Global Voices na srpskom » Japan

Japan: Nećemo zaboraviti Hirošimu i Nagasaki

Dijana Djurickovic — Tue, 01 Sep 2009 18:01:01 +0000

Originalno objavio Scilla Alecci · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledaj originalni post

Američke snage su 6. i 9. avgusta pre 64 godine bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Umrlo je više od 200,000 ljudi, i svake godine održavaju se ceremonije kao sećanje na ove žrtve, ali i da se podseti na užase rata i korišćenja nuklearnog oružja.

Japanski blogeri razmišljaju o istoriji svoje zemlje i o značenju ove godišnjice.

Atomic Bomb Dome in Hiroshima. By Flickr user kamoda

touhen 03 iz Hirošime, iznosi priču o zgradi (na slici gore) koja je sada simbol A-bombe, zajedno sa onim čega se seća u vezi toga.

戦前の産業奨励館は大正１５年に建てられた、とてもお洒落な建物だったようです。原爆ドームと呼ばれるようになった今でも、よく見ると美しい装飾が、あちこちに残っています。

Industrijska Promotivna Hala je izgrađena pre rata, u 15-oj godini Taisho Ere [1933], i izgleda da je to bila jedna veoma lepa zgrada.
Sada se zove Kupola atomske bombe i još uvek se mogu videti neki od najlepših ukrasa na fasadi.

今年も８月６日がやってきました。広島に原爆が落とされた日です。当時、広島市の周辺部、矢野町に住んでいた母は小学生で、校庭で朝礼中でした。大地が一瞬白く透けて見え、町内の自宅近くに爆弾が落ちたと思ったそうです。祖母は同じ町内の海岸で塩作りをしていました。すぐ近くに敵機が来たと思い、曾祖母と手を取り合って夢中で逃げたそうです。そのうち広島市内と隣接した安芸郡府中町の東洋工業（現在のマツダ株式会社）に爆弾が落ちたという噂が流れ、それなら親戚を助けに行かなければという話をしているうちに、東洋工業ではない、広島市内は火の海だという情報が入り、被爆した人達が次々と運ばれて来るようになり、祖母は看護にかり出されたといいます。

Svanuo je 6. avgust ove godine – godišnjica kada je atomska bomba bačena na Hirošimu.
U to vreme, moja majka je živela u Yano-Cho, predgrađe Hirošime, bila je učenica osnovne škole i vršili su jutarnji pozdrav u školskom dvorištu. Rekla mi je da je vazduh bio providno bele boje i bila je ubeđena da je bomba pala blizu njene kuće. Moja baka je radila pored mora, kao radnik Solane. Pomislila je da je neprijatelj stigao, uhvatila je moju prabaku za ruku i brzo su otrčale. U međuvremenu se pročulo da je bomba pala na ono što je u to vreme bila Toyo Fabrika (sada Mastuda Inc.) u obližnjem selu Akigun Fuchu. Međutim kada su pomislili da bi trebalo da odu da pomognu rođacima, svi su pričali o tome kako je Hirošima u vatrenom plamenu. Počele su da pristižu žrtve, jedna za drugom, i moja baka je pozvana da pomogne kao bolničarka.

あの日、８月６日の午前中数時間の経緯を私は繰り返し聞いて育ちました。バスに乗れば、「もうこのあたりだと、大部分の人が死んだ」とか、あの日のことを祖母から聞いたものです。爆心地へ向かうバスの中で聞くと印象が強くて、私は子供の頃ずっと、市内へ向かうバスに乗るたび、生きて帰れない範囲に入ったなと頭の隅で思いましたし、帰りは府中町を通過する頃から微かにホッとする妙な感覚を持っていました。身近な被爆体験、あるいはその周辺の体験はざらにありましたし、学校では昼休みに原爆の体験記が校内放送されていました。昭和４０～５０年代、広島では原爆が昨日のことのように存在していました。

