Prošle subote je u Budimpešti održana 14. Parada Ponosa (Pride Parade). To je bio jedan od događaja u okviru zatvaranja LGBT festivala filma i kulture, koji je počeo 30. avgusta. Obezbeđenje je tokom četrnaestog Marša Ponosa bilo na povišenom nivou zbog napada koji su se desili 2007. i 2008. godine.

Eva S. Balogh, na Hungarian Spectrum piše o zategnutoj atmosferi koja je vladala pre početka ceremonije zatvaranja:

 […] Za kratko vreme atmosfera je postala veoma zategnuta tako da su ambasade Australije, Kanade, Republike Češke, Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Slovenije, Južne Afrike, Španije, Švedske, Ujedinjenog Kraljevstva, i SAD-a izdale saopštenje. To saopštenje navodi sledeće: ‘Pružamo podršku i solidarnost zajednicama lezbejki, homoseksualaca, biseksualaca u Mađarskoj. Podržavamo pravo ovih zajednica da iskoriste ovu priliku i marširaju mirno i u skladu sa zakonom, u cilju izražavanja svoje želje da se prekine tišina koja obavija određena pitanja u vezi sa njima. Saopštenje se završava ovim rečima: ‘Stav naše vlade u odnosu na ovo pitanje je u skladu sa načelima koji su postavljeni u Zajedničkom saopštenju o ljudskim pravima, seksualnoj orijentaciji i identitetu pola, usvojenog na zasedanju Generalne Skupštine UN-a, 18 decembra 2008. godine.' Zaista je šamar u lice kada se među ovih 13 zemalja nađu Češka Republika i Slovenija i to pokazuje koliko je Mađarska pala čak i u regiji. Danas je Mátyás Eörsi (SZDSZ) izrazio svoju zahvalnost na podršci koju su ove zemlje pružile. Pored toga, Whoopi Goldberg, koja jako voli Mađarsku pošto je tu provela neko vreme na snimanju i koja je u šali rekla da joj ne bi smetalo da postane SAD ambasador u Mađarskoj, je bila toliko zabrinuta povodom situacije u Mađarskoj da je poslala poruku preko YouTube-a. […]

Sledi poruka Whoopi Goldberg na YouTube-u:

Mađarska policija je bila dosta zauzeta u subotu zato što je toga dana i Mađarska fudbalska reprezentacija igrala protiv Švedske u kvalifikacijama za Svetsko Prvenstvo. IndymediaCalling je postavila ovaj izveštaj:

[…] Jedina pozitivna stvar o Ponosu 2008. bila je velika pažnja koju su joj mediji pripisali i povećana zaštita ove godine (na kraju krajeva, nisu svi policajci kreteni). Nije samo bila zatvorena Andrassy avenija gde se Parada održala, već i paralelne ulice koje su bile ograđene žicom. U suštini, veliki deo centra Budimpešte, uključujući metro, bio je zatvoren. […] Kroz žicu su se mogle videti gomile ljudi, ali ih je prošle godine bilo više. Pored toga, na ovaj dan se odigrala fudbalska utakmica između Mađarske i Švedske, tako da je većina huligana već bila na stadionu kad se Parada završila. Ispostavilo se da su učesnici parade tvrd orah za one koji nameravaju da ih napadnu, pošto ih je policija pratila čak i posle završetka Parade na Deak i Blaha Lujza trgovima, pošto je svim učesnicima savetovano da iskoriste Blaha Lujza metro. 

Hungarian Spectrum takođe donosi izveštaj o ovoj paradi. Bivši premijer Mađarske Ferenc Gyurcsány je takođe prisustvovao sa svojom ženom, ali je napustio paradu pre završetka na stanici žute metro linije:

[…] Bilo je oko hiljadu učesnika, uključujući i bivšeg premijera Ferenc Gyurcsány-a i njegovu ženu, Tamás Bauer, bivši SZDSZ član parlamenta, Mátyás Eörsi, SZDSZ član parlamenta, pisac Péter Kende, i András Léderer, bivši presdednik SZDSZ Nove Generacije. Pored njih, tu su bili predstavnici Amnesty International-a, Democratic Charta, i drugih građanskih organizacija. Ovo je prvi put da se bivši premijer pojavio u javnosti od njegove ostavke u martu. […] Nisam siguran kako je policiji uspelo da spreči grupe orijentisane protiv homoseksualaca da ne napadnu povorku, ali bili su uspešni iako je bilo problema i pre nego što je parada počela. Bila je jedna mala grupa na Hősök tere-u, ali su bili jako glasni. Prvo su vikali razne psovke protiv homoseksualaca i Jevreja, a kada su videli da je i Gyurcsány prisutan i njemu su dobacili par ljubaznih reči. […]

Zbog povećane prisutnosti policije, oni koji su marširali mogli su uživati u paradi bez sukoba sa grupama koje su bile protiv učesnika. 

