Policija glavnog grada, Delhija, ponudila je ocu 5-ogodišnje žrtve otmice i silovanja sumu od $38 da ćuti i zaboravi divljački napad, što je izazvalo bes u celoj zemlji koja se bori protiv povećanog broja slučajeva silovanja.

Jedna petogodišnja devojčica je brutalno silovana u Gandhi Nagar naselju u Delhiju, navodno kako kažu njeni susedi, u razdoblju od četiri dana. Djevojka je nestala 14 aprila, a za ovaj incident se saznalo 19 aprila, 2013.

Prema izveštajima vesti na regionalnim jezicima, članovi porodice i komšije su proveli jedan dan tražeći nestalu djevojčicu, a i optuženi komšija se takođe pretvarao da pomaže u ovoj potrazi. Pošto tokom tog dana nisu pronađeni nikakvi tragovi, 15 aprila 2013 ovaj slučaj je registrovan kao slučaj nestale osobe u lokalnoj policijskoj stanici.

Skoro četiri dana dok je potraga trajala, otac devojčice je čuo glas iz sobe ispod. Posle toga, pozvana je policija i vrata su razvaljena. Devojčica je pronađena u vrlo lošem stanju, a optuženi je pobegao.

Detalji ovog silovanja, kao i onog iz decembra 2012 koje je počinila grupa silovatelja iz Delhija (vidi izveštaj Globalnih Glasova), su stravični. Medicinska istraživanja su potvrdila da je devojčica bila seksualno zlostavljana – u njenom stomaku su pronađani plastična boca ulja i sveća.

Međutim, nevolje za porodicu ove devojčice nisu prestale ovde – usledila je nezainteresovanost policije i države.

Izveštaji nagoveštavaju da je ocu ove devojčice rečeno da ne podnosi tužbu, i ponuđeno mu je Rs 2000 (38 dolara) da ne izlazi u javnost.

Težina ovog incidenta, kao i odgovor policije i vlasti na to je razbesneo mnoge.

Shuddhabrata Sengupta na Kafila izražava svoj bes:

Zar od policijskog komesara u Delhiju neće biti zatraženo da podnese ostavku, zbog njegovog ogromnog neuspeha u poslu sa diskriminaciom žena i zbog neuspeha da reši prezir prema građanima koji je sada evidentno sastavni deo u kulturi rada Delhi Policije?

Da li možemo da prihvatimo ovu dnevnu rutinu uvreda u ležećem položaju? Koliko dugo to može da traje?

Vishal Dadlani (@V1SH4L) muzičar iz Indije 19 aprila je tweetovao:

@V1SH4L: Šta je to snašlo Indiju? Policija sada nudi roditeljima novac da ćute o silovanju njihovih ćerki!? Te policajce treba obesiti!

Pritish Nandy (‏@PritishNandy), novinar iz Indije se osvrnuo i na dobro zabeležene slučajeve korupcije u indijskoj policiji navodeći sledeće:

@PritishNandy: Setite se dobro poznatih reči sudije Mulla: Nema kaznenog zakona u Indiji koji se može uporediti sa zločinima indijske policije.

U svom drugom tweetu, on je podsetio na mlitav stav koji postoji u indijskoj upravi:

@PritishNandy: Mamta Sharma predsednica Nacionalnog Odbora za Žene kaže da će tek sutra otići da vidi žensko dete pošto je danas praznik.

Korisnik Twittera iz Delhija (@cyclingsultan) koji sebe opisuje kao ‘Hipi Musliman, Sapiosexual, Biciklista i Sibarit’ postavio je veoma šokantan aspekt vezan uz ovu priču:

@cyclingsultan: Policija Delhija je rekla rodbini devojke koja je pretrpela silovanje: ‘Rekli su nam da treba da buemo srećni što je devojčica pronađena & da se molimo za njeno ozdravljenje'.

Rituparna Chatterjee (@MasalaBai), urednik zabavnog programa, izrazila je razočarenje takvim stavom:

@MasalaBai: Kome da se obratite kada vam policija kaže da budete zahvalni što je ona (silovano dete) pronađena živa? Šta možete uraditi kao nemoćan građanin?

Da bi situacija bila još gora, devojčica je lečena na loše opremljenoj opštnskoj bolnici, i prebačena je u bolju bolnicu nakon mnogo protesta i pritisaka javnosti. Petogodišnja devojčica je navodno u vrlo lošem stanju.

Žene su reagovale na strašnu prirodu fizičkog nasilja koje je izvršeno nad ovom devojčicom.

R sheikh Bawazir (@Lucifer_sam666), arhitekt, pedagog, i fotograf je napisala:

@Lucifer_sam666: Ubite tog gada, kakav bolestan čovek bi ugurao bocu od 200ml u dete od 5 godina, ja sam zaprepaštena.

U međuvremenu, Arunoday Mukharji (@ArunodayM), novinar iz Indije, je podelio neke zapanjujuće podatke o usponu silovanja u Indiji:

@ArunodayM: Delhi 2011: 572 slučajeva silovanja. 2012: Povećan broj slučaja silovanja na 706, a broj slučaja zlostavljanja se popeo na 727. Užasavajući kraja 2013-e #Delhisilovanje

Usput, nakon incidenta grupnog silovanja u Delhiju, indijska vlada je izvršila izmene i dopune postojećeg zakona o silovanju, i usvojila strožu verziju.

Uzimajući to u obzir, twitter korisnik iz Indije Kapil (@kapsology) je napisao:

@kapsology: Koju svrhu zakon protiv silovanja ima ako se ne možete osloniti na policiju

Na društvenim medijima se neprestano dešavaju izlivi zgražavanja protiv indijske policije i državne apatije od kada je incident izašao na svetlo dana.

Napisao/napisala Chirag Sutar · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Ovih dana, jedna filmska ekipa želi da zabeleži njihovu inspirativnu priču u dokumentarcu i obraća se websajtu za finansiranje masa Kickstarter (Pokretač) da to uradi.

Predstojeći film “Skladna Deponija” (“Landfill Harmonic”) je opisan na Pokretaču kao “lepa priča o transformativnoj moći koju muzika ima, koja takođe naglašava dva glavna pitanja našeg vremena: siromaštvo i zagađenje otpadom“:

U svetu se sakupi oko milijardu tona smeća godišnje. Oni koji žive pored i od njega su siromašni – kao stanovnici Cateura, Paragvaj. A ovde oni to pretvaraju u lepotu. Skladna Deponija prati orkestar dok on polazi na svoj inspirativni spektakl smeće-u-muzici širom sveta.