Odrasla sam slušajući priče o tom jutru 6. avgusta. Svaki put kada krenem na autobus setim se kako mi je baka govorila: ‘Pogledaj, tamo je jako, jako puno ljudi poginulo.'
Slušala sam ovakve priče u autobusu dok sam se vozila do mesta gde je bomba bačena, i te priče su ostavile veliki uticaj na mene. Dok sam bila dete, svaki put kada sam bila u tom autobusu koji ide u centar grada, negde u sebi sam mislila: ‘Upravo sam ušla u onaj deo grada odakle se ne možeš vratiti živ', a na povratku, nakon što prođemo Fuchu-cho, osećala sam određeno olakšanje.
Izbliza sam iskusila šta znači biti žrtva atomskog bombardovanja, a i čula sam o tome mnogo puta, čak i u školi za vreme odmora za ručak. Dnevnik o iskustavima A-Bombe je emitovan 60-ih i 70-ih godina, i u Hirošimi je bacanje atomske bombe obeleženo kao da se dogodilo juče.

Bloger na ocntoday podseća [ja] na jedan od najpopularnijih radova koji govori o tom tragičnom događaju: Hadashi no Gen [Barefoot Gen] postavio Keiji Nakazawa (Ovde se nalazi crtani film [en])

Na dan godišnjice atomske bombe, Japanski pevač Masaharu Fukuyama (福山雅治) je za vreme svog radio programa javno priznao, po prvi put, da je sin dvoje ljudi koji su preživeli A-bombu. Ovo je mnoge navelo na razmišljanje o dugogodišnjoj društvenoj diskriminaciji koju su žrtve A-bombe (被爆者 hibakusha) i njihovi rođaci morali da podnose i koje su onemogućile mlađe generacije hibakusha da kažu istinu o prošlosti svojih porodica.
Sledi blogerov svedok .

また、被爆2世、被爆3世であることをずっと言えなかった人もいるだろう。ただし私もそうだったのだが、この発言が大きく報じられたことに違和感を感じたのもある。被爆した方への差別があるという認識はこの広島都市圏には今はないし、少なくとも広島市近傍ではそのような選別は無意味であると考える。今、もしあればそれはただひたすらに悲しい。ただし、被爆が元で健康を害された方が結果的に被爆による健康被害を元に社会から疎んじられたと言うことは正直あるのだろう。被爆者への偏見や、同じ日本人の中でも感じ方に温度差があるなら残念である。

Sigurno da postoji još dosta ljudi koji nisu priznali da su potomci žrtava A-bombe. Tako je bilo i sa mnom i kada sam čuo da se nešto tako javno objavilo, osećao sam se nezgodno. Danas nema diskriminacije protiv onih koji su preživeli A-bombu u području Hirošime i u takvom susedstvu takva diskriminacija bi bila beznačajna. Ukoliko nešto slično tome još uvek postoji, onda je to zaista tužno.
Međutim, istina je da su ljudi koji su imali ozbiljnih zdravstvenih problema zbog izloženosti radijaciji držani daleko od društva zbog povreda kao rezultat bombardovanja. Nažalost još uvek postoje predrasude prema preživelima i različito se ljudi odnose prema njima u Japanskoj populaciji.

核爆弾による被曝では、直接的な外傷のみならず、深刻な外傷が見られなくても脱毛、出血、下痢や嘔吐、慢性白血病、甲状腺がんなど発症する割合が高くなるといわれ、これを原爆症という。被爆者の子は「被爆2世」、その孫は「被爆3世」と呼ばれるが、遺伝的健康障害が現れやすいと言われているもののでも科学的な立証はされていないし、追跡調査も実施中じょうたいらしい。そもそも、これ以前に症例があったとは思えず、原爆症によるメカニズムがわからない時代は、相当これらの誤解などは在ったと思う。

Izloženost radijaciji atomske bombe prouzrokuje ne samo direktne spoljašnje povrede nego i ozbiljne unutrašnje ozlede koje za rezultat imaju gubitak kose, krvarenje, proliv i povraćanje, hroničnu leukemiju, i mogućnost nastanka raka štitnjače. Ukratko, to prouzrokuje bolest radijacije.
Sinovi onih koji su preživeli A-bombu se nazivaju ‘druga generacija hibakusha‘, a njihova deca ‘treća generacija hibakusha‘. Iako se kaže da je kod njih veća verovatnoća za ugroženost genetskog zdravlja, to još nije naučno dokazano i još uvek se radi ispitivanje povodom svega toga. Pošto ovakvih slučajeva nije bilo u prošlosti, nemogućnost potpunog razumevanja mehanizma bolesti radijacije dovela je do nesporazuma.

