Prošle nedelje, indonežanski Savet Ulema (MUI) – najviša islamska vlast u zemlji, je zabranila određene stvari:

1. Neke vežbe iz joge zato što sadrže hinduističke elemente.
2. Neizlaženje na glasanje ako kandidat koji se „kandiduje“ postoji.
3. Pušenje za decu i trudnice, kao i pušenje na javnim mestima.
4. Abortus, osim ako je žena žrtva silovanja, ukoliko trudnoća ugrožava njen život, ili ako je fetus mlađi od 5 nedelja.
5. Sterilizaciju muškarca zato što je taj proces „jednosmeran“.
6. Brak sa etničkim manjinama, na osnovu zakona iz 1974 godine koji zabranjuje muškarcima ispod 19 godina i ženama ispod 16 da se venčaju.

Mnogi judu širom sveta su primetili ovu zabranu joge. Pre nekoliko nedelja, Malezija je takođe zabranila mantre koje su povezane sa jogom. Indonežani raspravljaju o zabrani na online forumu. Kao što se i moglo očekivati, učitelji joge kritikuju zabranu joge:

„Za mene joga nije nešto što će sveštenik da reguliše. Na pojedincu je da odluči kako će je vežbati,“ kaže Pujiastuti Sindhu, musliman koji je vlasnik Yoga Leaf Studio u Bandung-u, južno od glavnog grada Džakarte.

„Sveštenici se boje da ljudi koji vežbaju jogu obožavaju drugog Boga, ali mi to ne radimo. Problem je u tome što oni ne razumeju šta je joga i zato je osećaju kao opasnost. Zašto ne odu na jedan čas joge i isprobaju je.“

Evo nekoliko komentara sa Twitter-a o zabrani:

astrid_amalia: Ako je joga greh, onda me pustite da živim u svom grehu. Joga je otvorila moje oči ka Bogu, pa gde je tu greh?

ifahmi: Ja sam zaista pročitao zabranu, i mislim da su svi oni ludi jer oni nemaju veze s tim. Pušenje, joga, sterilizacjia, glasanje.

kapkap: Veoma, veoma neugodno. Dok se ljudi bore da prežive globalnu krizu, ovde MUI priča o takvim stvarima kao da je joga zla.

LeonnieFM: Čitao sam večeras dosta tweetova o MUI koji najavljuju da će zabraniti jogu? Predlažem da zabrane sebi da budu takvi licemeri.

Indonežani podsećaju Ulema savet da postoje i druga mnogo važnija pitanja od joge:

Ne vidim ništa opipljivo u tome što je Savet Ulema nedavno zabranio jogu muslimanima u Indoneziji. Ali, zar oni nemaju drugog posla nego da posećuju časove fizičkog vaspitanja i da se protive hinduističkom pevanju?

Najveća indonežanska islamisticka organizacija Nahdlatul Ulama je takođe kritikovala zabrane:

Nahdlatul Ulama, indonežanska najveća islamistička organizacija, kritikovala je proglas kao „neumeren“.

Zamenik vođe u Nahdlatul Ulama-i Masdar F. Mas’udi je rekao da MUI nije trebao da uvuče religiju u tri stvari.

Rekao je da se joga, onako kako se vežba u Indoneziji, radi u slobodno vreme i na nju se ne sme gledati u kontekstu religioznog obožavanja.

Ako hoće da odvrate ljude od pušenja, dodao je on, MUI ne bi trebalo da koristi „islamski zakon“ kao alat.

On je takođe rekao da MUI „ne bi trebalo da uvodi Boga i preti ljudima paklom“ ako želi da podstakne Muslimane da glasaju.

My Busy Brain veruje da ne postoji učenje protiv ne izlaženja na izbore:

„Što se tiče neizlaženja na glasanje, tu ne vidim nikakvu vezu sa učenjima Islama, koja su jasno napisana u Kuranu, gde piše da je neizlaženje na glasanje sram(otan) čin. Ono što Islam poručuje je da se izabere pravi vođa (uz sve opise kako bi dobar vođa trebao da igleda). Islam, takođe, uči o izborima. Uči o slobodi.“

Multibrand kaže da se zabrana ne može sprovoditi legalno:

„Mislim da iako prema našem pravnom sistemu, MUI zabrana ne spada u naš pozitivan zakon, i zato se ne može pravno sprovesti. Međutim, pošto je MUI najviši muslimanski religiozni autoritet, spomenuta zabrana će imati moralni uticaj naročito među ljudima koji žive u seoskim krajevima.“

Pušači su bili razočarani zbog zabrane o pušenju:

„Ljut sam zbog zabrana zato što su i moj deda i moj tata pušači i sada ta nova zabrana od njih pravi grešnike,“ rekao je Abdul Hardiyanto, 38 g. musliman, akcionar na berzi.

„Nastaviću da pušim zato što religija treba da stoji dalje od toga. Za takve stvari postoje vladine uredbe,“ dodao je Wisena, 33g., musliman koji radi u ribarnici.

Fotografija koja se pojavljuje na naslovnoj strani je preuzeta iz My Yoga Online.

Proslava kineske Nove 2008. godine u Džakarti. Snimio: DMahendra, sa Flickr-a.

Duže od tri decenije, Kinezima u Indoneziji je zabranjeno da ispoljavaju svoju kulturu. Autoritativni režim “Novi poredak” pod bivšim predsednikom Suhartom propisao je da je upotreba kineskoj jezika i pisma protivzakonita. Kao posledica toga, nisu održavane proslave “Imlek”-a (kineske Nove godine). U to vreme, oglušavanje o pravila režima je bilo praćeno oštrim posledicama: ljudi su završavali po zatvorima ili su “prinudno nestajali”.

Zahvaljujući predsedniku Wahidu koji je 2000. godine ukinuo diskriminaciju prema Kinezima i svim manjinama uopšte, Kinezi u Indoneziji sada mogu otvoreno da izražavaju svoju kulturu. Predsednih Wahid i njegov naslednik predsednik Megawati Soekarnoputri su zatim proglasili kinesku Novu godinu nacionalnim praznikom. Sada svi Indonežani, a ne samo Kinezi, mogu da uživaju u ovom prazniku.

Po poslednjem popisu manjina 2000. godine, u Indoneziji živi oko 1,2 miliona Kineza. Neki eksperti kažu da je taj broj i veći (do 3 miliona), jer međuetnički brakovi Kineza sa ostalim narodima u Indoneziji postaju sve češći. Zbog toga je udeo Kineza u populaciji Indonezije trenutno oko 1-2 procenta, što ih čini jednom od 10 največih etničkih zajednica u Indoneziji (u zemlji postoji više od 300 etničkih zajednica i govori se više od 700 jezika i dijalekata).

Uzevši u obzir broj Kineza u Indoneziji, ova zemlja bi trebalo da bude jedna od glavnih destinacija za one koji žele da uživaju u proslavi Nove godine. Na ulicama, tržnim centrima, prodavnicama i drugim centrima zabave se može videti mnoštvo manifestacija i kineskih ukrasa. Najjači doživljaj je u kineskim četvrtima, kojih ima u skoro svim većim gradovima u Indoneziji, kao što su Medan (provincija severna Sumatra), Džakarta i Semarang (provincija centralna Java).

Uprkos tome, još uvek ima nekih fundamentalističkih religioznih grupa koje zabranjuju muslimanima čak i da požele “Srećan Imlek”, a kamoli da učestvuju u proslavi. Isto su govorili i za vreme Božića. Ovim grupama, Mohd Yusri Hafiz Yusof, malezijski student na Akademi Pengajian Islam Universiti Malaya (Akademija islamskih studija, Malajski Univerzitet), u Kuala Lumpuru, poručuje:

…Di Negara China, terdapat lebih 100 juta umat Islam dan mereka merayakan Tahun Baru Cina… Allah s.w.t tidak melarang umat Islam berbaik, berbuat baik, bergaul secara baik dan berlaku adil serta jujur dengan golongan lain, baik Yahudi atau Nasrani…

Zato, srećna nam svima kineska Nova godina, a posebno Kinezima u Indoneziji.