Njihov cilj je da sakupe $175,000 dolara da dovrše dva glavna puta koji će biti okarakterisani radom. Planiraju da završe post-produkciju dokumentarnog filma do kraja 2013. U vreme kada je ovaj post objavljen, sakupili su više od 21.000 dolara uz to da imaju još 44 dana kampanje.

Filmadžije dele teaser filma na Vimeo (Skladna Deponija: Svet nam šalje smeće, Mi im vraćamo muziku):

Rad na “Skladnoj Deponiji” je počeo 2010 godine, kada su izvršni producent Alejandra Amarilla Nash i producent Juliana Penaranda-Loftus otkrili orkestar dok su radili na istraživanju za dokumentarac o siromašnoj deci u Paragvaju. Facebook stranica za ovaj film objašnjava uslove života dece u Cateuru:

Cateura, u Paragvaju je grad koji je izgrađen na vrhu deponije. Sakupljači smeća pretražuju smeće tražeći robu koja se može prodati, a deca su često izložena opasnosti povezanim sa drogama i bandama. Kada je učitelj muzike Fabio pokrenuo muzički program za decu Cateura, brzo su imali više učenika nego instrumenata.

Mnogi posetioci interneta iz celog sveta su odreagovali na priču o recikliranom orkestru. Na Vimeo, Susan McGraw Keber deli njenu reakciju:

Izuzetno….zaplakala sam…mi koji imamo toliko i koji toliko toga bacamo…Ovo je primer koji svi treba da vide i čuju!

Vimeo korisnik TheGate-Web je napisao:

Zaista dirljivo. I mislim da se ljudi žale na tako glupe stvari, dok ovi klinci, bez bilo kakve mogućnosti, imaju volju i kreativnost da stvore magiju uz nebeske muzičke note kroz svoje jednostavne instrumente. Hvala vam za lekciju, još puno toga moramo da naučimo.

Paragvajski učenici muzike pokazuju svoje instrumente izrađene od smeća. Foto deli na Facebook Skladna Deponija

Možete naučiti više o Recikliranom Orkestru na Pokretaču i možete pratiti “Skladnu Deponiju” na Facebooku.

Napisao/napisala Silvia Viñas · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

“Zar to nije malo ironično da nismo prijavljeni, ali moramo da dokažemo da smo neprijavljeni sa svim ovim dokumentima?,” Angy Rivera zaključuje se u jednom od svojih videa. Angy je studentkinja rođena u Kolombiji i odrasla u New Yorku koji deli njenu priču o doseljavanju sa svetom u nadi da će poboljšati ovu složenu raspravu.

Angy, slika preuzeta sa njene Facebook stranice, koristi se uz dozvolu.

Pre nekoliko godina, Angy je javno izjavila da “se ne boji toga što nije prijavljena,” i od tada ona piše kolumnu na engleskom pod naslovom Pitajte Angy u kojoj odgovara na mnogobrojna pitanja, sumnje i komentare koje svakodnevno prima.

Angy je u intervjuu putem e-maila objasnila Globalnim Glasovima da dok je učestvovala na obučavanju u Veću Mladih Vođa Države New York, pitali su je šta bi ona želela da se uključi u plan rada, i ona je predložila: “kolumnu sa savetima.” Tako je nastala prva kolumna na nacionalnom nivou, koja pruža uputstva mladim neprijavljenim doseljenicima i objavljuje se na web stranici ove organizacije.

Ova kolumna je predstavljena na brojnim stanicama glavnih medija (BBC News, NBC Latino, New York Magazin) kao i na mnogim online forumima koje organizuju aktivisti. Ova kolumna raspravlja o temama koje se tiču ličnih odnosa, ljudskih prava, obrazovanja i rada. Međutim, pitanja o kojima se najviše diskutuje su određeni pravni procesi, naročito program Odgođena Akcija za Dolazak Mladih.

Njeni video materijali na YouTubeu su takođe vrlo popularni i dopunjuju informacije predstavljenje u njenom pismenom radu. Angy takođe deli svoje vizuelne kreacije, poeziju i naravno njen oštar smisao za humor. U sledećem videu, na primer, ona govori o svojim nadama sada kada je predsednik Obama ponovo izabran, a upravo je predložio “sveobuhvatnu doseljeničku reformu.”

Generalno, komentari onih koji ovo čitaju su uglavnom prilično pozitivni. Mnogi su podelili svoje priče s njom, drugi joj se stalno zahvaljuju na inspiraciji koju pruža. Međutim, bilo je tu i ozbiljnih, pa čak i pretećih komentara. “Rekli su mi da bi život bio bolju da mene nema, da bi trebala da se ubijem, da sam dosadna bubašvaba, da samo trošim prostor i resurse na zemlji. Ljudi su poželeli da ne samo ja, nego i cela moja porodica, budemo deportovani,” Angy objašnjava tokom našeg razgovora putem emaila.

Dole se nalazi još jedan genijalni video pod nazivom “Više od 9 brojeva,” koji je nekako potkopao reakcionarne tendencije prisutne u nekim od komentara objavljenih online:

Ova aktivistkinja priznaje da njena priča (kao i one mnogih “sanjara“) motivišu druge da se pridruže pokretu u korist doseljenika, a ako se ne pridruže, neka “učine najbolje u njihovim životima, jer postaju svesni privilegija koje poseduju.”

Ako sutra Angy više ne bude klasifikovana kao neprijavljena, njeni zahtevi će i dalje biti važni, naročito kada se govori o deportaciji, drugo-razrednim građanima, i promena u zemlji. Ako u budućnosti dobije “američko državljanstvo” vrlo lako bi mogla da pokrene rasprave o bezuslovnom poštovanju ljudskih prava, nezavisno od doseljeničkog statusa.

Napisao/napisala Yarisa Colon · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Modni fotograf Leslie Kee, koji je radio s pop zvezdama Beyonce i Lady Gaga, uhapšen je zbog prodaje nepristojnih slika na poslednjoj izložbi u Roppongi, Tokijo, 4 februara 2013. Po japanskom zakonu, sve slike genitalija moraju biti mutne, tako da je Keeavo delo, koje je prikazivalo golotinju u potpunosti, prekršilo ovaj zakon. 