The Maiden of Peace, in Nagasaki. By Flickr user Kamoda.

Mnogi ljudi u Japanu koji su svesni iskustava u vezi bombardovanja, podržavaju anti-nuklearne mere vlade. Nedavna vest da je Japan u prošlosti dozvoljavao prenošenje Američkog nuklearnog oružja u zemlji je izazvalo ogorčenje kod onih koji poštuju trostruko anti-nuklearno načelo usvojeno kao rezolucija ‘60-ih.

Bloger na Canada de Nihongo upire prstom na dvostruki odnos nekih političara prema poziciji Japana kao zemlji koja nema nuklearno naoružanje.

日本には非核三原則があり、核兵器を「持たず、作らず、持ち込ませず」と決められている。現在の日本は核兵器を保有していないと信じられているが、法制化されていないため、１年以内に保持国になるのではないかとも言われている。過去、空母ミッドウェーなどの米軍の艦隊によって日本国内の米軍基地の港に持ち込まれたとの疑惑もある。秘密裏に米軍による核の持ち込みを日本政府が許可しているという噂も絶えない。

非核三原則についての考え方も、麻生バカ太郎首相と鳩山代表の間には大きな違いがある。麻生は外務大臣のときにも、日本は核を持つべきだと発言した中川昭一の発言を擁護して、野党から外相としての不信任決議案を提出されたことがある。つまり、非核三原則については否定的な考えを持っているように思える。

U Japanu tri anti-nuklearna načela koja vladaju su: ‘da se ne poseduje i proizvodi nuklearno naoružanje, i da se ne dozvoli njihovo uvođenje'. Danas vlada mišljenje da Japan nema nuklearnog oružja ali pošto ne postoji nikakav određeni zakon u tome smislu, neki kažu da u roku od godinu dana Japan može postati zemlja sa nuklearnim oružjem
Postoji sumnja, u stvari, da je u prošlosti jedan nosač aviona Američke Mornarice preneo [nuklearno oružje] u zemlju, u one luke gde se nalaze vojne baze. Prema toj glasini, Japanska vlada je dozvolila Američkim silama da tajno unesu nuklearno oružje.
Isto tako, u vezi sa anti-nuklearnim načelom, postoji velika razlika u mišljenjima Premijera Idio-Taro Aso-a i lidera opzicije Hatoyama-e. Kada je bio Ministar Spoljnih Poslova, Aso je branio gledište Shoichi Nakagawa-e kada je izjavio da bi ‘Japan trebao posedovati nuklearno oružje'. Ovo je razlog što mu je opoziciona partija izglasala nepoverenje kao Ministru Spoljnih Poslova. Drugim rečima, izgleda da on ne ceni značenje trostrukog anti-nuklearnog načela.

Kako Hiroseto izveštava, u ovogodišnjoj Deklaraciji Mira [ja] g. Akiba, gradonačelnik Hirošime je podržao Obamu, aludirajući na govor Predsednika SAD-a kada je, u aprilu, izjavio da bi Sjedinjene Države ‘poduzele značajne korake ka svetu bez nuklearnog oružja'. Slede poslednje rečenice te Deklaracije. (na vebsajtu Chugoku Shimbun-a nalazi se kompletna prevedena verzija )

Mi posedujemo moć. Mi posedujemo odgovornost. I mi smo Obamavećina. Zajedno možemo oboriti nuklearno oružje. Da, mi možemo.

Sa ciljem da se ‘postigne svet bez nuklearnog oružja' do 2020 , Hirošima i Nagasaki su 2008 postali promoteri zajedničkog Hirošima Nagasaki Protokola [15][en, pdf], koji je dopuna Ugovoru Protiv Širenja.

