Prema Zapadnim medijima, milioni Avganistanaca izazvani su pretnjama Talibana i glasali su u utorak na drugim,  ikad održanim, predsedničkim izborima. Izveštaji su govorili o širenju nasilja,  a broj onih koji su izašli na izbore je bio relativno mali u glavnom gradu i na jugu Avganistana, gde je bilo značajno prisustvo Talibana, ali domaći i inostrani zvaničnici su rekli da je strah od katastrofe bio opravdan. Avganistanski blogeri su podelili svoja iskustva i osećanja povodom ovog istorijskog dana.

HeratZamin je postavio nekoliko fotografija na svom foto-blogu, na kojima su prikazane snage bezbednosti i neki od birača.

Mohammad Zaher Nazari piše [fa]:

Glasao sam u oblasti Kahmard u centralnom Avganistanu…Obišao sam 5 glasačkih mesta, izbori su se odvijali normalnim tokom i nisam primetio bilo kakvo nasilje na  koje su pretendovali neki kandidati ali ni prisustva ljudi nije bilo…Tražio sam razlog. Jedan odgovoran čovek, koji je izabran, došao je u Kabul a nije koristio novac za svoju izbornu jedinicu, nego ga je pokrao, trebalo bi da odgovara.

Nazari dodaje da po zvaničnoj proceni izlaznost u Kahmardu je bila 2.000 glasača, ali stvarni broj je bio približno oko 700 (iz posta nije jasno da li je ovo Nazarieva procena ili je informacija iz drugih izvora).

Ejtema kaže [fa]:

Juče smo u Avganistanu glasali, više ljudi je glasalo na severu zemlje nego u južnom delu. Talibanski pobunjenici  su ubili nekoliko ljudi i vojnika.

FezaiIbrahimi, kandidat za avganistanski parlament, piše [fa]:

Na sreću izbori su protekli relativno mirno…čudno je to što je starija  populacija došla da glasa i njihov entuzijazam je čak bio značajniji od entuzijazma mladih ljudi.

Sve više amerikanaca gleda izvan kutije da vidi šta ostatak sveta misli o njihovoj zemlji i ulozi koju ona igra u životima milione ljudi širom sveta. Ovo su dva projekta koja su pokrenuta van SAD da ispita mišljenje građana u svetu.

U Curent-ovom Collective Jounalism izašao je članak Pogled s Druge Strane (The View from Over There), gde su amerikanci putovali po svetu i raspitivali se o ugledu koji Amerika trenutno ima u svetu:

Tim je obišao 14 zemalja gde su razgovarali sa ljudima o onome šta misle o Americi. Kako Current piše:

Da li je imidž Amerike narušen u proteklih osam godina? Izgleda da demokrate tako misle, ali i sve veći broj republikanaca. Saradnici Collective Jounalism-a širom sveta se trude da utvrde kakav je američki imidž u drugim zemljama, dok se američki političari bore da održe pozitivna osećanja uprkos ratova u Iraku i Avganistanu.

Amber-Dol2011, u svom odgovoru na ovaj post, piše:

Na sreću, oni ne glasaju za našeg predsednika. U svakom slučaju, primetićete da će većina ljudi iz srednjih slojeva na istoku glasati za Obamu, ili ga žele oni koji nisu uradili dosta istraživanja. U svakom slučaju, Amerika će da glasa i tako ćemo videti kakav će biti naš ugled kada jedan od njih dvojice zauzme predsednički kabinet. Siguran sam da ćemo i onda mrzeti predsednika zato što nam previše znači to šta drugi misle. Treba da brinemo samo o sebi. Ha-ha.

Steev se ne slaže i kaže:

Možda bi svaka osoba u svetu trebala da glasa za američkog predsednika. Možda bi svi trebali da imaju pravo glasa pošto SAD prilično vlada svetom. To se inače zove carstvo, a ne demokratija, zar ne? 

Za ostala mišljenja kliknite ovde. 

I PBS-ov Frontline World donosi poseban deo o izborima, pod naslovom Pogled na Svet (The World in Watching).

Na primer, ovaj članak baca svetlo na to kako Meksikanci gledaju na izbore:

Meksikanci prate američku predsedničku trku, a ankete pokazuju rascep duž društveno-ekonomskih linija koji odražava onaj u samom meksičkom društvu. Međutim, većina nedavno ispitanih Meksikanaca kaže da podržavaju Demokratsku Partiju, dok su mnogi rekli da bi im se više sviđalo da je Hillary Clinton nominovana. Ista ova anketa je pokazala da Barack Obama sada ima ogromnu podršku u Meksiku. 

Više o svemu ovome se može naći ovde.

