija
- Steeping Stones je postavio dve fotografije na kojima se nalaze dve starije albanke sa sela: jedna bere masline ’na stari način’; a druga ima kecelju punu belih rada, koje sakuplja za lokalnu kompaniju i za to dobija $1 po kilogramu.

Steeping Stones je takođe proveo nekoliko dana u starom gradu Apolloniji, i posetio je pravoslavni hrišćanski manastir Ardenice:

[…] Ardenice je stari pravoslavni manastir koji je sačuvan od uništenja u vreme totalitarizma. 4 sveštenika još uvek žive i rade tamo, ali su bili na seminaru danas tako da ih nismo videli. Ovo mesto se ’popravilo’ poslednjih godina i dobro se održava, a jako dobro je obnovljeno pošto je bilo korišćeno i kao restoran, i kao mali hotel. […]

Kolin, sa Living in Shkoder, džogirao je kroz grad u pre nekoliko dana i ’posmatrao ’normalan’ život albanaca,’ koji poprima JAKO čudan izgled,’ i slika stare kapije privatnih kuća:

[…] Ima ih mnogo, a može desi se da u jednoj ulici ima 20 različitih vrsta kapija. To su stara drvena vrata koja ja zaista volim.
Samo se pitam, kakve bi sve priče ove kapije mogle ispričati kada bi mogle govoriti. […]

Bosna & Hercegovina, Hrvatska
- Balkanology Blog je postavio nekoliko fotografija iz Hrvatske, nakon predloga od blogera (Stuart Pinfold), koji je pisao o ’čudnim stvarima na Google Mapama gde se daju uputstva za vožnju između određenih delova jugo-istočne Evrope.’

Prvo, tu je Google-ov predlog za put od Dubrovnika do Mostara:

[…] Umesto uobičajene vožnje od 150km koje bi predložio i manje genijalan softver za mape, Google predlaže jako avanturistički način: prvo trajektom do Italije, malo vožnje, drugi trajekt do Grčke, pa onda još malo vožnje kroz Grčku, cela dužina Albanije, Crne Gore, i konačno ste u Bosni. To je 1541 km. i skoro 10 puta duže od normalnog puta, ali mnogo interesantnije. […]

Onda, imamo put između Splita i Dubrovnika:

[…] Naravno, Google-ov odgovor uključuje vožnju duž obale Jadranskog mora, ali na drugoj strani Jadrana, između Barija i Pescara-e [u Italiji]. […]

A tu je i put of Splita do Zagreba:

[…] Rezultat je bio veoma zanimljiv. ’Nismo bili u mogućnosti da proračunamo pravce između splita, hrvatske i zagreba, hrvatska.’ […]

I od Beograda do Podgorice:

[…] Problem nastaje kada se sprovede temeljna istraga pravaca za vožnju: Google nudi da vozimo 150km. jugo-istočno, da se okrenemo, da se vozimo do predgrađa Beograda na istom putu, dok ne stignemo na pravi put prema Crnoj Gori. […]

Autor Balkanology Blog-a je odustao, ali je Stuart Pinfold, bloger koji je otkrio ovu zabunu, postavio je u delu za komentare na ovaj post još rezultata o ponuđenim mapama koje Google predlaže.

Republika Češka
-The Journeys of Captain Oddsocks piše o gradu Svitavy, koji je, između stalog, mesto gde se rodio Oscar Schindler, onaj čovek ’zaslužan za spašavanje života više od 1000 Jevreja pred kraj drugog svetskog rata’:

[…] Schindler-ov dom se nalazi u Poličská Ul. 24, ali je to još uvek porodični dom i zato se ne može posetiti. Označen je samo malim kamenim spomenikom u parku preko puta ulice.
[…]
Svitavy gradski muzej, koji se nalazi jedan blok južno od glavnog trga, posvetio je čitavo krilo priči o Shindleru i njegovim Jevrejima. Većina izloženog materijala sastoji se od dokumenata i slika koje su lepo poređane u crno belim delovima. Ima nekih stvari koje su izložene u staklenim kutijama: odeća zatvorenika, lične karte, bonovi za hranu, itd. […]

U drugom postu, Captain Oddsocks piše o svm ’odnosu punom ljubavi/mržnje’ sa ’kancelarijama za turiste u Republici Češkoj,’ i nudi nekoliko predloga ’koji će osigurati da turisti, koliko god da ih ima, uživaju u svojoj poseti i da kada odu lepo pričaju o mestima koja su posetili’:

[…] To kažem zato što mislim da, iako turisti ovde slobodno dolaze već skoro 20 godina, Republika Češka je još uvek strašno podcenjena i nedovoljno predstavljena. Većina ljudi samo ode u Prag. […]

Litvanija
-Arnis Balcus, fotograf iz Litvanije, postavio je fotografije najstarijeg bioskopa u Litvaniji, Riga, osnovanog 1923 godine:

[…] To je verovatno i jedini bioskop koji još uvek zapošljava umetnika da crta reklame za film.