Ovde se nalaze linkovi za video izveštaj sa parade: prvi  govori (mađarski, engleski) o važnosti učestvovanja na ovakvom skupu, dok se u drugom, naslovljenom ‘100% hetero', vide policajci i grupa protiv homoseksualaca.

IndymediaCalling zaključuje da je parada 2009 protekla većinom bez incidenata:

[…] O Ponosu 2009: bilo je dosta pojedinaca i grupa iz Mađarske i inostranstva. Paradu su otvorili Juris Lavrikovs, Paata Sabelashvili (ILGA Europe), koji su poželeli dobrodošlicu učesnicima i rekli zašto je parada Ponosa važna. Bila su tu dvoje kola sa zvučnicima, grupa ljudi koji su nosili zastavu duginih boja, i nekoliko manjih grupa uključujući Amnesty-Hungary (žuta grupa) i Roze-crni blok.

Sve u svemu, bila je to još jedna dobra prilika da ovi čudni ljudi posegnu za svojim pravom za jednakost, ali i za onime koji ih podržavaju da to izraze. Nadamo se da će se Parade Ponosa uvek održavati bez incidenata kao ova 2009, i da će u Mađarskom društvu porasti tolerancija prema čudnim ljudima dotle da ubuduće neće biti potrebno postavljati ograde. […]

Bloger koji je veoma oprezan izveštava na Hungarian Spectrum-u o neredima nastalim zbog zaštićenog marša ponosa i o kasnijoj svečanosti zatvaranja u Corvintető (”Corvin Rooftop”), na trgu Blaha Lujza:

[…] Ali, dole niz ulicu bilo je nekoliko stotina demonstranata koji su pokušali da se probiju u okupljanje na Octogon-u. Opet nisu uspeli. Učesnici parade navodno nisu ni znali o neredima van zaštićene sredine. Oko 4:30h, 300-400 ljudi se skupilo na Deák tér-u gde su napali policiju, i policija je ovde morala da upotrebi suzavac. Ova grupa se uskoro povukla odatle ali su se onda motali po obližnjim ulicama, uključujući i Dohány utca gde se nalazi poznata sinagoga u Budimpešti. Možete samo zamisliti šta se onda desilo. Svakako su nazivali Jevreje i kidali plakate koji su promovisali Jevrejski Letnji Festival. Sve se to događalo dok su ovi divljaci nosili Mađarske zastave. Veoma rodoljubivo. Nedaleko od Dohány utca, nalazi se Astoria Hotel gde se skupila jedna druga grupa koja je krenula duž Rákóczi út-a do robne kuće Corvin, čiji ravan krov se koristi za razne zabave. Navodno, neki dečaci su hteli da organizuju žurku tamo. Dok se oko 150 ljudi skupljalo ispred robne kuće boreći se sa policijom, na Deák tér-u oko 200 ljudi bacalo je flaše i kamenje na policiju i tako su polomili prozore bar jednim kolima. Sve u svemu, 11 ljudi je uhapšeno. Neki od ove ‘gospode' su navodno pretukli mladu ženu koja je nosila majcu kao učesnik parade. Dok je čekala tramvaj, pojavila su se tri čoveka iz podzemnog prolaza ispred Astorije i bez reči počeli da je tuku. Od svih tih udaraca žena je pala na zemlju. Tako, izudarali su je nekoliko puta da bi je naučili pameti. Pretrpela je povrede glave i noge. […]

Prema izveštavanju The Budapest Times-a, policija je pokrenula zakonske postupke protiv 17 ljudi zbog nasilja nad službenicima, a iz različitih razloga zadržana je 41 osoba, uključujući neposlušnost, ugrožavanje javnog mira i nošenja eksplozivnih sprava u raznim delovima grada. Parada homoseksualaca, u kojoj je učestvovalo oko 1,500 ljudi i koja je bila osigurana gvozdenom ogradom i velikim brojem policajaca, završena je bez većih incidenata.

A Švedska je pobedila Mađarsku sa 2:1.

Protestantski pokret u Iranu nastavlja da prkosi islamskom režimu na različite načine, od uzvikivanja  ‘Allaho Akbar' (Bog je veliki)  sa krovova noću (uobičajen uzvik na protestima) pa do demonstracija na Quids Day (Dan Jerusalima).

Quds Day što na arapskom znači Jerusalim održava se 18. septembra ove godine. Islamske Republikanske vlasti obeležavaju ovaj dan kako bi optužili Izrael i pružili podršku Palestincima.

Ali , ove godine protestantski pokret (Zeleni pokret),  koji još uvek osporava rezultate izbora održanih u junu na kojima je izabran predsednik Mahmoud Ahmadinejad,  odlučio je da obeleži događaj prkoseći iranskim vlastima još jednom  marširajući na ulicama Teherana kao i na ulicama drugih gradova.