Japan: Počela je sezona polenske kijavice

Aleksandar Bradarić — Tue, 24 Feb 2009 19:30:40 +0000

Originalno objavio Tomomi Sasaki · Preveo/prevela Aleksandar Bradarić · Pogledaj originalni post

Bilo bi dobro da je samo ljubav oko nas. Proleće nam se približava, a polen sa japanskih kedrova se polako širi. Kafunsho (polenska kijavica) sezona je zvanično počela u Japanu. Čokolade, preostale sa proslave dana zaljubljenih, su sklonjene u stranu i u radnjama su ih zamenili kafunsho proizvodi: maramice, hirurške maske, kapljice za nos, i slično.

Stariji ljudi dopunjavaju svoje mini apoteke, dok neupućeni ispituju svako svoje kijanje, pitajući se da li ono predstavlja njihov “kafunsho debi”.

“sezona polenske kijavice samo što nije”, snimio kalandrakas

Postoje brojne statistike o procentu stanovništva koje je zahvatio kafunsho - brojke variraju od 15-30%, a procenti su veći u urbanim predelima. Smatra se da kafunsho veoma ozbiljno utiče na ekonomiju: u često citiranom istraživanju sprovedenom od strane Dai-ichi Life Research Institute Inc. navodi se da je kafunsho smanjio stopu rasta GDP-a (bruto društvenog proizvoda) za 0.6% u 2005. godini. Smanjuje se potrošnja, jer se ljudi trude da ostanu kod kuće, dok smanjena mogućnost koncentracije na poslu smanjuje efikasnost.

Nedelju dana pre nego što je Meteorološka agencija, 13. februara, najavila dolazak “haru-ichiban”, prvog od jakih južnih vetrova u godini, koji označava ‘zvaničan' dolazak proleća, mnogo blogera je sa zebnjom dočekivalo početak kafunsho sezone.

Blog post koji je napisao eternal_name je tipičan primer:

今年もこの時期がやってきました。一年間で最も憂鬱になる時期が春、花粉症の時期です。目だけ、鼻だけ、両方の人といるみたいですが、俺は両方なんでかなり辛いです。また目薬、マスク、漢方薬、ヨーグルト、色々と買い集めないといけないな…。

Ponovo je to doba godine. Za mene najdepresivnije godišnje doba - kafunsho sezona. Kod nekih ljudi se to odražava na oči, kod nekih na nos, a kod mene i na jedno i na drugo i ume da bude veoma teško. Moram da odem da kupim kapljice za oči, masku, lekove, jogurt…

Mizuka Yukizawa, učenica srednje škole koja se priprema za prijemni na fakultet, tuguje:

もう花粉飛んでるのか・・・ずーん。
もし入試の日に花粉酷かったら泣きますよ。
花粉症の人はそれを考慮してもらえるとかないんですかね。
この世界で花粉症じゃないってもう凄いアドバンテージだろうな。

Polen već leti naokolo… šmrc. Plakaću ako ga bude puno na dan ispita. Volela bih da univerziteti uzmu kafunsho u obzir. Mislim da bi otpornost na kafunsho bila veoma velika prednost u ovom svetu…

SOW je tužan, ali se pomirio sa tim i kaže:

２年前からこの季節に外に出ると、目がしょぼしょぼすると思っていたのだが、今年も先日外に出た時に同様の症状になった。折しも花粉飛び始めの日。考えたくないので考えていなかったが、やっぱり花粉症か。

Od pre dve godine, kad god izađem napolje tokom sezone, zasuze mi oči. Desilo se i ove godine, i to baš na dan kada je polen počeo da leti. Nisam razmišljao o tome, jer nisam hteo sebi da priznam, ali sada shvatam da je to sigurno kafunsho.

Chiro Mama se pita da li njen pas ima kafunsho. Yumeyume objašnjava zašto mnogi veruju da jogurt može da pomogne. Usabuta prikazuje lek koji ove godine koristi i obećava da će izvestiti o rezultatima.

Kako je biti gejša u vreme blogovanja?