Slika Michelangelovog Davida koju je modifikovao Keiko sa wikimedia commons postavio korisnik Silmaril, (CC BY SA 3.0)

Prestalo se razgovarati o ovom slučaju, ali 7. februara, njegovo hapšenje je pokrenulo raspravu o umetničkom izražavanju i širokom porno zakonu u Japanu, službeno poznatom kao član 175 Kaznenog zakona Japana, a ovaj zakon zabranjuje distribuciju, prodaju ili javno prikazivanje svih nepristojnih materijala

Kee, koji se nalazi u Tokiju je takođe poznat po svom homoerotskom radu. Pisac i novinar @quitamarco piše na Twitteru:

<molim vas pojačajte ovo> Protestujem zbog hapšenja Leslie Keea. Njegovo umetničko izražavanje je donelo oslobođenje za LGBT zajednicu. Degradiranje njegovog rada nazivajući ga “porno” ili “nepristojnim” sa neskromnom požudom nije nelogično i ne uspeva da pravilno oceni njegov rad.

Drugi korisnik @WildcatBooko je istakao da je hapšenjem Leslieja policija htela da se dokaže:

@quitamarco Ako mogu dodati komentar, rekao bih da je ovaj slučaj ozbiljan, jer Leslie nije prodavao “nepristojnu” sliku u javnosti. On je privatno objavio foto knjigu o svom trošku. Za mene ovo predstavlja jedan strašan slučaj zato što može da se razume kao određivanje izražavanja u ličnom domenu.

Osim Leeovog rada, izložba vodećeg japanskog savremenog umetnika Makoto Aida u Tokiju je dočekana uz proteste. On je poznat po radu koji je erotičan i kontraverzan.

25. januara 2013 Narod Protiv Pornografije i Seksualnog Nasilja (PAPS) je objavio protestno pismo protiv Mori Art Muzeja gde se izložba odvija:

Ovi radovi su dečja pornografija. Oni su ekvivalent seksualnom zlostavljanju dece i komercijalnom seksualnom iskorišćavanju. [...]

Serija ‘Pas’ tretira žene i devojke kao manje vredne od čoveka, kao seksualne igračke i seksualne životinje.[...] .[...]

U poziciji koju ima kao ugledna javna ustanovan, Muzej Umetnosti Mori šalje snažnu poruku kroz postavljanje ove izložbe. [...] Izložba koja je trenutno postavljena u muzeju predstavlja diskriminaciju i nasilje kao nešto normalno, i aktivno promoviše seksualno iskorišćavanje devojaka, nasilje nad ženama i diskriminaciju i prezir za osobe s invaliditetom.

Volonterska organizacija Institut Sadržaj Kulture koja proučava slobodu izražavanja u Japanu dala je službenu izjavu o kontraverzi koju je izazvala izložba Makoto Aida:

Mi živimo u zdravom društvu koje garantuje slobodu izražavanja, i upravo zato možemo uživati ne samo u umetničkom delu, već i u različitim mišljenjima i izražavanjima. Činjenica da postoji kritika protiv dela umetnika Makoto Aida je samo dokaz da je naše društvo ono u kome postoji sloboda izražavanja i to treba pozdraviti.

Međutim, uz zahtev da se ukloni njegov rad, nestaju sve mogućnosti za raspravu i razmišljanje nakon gledanja njegovg rada.

Sloboda izražavanja mora biti garantovana u potpunosti, osim ako ne krši određena prava pojedinih naroda, kao i pravo da se, nakon prisustvovanja izložbi, diskutuje i kritikuje sa svakom osobom koja slobodno razmišlja.

Kao podrška kreatoru i građaninu, protestujemo protiv zahteva da se ukloni umetnost Makoto Aida iz Mori Art Muzeja.

Neki smatraju da ovde nije samo reč slobodi izražavanja. Pozivajući se na otkazivanje foto izložbe Ahn Se-Hong-a o mirnim ženama maja 2012 Korejski potomak @rinda0818 je prokomentarisao:

Obe priče o kontraverzama oko izložbe Aida Makoto i one Ahn Se-Honga spadaju u kategoriju slobode izražavanja, ali da li je to stvarno tako? U zemlji u kojoj [osnovno] ljudsko pravo nije zaštićeno, sloboda izražavanja se ponekad može pretvoriti u nasilje. Za prvog, umetnička dela su nasilje, a za drugog protest protiv izložbe je nasilje. Osećam da tu nešto nije u redu.

Porno časopisi s mutnim slikama u posebnim prodavnicama u Japanu, od Flickr korisnika eliazar. (CC BY 2.0)

Drugi tweet korisnika @tatangarani se odnosi na oba slučaja Makotoa i Lesliea i kaže da japanski propisi idu u pogrešnom pravcu:

Ako se umetnička dela Makoto Aidaina i Lesliena, koji se prodaju u zatvorenim prostorijama regulišu zato što se smatra da su uvredljiva i bezobrazna, zašto se u običnim prodavnicama mogu kupiti gomile magazina pune golih fotografija. Zašto je u redu da roditelji daju kompjuter deci kada roditelji ne znaju šta je roditeljski ključ? To su glavne greške!

Napisao/napisala Keiko Tanaka · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Globalna pop senzacija Psy je pozvan da nastupi na manifestaciji u Maleziji gde će domaćin biti premijer Najib Razak i vladajuća koalicija Barisan Nasional (BN), ali umesto da mu požele dobrodošlicu, mnogi fanovi su otišli na njegovu Facebook stranicu gde su ga zamolili da ne prisustvuje i nastupa na proslavi Kineske Nove Godine.

Rečeno je da pozivajući Psy-ja, vlada želi da privuče mlađe glasače na izborima koji će uskoro biti organizovani.

Međutim, mnogi Malezijci, kao Lukey su negativno protumačili ovaj vladin potez:

Nasmejao sam se kada sam ovo čuo, jer ne samo da se vidi da BN ponestaje taktike, već i kako vlada još uvek misli da može da kupi birače s nekim dobrim osećajem u zadnjem trenutku kao što je veliki koncert jednog Korejskog umetnika. Takođe je žalosno primetiti da umesto da se taj ogroman novac iskoristi na nešto bolje, kao što su podizanje kvaliteta javnih komunalnih usluga, smanjenje stope kriminala i povećanje plata u celini, Vlada je više zainteresovana za organizovanje koncerata nego za rešavanje pravih problema koji svakodnevno muče građane. Ponekad, zaista ne možete reći je li su Malezijci ti koji su naivni ili je to sama vlada.