Ovaj video prikazuje fotografiju zakačenu  na mostu Nyayesh Highway, lidera Mir Hussein Mousavi koji je reformista i glavni opozicioni kandidat sa sloganom  “Quds Day,Green Day” [Dan Jerusalima, Zeleni Dan].

Nekoliko crteža i fotografija najavljujući ovaj događaj pojavili su se u iranskim građanskim internet medijima. Slogani i crteži izražavaju protestantski pokret u zemlji.

“Ni Liban ni Gaza, spreman sam dati život za Iran”

“Quds Day, slavna zelena iranska nacija”

“Zeleno raste svugde”

“Svi na Dan Jerusalima”

Iranski bloger NiaclNsight piše:

“ Tridesetogodišnjica međunarodnog Dana Jerusalima ove godine biće obeležena Zelenim, u skladu sa reformskim iranskim vebsajtom. Svi opozicioni lideri Karroubi, Khatami i Mousavi su potvrdili svoje učešće na ovoj važnoj svečanosti, koja se tradicionalno održava u svakom gradu u Iranu.”

Mehrshad piše [fa] “…ako želiš da protestuješ zbog sadašnje situacije, budi u zelenom na Quds Day.”

Prvog septembra, prvog školskog dana u Kini, dnevni list Guangzhou’s (Southern Metropolitan Daily) intervjuisao je nekoliko đaka u osnovnoj školi o njihovim životnim ciljevima. Jedna učenica  je rekla novinaru da je njen san da “postane funkcioner”. Kada je novinar upitao kakav  funkcioner bi želela da bude, devojčica je odgovorila da želi da “bude korumpirani funkcioner. Korumpirani funkcioneri imaju puno lepih stvari”

Video je postavljen na Youtube, lice devojčice je zamagljeno:

Ovaj odgovor kruži po kineskim medijima i blogovima. Neki misle da je to samo slučajni komentar deteta, dok mnogi drže da je to odraz prilika u društvu. Forum ifeng donosi neke tipične komentare:

rviflss 2009-9-4 14:16: 童言无忌

joanna-jin 2009-9-4 12:46: 可悲可恨啊，越长大越了解社会的黑暗

上來看看的 2009-9-4 13:20 : 我倒是觉现在的孩子才叫懂得什么叫现实，学校教的那一套就如同走过场一样，如果按照学校教的走向社会，那你只能回家了

toplong6450 2009-9-4 16:26: 只是说出了实话啊！！！！ 大人应该好好检讨 我难过啊

wangbaozhu 2009-9-8 21:21: 皇帝的新装，只有孩子才说句实话。老师们，不要自欺欺人了，从小学做起，教他们学做贪官和奸商吧。

Internet pisac Shihua (施化), u poslednjem članku, komentariše devojčicin odgovor , i osobine kineskog fenomena širenja korupcije na neograničenu “Nacionalnu vlast”:

这个六岁小女孩说出了成年人心里想说又不敢说的话。这句话里有两个事实，一个是，只有官才能贪，贪腐依靠权力，只听说过贪官，没听说过贪民的；一个是，要想有很多东西，在中国别无它径，最好是做官。

贪污必须先做官，也就是行使国家公权力。但是，国家公权力（National Public Power）指的是公共权力，而不是国家机构自己的权力。也就是说，公权力强调的不是国家行政对社会、对人民的“管理”，而是对人民神圣不可侵犯的私有权力的保护。

由于中国长期实行单一的公有制和计划经济，不可能自发产生私法观念和私权观念，所形成的唯一只有公法、公权观念…… 人民和企业的一切行为都须得到国家的许可，国家拥有绝对不受限制的权力。这样一来，本来应当保护私人的公权力就开始向私人领域伸出贪婪的手。

一旦公共权力的形成，不是由全民经由民主方式，而是由某个独大的政党采取的强制方式，公权力在一夜之间就被偷换。腐败是和过度使用的公权力并存的，但不常存在于私权力。

Sporni izbori 12. juna u Iranu koji su na vlasti zadržali Mahmuda Ahmadinedžada, izazvali su najžešće napade od islamske revolucije iz 1979. godine. Protestanti i opozicioni vođa Mir Hussein Mousavi traže poništavanje izbora. Snage bezbednosti su ubile najmanje 10 ljudi u Teheranu u subotu ali protest je nastavljen u drugim iranskim gradovima.

Teheran, nedelja: protestanti su skandirali sledeće slogane:
“Ne plašite se, ne plašite se, svi smo zajedno. Dole diktator.”

Teheran, četvrtak: u znak sećanja na mučenike u Teheranu, Iranci pale sveće blizu teheranskog Univerziteta.

Teheran: u znak protesta protiv izbornih rezultata, Iranci sa vrhova krovova uzvikuju:
‘Allaho Akbar' (Bog je veliki). Divnu poemu kazivala je devojka sedeći na jednom krovu u Teheranu.