Dijana Djurickovic — Wed, 08 Oct 2008 21:47:29 +0000

Originalno objavio Scilla Alecci · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledaj originalni post

Gejše, kao jedna od najstarijih profesija u Japanu, su majstori u svemu: od muzike do poezije, od narodnog plesa do razgovora. Međutim, danas gejše rade još nešto. Baš kao što su u stara vremena gejše pisale u svoje dnevnike šta se događa tokom dana, zajedno sa svojim razmišljanjima, i moderna ’maiko’ (geiša šegrt) ali i geiša umetnica danas pišu svoje dnevnike. Danas one imaju priliku da ih podele sa klijentima i obožavaocima tako što će ih postaviti online na svoj blog.

’Traži se gejša’ (芸者さん募集中) je naslov oglasa koji je postavljen postavljenog pre nekoliko meseci na blogu Chikade kuće gejša (芸者置屋　千佳田のブログ):

芸者さんになるには、どうしたらいいですか？
芸者さんになる道は、普通あまり知られていないので、これはとてもよく聞かれる質問です。
じつは、芸者さんになるには“資格”は必要ありません。年齢についても、さしたる制限はありません。
芸者さんになるために必要になってくるのは＂人としてのマナー”と＂おもてなしの心”です。
マナーは後からいくらでも身につきますが、芸者さんにとって最低限のマナーというのは一般の方のそれとはレベルが違います。
芸者さんになるための基本的な面接を通過した後、マナーについては徹底的に訓練して身に付けていくことになるでしょう。先輩や男性の立て方、返事の仕方、話し方から広範囲にわたって基礎を身に付けていただくことになります。おもてなしの心とは、日本人の美意識とも言えるもので、これは生まれ持ったし才能やセンスが大きく影響しています。

’Kako da postanem gejša?’ To je pitanje koje se najčešće postavlja zato što mnogi neznaju put do tog zvanja. Netrebaju Vam, ustvari, nikakve ’kvalifikacije,’ a ne postoji ni ograničenje što se tiče godina. Ono što Vam treba je ’da se ponašate kao ljudsko biće’ i da imate ’iskreno srce’. O ponašanju možete naučiti koliko god želite kasnije, ali osnovni nivo manira koji se zahteva za gejšu se razlikuje od onoga za obične ljude. Nakon što prođete razgovora da biste postali gejša, detaljno će Vas istrenirati u vezi sa manirima, tako da ćete znati sve o njima. Naučićete širok krug osnovnih stvari: kako da se divite muškarcima i ljudima koji su stariji od Vas, kako da ispravno odgovarate i govorite. Moglo bi se reći da duh gostoljubivosti odražava smisao lepote japanskog naroda, i na njega snažno utiču urođeni talent i sklonosti.

Koristeći internet, gejše mogu da sačuvaju svoju tradiciju tako što će drugim ljudima (njihovim mušterijama i obožavaocima, i ostalim posetiocima na netu) dati priliku da saznaju o njima online, tako što predstavljaju umetničko zvanje za koje mnogi ljudi, naročito u inostranstvu, misle da pripada prošlosti ili ’Japanu sa razglednice,’ ili čak to pogrešno vide kao prostituciju.

Da bismo otklonili zabunu o ulozi koju gejša ima, evo kako Sakukazu (さく一), na blogu kuće gejša Kita Shinchi kojoj ona pripada, opisuje posao gejše i šta je ’čajana’:

仕事

私達芸者は　名前の通り　お座敷などで踊りを踊ったり・三味線を弾いたりもしますが・・・
お席で　お客様とお話をしたり　お席を盛り上げたり　またその場の雰囲気をみて　お座敷を進めるのも私達芸者の仕事なんです。

Zanimanje – Kao što možete naslutiti iz imena [gei – umetnost, sha – osoba], mi gejše igramo ili sviramo shamisen [tradicionalan žičani instrument] na privatnim zabavama, ali mi i razgovaramo sa gostima i stvaramo atmosferu da ih zabavimo. U suštini, gejšin posao je da zabava nikad ne prestane.