Psy. Foto: Eva Rinaldi, Wikimedia

Ako pomislite da će prisutnost pop zvezda, uz njegovu popularnost, možda okrenuti ljude prema BN vladi, koja je slavno korumpirana i neefikasna, samo još jednom prikazuje nezrelost vladajućih političkih vođa. Ovo je samo još jedna lakrdijaška epizoda u nizu trošenja novca, nezrelih i loših odluka od strane vladajuće stranke, koja je navodno smanjila budžet za obrazovanje, koje je važan sektor u zemlji u razvoju.

Lailakoha zabrinjava to što je zvezda dobio RM 2,000,000 za nastup:

Auuu, da li smo mi srećni ili samo trebamo o tome više da razmislimo? Ja sam čuo da mu organizator plaća više od RM2 miliona samo da izvede svoj svetski poznat Oppa Gangnam stil ples.

Sačekajte, ja mislim da bi mi toliko veliku sumu novca mogli iskoristiti za bolje stvari. Zar ne mislite tako? Plus gde je duh 1 Malezijca? Umesto da plaćamo KOREANSKOG pevača bolje je da pozvovemo NAŠEG lokalnog pevača da nastupa. To bi bilo pošteno jer mi zaista imamo puno talentovanih pevača i muzičara.

Lim Kit Siang, popularni vođa otpora, pozdravio je ovaj događaj kao razlog da se Malezijci okupe:

Pozdravljam izvještaje da je Najibiva CNY Otvorena Kuća uz Psy i Gangnam stil na Han Chiang Koledžu otvorena za sve, bez ikakvih ograničenja.

To je kako bi trebalo biti. Svi smo mi Malezijci prvi i zadnji, i na nacionalnim proslavama poput kineske Nove godine, Hari Raya Aidilfitri, Deepavalija, Vesak Dana ili Božića, hajde da pokažemo dobru volju, mir, slogu i solidarnost, gde se možemo družiti slobodno bez razmišljanja o političkim razlikama.

Međutim, da bi mu dali više smisla i značaja, dok Malezijci uživaju u šou i zabavi sa Psy i Gangnam stilom, hajde da iskoristimo priliku za duhovno traganje širom naroda zašto je Južna Koreja toliko mnogo ispred Malezije u svim područjima ljudskog života kad je pre pola veka, Malezija bila duplo bogatija od Gangnam Stil nacije!

Neki su reagovali na Twitteru, kao:

@SyazwanShahrul Umesto da potrošimo 2 milliona na Psy, zašto ih ne bi potrošili za poboljšanje malezijskog sistema obrazovanja, za dobro malezijske budućnosti.

@syayyra “psy će doći u Maleziju da proslavi kng s našim premijerom” oK. da li naš premijer obožava psy-ja?

@yixing0114 najib da li misliš da ako pitaš psy-a da dođe u Maleziju tokom kineske nove godine, da će naši roditelji glasati za tebe na izborima? #ne

Vlada je tražila da troškove za Psy-ja plati privatna grupa.

Napisao/napisala Jerrenn Lam · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Na 15-godišnju Malala-u Yousafzai je pucano 09. oktobra 2012 od strane pripadnika TTP (Tahreek-e-Taliban Pakistan) [Pakistanski Pokret Talibana] jer je bila neustrašiva aktivistkinja za obrazovanje devojaka u Swat-u. Malala sepolako oporavlja. Sada je potpuno van opasnosti, a biće joj potrebno neko vreme za kompletan oporavak.

Službeni predlog za Nobelovu nagradu za mir
Ovaj predlog je uputila žena pakistansko-britanskog porekla koja živi u Birmingemu, Shaida Choudry, kojim predlaže Malala-u Yousufzai za Nobelovu nagradu. Imenovanje Malala-e za Nobelovu nagradu se može postići ako se “domaći političari” zainteresuju. Shaida Choudri želi da William Hague, David Cameron, Nik Cleg i Ed Miliband rade dalje na ovom predlogu.

Do sada je više od 100,000 ljudi potpisalo njenu peticiju. Razlog zašto Nobelova nagrada treba biti dodeljena Malala-i je jasno obrazložen:

Nobelova nagrada za Malala-u će poslati jasnu poruku da svet gleda i da će podržati one koji se zalažu za ravnopravnost polova i univerzalna ljudska prava, uključujući i pravo na obrazovanja za devojčice.

Raspravu #Malala je podelio više od 5000 ljudi na Twitteru. Za devet dana, oko 900 ljudi je podelilo raspravu #Nobel4Malala. Izražavajući svoj razlog za potpisivanje peticije, Farina Alam piše:

…Malala mi pruža nadu

Stephen Furlong komentariše:

“Takva hrabrost i vera u tako ranom uzrastu treba da se priznaju i služe kao inspiracija i kao svetionik nade za ljude i mlade i stare širom svet”

Proslava Dana Malala-e
Ujedinjene Nacije su najavile proslavu 10-og novembra (subota) kao Dan Malala-e. Ljudi širom sveta proslavili su Malala-u kao glasnika za 32 miliona devojčica koje ne mogu da pohađaju školu. U Pakistanu su demonstracije u znak podrške Malala-i održani u Islamabadu, Lahoru, i Karačiju. Ovaj dan je proslavljen u više od 100 zemalja širom sveta.

Međutim, u Malala-inom rodnom gradu nije mogao biti organizovan događaj otvorene kuće zbog straha od terorističkih napada.

Specijalni izaslanik UN-a za globalni napredak u obrazovanji, g. Gordon Brown je bio u Pakistanu u petak (09 novembar) gde su razgovarali o budućnosti obrazovanja devojčica u Pakistanu. Govoreći agenciji AFP on je rekao da zemlja ne može napredovati ako se samo 2% od ekonomskog budžeta troši na obrazovanje. Mnogo više toga treba da se uradi da bi se promenila ovakva situaciju.