Isfahan: Protestanti se suprotstavljaju snagama bezbednosti

Više od 2.500 ljudi okupilo se u Hong Lim parku u Singapuru da  formulišu Pink Dot – ljudsko biće - simbol ljubavi i inkluzije. Ovo je bio prvi skup podrške LGBT (lezbejsko-gej-biseksualno-trans rodnom) društvu u Singapuru.

Ovaj istorijski događaj organizovala je Pink Dot.

Mi u Pink Dot  verujemo da je prvi korak u savladavanju ovakvih barijera da se segment društva bez predrasuda okupi zajedno na jednom mestu. Zbog toga mi predstavljamo ovu platformu pojedincima, organizacijama i firmama da prepoznaju sebe kao zastupnike Singapura u kome će biti više inkluzije i ljubavi.

Uprkos tome što žive u društvu gde su na snazi konzervativni zakoni, mnogi građani Singapura su odlučili da se pridruže ovoj aktivnosti.

Fabulista: Yay! Bilo je tako zabavno! Hvala za organizovanje ovoga! Ponosan sam što sam deo istorijskog, značajnog  i zabavnog događaja! Ne mogu da dočekam sledeći!

Aze Lee: Prvi put sam ustao u odbranu mojih prava.. Slava divnom događaju ispunjenom ljubavlju!

fnhh: Hvala organizatoru za organizovanje ovog događaja. Bilo je dobro organizovano i dirljivo. Ja sam zaista zaista ponosan što sam deo ovog divnog i značajnog događaja vrednog pamćenja. Radujem se sledećem Pink Dot skupu!

PinkDot event in Singapore

Proveri video na Youtube povodom Pink Dot okupljanja 16. maja

Ovaj događaj je bio otvoren za sve građane Singapura; homoseksualce ili one koji to nisu, mlade i stare.

Riku: Ponosan sam na sve koji su podržali ovaj događaj. Zaista je bilo prijatno provesti subotnje poslepodne daleko od šoping centara, teretana i bazena.

Svi  su bili veoma raspoloženi. Uopšte nisu postojale barijere. Bio sam vrlo srećan što sam video mnoge starije osobe – mora biti da su deke i bake onih koji ovo podržavaju.

Sojourner: Bilo je čudesno videti toliko mnogo ljudi koji su se pojavili na poziv PickDot-a da afirmišu ljubav kao osnovnu ljudsku potrebu,  ljubav prema partnerima i supružnicima,  priznatu  i slavljenu. 

Partnera biramo bez obzira na, a ponekad i uprkos njegovoj/njenoj rasi, seksualnosti, klasi kojoj pripada, zato što vidimo kompletnu osobu; osobu koja je istovremeno obeležena ovim kategorijama, ali ih u isto vreme i prevazilazi vrlinom postojanja – van rase, seksualnosti i klase – jednostavno time što je ljudsko bice.

PinkDot: Singapore's first LGBT rally

Online Citizen ima video izveštaj o događaju. Proveri drugi promotivni i edukativni video o Pink Dotu na Youtube.

DK je razočaran što su neki učesnici pustili balone u vazduh.

Hoće li ljudi ikada naučiti da je masovno puštanje  balona štetno za životnu sredinu?
Ovo je razbacivanje smeća. Iako ova vrsta smeća odlazi najpre u vazduh, pašće na zemlju nekoliko kilometara dalje. Ako balon padne u more (što je vrlo verovatno s obzirom na činjenicu da je more u blizini Singapura), to bi moglo predstavljati pretnju za pomorski život.

Singapore event: Freedom to love

Planirano Roditeljstvo (Planned Parenthood), neprofitna organizacija koja nudi besplatne ili jeftine usluge o seksualnom zdravlju mladim muškarcima i ženama u Sjedinjenim Državama i u inostranstvu, je lansirala YouTube kampanju. Ova organizacija potiče ljude da dele svoja mišljenja i iskustva u vezi sa odlaskom na pregled radi bolesti koje se prenose seksualnim putem, obrazovanjem dece o seksu, i polemišu o pitanjima prava reprodukcije.

Čak i u Sjedinjenim Državama, gde je abortus legalan (iako ga napadaju), teško je ljudima da se ovim temama otvoreno suprotstave. Zato verovatno bez iznenađenja, nije bilo mnogo video odgovora od strane gledalaca koji su podelili svoje priče. Ipak, pretraga na YouTube-e će rezultirati u nekoliko video snimaka od strane običnih ljudi koji dele svoja iskustva o odlasku na HIV test, uključujući priču od strane Keisha770.