お茶屋

お茶屋と言っても　お茶を売ったりしているお店じゃありませんよ。
お茶屋と言うのは･･･　説明するのが難しいんですが
お茶屋で　お客様が　芸者を呼んでお酒を飲まれり　お座敷遊びをされり･･･
又　お客様から　宴会やイベントなどに　芸者を呼んで欲しいと　連絡を頂いたら　手配をしたり･･･

’Čajana’ – Iako mi to zovemo ’čajana’, to nije radnja koja prodaje čaj. Malo je komplikovano objasniti šta to u stvari predstavlja, ali ’čajana’ klijenti dolaze da bi bili u društvu gejše i da bi uživali u zabavi. Isto tako, mogu od nas tražiti da organizujemo zabave i događaje za njih, i da pozovemo druge gejše da nam se pridruže.

Sakura (さく良), iz iste gejša kuće kao i Sakukazu objašnjava nam kako je njena karijera u tom svetu počela čitanjem bloga druge gejše:

私、高校の時から舞妓さんに憧れていたのです。ですが、舞妓さんは１５～およそ２０歳までの限定。私がなりたいと思ったのは１７歳の時で、親も「高校は卒業して」の一点張り。
京都の置屋さんや組合に問い合わせてみましたが「無理」か「芸妓さんからなら」との返事でした。
一度は諦めて普通のお仕事をしていたのですが・・・やはり諦められないものですねぇ。
なんとかならないか、と色々探していたところ・・・とあるブログを発見
それが、今私を引いて下さったお姉さんのブログだったのです
高級クラブ街だと思っていた北の新地に芸妓さんがいるのかーっ、と目から鱗。
そして、素敵なお着物姿のお写真に・・・一目ぼれ
早速連絡させて頂いて、お会いして頂いて（あまりにお姉さんがお綺麗なので、「私のような小娘がココにいていいのかーっ」恐縮　笑）、見習いさんさせて頂いて（素敵なお茶屋さんに感動）、芸妓：さく良となったのです。

Otkako sam krenula u srednju školu, oduvek sam želela da postanem maiko, ali maiko se može postati samo ako si uzrasta od 15 do 20 godina. Shvatila sam da želim da postanem maiko kada mi je bilo 17 godina, ali moji roditelji su insistirali da završim školu. Pokušala sam da kontaktiram par gejša kuća i organizacija u Kjotu, ali sam samo dobila odgovore tipa ’Nemoguće!’ ili ’Samo ako počneš kao maiko.’ Onda sam odustala i počela sam da radim normalan posao, ali, ne, nisam mogla da odustanem. I baš kada sam razmišljala o drugim načinima da to postignem, naišla sam na jedan blog. Bio je to blog jedne starije gejše, koja me je potpuno uvukla. Nisam mogla verovati svojim očima kada sam shvatila da je bilo geiko-a na severu Shinchi-ja, deo koji je pun otmenih klubova. A tek kada sam videla njihove slike u tim predivnim kimonima…bila je to ljubav na prvi pogled! Tada sam ih zamolila da me kontaktiraju i upoznaju (Istina, bilo mi je malo neugodno zbog tih divnih žena, i pitala sam se: ’Hoće li primiti mladu devojku kao što sam ja?’) Primili su me kao šegrta u toj predivnoj čajani, i tako sam postala Sakura, geiko.’

Naosuzu (尚鈴), druga gejša, opisuje na stranicama svog službenog sajta, tipičnim kjotskim dijalektom, trikove zanata:

舞妓さんの髪は地毛で結います。
1週間、2週間と結ったままになるので、
寝るのも函枕ですし、お休みの日も髪の毛はそのままです。
でも芸妓の日本髪は鬘ですから随分違います。
芸妓に比べ、舞妓のほうが有名で
華やかなイメージかもしれませんが、
花街の主役はやっぱり芸妓、お客様を愉しませたり、
場を盛り上げたり…　そんなことも要求されますし、
もちろん舞妓時代よりも舞や鳴り物(楽器)、
唄などすべて上を求められます。
難しいことではありますが、
特別大変というわけではなくて、
毎日のお稽古とお座敷の中で
徐々に培われていくものだと思っています。