Politička stranka MQM (Muttahida Quami Pokret) [Ujedinjeni Narodni Pokret] je svečano proslavio Dan Malala-e u njihovom političkom centru, nazvanom devet nula:

MQM slavi Dan Malala-e. Sa Twitter @SahilMQM

Kainat – Malala-in prijatelj koji je bio s njom tokom napada kaže da se ona još uvek boji i plače svaki put kada se seti tog strašnog događaja. Nažalost, nikakva proslava nije održana u Swat-u zbog mogućih terorističkih napada.

Uz nameru da izrazi svoju ljubav prema Malala-i, Bushra Siddique – devojčica od 11 godina, piše na svom blogu:

Ja vidim Malala-u kao tračak svetlosti i nade za Pakistan. Neka joj Allah pomogne!

Odgovor na Twitteru
Salman Ahmed tweetuje:

@sufisal: “Podučavanje uma bez podučavanja srca nije nikakvo obrazovanje.” ― Aristotle#Malala-in Dan

Somuya Singh tweetuje:

@soumyasinghs: #Pakistan obeležava Malala-in Dan.. Siromašna#deca će zaraditi ako pohađaju školu… Nadam se da će zaista ići u školu i#da će naučiti nešto..

Ali Salman Alvi komentariše da oni koji podržavaju teroriste pokušavaju da umanje Malala-ino hrabro delo:

@alisalmanalvi: Na društvenim medijima bilo je Malala vs Al-Qaeda & Co (oni koji ih podržavaju) na Malala-in Dan. #Pakistan

Napisao/napisala Kumail Ahmed · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

22. oktobra 2012, na sastanku u Italiji u organizaciji Assolombarda [svi linkovi vode na tekst na italijanskom osim ako nije drugačije naznačeno], koji predstavlja udruženje industrije i sektora usluga preduzeća u oblasti Milana, Elsa Fornero, ministarka rada, socijalne politike i ravnopravnosti polova, je izjavila: “Mladi ljudi završavaju školu i treba da nađu zaposlenje. Oni takođe sebi ne mogu da dozvole da budu suviše probirljivi, kako se to kaže. Oni bi trebalo da, a to je nešto što uvek kažem mojim studentima, “Prihvate prvu ponudu [za posao], i onda kada počnu da rade mogu pogledati okolo'”. [Napomena prevodioca: Elsa Fornero je ranije bila profesor ekonomije na Univerzitetu u Torinu]

Fotografija od instagram @elisadospina, sa sajta Probirljiva Generacija

Njena izjava, koja je data u posebno dramatičnom trenutku na frontu nezaposlenosti, naročito među mladim ljudima, odmah je izazvala kontroverze, jer je protumačena kao optužba protiv mladih ljudi koji se bore da pronađu zaposlenje, jer su “izbirljivi”. Prema najnovijim statističkim podacima iz ISTAT-a, nezaposlenost mladih u Italiji iznosi 34.5% među osobama od 15 do 24 godina starosti, a oko polovine mladih ljudi ima samo privremen i često nedovoljno plaćen posao. Italija zauzima treće mesto kada je u pitanju NEETov [, procenat Ne u Obrazovanju, Zapošljavanju ili Obuci] od svih evropskih država, posle Bugarske i Grčke, sa rastućom emigracionom stopom koja dovodi do takozvanog “odliva mozgova”.

Ministarka je objasnila svoj komentar, izjavljujući da ona “nikada nije rekla” da su mladi Italijani izbirljivi i da “su oni spremni da preuzmu bilo kakav posao, jer je istina da su mladi ljudi danas u nezavidnoj poziciji.” Fornero je objasnila da se njen komentar odnosi na situaciju koja je bila široko rasprostranjena u prošlosti, kada je među mladim Italijanima postojao takav odnos da su odbijali da rade poslove za koje su smatrali da su ispod njihovih sposobnosti, dok, kako kaže, “danas mladi Italijani ne mogu da priušte da budu izbirljivi”.

Ovo objašnjenje nije zaustavilo kontroverzu koju je komentar izazvao i termin “probirljivi” je brzo postao onlajn “pomama”, i često ga koriste da sarkastično kritikuju izjavu ministrke.

Twitter je ponudio dosta igara s rečima pod raspravom #probirljiv — uključujući sledeće:

@jacopopaoletti: Ostani gladan, ostani #probirljiv.

@sergioragone: #probirljiv na nebu sa dijamantima.

@taniuzzacalabra: #probirljiv vama se to sviđa.

@taniuzzacalabra: #izbirljivi ste (ako tako mislite). [Napomena Prevodioca: Ovo se odnosi na komad Luiđija Pirandela, "Così è (se vi pare)" ("U pravu ste (ako Vam se to svođa)")]

Sa “Lo Stato Sociale” Facebook strane.

I na Fejsbuku je dosta ljudi komentarisalo o ovoj izjavi isto tako sarkastično. Muzička grupa, Lo Stato Sociale [Društvena Država], je, na primer, postavila niz parodija filmova, knjiga i naslova pesama, prilagođene glavnoj reči izbirljiv, i ohrabruju svoje obožavaoce da dopunjuju listu.

U međuvremenu sajt Generazione Choosy [Generacija izbirljivih] je stvorio automatsku galeriju sa svim slikama koje imaju veze sa ovom aferom, a postavljene su na Instagram.

Fotografija Instagram korisnika @idacia, sa sajta “Generacija izbirljivih”.

Međutim, nisu sve inicijative bile tako bezbrižne. Blog Choosy Sarai Tu (Ti si Probirljiv) je sakupio više ozbiljnih kritika i optužbi, izveštavajući o onima koji se suočavaju sa problemima nezaposlenosti i nedostatka posla. Mnogi ljudi su iskoristili priliku da daju oduška svojoj ozlojeđenosti, deleći svoja iskustva, često ona o visoko kvalifikovanim mladim ljudima sa malo profesionalnih mogućnosti. Takođe, među saradnicima bilo je i mnogo ljudi sa kvalifikacijama, koje su do pre nekoliko godina, bile veoma cenjene na tržištu rada. Među mnogim pismima koja su postavljena na sajtu, bilo je jedno od devojke koja je, 4 godine nakon što je diplomirala na građevinarstvu i nakon niza stažiranja i rada na određeno vreme, gde je ona opisala kako je pronašla posao u tehničkom studiju gde je plaćena samo €5 na sat. U međuvremenu, ima i onih koji rade za samo €3 na sat, uprkos najboljem obrazovanju, što i pokazuje pismo koje sledi.