Preko online videa, Planirano Roditeljstvo deli korisne savete o tome kako da razgovarate sa Vašom decom o seksu i seksualnosti, uključujući i simulirani razgovor između roditelja i deteta koju vode dvoje odraslih. Dole, majka i ćerka, Haydeé i Marcella Morales razgovaraju o tome kako su sprovele neke od ovih lekcija u njihovoj porodici.

U videu koji je postavilo Planirano Roditeljstvo, pojedini Amerikanci razgovaraju o tome koliko je važno postojanje kontracepcije.

U ovom videu koji je postavila organizacija koja se zove Sex Etc., koja pomaže tinejdžerima da obaveste svoje vršnjake o seksualnom zdravlju, mladić po imenu Josh ide na svoj prvi HIV test u New Yorku.

Građanski mediji mogu biti važno sredstvo gde bi ljudi davali savete o seksualnom zdravlju, pogotovo imajući u vidu koliko nedostatak prave informacije može voditi u širenje bolesti koje se prenose seksualnim putem, neželjenim trudnoćama tinejdžerki, i opasnim metodama za abortus, kao i da se zabrani ženama da preuzmu kontrolu nad svojim sopstvenim seksualnim i reproduktivnim pravima. Ovo se naročito odnosi na ’obojene’ žene u SAD-u, kod kojih je najviši stepen pobačaja i neželjene trudnoće. Nažalost, isto tako postoji jako puno dezinformacija o svemu tome, tako da treba pažljivo proveriti izvore.

Ove godine, Nova godina u Iranu je počela iznenađujućom porukom američkog predsednika Baraka Obame koju je uputio iranskom narodu i, prvi put, liderima Islamske republike, a u kojoj je pozvao na novi početak [u odnosima] između dve države. Nekoliko blogera je reagovalo na ovu poruku, a neki vide novu eru posle 30 godina svađa i cenkanja između dve države.

Mohammad Ali Abtahi, bivši iranski potpredsednik, smatra Obaminu poruku veoma značajnom i kaže:

Upotrebljavajući ime Islamska republika Iran, takođe čestitam iranskoj naciji  i vođama. Nesumnjivo, ovo je istorijska prilika. Mi ne možemo ignorisati značaj Sjedinjenih Država u vezi sa trenutnom situacijom u Iranu. Mi ne možemo ignorisati trag američkih lidera u svim dosijeima Irana a najmanje u vezi sa ekonomskim aspektom sankcija koje su nametnute iranskoj naciji. Slanje čestitke može biti najznačajnija politička, ekonomska i istorijska prilika nakon promene američke vlade. Takođe, ignorisanje može za nas biti opasnije of perioda Bušove vlasti zato što Obama može mobilisati političke lidere i javno mnenje protiv Irana.

Blogerka i novinarka Masih Alinejad piše (fa) o tome zašto iranska nacionalna televizija nije emitovala Obaminu poruku. Ona dodaje: 

Da je Obama govorio kao Buš i smatrao Iran za pretnju, iranska nacionalna televizija bi to emitovala nekoliko puta. Blogerka podseća da je Bušov čuveni govor u kome je Iran nazvao članicom osovine zla bio emitovan na nacionalnoj televiziji nekoliko puta.

Zandegieh Sagi smatra (fa) Obaminu poruku veoma pozitivnom i nečim što iranski narod zaslužuje. Bloger kaže da prva stvar koju iranska vlada može da uradi jeste da koristi odgovarajući politički jezik.

U “Pogledu” iz Irana čitamo:

Postoji mnogo mera koje američka vlada može upotrebiti da izgradi poverenje.
Ne mora sve da zavisi od spremnosti iranske vlade da bi se uspostavio dijalog. Smatram Obaminu novogodišnju poruku pozitivnom, ali nama je potrebno više od toga.

Mmoeeni piše (fa) da je, dok iranska televizija nije emitovala vest o Obaminoj poruci, iranski predsednik vređao američke lidere u Sjedinjenim Državama. Sa pregršt ironije bloger dodaje da je Ahmadinejad rekao da postoji apsolutna sloboda u Iranu.

Novogodišnji praznici

Iranci su proslavili Norouz (Nowruz) prvog dana proleća kao tradicionalni novogodišnji praznik. U vezi sa tim, neki iranci su bacali cveće na grob Kira Velikog, osnivača prvog persijskog carstva u Pasargad-u (fotografija iznad). Web sajt “Sačuvajmo Pasargad” kaže (fa) da vlasti Islamske Republike nisu obezbedile nikakvu udobnost za posetioce ovog istorijskog mesta, iako je poslednjih godina više ljudi došlo da proslavi Novu godinu u Pasargad-u.

Vekovima daleko od javnosti, američki Indijanci u Sjedinjenim Državama povećano koriste blogove i online građanske medije da poboljšaju i sačuvaju svoja prava i tradicionalne načine života. Uz izbor predsednika Awe Kooda Bilaxpak Kuuxshish-a (ime koje je Pleme Vrana dodelilo Barack Obama-i), urođenici vide nove razloge da budu optimistični.