Dve godine od atentata na novinarku Annu Politkovskay-u obeležiće se 07 oktobra. Do sada se niko zbog toga nije našao u zatvoru, ali se očekuje da će tri čoveka uskoro ići na suđenje zato što se sumnja da su umešani u ovo ubistvo.

Sledi izabrani materijal iz današnjih postova u sećanje koji su preuzeti sa Russophone blogosphere. LJ korisnik emarinicheva piše (RUS):

Pre dve godine, ubijena je Anna Politkovskaya. Sećam se da je dan kada je sahranjena bio kišovit, kao i danas. Mnogi su se pojavili na groblju; poznata lica. Donekle je bilo prijatno biti pored njih… Zašto je bilo toliko teško? Ljudi kao Anna su stajali protiv nevolje, laži i licemerstva koji su polako dolazili (i koji su na kraju prevladali). Ona se stilski nije uklopila u ’novi svetski poredak’ u ovoj zemlji. Sada živimo tek tako, bez Ane, bez njenog postojanja na zemlji. Teško je. […]

 LJ korisnik viking-nord je napisao (RUS):

Anna Politkovskaya je ubijena pre dve godine. Pravi novinar i stvarni građanin, ruski patriota. U suštini, imamo strašno izopačenu i, rekao bih, divlju ideju onoga što se zove patriotizam. Mnogim ljuidma se čini da je patriotski istući kavkaza na ulici, bombardovati Gruziju, pokazati (svoj) donji deo leđa SAD-u. Ne, to nije patriotizam; to je smeće koje će samo doneti sramotu našim potomcima.

 Ono što je Anna Politkovskaya radila bio je patriotizam. Patriotski je reći istinu, otkriti lažljivce među službenicima, boriti se za mir u svetu, ići sama kroz gomilu ludih razbojnika koji poseduju malu ili veliku moć, i ono što je glavno, nebojati ih se. Jedino su je metkom mogli zaustaviti. Zbog toga što nije morala da napreduje u karijeri, dobije usluge od režima, status dvoranina ili plaćenog (pripitomljnenog) novinara, njoj je samo bilo potrebno da kaže istinu. A bilo je nemoguće tražiti od nje da ćuti, potkupiti je, ili zastrašiti.

Nisam se slagao s njom u svemu, ali sam je poštovao kao novinara i kao patriotu. Najbolja stvar koju možemo uraditi u znak sećanja na Annu Politkovskaya je da se izborimo za slobodu govora, za važnost ljudskih prava, za demokratsku državu. To je jedini način da održimo sećanje na ovu osobu.

 Mi pamtimo…

LJ korisnik gengri je postavio najavu memorijalnog okupljanja koje će se održati u St. Petersburgu u 19h danas, i ističe (RUS) zašto ovaj događaj nije odobren od strane gradskih vlasti:

[…] Izgleda da će se u parku kod Troitskaya Trga od 19-21h održavati neki preventivni radovi. Komitet gradske administracije za Pitanja Zakonitosti ponudio se da ne održi skup kod [Solovoki] Stone-a, nego na 50. Godišnjici Oktobarskog Parka kod Prospekt Metallistov-a. Kako su divni ovi ljudi…

 

Kako LJ korisnik shoorman kaže, okupljanje u St. Petersburgu je trebalo da se održi kod Solovki Stone-a uprkos zvaničnom odbijanju; ovaj bloger je citirao izjavu lokalnog političara (RUS) u vezi sa predstojećim okupljanjem:

[…] Bilo kako bilo, sećanje na Annu Politkovskaya će se održati na tradicionalnom mestu, pored Solovki Stone-a na Troitskaya Trgu. ’Svako ko želi može doći do kamena kad god to želi. Uprkos bučnom cinizmu koji je prisutan u delovanju gardskih vlasti, mi ćemo doći u to vreme i toga dana do Solovki Stone-a da odamo počast Anna-i Politkovskaya. To nije samo naše pravo, već i naša dužnost prema njoj. A za to nam nije potrebna dozvola nikakvog komiteta. Sve će proći mirno i tiho, onako kako to treba da prođe u minutima žalosti,’ prokomentarisao je Maksim Reznik, jedan od organizatora ovog događaja, vođa ogranka Yabloko Partije u St. Petersburgu. […]

 

LJ korisnik tupikin piše (RUS) o tome šta očekuje od okupljanja na Pushkin Trgu u Moskvi, i o rezultatima istrage o ubistvu Politkovskaya-e:

Danas, 07 oktobra 2008, obeležavaju se dve godine od ubistva novinarke Anna-e Politkovskaya, koja je pisala članke koji su uznemirili nekoga u Severnom Kavkazu i (možda) u Moskvi. Istraga bi trebala tačno utvrditi koga [su uznemiravali]. Ali, velika je sumnja da će se to dogoditi. Ne u ovoj zemlji, ne u ovom trenutku. 