Otvoreno pismo ministru na choosysaraitu.tumblr.com

Nekoliko saradnika je izrazilo nameru da napusti Italiju, dok nas oni koji već žive u inostranstvu uveravaju da su uslovi za rada bolji. To odražava nacionalnu stvarnost u kojoj, prema najnovijim podacima  ISTAT-a, trećina mladih planira da emigrira.

Sa druge strane, drugi su potcenili kontroverzu, naglašavajući važnost prilagođavanja i opisujući mlade ljude koji još uvek oklevaju da prihvate poslove koji ne odgovaraju njihovim očekivanjima. Na blogu omladinske organizacije RENA, Irene Borin je podelila svoja iskustva u Francuskoj, gde je počela da radi kao bebisiterka, ali je, zahvaljujući jednom srećnom susretu u ovom poslu, postala menadžer za komunikacije za jednu bankarsku grupu, profesija za koju je obučena u Italiji i Francuskoj:

Razumem zašto je vredno vašeg vremena da ne bude izbirljivi i da prvo prihvate posao bebisiterke i onda kasnije radite sve ostalo. Ja mogu da razumem zašto bi ministar, ili bilo koja razumna osoba, možda savetovao mlade ljude da ne budu “probirljivi”, nego da zavrnu rukave i da negde počnu. Sigurno da ne bih dobila posao koji imam danas da sam ostala kod kuće i samo slala svoju radnu biografiju.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, postoje i oni koji su pozitivno reagovali, gledajući iza kontroverze, pa su odlučili da pokrenu Io Voglio Restare (Želim da Ostanem), inicijativa koja ima za cilj da podstakne ljude da rade zajedno na poboljšanju uslova za rad mladih Italijana i da spreče da Italija postane zemlja koju ljudi samo žele da napuste.

Napisao/napisala Annalisa Merelli · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [it] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Na svom blogu, Jozef Černek, koji je u poslednjih sedam godina radio kao profesor dramskog kluba u srednjoj školi u gradu Komarno, piše “tužno pismo” SOZA-i, slovačkom Društvu za Izvođačka i Mehanička Prava, reagujući na €975 novčane kazne izrečene od strane agencije za bal organizovan za podizanje fondova, februara 2012, na kome je bila i jedna nagradna igra, uz pesme koje su pripremili i izveli članovi dramskog kluba – ali koji nisui bili pravilno registrovani kod SOZA:

[...] Vaša organizacija je upravo uništila jedan veliki san. Ovim koncertom sakupili smo oko €300, i to smo dali deci. Kupili kostime za sledeće predstave. I samo se nadam da Vaše dete neće čuti učitelja u svom klubu da govori ono što moram reći našoj deci: “Završavamo posao, deco, nemamo dovoljno sredstava da platimo troškove SOZA-u, hvala što ste došli …”

SOZA – koja je u prošlosti pokušala da naplati od slovačkih web servera koji su ugradili YouTube i Vimeo video na njihovim stranicama – je prva saznala o “neregistriranom” prikupljanju sredstava iz kratkog obaveštenja o tome. Kazra je izračunata na osnovu informacija iz ove vesti, i došlo se do sume novca koja je iznosila gotovo četvrtinu sakupljenog iznosa.

Prema Černeku, organizatori prikupljanja donacija su reagovali tako što su ispunili SOZA-in obrazac i pokušali su kontaktirati agenciju, ali ih je SOZA ignorisala – do objavljivanja Černekovog “tužnog pisma.”

“Najveća SOZA misterija” – Vladimír Repčík: “Od jutra do večeri, samo mislimo o tome kako da podržimo slovačku kulturu, a onda završimo tako što profitiramo od nje. Ja sam to ne razumem. Jednostavno čudo!” (Slika: CynickaObluda.com, koristi se uz dozvolu.)

Vladimír Repčík, generalni direktor SOZA, je kasnije odgovorio Černeku preko svog vlastitog bloga, nudeći svoje viđenje situacije i objašnjavajući kako bi kazna mogla biti smanjena, “u skladu sa zakonom”:

Ovaj događaj je bio predstavljen kao standardni bal [...] Ulaznice su koštale €30, a prema članku SME-a, [...] bilo je gotovo 140 ljudi u publici. [...]

[...] Prema svim ovim podacima, to je bio standardni kulturni događaj koji je koristio zaštićeni muzički program [osnovno mišljenje koje SOZA drži je da sve ono što se pusti zaštićeno autorskim pravima, osim ako postoji dokaz o suprotnom], ali organizator nije prijavio događaj unapred, uprkos činjenici da zakon to zahteva.

Obrazac koji je iskorišten da se podmiri naknada za autora nije spomenula muzički ansambl. Samo su spomenuti dramski klub i repertoar koji su koristili. Naknade za korištenje se nisu spomenule [hrana i piće su uključeni u cenu ulaznice], samo cena ulaznica, broj gostiju i kapacitet dvorane – ovaj podatak je korišten u računanju plaćanja autorskih prava.

[...] Ovaj novac ne polaže dramski klub srednje škole za korištenje vlastitog repertoara, koji su srednjoškolci sami igrali i pevali. To je autorova nagrada za repertoar koji su organizatori bala koristi tokom događaja. [...]

Černek je izrazio spremnost da potražiti izlaz iz birokratske zamke zajedno s Repčíkom:

Svesni smo da se ponašate u skladu sa zakonom. To nisam porekao na mom blogu. Jasno mi je, na temelju računa koje smo dobili (koji se temelji na objavljenoj vesti), da nažalost nismo imali priliku da izrazimio naš stav pre nego što smo kažnjeni. Danas, kao i pre više od mesec dana, pokušavao sam da nazovem Vas ili Vaše odeljenje da objasnim celu stvar – ali uzalud. Međutim, shvatio sam da je sve ovo od vesti koje Vaše osoblje nije moglo ni razumeti [kako] je to [stvarno bilo]. Međutim, bilo je očigledno iz obrasca koji smo poslali, a koji, ukoliko sam ga dobro shvatio, Vaši zaposleni nisu uzeli u obzir, ili smo ga mi pogrešno ispunili.

[...] Sigurno ćete se složiti da je iz naše perspektive, €950 za ovaj događaj nepravedno, u najmanju ruku, čak i ako je to u skladu sa zakonom. Stoga je verovatno dobro da je to izazvalo takvu reakciju. Sutra ću opet pokušati da Vas kontaktiram da pronađemo rešenje.