Reznet – Izveštaji o američkim Indijancima

Jedan od projekata koji oglašava glasove domorodaca je Reznet, vebsajt američkih Indijanaca sa vestima, informacijama i zabavom na Školi Žurnalistike Univerziteta u Montani, koji isto tako obučava i savetuje studente na koledžima američkih Indijanaca širom zemlje, dok se oni pripremaju za novinarsku karijeru.

Na Reznetu ima članaka, blogova, i multimedije. Upućujući na moderno shvatanje primene urođeničkog sistema verovanja, naročito u odnosu na Zemlju, jedan članak kaže da će ’kompanija za solarnu energiju koju poseduje i pokreće jedan domorodac’ proizvoditi čiste energetske proizvode za SAD vladu.

Jedan drugi post, u delu bloga triBaLOG, objašnjava kako se pogrešne interpretacije popularnih medijia kritikuju u novom talasu animiranih filmova kao što je ’ Priče sa Sedme Vatre ’ (Stories From the Seventh Fire), koji su napravili režiseri, američki Indijanci, i koji mnogo tačnije prikazuju sadašnje i tradicionalne plemenske priče.

Rezkast – Deljenje urođeničke muzike i video sajt

Plemenski Tehnološki Centar (Coeur d'Alene Tribal Technology Center) je napravio jedan manji website, Rezkast, koji pokušava da proširi poruke američkih Indijanaca putem multimedija, kao alternativu YouTube-u. Ovde ima dosta video materijala o aktivnostima, kulturi, jeziku i inspiraciji.

Jedan spot koji se pojavljuje na ovom sajtu koristi popularnu pesmu od will.i.am-a koja se bazira na rečima Obaminog govora, i remiksuje je da bi prikazala stare i nove slike života američkih Indijanaca. Ovaj spot navodi izazove koje američki domoroci susreću, kao što je zaštita svetih mesta i sačuvanje starih civilizacija, i zaključujue, ’Da, možemo se vratiti uzvišenosti plemena’.

Znak na Islandu koji upozorava o prisustvu gluvih i slepih osoba na putu,
postavio sillygwailo

Nicomedes Flores sa Voces Bolivianas pokreta blogera u Boliviji objašnjava kako mu Open Source Software napravljen za slepe pomaže u online komunikaciji pri čatovanju, slanju emailova, i blogiranju. U isto vreme u Etiopiji, organizacija pod pokroviteljstvom UNESCO-a i Međunarodne Telekomunikacione Unije obučava slepe i osobe sa teškoćama u vidu o tome kako da koriste kompjutere i ostale tehnologije za komunikaciju, a jedan zaposleni i zastupnik ENOVIB-a mreže za slepe priča mladima o tome kako nedostatak vida može biti prilika, a ne prepreka. U Španiji je jedan dizajner je napravio video igrice za ljude koji ne vide najbolje, i postavio ju je online. U Nigeriji i Kanadi jedna žena bloguje i vloguje o životu osobe koja je gluva i ubrzano gubi vid.

Nicomedes Flores je bloger iz Bolivije koji  u Cochabamba-i vodi centar za slepe Manuela Garandillas. U svom blogu, upoznaje ljude sa radom ove institucije i na videu koji sledi, priča kako mu je Open Source Software omogućio surfovanje webom, čitanje i pisanje email poruka i čatovanje. Zahvaljujući DotSub-u, ovaj video ima prevod na engleski i španski.

 

Itutelecommunication je postavio video koji pokazuje kako se može iskoristiti kompjuter, printer sa pismom za slepe, i glasovni sintisajzer Centra Tehnologije Prilagođene za Slepe u Addis Ababa, Etiopija:

Takođe u Etiopiji, Yetnebersh Nigussie dolazi u Školu za Slepe u Gondar-u i priča učenicima kako joj je to što ne vidi predstavljalo izazov, a ne prepreku i podstaklo je na školovanje i rad umesto da se okrenula ranom braku sa dosta trudnoća. DarkandLight.org je postavio ovaj video:

U Španiji, Javier Mairena je dizajnirao blještavu igru koju mogu igrati oni koji imaju problema sa vidom. Ova igra u stilu ’improvizacije’ koristi zvučne znake da pokaže igraču kuda se lopta kreće. Možete je downloadovati ovde [es]. Sledi prikaz video igre:

I na kraju, Coco sa Tactile the World priča kako je to kada ste gluvi i živite sa ušerovim sindromom, što znači da ćete na kraju potpuno izgubiti i vid. Ona piše blog o svojim uspesima i neuspesima u radu u Nigeriji u pomaganju pravljenja rasporeda u Školi za Gluve i Slep. Ona takođe vloguje o zastupanju, o avanturama po svetu jer hoće da vidi što više dok može, dok potpuno ne izbugi vid, a daje i svoje lične poglede o tome kako se nosi sa stanjem u kojem se nalazi. Transkribovala je neke video zapise (koji su na jeziku znakova), tako da ljudi koji čuju mogu čitati njene transkripte, a slepi imaju tekst koji će im kompjuter pročitati, kao ovaj, o onome što joj najviše smeta (transkript se nalazi na prethodnom linku):

U svom blogu, ona takođe piše o Vlogovanju i Zajednici Gluvih i Slepih ljudi, (ne)potrebi da se objasne ili transkribuju video poruke na jeziku znakova, o značaju postojanja zajednice, komunikacije između zajednica gluvih i gluvo-slepih ljudi, i o nekim izazovima koje susreću gluvi i slepi:

Još nekoliko slučajeva: Walmart je upravo uveo slušalice na mašinama za platne kartice kod blagajnika tako da slušajući, slepa osoba može čuti i sama izvršiti proveru. Isto je i sa millionima ATMova – postoji pismo za slepe ali ne i dekoderi pisma za slepe koji bi zamenili glas tako da bi i slepi čovek koji je gluv mogao da pročita. Prelaz preko ulice je izazov za slepog čoveka koji je gluv pošto ne postoji označivačr koji bi trebao da bude tamo gde se dobro vidi, ali postoje zvučna upozorenja kada ruka svetluca ili kada beli čovek svetluca. Hodaj! Hodaj! Stop! Stop!

Materijal za razmišljanje.

Devet godina po priključenju Istočnog Timora na internet, teškoće se ne ogledaju samo u fizičkom pristupu tehnologiji, već i u pristupu resursima koji bi povećali učešće “digitalnih građana”. Zemlja ima ograničen pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama (ICT) i nema dovoljno stučnjaka u tom polju.

Istočni Timor je dugo bio pod okupacijom i morao je tragično da se bori za nezavisnost. Nasilje koje je usledilo posle referenduma je opustošilo socijalnu i telekomunikacinu infrastrukturu. Kada je zemlja postala prva nova nacija 21. veka, nije imala skoro nikakve tehnološke uslove.

U kratkim crtama,

prvi kompjuter smo dobili tek ranih 1990-ih godina.

Tokom 1997. godine, pre sticanja nezavistosti, domen .tp je registrovan od strane Conect-Ireland, kao gest podrške prognanim liderima Istočnog Timora, episkopu Carlos Ximenes Belo i José Ramos-Horta, dobitnicima Nobelove nagrade za mir 1996. godine. Martin Maguire, direktor Connect-a, dao je sledeću izjavu 1999. godine posle napada na kompaniju, verovatno od strane hakera iz Indonezije:

Primetili smo je da domen za Istočni Timor slobodan i pretpostavili da Indonezija ne želi da ga registruje iz političkih razloga. Pokrenuli smo pitanje registracije i Kampanja za Istočni Timor (East Timor Campaign) se složila, pa smo za stavnovnike Istočnog Timora postavili platformu za prvu virtuelnu državu na internetu.

U saradnji sa kompanijom Telstra iz Australije,

UNDP je uspostavio prvu internet konekciju 2. februara 2000. godine.

To je bilo pre tačno devet godina. Iako najsiromašnija zemlja u Aziji, sa više of 40% nepismenog i nezaposlenog stanovništva i veoma nestabilnom političkom scenom, čini se da je sektor telekomunikacija ipak vitalni činilac u rekonstrukciji Istočnog Timora.

Vlada Istočnog Timora je 2003. godine osnovala Timor Telecom (TT), koji treba da opsluži sve komunikacione potrebe, u saradnji sa Portugal Telecom-om (koji poseduje 50.1% TT-a). Osim pružanja usluga svim stanovnicima, kroz monopol koji će trajati najmanje do 2017. godine, TT je takođe odgovoran za rekonstrukciju infrastrukture za prenos glasa i podataka, kao i za pružanje internet usluga.

Do 2004. godine, broj državnih kompjutera je procenjivan na oko 1000, od kojih je samo 70 bilo povezano na internet.

Korišćenje interneta je retka pojava, sporo je i skupo, što znači da usluge kao što su e-commerce, pa čak i blogovi, jednostavno ne postoje. U zemlji u kojoj ljudi žive na manje od 2 američka dolara dnevno, cena za 15 minuta surfovanja internetom dostižu i 0.50 američkih dolara. Čak je i na Nacionalnom Univerzitetu Istočnog Timora (National University of East Timor) ograničena upotreba interneta, jer 40 kompjutera deli konekciju od 256kbps i za to plaćaju oko 3000 američkih dolara mesečno.

A ligação é muito lenta pelo que fica muito caro qualquer consulta na internet. [pt]

Luis Ramos, bivši portugalski nastavnik informatike na Nacionalnom Univerzitetu je 2007. izjavio [pt]:

Alguém me disse que o governo de Timor Leste tem no total 13Mbps de largura de banda para acesso ao backbone internacional, isto é, a ligação de todo o país à internet é de 13Mbps. Ora, destes 13Mbps: 6Mbps são reservados ao governo e os outros 7 para uso geral, isto é: toda a gente em Timor. Quanto é que se consegue ter numa casa Portuguesa? 4Mbps? Como tenho andado a ensinar aos meus alunos de redes, 13Mbps são pouco mais que 13300 kbps. Na universidade temos uma rede local com cerca de 40 computadores que partilham uma ligação de internet de 256kbps.
No bairro temos uma ligação à internet de 64kbps que é partilhada por todos os professores.
Ora vamos lá falar de Quality of Service (QoS). O QoS é um serviço que ajuda a garantir que todos os utilizadores tenham a largura de banda que subscreveram. Em Timor não deve haver isso. Lembram-se dos modems que se usavam em Portugal há uns anos? Esses modems tinham velocidades de 33kbps e depois de 56kbps, aqui temos um de 64kbps. Como não há QoS (suponho), esta ligação aqui em Timor é mais lenta que esses modems em Portugal. 13Mbps dá para 200 ligações de 64, e 5 eu já as conheço.

gmail.com ao meio-dia: 30 segundos para poder por a password.

google.com? 10 segundos para carregar!

Sa jedne strane potreban je veliki napor za rekonstrukciju telekomunikacione infrastrukture, a sa druge strane, poznate je da Timor Telecom ima visoke prihode, kao što Hilario Nolasco [tet], radnik u Timor Telecom-u, priča:

Hau mak kiik liu compara ho trabalhador tomak TT nian iha tinan 2007 no 2008, colega balun bolu hau putu, balun dehan hau labarik maibe ida nee la iha diferencia iha servicu laran, hau gosta servico iha TT tamba iha ambiente nebe diak excepto valorizacao ba hau nia servico quando compara ho rendimento empresa nian ………..iha exploracao nebe bot la halimar!.

Isti bloger, komentarišući Facebook snimak Tempo Semanal Vox Pop Videos [tet], gde jedna žena odgovara na pitanje “Timor Telekom, dobar ili loš?”, stavlja akcenat na potrebu izbalansiranog pogleda na rekonstrukciju telekomunikacione infrastrukture u zemlji:

Ne'e Maluk Timor oan sira temke akompanha mos prosesu dezemvolvimento iha mos rai seluk para ita Timor Ne'e Lebele Ketingalan Imformasi…Labele Hare deit Parte ida maibe temke hare mos parte seluk….Obrigado…

Ipak, ima propagande koja ismeva monopol TT-a, kao što je video “Timor Telecom you're a joke”, koji je na YouTube postavio kmfw72, iz koga su uzete slike koje ilustruju ovaj članak.

Jeremy Wagstaff izražava žaljenje zbog digitalne blokade koja je nastala u Istočnom Timoru tokom krize 2006. godine. Tada su se na samo jedanom timorskom sajtu mogle naći informacije o pobuni, Suara Timor Lorosae (sajt koji je do skoro bio nekativan), prethodno najbolji izvor vesti u zemlji. Bilo je i značajnih timorskih pogleda izrečenih tokom specijalne istrage UN-a o krizi. Ovaj izveštaj je postavljen na Zahoo grupu o Istočnom Timoru.

Ne mogu da pronađem ni jedan saj iz Istočnog Timora koji ima bilo kakve informacije o ovoj pobuni, najitnijem događaju u skorašnoj istoriji ove zemlje. OK, nema mnogo stavnika Timora koji imaju pristup internetu, ali ovo je vitalna veza sa spoljnim svetom, šansa da obaveste državnike, prognane i sve zainetesovane o tome šta se dešava tamo. Sada, u sred strašnog nasilja i poniženja usled zahtevanja strane vojen intervencije, ponovo od domaćih medija ne dolaze nikakve informacije dp najvažnijeg svetskog medija.

Iako je broj korisnika interneta 2006. godine procenjen na oko 1200, broj sajtova koje održavaju stanovnici Timora, na Tetum jeziku, se povećao. Neki od najvažnijih su Tetum Wikipedia i neki sajtovi sa vestima kao što su Tempo Semanal i Kla'ak Semanal. Devet godina od prve konekcije, 2. februara 2009. godine, dostupne su samo analogne dial-up veze i postoji 285 internet hostova.

U sledećem članku u seriji, upoznaćete Jen Hughes, osnivača Suai Media Space - socijalnog medija projekta koji povezuje ljudge Suaija sa svetom, čiji san je: “da se glasovi mladih Suaija čuju po celom svetu”. Australijska autorka dokumentaraca će opisati svoja iskustva u pokušaju donošenja tehnologije u Suai, u južnom delu Timora.