Ako se milion ljudi pojavi na današnjem okupljanju u Moskvi u sećanju na nju, možda će istina izaći na videlo. Ko zna? Ili je možda potrebno dva miliona ljudi za to, ili tri? Kakva vrsta okupljanja bi trebalo da se desi da dođe do promena u režimu ove zemlje?

U Moskvi upravo počinje sastanak u spomen na Politkovskaya, ovog trenutka i kiša lije, možda ih ima 300 ukupno.

Usput, neki od onih koji zakasne će najverovatnije moći da se pridruže. Možda ću i ja uspeti. Videćemo.

LJ korisnik pesnyasolveig je napisala (RUS) da ove godine ne želi da prisustvuje moskovskom okupljanju u sećanje. Evo zašto:

Ne znam da li ću prisustvovati okupljanju u sećanje na Anna-u Stepanovna [Politkovkaya]. Do sada sam prisustvovala svim događajima. Međutim, danas se ne osećam tako. Prošli put, krajem avgusta, na  [Politkovkaya-in] rođendan, slušala sam [Garry Kasparov-a], i to me je mnogo povredilo. Bolelo je zato što su počeli da trguju sećanjima. Napravili su predstavu tamo gde ona netreba da se dešava, to nije bilo u redu, nije bilo humano. Samo se prisećam. I želim da se svi toga sete. Danas je 07 oktobar. Dan kada se moramo setiti Anna-e Politkovskaya-e. Dve godine bez…

LJ korisnik aleshru, koji je prisustvovao okupljanju u Moskvi, postavio je (RUS) fotografiju nasmejanog Mikhaila Kasyanova-a, bišeg člana opozicione koalicije ’Druga Rusija.’

LJ korisnik posmixator je postavio dve slike (UKR) sa jednog memorijalnog događaja na Kyiv Trgu Nezavisnosti.

LJ markgrigorian je napisao o (RUS), i  postavio slike iza ’RAW in WAR’  Nagrade Anna Politkovskaya 2008, a to se desilo u Frontline Club-u u Londonu, 06 oktobra:

Godišnja ceremonija dodela nagrada Anna Politkovskaya održava  se u Frontline Club-u u Londonu. Ovo je drugi put da se tako nešto dešava. Ovoga puta, nagrada je otišla u ruke Malalai Joya, aktiviste iz Afganistana. To je jedna izuzetna žena; neustrašiva i pametna. Zamislite ovo, bila je toliko hrabra da ustane protiv korupcije u Karzaievoj vladi i protiv Talebanskog pokreta. Nakon toga, iako je postala član parlamenta, stalno joj se preti i primorana je da se skriva, da menja lokacije. Isterana je iz parlamenta. Malalai nije visoka rastom, ali je puna energije i neustrašiva. Zaplakala je dok je primala nagradu, a nakon toga je vatreno pričala protiv SAD-a i Britanije. […]

 

[fotografija Joya-e]

Natasha Estemirova, novinarka iz [glavnog grada Čečenije] Groznog je isto bila tamo. Ona je dobila nagradu prošle godine. Ovaj put, govorila je o događajima u Ingushetia-ji. Kratko, ali uz puno emocija.

[fotografija Estemirova-e ]

Teško je ovih dana u Ingushetia-iji. Neki političari i stručnjaci izjednačavaju situaciju sa građanskim ratom. Govore o podeli u moći, haosu, stalnim ubistvima, krvnim osvetama…

I Yelena Kudimova, sestra Anna-e Politkovskaya, je bila tamo.

[fotografija Kudimova-e ]

I na kraju, Marianna Katsorova, organizator i inspiracija koja stoji iza nagrade i godišnjeg sastanka, aktivista za ljudska prava i feministkinja. Ona je predsednik organizacije ’RAW in War’ (Pomozi svim ženama u ratu).

[fotografija Katsorova-e ]

Na kraju,  to je bilo veče ispunjeno emocijama. Hvala Marianna!

LJ korisnik tapirr je postavio izbor linkova za podatke o Anna-i Politkovskaya, uključujući dokumentarni film o Anna-i Politkovskaya koji je snimila Masha Novikova: ’Anna, Sedam Godina na Prvoj Liniji Fronta’ (na ruskom, sa engleskim prevodom)

LJ korisnik I-dream postavio je u februaru 2006. sliku Politkovskaya i napisao (RUS):

Ovako je izgledala kada sam je poslednji put video.