Poljska
-Polandian piše o velikom rastu popularnosti statua Pape Jovana Pavla II u Poljskoj:

[…] Sada ima 228 statua Jan Pawel-a u Poljskoj (ovaj dečko održava rekord). Papa je umro tek pre tri godine. Prema proračunu koji nameravam da uradim, ako se izgradnja Papinih statua nastavi na ovaj način, do 2025 biće više Jovana Pavla od mramora nego živih poljaka. […]
[…]
Kič je reč koja se, nažalost, prva pojavi u mozgu. Zapitajte se šta bi Jovan Pavle pomislio o svom tom idolopoklonstvu, i morate zaključiti da to ne bi bilo ništa pozitivno. […]

-20 east istražuje u Varšavi spomenike koji su povezani sa Heinrich, count von Brühl –
palata na Saski Trgu i palata u Mlociny:

[…] Mnogo puta smo prošli pored nje, ali nismo pogledali preko ograde. Prošle nedelje sam pošao u šetnju divljim krajevima susedne zemlje i pošto sam zavšio šetnju oko malog jezera i uz kosu strminu, našao sam se licem u lice sa palatom a da nisam morao namerno da razvaljujem prepreke. Mislio sam da je to mesto napušteno, ali mislim da domar živi u severnom krilu pošto sam video triciklo parkirano u tom delu (koji se može videti na sledećoj slici), i zavese na prozorima. Jedan čovek koji čudno izgleda, oko 45 godina, vozi se na triciklu koji je napravljen za 6-ogodišnjaka. Pomislio sam da je samo lokalni meštanin, ali izgleda da je domar palate. […]

Rusija
-Eagle and the Bear piše o ’čudnom skupu sovjetske vojne opreme’ na Khodynka polju u Moskvi – ovde i ovde:

[…] Slušajte deco, ovako nešto se ne dešava u Americi i Evropi: Kolekcija sovjetske moći u vazduhu koju niko ne nadgleda. Hindovi i MIGovi, ostaci onoga što je nekada gonilo afganske pastire, sada Vam je na raspolaganju za ratne igre i glupave slike. […]

LJ korisnik akry je takođe posvetio nekoliko postova (RUS) ’groblju’ vojne opreme na Khodynka polju i postavio je više od 100 fotografija odande:

[…] Bili smo šokirani kada smo to videli. Nekada jake, predivne mašine ostavljene su tamo, trule na kiši, kupole su polomljene, unutrašnjost je ispala… A to su bili helikopteri i avioni koji su nas štitili… […]

Srbija
-A Yankee-in-Belgrade piše o ’dugoj i burnoj istoriji’ glavnog grada Srbije:

[…] Kad su Scordisci (keltsko pleme) u 3. veku postavili svoje uporište u Singidunumu na ušću Save u Dunav, grad na ’raskrsnici svetova’ je već bio pod vizantijcima, samarićanima, istočnim gotima, slavencima, avarima, francuzima, bugarima, mađarima, otomanima, austrijancima, nemcima….i svaki od njih je ovom gradu davao imena: Singedon, Nandor, Fehervar, Nandor Alba, Alba Graeca, Grieschisch Weisenburg, Alba Bulgarica, Taurunum… Međutim, njegovo slovensko ime Beograd, što znači ‘beli grad’ najduže traje. […]

-GV autor Danica Radovanović piše na Balkan Crew o mestima koje najviše voli u Beogradu:

[…] 2. Pijace, otvorene, živahne pijace sa hranom i drugom robom. Neko je rekao da kada posetite neki grad, prvo treba otići na pijacu da biste upoznali dušu grada i njegovih stanovnika, ljudi koji tamo žive. …]

-Viktor Marković sa Belgraded.com piše o tome da su saveti za put koje je dao The Guardian-u prošle nedelje ’dobra pretpremijera onoga što uskoro dolazi na Belgraded – serija članaka naslovljena sa ’Stotine stvari koje možete raditi u Beogradu’. Viktor poziva čitaoce da doprinesu tome tako što će otkriti svoje ’najtajnije savete za Beograd.’