U odgovoru, Repčík je obećao da će “dogovoriti sastanak” sa Černekom “u bliskoj budućnosti” – da bi se “cela stvar rešila kako treba”.

Napisao/napisala Tibor Blazko · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Brazil, najveća zemlja u Južnoj Americi i dom za 194 miliona ljudi, skrenula je pažnju na sebe svojim dostignućem: 35 miliona brazilaca je izbeglo siromaštvo u poslednjih deset godina  zahvaljujući brzom ekonomskom rastu koji je za posledicu imao uzdizanje srednje klase u Brazilu.

Economy Watch je napisao:

Najmanje 53 procenta brazilske populacije – 104 miliona brazilaca – je danas deo srednje klase, u poređenju sa samo 38 procenata pre deset godina , objavljeno je u zvaničnoj studiji od strane vlade u četvrtak [.....] “Kad bi brazilska srednja klasa formirala jednu državu, to bi bila 12 država po veličini odmah iza Meksika.”

Favelas, or metropolitan slum. Source: blog Formae Mentis NGO

Međutim Christian Aid dovela je u pitanje napor vlade da se prevaziđe siromaštvo u 2012 izveštajem 'Stvarnost Brazila: Nejednakost Iza Statistike’ [pdf] izlaže:

uticaj različitih mera protiv siromaštva preduzetih od strane dve Lula vlade, naručito Bolsa Família subvencija, program naknade za zemljište predviđen za male farmere, kao i prevremene ruralne penzije, i nalazi da su imale malo uticaja na nejednakost. Ono što zaista utiče na nejednakost u prihodu siromašnih ljudi je njihova plata, i dok je Lulu vlada uspešno svojim merama dovela do povećanja minimalnog dohotka i time uticala na smanjenje siromaštva nije uspela da smanji razliku između onih koji najviše i najmanje zarađuju.

The Bolsa Familia ranije poznata kao Bolsa Escola osnovana je 1995 od strane senatora Cristovam Buarque kad je bio guverner Brazila. Kasnije se transformisao u nacionalni program pod administracijomLule da Silve od 2003 do 2011. godine.

Podaci o siromaštvu u Brazilu

• 16 miliona je broj ljudi koji još uvek živi u ekstremnom siromaštvu – ekvivalentno ukupnoj populaciji Holandije, objavljuje Christian Aid u ‘Stvarnost Brazila‘ [pdf] u blogu Latin America Bureau (LAB).
• 14% je procenat žena zaposlenih kao sluškinje, dok su mnoge druge ograničene na rad u ‘tipično ženskim’ zanimanjima kao što su medicinske sestre, sekretarice i negovateljice.
• 35,000 je broj mladih ljudi koji svake godine umru od vatrenog oružija u Brazilu.

Robson Leite, član parlamenta za državu Rio de Janeiro, napisao je na blogu [pt] da je Brazil dosegao cilj u pogledu smanjenja siromašna ustanovljen za period od 25 godina:

De acordo com a 16ª edição do relatório do Ministério da Fazenda, “Economia Brasileira em Perspectiva”, divulgada no final de agosto, a queda da taxa de pobreza vai atingir 70% em meados de 2014, seja pela ação dos programas sociais inclusivos, seja pelo crescimento de oportunidades no mercado de trabalho para jovens.

Prema 16 izdanju izveštaja Ministarstva Finansija, “Perspektiva brazilske ekonomije”, objavljenog krajem avgusta, pad stope siromaštva će doseći 70% sredinom 2014, zbog inkluzivnih socijalnih programa i povećanje prilika za mlade ljude na tržištu rada.

Udeo siromašnih izraženo u procentima. Izvor: Robson Leite Blog

Gore pomenuti izveštaj upozorava:

Što je veća regionalna i lokalna nejednakost, manja je mogućnost izbegavanja nejednakosti kroz tradicionalne mehanizme – prenos prihoda i generisanje formalne nezaposlenosti.

Siromaštvo i nejednakost. Izvor: OCED, Filips pagnoli blog

Uzroci siromaštva

Među brojnim člancima i graficima, Filip Spagnoli definisao je na svom blogu P.a.p.-Blog, Human Rights Etc. čitav niz uzroka siromaštva, kao što su inostrani dug, globalizacija, manjak ekonomskih sloboda, nedostatak ekonomskog rasta, obrazovanja, prenaseljenost, struktura porodice, ropstvo:

Ako želimo da smanjimo broj siromašnih ljudi moramo prvo da definišemo šta te ljude čine siromašnim na prvom mestu.

U svom poslednjem članku o porastu cene hrane ulazi mnogo dublje u problematiku i kaže:

…..Svakako da siromašni veliki udeo svog prihoda troše na hranu, što znači da povećanje cene hrane ima veliki uticaj na njihovo finansijsko stanje i može čak da izazove glad.Sa druge strane, mnogi siromašni ostvaruju prihode radeći u poljuprivredi. Više cene mogle bi da znače i veće prihode za njih. Sve siromašnija postaje sirotinja iz urbanih oblasti, i vest o prastu crene hrane za njih predstavljaju u potpunosti lošu vest. Tako da svakako da porast cene hrane direktno uzrokuje siromaštvo.Prema tvrdnjama Svetske banke, cene hrane su direktno gurnule 44 miliona ljudu i siromaštvo u 2010-11.

Rad dece u Brazilu. Izvor UN vebsajt

Još uvek Brazil je nacija koja ima dugu istoriju siromaštva koja je u 2012 primorala skoro 1.4 miliona dece na rad, prema zvaničnim podacima objavljenih na Svetski dan borbe protiv dečijeg rada [pdf], Juna 12.

Rad dece u Brazilu je pre svega fenomen svojstven prevashodno za ruralne oblasti.Prema studiji, većina te dece radi u ruralnim oblastima, gde siromaštvo prevlađuje i gde su škole retke i udaljene.

Proračunato je da 304,415 dece između 5-10 godina (9.9%) i 755,973 dece između 11-14 godina (36.6%); a ukupno, oko 1.4 miliona brazilske dece u rasponu od 5 to 14 na tržištu rada.

U situaciji kada su u pitanju deca starosti od 11 do 14 godine koji žive u porodici na čijem čelu se nalazi žena bez muža, oko 12.2 procenata dece traže zaposlenje. Sa druge strane, skoro 15 posto procenata dece koja žive sa oba roditelja su na tržištu rada.