Maiko uređuje svoju kosu koristeći samo pravu kosu. Pošto imaju istu frizuru jednu ili dve nedelje, spavaju na tvrdim jastucima i nikada ne menjaju frizuru, čak i kada ne rade. Međutim, japanska frizura geiko-e je perika tako da je to ovde malo drugačije. Maiko su mnogo traženije od geiko-a, a to je možda zato što je njihov izgled mnogo slobodniji, ali geiko su prave zvezde iz krugova gejša. One pružaju svojim klijentima izvanredan provod i oživljavaju događaj. To je ono što klijenti očekuju od njih, i naravno, od njih se očekuje da igraju, sviraju instrumente, i pevaju bolje od mlađih maiko-a. To nije baš lako. To neznači da je naročino naporno, ali to je umetnost koja se mora negovati polako kroz svakodnevne časove i zabave.

[…]

舞妓さんは年齢制限がありますが、
芸妓は一生続けていける仕事です。
今は女性でも「手に職」なんて言いますけど、
芸妓はその先駆け、女性ならではの部分を生かしながら、
一生働ける、ホンモノのキャリアウーマンだと思います。

Postoji ograničenje u godinama kada je u pitanju maiko, ali gejša je zanimanje koje traje ceo život.
Ovih dana, žene govore o ’posedovanju veština koje se mogu prodati’. Geiko je, na neki način, pionir u ovoj ideji. Dok koristi svoje ženske talente, omogućeno joj je da radi ceo život i, po mom mišljenju, ona je prava ’žena od karijere’.

Ichimame (市まめ) popularna maiko, čiji blog je pogrešno naveden kao prvi toga žanra od strane nekoliko stranih novinskih agencija zato što je napisan i na engleskom, pisala je o svom poslu i privatnom životu. Prošle godine je, nažalost, odlučila da ne nastavi sa svojim blogom. Međutim, neki od njenih postova se još uvek nalaze online:

Svakog meseca imam najmanje dva dana odmora. Međutim, za vreme tih dana ja ponekad dobrovoljno posećujem lokalne zabave, tako da tih dana uglavnom održavam frizuru u maiko stilu. Kada mi je kosa uređena za vreme dana odmora, izlazim u kimonu koji koristim za časove. Nekada kad pustim kosu, izađem obučena u odeću sa zapada. Retko nosim odeću sa zapada kada sam na odmoru, tako da uglavnom te dane provodim sa prijateljima, u kupovini ili razgovarajući o mnogim stvarima dok jedemo naše omiljene slatkiše.

Kao dokaz da su blogovi postali deo posla za mnoge gejše od početka pa do kraja njihovih karijera, Onsen Geisha (温泉芸者),najavljujući svoje povlačenje iz profesije na svom blogu Onsen Geisha no Kokoro no Hikidashi (温泉芸者のココロのひきだし), pre nekoliko meseci kratko je opisala šta joj je značilo to što je bila geiko:

突然ですが今回芸妓を引退することになり、そのためこのブログも更新を停止することにしました。

20歳という芸妓としては遅がけの出発から16年、ブログを始めて4年弱…
一言では語りきれないほど色々な事がありましたが、人の縁に恵まれたことが今、私の最大の財産になっていると思います。
芸妓をやってきて一番良かったと思うことは人として成長出来た事、これは置屋のお母さん、お姐さん達、そして何より今まで出会った沢山のお客様に感謝しております。

Žao mi je što Vam to moram saopštiti, ali planiram da odem u penziju, tako da sam odlučila da prestanem da održavam ovaj blog. Kasno sam počela kao geiko kada mi je bilo 20 godina, a od tada je prošlo 16 godina, a 4 godine od kad sam počela sa ovim blogom. Imam mnogo toga da kažem, a to se nemože izraziti u nekoliko reči, ali moje najveće blago su veze koje me povezuju sa ljudima koje sam upoznala. Ono što me čini jako srećnom u tome što sam bila geiko je to što sam mogla da rastem kao ljudsko biće, i zato sam zahvalna gazdarici i ostalim koleginicama iz kuće gejša kojoj sam pripadala. Međutim, najviše sam zahvalna mnogim klijentima koje sam upoznala do sada.

Hvala Azesha-i što nam je predložila ovu temu.