Dok još uvek traju debate o trudu vlade da prevaziđe siromaštvo u zemlji, primenjuju se nove mere za smanjenje siromaštva, kao što su Dom Távora and Paulo Freire projekti vredni US$56 miliona finansirani od strane Međunarodnog fonda Ujedinjenih Nacija za razvoj poljuprivrede (IFAD).

Navedeni projekti “kao osnovni alat za prevazilaženje siromaštva smatraju znanje a naziv su dobili prema poznatim brazilskim edukatorima i zastupnicima prava siromašnih”.

Napisao/napisala Rami Alhames · Preveo/prevela Milica Jakovljevic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Prema ovim uputstvima, homoseksualaci manifestuju sledeće osobine:

- Mišićavo telo i sklonost za pokazivanje tela tako što nose majice na V-izrez i majice/košulje bez rukava
- Sklonost ka uskoj odeći svetlih boja
- Namera da privuku muškarce
- Tendencija da se nose velike torbe, slične onima koje nose žene

Anti-LGBT skup u Kuala Lumpuru, Malezija. Foto ahmadluqman Ismail, autorsko pravo Demotix (4/21/2012).

Isto tako, slede osobine koje poseduju lezbejke:

- Pokazuju sklonost ka ženama
- Drže se podalje od žena, osim svojih devojaka
- Sklonost da se druže, spavaju sa ženama
- Nedostatak osećaja za muškarce

Urbestfren smatra da su ova uputstva apsurdna:

Uz ove patetične pretpostavke, može se reći da su više od 50% muškaraca u Maleziji homoseksualci? Razlog za to je što nose majice ze rukava ili uske ili majice na V-izrez. Homoseksualci takođe vole svetlije boje odeće i nose torbe kao žene kad izlaze. Opa. To nisam znao.

Iz ovoga sam naučio da o knjizi sudim po njenim koricama, uz pretpostavku da su svi muški modeli na Nedelji Mode Mercedes Benza homoseksualci.

Premeštamo se na lezbejke; lezbejke imaju tendenciju da se distanciraju od drugih žena, osim onih sa kojima su. To je zanimljivo, siguran sam da znam tone lezbejki. Hmm. Osim toga, one vole da se druže, zajedno ručaju i spavaju sa ženama. Svim ženama koje vole da uživaju u društvu ženskih prijateljica – budite oprezne! Ljudi Vam možda sude. Šta ako ja volim da spavam s mamom? Znači li to da sam lezbejka?

Veoma zanimljivo uputstvo puno stereotipa i predrasuda.

Joel Wong opisuje ovu listu kao ‘smešno ludu':

Sada je sve problematično sa ovom grupom uputstava. Ozbiljno. Svaka stvar na ovoj listi je tako smešno luda da osoba (ili osobe) koja je izradila ovu listu mora da je bila mrtva pijana. Ovi idioti su potpuno zbunjeni celim konceptom onoga što znači biti homoseksualac. Naravno, ja ne tvrdim da znam kako homoseksualci misle, ali pobogu, ne morate biti homoseksualac da Vas pogodi glupost cele ove stvari.
Što se mene tiče, kada vidim mišićavog momka koji nosi usku majicu bez rukava, ono na šta prvo pomislim nije “PEEEEDER!” Naprotiv, klimnuo bih svesno samom sebi, jer znam kako je konvencionalna odeća nepogodna za mišićave momke. Jedini razlog što nose majice bez rukava je taj što bi njihovi razvijeni bicepsi i tricepsi i svi ostali -cepsi potpuno rastrgli rukave. Gigantski mišići su najgora noćna mora za rukave.

Jackson Yee misli da je namera ministarstva da sprovede uputstva zlonamerna:

Ja ustvari prihvatam predložena uputstva. Kao prvo, to je putokaz. Uputstvo predstavlja predloženi niz saveta. To se nužno ne uklapa u celu gej zajednicu po njihovim posebnim karakteristikama. Kao drugo, mislim da ovaj putokaz u određenoj meri sadrži neke istine, pošto su najveći homoseksualci uvek popularni. Promovisanje toga znači da “normalni” homoseksualci (kao za perspektivu grupe koja se ignoriše) nisu stekli dovoljno prostora. Kao treće, mislim da ovaj putokaz služi kao dobar materijal za smeh onima koji su stručnjaci u području aktivizma prava homoseksualaca.

Međutim, namera ministarstva obrazovanja koje stoji iza objavljivanja uputstava za “uočavanje homoseksualca” je zlonamerna. To se radi da bi se homoseksualci izvukli na scenu, tako da se homoseksualcima daju saveti ili tzv. “terapija odštete”. Opet, smešno je videti u kakvom neznanju ministarstvo obrazovanja živi. S druge strane, za jednog homoseksualca, namera da se on uoči verovatno je da se nađe osećaj zajedništva, sigurnosti i topline dok se bacaju pretnje na gej zajednicu u Maleziji gotovo svake druge nedelje.

Ova tema je postala popularna i na Twitteru.

@arunasena Uputstva za homoseksualce & lezbejke su čvrsto postavile Maleziju kao Vodeću Svetsku Drakonsku Zemlju. Dobar posao.

@MrToffee Baš kad sam mislio da moja zemlja napreduje, urednik iz Malezije izdaje uputstva za preopoznavanje homoseksualca / lezbejke.

@jeangreyxx Jako su me zabavila ova uputstava koje je objavilo Ministarstvo za Obrazovanje Malezije o tome kako uočiti decu homoseksualce i lezbejke. Supiš!

@ailaazizul< Poniženje napravljeno širom sveta

@cptai Poznatiji su zbog pogrešnih razloga!

@nikisingh Više nego smešno

@dannyshuster Uh-oh bolje pogledajte još jednom u moj ormar…

Ministarstvo negira da je podržalo ova uputstva. Međutim obećalo je da će i dalje pomagati roditeljima u sprečavanju mladih da se uključuju u ‘nezdrave aktivnosti':

Međutim, ministarstvo obrazovanja ozbiljno gleda na slučajeve loših pojava u društvu i daje in/direktna uputstva za sve studente kako bi izbegli uplitanje u nezdrave aktivnosti.

Napisao/napisala Jerrenn Lam · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper