Jedna od ruskih federalnih regija se sprema da započne “eksperimentalni” projekat usmeren ka cenzuri interneta. Zajednički trud regionalne vlade Kostroma i NVO Liga Sigurnog Interneta, je sličan po duhu ruskoj novoj crnoj listi Interneta i drugim merama cenzure koju predvodi Liga u ime zaštite dece. (Guverner regije Kostroma, Sergey Sitnikov, je takođe bivši šef Roskomnadzor-a, koji vodi crnu listu.)

Predsednik Uprave Lige, religiozni biznismen Konstantin Malofeev. 20 novembar, 2012. CC 3.0 Wikimedia Commons.

Međutim, u bizarnom slučaju kada život oponaša umetnost, Ligin novi poduhvat takođe ispunjava satiričko proročanstvo o kome je RuNet Echo izvestio decembra prošle godine. U to vreme, RiNet, deo ISP Moskva, je najavio “jedinstven plan plaćanja” pod nazivom “Čist Internet” koji je zagarantovao da će njegovi korisnici videti samo pristojne web stranice. Prema tom planu, korisnici bi mogli pristupiti web stranicama samo sa liste proverene od strane ISP-a. Popis je uključio stranice koje privlače masu, kao što su www.kremlin.ru, www.gov.ru, www.government.ru, kao i neke druge.

Nažalost, detalji RiNetovog apsurdno satiričnog saopštenja za novine, čija je jedina svrha bila da se podsmeva trenutnim pokušajima cenzure Interneta, su dosta slične onome što očekuje korisnike interneta u Kostromu, baš kako ime projekta kaže. Predstavnik Lige je pre nekoliko dana objasnio ovaj “Čist Internet”:

Posledice takve cenzure će biti mnogo veće od onoga što je filter za siguran sadržaj na radu. Uostalom, biće dostupna svaka web stranica (od stotine miliona koliko ih ima), ali prvo mora biti overena od strane živog “stručnjaka” tj., Liga može jednostrano blokirati bilo koju web stranicu, koja ima jake veze s Kremljom i sa Pravoslavnom crkvom. Korisnici popularnog tehničkog foruma Habrahabr ističu da će ovo predstavljati veliki problem za  web stranice na stranim jezicima.

Drugi su se šalili, pitajući se o financijskoj motivaciji za takav potez:

stenogriz: [...] Možete iskoristiti ovo da zaradite dodatni keš. Paketi na pretplatu! “Osnovni” paket — pristup na 5 web-stranica; “Domaćinski” paket — 10 web stranica, sada s YouTubeom! “Stručni” paket — 100 stranica. [...] “Ludi” paket — mogućnost da izaberete pseudonim različit od informacija iz pasoša i mogućnost da pišete komentare (ne više od 3 na dan). [...]

Možda najviše zabrinjava to da, kako su izjavili predstavnici Lige izgleda da, za razliku od satiričnog “Čistog Interneta”, korisnici će morati da odustanu od procesa ako žele pristupiti “nepotvrđenim” web stranicama:

Glavni cilj eksperimenta je da se pornografske web stranice zatvore, a korisnik koji želi da im pristupi će morati da ode na njihov ISP i da sklopi ugovor s njima, gde će dati svoje lične podatke.

Jedan korisnik Livejournal-a razmišlja o eventualnim opakim posledicama izbegavanja prepreka:

Osoba mora otvoriti sve aspekte svog ličnog života. Biće unesen u bazu podataka, i onda ne može biti “pouzdan”. Pravi građanin i patriota ne gleda porniće. On gleda vesti, predsednika i patrijarha.

Kada im je postavljeno pitanje o ovom uznemiravajućem aspektu, kancelarija guvernera Kostroma je izjavila da će korisnici morati da se prijave da bi učestvovali u eksperimentu. Pošto se suprotne izjave od strane predstavnika lige mogu lako pogrešno protumačiti, izgleda da postoji unutrašnji nesporazum ili neslaganje o širini i osnovi projekta.

RuNet će nastaviti da prati ovu priču kako bi videli šta se događa i kako korisnici reaguju ako im informacija postane manje nego besplatna. Neki su već pesimistični:

Ako će [društvene mreže] vk.com i mail.ru biti uključeni u [belu] listu, većina ništa neće primetiti.

Napisao/napisala Andrey Tselikov · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Kako se način na koji razmišljamo menja kroz vreme i prostor?

Britanski antropolog Jack Goody postavio je ovo pitanje u publikaciji ‘Pripitomljavanje Divljeg Uma’ iz 1997, koja pokriva nove oblike komunikacije. Prema njegovom istraživanju, kultura koja prenosi svoja znanja usmeno ne razmišlja na isti način kao kultura koja se oslanja na pisanje.

Danas je to pomešano sa novom metodom prenosa znanja – digitalnom tehnologijom. Na Internetu komuniciramo tako što kombinujemo usmenu i pisanu formu. Zahvaljujući ovoj tehnologiji, još uvek novoj na liniji ljudske istorije, prenos znanja tj. podataka, stalno se širi kao u povezanom lancu. Ako je svako od nas izgradio ovaj prostor, onda se postavlja važno pitanje na koje treba odgovoriti: Kako bi trebali koristiti Internet? Ovo pitanje pokriva mnogo toga. Da li bi deljenje svih vrsta podataka trebalo biti ovlašteno? Ko može pristupiti kojim podacima i pod kojim uslovima? Ko bi trebao imati nadzor i kontrolu nad njima?

Lavirint napravljen od 2500 zapaljenih čajevaca, Wikimedia Commons – Dozvola CC-BY-SA

Sloboda informacija vs. ekskluzivnost

Prema modernom razmišljanju, znanje potiče iz istraživanja. Naučnici i akademici, mislioci su postavili ovu kulturu i rekord u kulturnom pamćenju pojmova službene istine. Ovo znanje se prenosi kroz sklonost ka institucionalnim i vladinim publikacijama. Sarah Kendzior, specijalista u istraživanju, sa sedištem u središnjoj Aziji, je to prokomentarasala ovako:

Akademsko objavljivanje polazi od ekskluzivnosti. (…) izdavanje u prestižnim krugovima je nekad bilo dokaz nečije vrednosti kao nučnika. (…) Danas, ono uradi sve ali ne osigurava da vaše delo neće proći nepročitano.

Izgleda da digitalno razmišljanje ne radi na ovaj način. Na internetu se službeno znanje meša sa rekom globalnih podataka i tretira se kao bilo koja druga informacija. Sloboda pobeđuje ekskluzivnost.

Većina nučnih časopisa je sada mogu pročitati online. Međutim, oni postoje isključivo kao mamci za kupovinu, i ne koristiti dodatne mogućnosti interneta kao što su forumi za diskusiju, linkovi i direktan pristup. Takođe je uobičajena praksa da urednici naučnih reklama daju lokaciju PDF članaka i traže veliki iznos novca da bi im se pristupilo. Na primer jedan članak od šest stranica je ponuđen za $39.95 dolara u časopisu koji uređuje Elsevier.

Dan Cohen je na svom blogu objasnio razloge za takvu prepreku:

Ono što nismo predvideli je druga vrsta otpora webu, zasnovana na nepoznavanju digitalne oblasti ili na Luddism-u na izuzetnoj nepokretnosti tradicionalnih akademskih metoda i žanrova – suptilnije i raširenije predrasude koje ometaju akademiju u usvajanju novih medija.

Slobodan Pristup

Povodom ovog akademskog otpora, grupa istraživača, sastavljena uglavnom od onih koji rade na ili sa internetom, su zatražili slobodan pristup digitalnim publikacijama koje se javno finansiraju. Oni su to nazvali projekat Slobodnog Pristupa. Ovo je stajalo iza osuđujuće presude koju je američka vlada donela protiv Aaron Swartza 2011 godine. On je proglašen krivim za preuzimanje gotovo 4,8 miliona naučnih tekstova putem MIT servera, koje je prodajao urednik JSTOR-a, a koje je Swartz mogao staviti online da budu dostupni svima.

Aaron Swartz na Sastanku Bostonske Wikipedie, Sage Ross na Wikimedia Commons – Dozvola CC-BY-SA

Međutim, ovaj postupak je predstavljen javnosti samo zato da se promoviše sloboda informacija nakon njegovog samoubistva 11. januara 2013. Ovo je kod akademika izazvalo talas solidarnosti, koji su od tada slobodno distribuisali svoje naučne članke u PDF formatu. Inicijativa je uzela maha na Reddit-u uz ovaj predlog od Micah Allena, Danskog neurologa, na Twitteru sa raspravom #PDFPriznanje koju su započele Eva Vivalt i Jessica Richman.

Ipak, pokret Slobodan Pristup se ne dešava tek od nedavno na digitalnoj vremenskoj skali. Započela ga je 2001 godine Inicijativa Slobodnog Pristupa iz Budimpešte, nastao je uz sveobuhvatnu želju da se otvori svet kompjuterske komunikacije. Iako je ovaj koncept došao do Velike Britanije i pojedinih univerziteta u Irskoj, pa čak i u Keniju, kao i jezgro Evropske komisije koja je to postavila kao jedan od svojih prioriteta za 2020, bedemi američkog istraživanja su to odbili, uz nekoliko izuzetaka, da se prilagode:

 @sarahkendzior: Akademski bedemi plata su deo kulture straha. Strah od angažovanja sa svetom umesto izolovanja od njega. #pdftribute

Prema digitalnom razmišljanju, naučni rad se piše da bi se podelio i da bi se raspravljalo o njemu. Preslikavajući tradicionalni model, komercijalni urednik odbija model besplatnog pristupa, produžavajući način koji nije podoban za sve kompjuterske komunikacije, metod gde informacije ostaju ograničene na određene stanovnike, metod sa strogim pravilima koji uskraćuju svu komunikaciju između istraživača i javnosti, metod koji rizikuje da ne bude priznat od vršnjaka, marginalizaciju u srcu svoje zajednice ili čak kazneni postupak.

Besplatna dostupnost naučnih podataka se falsifikuje od inspirativnih primera. Slobodan pristup omogućava veći protok informacija među naučnicima iz različitih disciplina i različitih regija, kao što je naveo Sean Guillory, istoričar na specijalizaciji u Rusiji:

Postoji veoma velika rupa u komunikaciji, pristupu i dijalogu između onoga znanja koje naučnici na “zapadu” proizvedu o Euroaziji, i onoga što naučnici “tamo” proizvode.

Slobodan pristup takođe koristi ljudima koji nisu naučnici, da se vratimo primeru Sare Kendzior:

S jednim radom postavljenim na Academia.edu, Sarah Kendzior je pomogla izbeglicama iz Uzbekistana da pronađu utočište u inostranstvu. S drugim postavljenim materialom, unela je svet savremene Uzbekistanske književnosti u živote mladih ljudi na srednjem zapadu.

Prema izveštaju iz Finch-a, objavljenom 19. juna 2012, prepreke koje je postavio stari komercijalni model ograničava inovacije, rast i druge pogodnosti koje mogu nastati iz istraživanja. Iako je digitalni svet komplikovan, on se razlikuje od svog prethodnika po demokratskoj prirodi koju poseduje, ideji da bi svako trebao da ima slobodan pristup informacijama koje traži. To je demokratska sloboda koja stoji iza Manifesta Javnog Domena:

U periodu brzih tehnoloških i društvenih promena Javni Domen obavlja važnu ulogu u kulturnom učestvovanju i digitalnoj inovaciji, i zato ga treba aktivno održavati.

Francuska Digitalna Kulturna Baština Na Rasprodaji

U Francuskoj je 18 januara 2012 objavljeno potpisivanja sporazuma između Bibliothèque Nationale i privatnih kompanija. I ovde je došlo do istih rasprava o pristupu znanju za sve, slučaj koji podržavaju mnoge grupe i udruženja u Francuskoj, kako poručuje ova peticija na Framablog:

U ovim partnerstvima postoji 10-godišnja ekskluzivnost koja se daje tim privatnim kompanijama, za komercijalizaciju ovih tela rada u obliku baze podataka, iz koje oni mogu imati online pristup Gallic-u, digitalnoj knjižari BNF-a. Glavni kupci licenci za pristup za taj sadržaj će biti javne organizacije koje se bave istraživanjem ili univerzitetske biblioteke, apsurdna situacija u kojoj javni službenici zateknu sebe stisnuti i naterani, zbog nedostatka alternative, da kupuju digitalizovane sadržaje koji predstavljaju deo naše zajedničke kulturne baštine.

Sporazumi u ovoj vrsti privatne digitalizacije ograničavaju pristup znanju koje, zbog svoje istorije, treba da pripada svima nama. Ovaj proces arhiviranja i ponovnog digitalnog prisvajanja kulturnih podataka, koji finansiraju bogate institucije, preokreće i nameće način iskorišćavanja ljudskog uma na javnom prostoru koji je Internet. Ovde se ne radi o tome da postoji nesporazum o prirodi Interneta, već o komercijalnom zahvatu na delu naše baštine. Drugim rečima, ove privatizovane digitalizacije zapravo preuzimaju kontrolu nad delom sveta kompjuterske komunikacije i zauzimaju intelektualni prostor koji pripada celom čovečanstvu.

Razvoju digitalnog načina razmišljanja – s velikim naglaskom na javni prostor – nedostaje mašte za inovacije i od modernih i od tradicionalnih mislilaca. Međutim, nešto se promenilo od nastanka digitalnog doba. Danas, demokratska inteligencija poseduje tehnološke alate, koji nam daju pristup ljudskom znanju koje je do sada bilo zatvoreno od strane elite.

Napisao/napisala Barbara Auger · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [fr] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Majmun Aftab pre lansiranja u svemir. Foto : IRNA

Blogeri i novinarski izvori sumnjaju u tvrdnje iranske vlade da su uspešno lansirali majmuna u svemir, i da se životinja vratila živa 28. januara 2013. Izgleda da se službene slike – koje navodno prikazuju majmuna pre i posle lansiranja — ne podudaraju, što uliva dosta sumnje u to da li se ovo lansiranje uopšte dogodilo.

Ovo je službeni snimak sa nacionalnog IRIB Kanala 1:

Mnogi korisnici na popularnom iranskom sajtu za podelu linkova, Balatarin, kažu da režim laže i upoređuju fotografije majmuna od pre lansiranja sa fotografijom koja je navodno snimljena nakon povratka kapsule, naglašavajući fizičke razlike između dva majmuna.

Ovo su razlike:

Kao što se vidi na glavnoj fotografiji ovog posta, kao i na onoj iznad (desno) prvi majmun ima madež na desnoj obrvi i ima sedu i kraću kosu oko lica, dok drugi majmun nema mladež i ima tamno smeđu kosu oko lica.

Reakcije surfera na ovaj izveštaj se kreću od totalnog skepticizma do teorija zavere:

Iranski blogger ‘Hagh mosalam ma’ (‘Naše jasno pravo') pristupa ovom pitanju uz satiru, i povlači paralele između navodne svemirske misije s iranskim predsedničkim izborima 2009 godine za koje mnogi misle da su bili namešteni. I on se šali:

Majmun koji je lansiran u svemir je prijatelj [glavnog vođe], a onaj koji se vratio se čudno ponašao. [...] Ako koristite Photoshop, možete poslati majmuna na Mars, da ne spominjem i izvan atmosfere.

Amir Farshad piše u svom blogu ‘Vruća Čokolada‘ da je:

[Predsednik] Mahmood Ahmadinejad dao naciji više dobrih vesti ove nedelje o početku Fajr svečanosti [koja obeležava godišnjicu pobede Islamske revolucije]: “Poslali smo majmuna u svemir, i uspeli tamo gore da izvršimo plastičnu operaciju kojom smo mu uklonili mladež, a zatim ga zdravog vratili u ruke vrhovnog vođe.”

Napisao/napisala Hooman Askary · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Nakon poziva za veći nadzor nad Internetom od strane državnih novina Narodne Dnevne novine prošle nedelje, Xinhua novine su 24 decembra izvestile da kineska vlada razmišlja o novom zakonu koji zahteva registraciju uz pravo ime za svojih 500 miliona korisnika Interneta.

Prema Xinhua, zakonodavstvo bi “osiguralo” Internet korisnike od kleveta i prevare. Li Fei, zamenik direktora Komisije za Zakonodavne Poslove NPC Stalnog Odbora, je rekao:

Takvo upravljanje identitetom bi se moglo uraditi iza pozadine, što bi omogućilo korisnicima da koriste različita imena kada objavljuju informacije.

Iako je, ranije ove godine, od kineskog mikroblogging servisa Sina Weibo bilo zatraženo da uvede registraciju uz pravo ime, tehničke poteškoće su drastično usporile sprovođenje ovoga. Sada vlada podiže ovo pitanje na zakonodavstvo, što bi moglo imati veliki uticaj na usluge društvenog umrežavanja u Kini, kao što je Weibo koji podržava više od 400 miliona registrovanih korisnika. Dok neki surferi smatraju da je potrebno regulisati Internet uslugu koja se brzo povećava u Kini kako bi zaštitili lične podatke i izbegli prevaru, mnogi strahuju da je taj potez samo još jedan način da se dodatno ograniči sloboda govora.

Ekipa lokalne TV stanice izveštava o nacrtu zakona za registraciju uz pravo ime, intervjuišući neke web korisnike o privatnosti na Internetu. (Slika od Youku)

Pravničke brige

Liao Rui, pravnik iz kineske pokrajine Sichuan jre rekao na Weibo:

Napisao/napisala Abby · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Dan Ade Lovelace se slavi svakog 16. oktobra, daje podršku ženama iz celoga sveta koje doprinose svojim trudom u području nauke, tehnologije, inženjeringa i matematike – žene čije su veštine preko potrebne za budućnost sveta.

Ovde ćemo istaknuti neke od tih izuzetnih žena iz celoga sveta.

Na primer: Brazilski molekularni biolog i genetičar Mayana Zatz se nalazi na čelu Univerziteta u Sao Paulo (USP) Centra za Istraživanje Ljudskog Genoma; Meksički Inženjer za Okolinu Blanca Jiménez Cisneros je direktor Sektora za Nauke o vodi i sekretar Međunarodnog hidrološkog programa UNESCO-a; Sijue Wu, iz Kine, je osvojila Morningside medalju, a to je prestižna nagrada za kineske stručnjake u matematici. Wu je takođe prva žena koja je ikada primila medalju.

‘Kako uvesti devojku u inženjering’ po Argonne Biblioteci (CC-BY-NC-SA)

Prva na listi žena naučnika je Fabiola Gianotti koja vodi ATLAS eksperiment na Velikiom Hadron Sudaraču (LHC) u CERN-u u Švajcarskoj, za koji se smatra da je najveći naučni eksperiment na svetu. Iza Gianotti dolazi Sunita Williams, astronaut koja drži rekord za najduži let u svemirut koji je izvela žena.

U međuvremenu, Jennifer Seberry je dobro poznata kao začetnica kriptografije i kompjuterske sigurnosti u Australiji. Ona je globalno priznat kriptograf, matematičar i kompjuterski naučnik, i učestvovala je u otkrivanju osnova onoga šta je sigurnost kompjutera danas.

Sve gorepomenute žene se nalaze na vrhuncu svojih dugogodišnjih karijera. One su uzori i primeri koji inspirišu mnoge devojke širom sveta. Nova generacija naučnika, stručnjaka za kompjutere i istraživača čine prve korake u usmeravanju nauke i tehnologije u celom svetu.

Na Kubi, Martha Zoe, stručnjak za prirodnu medicinu je, uz pomoć domaćih trava, otkrila kako ‘anamu’ tablete pomažu onima koji boluju od smrtonosnih bolesti.

U Tunisu, Sarrah Ben M'Barek je uključena u slično istraživanje, otkrivanje novih načina korišćenja biljaka. Ona se takođe zalaže da decu treba naučiti kako nauka može biti divna uz kreativan pristup.

U međuvremenu, Esther Duflo iz Francuske je osnovala Abdul Latif Jameel Laboratoriju Akcije za Siromašne, mrežu profesora iz celog sveta koji koriste Nasumične Procene za odgovaranje na pitanja o ublažavanju siromaštva.

Stručnjak za kompjutere na Univerzitetu Prinston, Nadia Heninger, je skenirala ceo Internet i pronašla stotine hiljada primeraka nesigurnih internet veza.

S druge strane Linet Kwamboka, iz Kenije, je stručnjak za kompjutere koja vodi Inicijativu Otvorenih Podataka i Otvoreno Partnerstvo Vlasti u ICT Odboru Kenije.

Ana Domb, iz Kosta Rike-Čile, je istraživač koja proučava sisteme za distribuciju i razmišljanja o preseku kulture i tehnologije.

Erinn Clark, koja je samouk stručnjak za kompjutere je jedna od svetlih umova iza Tor Projekta, i ona ažurira sistem Tor Projekata i na taj način, omogućuje stotinama korisnika da komuniciraju privatno i sigurno. Ona kombinuje aktivnosti ažuriranja s javnim zagovaranjem.

Berglind Ósk Bergsdóttir, sa svoje strane, je neverovatna u razvoju mobilnih aplikacija sa Islanda.

Pre 12 godina, Chiaki Hayashi je osnovala LoftWork (PosaoNaTavanu), koji obuhvata više od 7000 kreatora, uključujući web i grafičke dizajnere, ilustratore, fotografe i umetnike, i tako je omogućila stotinama digitalnih kreatora da rade zajedno, da podele svoja iskustva i pokrenu projekte koje nikada sami ne bi uradili.

Debbie Sterling je inženjer i osnivač GoldieBlox, serije igračaka i knjiga gde je glavna glumica Goldie, devojka izumitelj koja voli da gradi, i pokušava da privuče devojke mehanici inženjerstvu.

Naeema Zarif u Libanu vodi revoluciju deljenja, promovišući otvorene digitalne modele.

U međuvremenu, arhitekta Joumana Al-Jabri, koristi svoje tehničke veštine za zagovaranje ljudskih prava uz razne tehnološke projekte, uključujući Zamišljanje Palestine.

U Kostariki, Giannina Segnini vodi tim naučnika i novinara koji rade u okviru najambicioznije inicijative u regiji – novinarstva koje se zasniva na činjenicama.

Kate Doyle, u SAD, je direktor Projekta Dokaza u Arhivi Nacionalne Bezbednosti, gde koristi nauku o podacima kako bi otkrila kršenja ljudskih prava i optužila zločince odgovorne za najstrašnije zločine.

Modeli koje treba slediti, žene koje nas ispirišu, i imena koja ne smemo zaboraviti kada se pozabavimo stereotipima koji sklanjaju žene daleko od nauke. Dok neka od gore pomenutih imena pripadaju veoma poznatim i slavnim visokim stručnjacima, ne smeju se zaboraviti divne žene koje vode i formiraju zajednice kao što je Mitchell Baker koja vodi Mozilla, Cathy Casserly koja je predsednik Uprave Kreativni Obični Ljudi, Kat Walsh koja je Glavna u Odboru Wikimedia, kao i sve ženske autore i urednike Globalnih Glasova Online, koje čine većinu naše zajednice. Takođe ne treba zaboraviti sve one grupe žena koje su zaštitnice i čuvari tradicionalnih znanja u svim kulturama.

Žene su oduvek bile te koje su čuvale kulturu, sakupljale znanja i seme za budućnost. Hajde da im danas svima odamo poštovanje.

Napisao/napisala Renata Avila · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

“Kriza u EU” je prvi rezultat našeg novog projekta Global Voices Knjige. Ovaj projekat se sastoji od najboljih materijala iz društvenih rasprava, učestvovanja i pokretanja akcija koje su pokrenute od strane građana koji prolaze kroz teška vremena štednje na starom kontinentu i u ostalim delovima sveta.

Izabrali smo i sakupili najbolje postove, iz našeg posebnog pokrivanja Krize u Europi koji je pokrenut u proleće 2011., a napisali su ih članovi našeg tima, koji su posvećeni građani-novinari iz celoga sveta.

E-knjiga je izdata pod Creative Commons Attribution 3.0 License a može se preuzeti u tri različita formata:

- PDF (3,2 MB)
- ePub (3,2 MB)
- Mobipocket (2,8 MB)

“E-knjiga “Kriza u EU”

Uz originalan uvod koji daje širi kontekst o tom pitanju, ova e-knjiga sadrži 13 postova na engleskom jeziku (na ostalim jezičkim varijantama se trenutno radi) koje pokrivaju Grčku, Španiju, Portugal, Italiju i druge evropske zemlje, koje je zahvatila kriza eura i onom u bankarstvu, kroz prizmu online medija koje u tome učestvuju.

Ova e-knjiga e zamišljen kao fleksibilan alat za širenje novosti i raspravu o aktuelnim pitanjima.

Do jula 2012, naš predani tim od oko 80 volontera je napisao preko 80 postova na engleskom jeziku, a mnogi su ih preveli na druge jezike.

Cilj Knjige Globalnih Glasova je “deljenje gradanskih medija za budućnost“, kao što govori naš podnaslov, a zasnovana je na ogromnoj arhivi GV-a koja se sastoji od mnogobrojnih postova na raznim jezicima. Mi ćemo pripremiti elektronske publikacije po temama, regijama, pitanjima, jezicima, medijima, itd., i sve to u raznim formatima, što će omogućiti širok pregled najboljih materijala koje je proizvela naša zajednica tokom godina.

Molimo Vas obavestite ostale o ovome, posetite web stranicu Knjige Globalnih Glasova i uključite se!

Ovaj post je deo našeg posebnog pokrivanja Krize u Evropi.

Napisao/napisala Bernardo Parrella · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Kako saopštava malezijski Centar za nezavisno novinarstvo amandman omogućuje službenicima za sprovođenje zakona da brzo uhvate nekoga ko je odgovoran za objavljivanje buntovnog, klevetničkog ili uvredljivog sadržaja online.”

S114A, pod nazivom “Pretpostavka činjenice u objavljivanju”, smatra da su (1) oni koji poseduju, upravljaju, ili uređuju javne web stranice, kao što su online forumi ili blogovi, (2) oni koji pružaju web hosting usluge ili pristup Internetu, i (3) oni koji poseduju kompjuter ili mobilni uređaj kojim objavljuju sadržaje online, odgovorni za sadržaj objavljen putem njihovih usluga, na njihovim web stranicama, ili “u njihovo ime”.

Nadalje, pretpostavlja se da su oni koji su navodno objavili nezakonit ili klevetnički sadržaj krivi dok se ne dokaže da su nevini, što je u suprotnosti sa uobičajenom logikom sudskog procesa “nevin dok se ne dokaže krivica”.

Amandman je podneo ministar Zakonodavstva vladajuće koalicije Barisan Nasional, Mohamed Nazri Abdul Aziz, u Dewan Rakyatu (Malezijska narodna skupština ili Zastupnički dom) 18 aprila, a donesen je nakon drugog i trećeg čitanja tokom parlamentarne sednice u aprilu, na kojoj su zakoni donešeni bez rasprave.

09. maja, Dewan Negara (Malezijski ‘Narodni dom’ ili Senat) prihvatio je amandman. Amandman je službeno objavljen 31. jula 2012., tj. zakon sada u potpunosti važi.

Jedan od #stop114a transparenata u Bahasa Melayu

S114A je dočekan uz velike kritike, ali je opozicija bila neorganizovana donedavno, s tim da je malezijski Centar za nezavisno novinarstvo (CIJ) koordinirao i širio online peticiju u kojoj se tražilo da se Amandman ukinute, a potpisalo ga je više od 3300 ljudi, pre nego što je dostavljen Zameniku ministra pravde Datuk VK Liewu u parlamentu 26. juna.

Kao što je direktor Jac Sm Kee prokomentarisao tada, Amandman će verovatno imati veoma obeshrabrujuću posledicu na malezijsko civilno društvo:

Šta može običan korisnik Interneta da uradi da bi dokazao da nije on taj koji je objavio nešto online kada Malezijska Komisija za Komunikacije i Multimedije (MCMC) i sama ponekad kaže da nema tehničkih sredstava da pronađe prave krivce? Ako je vlasnik kopitiama [kafića] odgovoran za sav promet koji ide kroz Wi-Fi, to stavlja puno tereta na njega, u smislu monetarnih i ljudskih resursa, kako bi sproveo nadgledanje ili zaustavio pružanje wi-fi usluge uopšte.

Kada je peticija ignorisana i zakon sproveden 31. jula, CIJ je započeo koordinaciju trenutne kampanje gašenja Interneta, koristeći postojeće veze sa malezijskim vodećim umovima i šireći se putem platformi društvenih medija da objave i zadobiju učestvovanje u peticiji. Internet zamračenje/cenzura je posledica sličnih protesta na Novom Zelandu i u Francuskoj (2009), Rusiji i Mianmaru (2012), i globalnog anti-SOPA/PIPA Internet Gašenja, koji se dogodio ranije ove godine, gde se taktika gašenja proširila na globalnom nivou među onima koji podržavaju digitalna prava.

Stanice koje emituju vesti i komercijalne stanice (uključujući i uticajnu Malezijsku nezavisnu novinarsku stanicu Malaysiakini), blogeri, osobe iz javnog života, društveni forumi i organizacije civilnog društva učestvuju u malezijskom protestu, ali malezijska socijalna medijska sfera je takođe veoma tamna, s velikim brojem Facebook i Twitter korisnika koji ‘bivaju uključeni’ skrivaju svoje avatare, ažuriraju svoje statuse tako što kritikuju izmenu i doprinose raspravi na Twitteru, #stop114a.

Izbor komentara sa rasprave pokazuje većinom negativne odgovore na ovu zakonsku odredbu:

@wikileaks: Sutra je malezijski ‘Dan Gašenja Interneta’ – Kampanja za Internet slobodu. #Stop114A https://wlfriends.org/

@DSamyVellu: Zamislite svet s pravom slobodom na Internetu. Ali sloboda nije besplatna. Moramo se boriti za našu slobodu. Srećan Vam #Stop114A Dan. Vidimo se u sredu.

@Mayazhrdn: #Stop114A nije o tome da se ljudi boje da će ih optužiti za ono što kažu, nego zato što čak IAKO ti se desi da te hakuju, ti si kriv.

@salhasyafiqah: Dokaz (Dodatak) (No2) Act 2012, Section 114A –> Ovo je sranje i glupost. #Stop114A

@Ahriman92: Ne #freedomofspeech (sloboda govora) je isto što i prigušena nepravda baš kao što vlada želi. Ugnjetavanje usred bela dana. #stop114A

Jedan od #stop114a tweetova možda najbolje sažima ovaj protest:

@nikicheong: #Stop114A je možda najuspešniji malezijski digitalni građanski pokret. Hacktivism na najbolji način. Neka se to desi.

Napisao/napisala Tessa Houghton · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Internet i Web 2.0 su omogućili studentima da steknu veći i brži pristup knjigama o ‘Međunarodnim Odnosima’ (IR), kursevima i informacijama o univerzitetima i stipendijama  koji su sada lako dostupni online. Profesor Sanjoy Banerjee, doktor političkih nauka sa Yale Univerziteta, koji je trenutno predsednik katedre Međunarodnih odnosa na državnom Univerzitetu San Francisko, izjavio je sledeće nakon što  je kontaktiran putem emaila:

Glavna korist od tehnološkog napretka (u ICT), posebno interneta, je ta da čini istraživanja mnogo bržim. Uz pretraživanja kao npr. Google Scholar, mogu se naći članci i knjige na određene teme daleko brže i efikasnije nego pre. Naravno, čitanje i razumevanje nisu postali lakši. Ipak, moji učenici imaju mnogo više izbora za čitanje, kroz više disciplina, nego što sam imao ja kada sam studirao.

Shahzada Akram, koja je studirala međunarodne odnose na Dhaka Univerzitetu 90-ih godina, a sada radi kao viši program menadžer u Transparency International Bangladeš, dodaje:

Početna stranica Katedre za Međunarodne Odnose Dhaka Univerziteta, Bangladeš

Promene se najbolje ogledaju u izmenjenom političkom scenariju u jednoj od najvažnijih regija u svetu – u arapskim državama kroz ‘Arapsko Proleće', uticaja Wikileaksa na diplomatske odnose među državama, prenošenja uživo svih međunarodnih i domaćih dešavanja na televiziji i na internetu, itd. To je nekako navelo tradicionalne načine predavanja i teorije IR da uvedu promene u nastavne planove i programe, kao i u načine predavanja. Sada je IR kao disciplina jako vezana za web (kao na primer na mom univerzitetu u Dhaki). Uvedena su nova predavanja o medijima i komunikacijima, s naglaskom na IR kako bi išli ukorak sa trenutnim tempom razvoja informacijske i komunikacijske tehnologije. IR je dobio novu dimenziju, i više nije predmet za raspravu kojim se bavi par ljudi, već je postao javan, pa svi mogu da mu pristupe.

Takođe, postoji sve veći broj glasova “stručnjaka”, kao istoričara Historian Juan Colea koji su premestili IR izvan učionica na blogove, Twitter, YouTube i Facebook.

Akram smatra da su ovi glasovi pomogli “pojmovima poput ‘meka diplomatija’ da dobiju veću zastupljenost. Vlade sada moraju biti opreznije u svojim postupcima / politikama više nego ikad pre.

S druge strane, previše glasova bi moglo napraviti preveliku buku. Profesor Banerjee veruje da:

Blogovi i drugi socijalni mediji i dalje imaju ogroman značaj u školovanju. U većini slučajeva, u njihovom pisanju nema akademske discipline, i ne mogu biti njena zamena.

Profesor Robert Kelly sa Državnog Univerziteta Pusan, koji je takođe bloger na blogu Azijska Sigurnost Robert Kelly, je prokomentarisao na blogu Pitanje Međunarodne Sigurnosti:

Internet je oblast koja se očigledno menja. Blogovanje se danas mnogo ozbiljnije shvata nego pre. Mislim da je Waltov vodeći blog na FP-u dosta toga promenio, da je doneo dosta verodostojnosti, ali Drezner je bio pravi pionir. Sada imamo neke stvarno dobre IR blogove, kao npr. Duck of Minerva (Patka iz Minerve).

On čak upozorava da je “realna vrednost blogovanja test-vožnja ideja koja bi na kraju trebalo da izgleda kao da radite za podnošenje članka časopisu. Blogovanje ne predstavlja kraj u sebi ili zamenu za pravo istraživanje

Slika IR bloga Patka Minerve

U januaru 2012, magazin za spoljnu politiku objavio je rezultate istraživanja o tome kako društveni mediji i Web 2.0 utiču na IR. Daniel. W. Drezner je pružio zanimljiv prikaz rezultata od strane američkih ispitanika na svom blogu:

• Više od 28% ispitanika je navelo blog post u svojim akademskim radovima, a više od 56% njih koristiti blogove kao nastavno sredstvo. 90% ispitanika je izjavilo da koristi YouTube u nastavi.
• 90% ispitanika veruje da IR blogovi imaju pozitivan uticaj na formiranje spoljne politike, a više od 51% ispitanika smatra da IR blogovi imaju pozitivan uticaj na međunarodne odnose .

Konačan izveštaj o istraživanju s podacima iz 20 zemalja, nalazi se ovde.

Dakle, izgleda da uprkos uzdržanosti nekih starijih stručnjaka, uloga društvenih medija u IR obrazovanju polako i sigurno raste.

Ovaj post i njegovi prevodi na španski, arapski i francuski su naručeni od strane Međunarodne Mreže Sigurnosti (ISN) u sklopu partnerstva u kome se traže mišljenja građana o međunarodnim odnosima i pitanjima sigurnosti u svetu. Ovaj post je prvi put objavljen na ISN blogu, pogledajte slične priče ovde.

Napisao/napisala Aparna Ray · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Sjedinjene Države su u zadnje vreme pojačale intenzitet svoje kampanje napada bespilotnim letelicama u Jemenu, što je izazvalo bes i zabrinutost javnosti.

Napadi bespilotnim letelicama čiji su cilj osobe koje se sumnjiče da su operativci Al Kaide pokretani su na osnovu proširenih ovlašćenja koja se svode na to da CIA i vojska imaju pravo da izvrše napad samo na osnovu „potpisa“ obaveštajnih podataka tj. šablona ponašanja potencijalne mete, a da im nije ni poznat identitet te osobe.

Amerikanac jemenskog porekla Summer Nasser napisao je na mreži Twitter:

@SummerNasser: #Yemen: Basically, the CIA & military can fire drones even when the identity of those who are killed is not known. Approved by Pres. Obama.

General Atomics MQ-1 Predator bespilotna letelica Vazduhoplovstva SAD. Slika preuzeta od korisnika mreže Flickr james_gordon_los_angeles (CC BY-NC 2.0).

Ibrahim Mothana, jemenski pisac i aktivista, komentarisao je politiku napada bespilotnim letelicima:

@imothanaYemen: Expanding drones program is not in the interest of #Yemen nor the US. It will only expand an ongoing Talibanization process for tribal areas

Jeb Boone, američki novinar i bivši glavni urednik lista Yemen Times, rekao je:

@JebBoone: Drones not only inflame anti-US and pro-AQAP sentiment, they delegitimize the #Yemen government. Troubling.

Bespilotne letelice vršile su napade na mete na jugu Jemena, što je prokomentarisala istraživač Atiaf Alwazir:

@WomanfromYemen: it's sad that too many ppl from the #North disregard/ignore the issue of the drones b/c it doesn't “affect” them. it's too far. #yemen

Jeremy Scahill, nagrađivani američki novinar-istraživač, zagovarao je prestanak korišćenja bespilotnih letelica u Jemenu, Pakistanu i Somaliji. Nedavno je napravio dokumentarni film za televiziju Al Jazeera na engleskom jeziku pod naslovom „Opasna igra Amerike“, koji postavlja pitanje da li SAD stiče više neprijatelja nego što može da zarobi ili da ubije.

Prema podacima organizatora nedavno organizovanog „Samita o bespilotnim letelicama“, koji je održan u Vašingtonu 28 – 29. aprila, čak 3000 ljudi, uključujući i stotine ljudi koji nisu uključeni u bitke, ubijeno je u napadima bespilotnim letelicama. Ovaj Storify članak je prikupio neke od statusa na Twitteru vezanih za samit o napadima bespilotnim letelicama i politici SAD u Jemenu. Govor koji je održao Jeremy Scahill na samitu može da se pročita ovde.

Biro za istraživačko novinarstvo, čije je sedište na City univerzitetu u Londonu,objavio je cifre vezane za tajne operacije SAD u Jemenu:

US Covert Action in Yemen 2001-2012

Total US strikes: 41 – 132
Total US drone strikes: 31 – 68
Total reported killed: 294 – 673
Civilians reported killed: 55 – 105
Children reported killed: 24

Biro za istraživačko novinarstvo je takođe prikupio iscrpne podatke o zabeleženim tajnim napadima SAD u Jemenu od 2001.

John Brennan, glavni savetnik za protivterorizam predsednika SAD Baracka Obame, održao je 30. aprila govor pod nazivom „Etika i efikasnost predsednikove strategije protiv terorizma“ u kome je branio upotrebu bespilotnih letelica. Aktivistkinja Medea Benjamin mu se usprotivila i glasno je izrazila svoje stavove protiv ubistava bespilotnim letelicama u Pakistanu, Jemenu i drugim zemljama, što se vidi u ovom video klipu:

U postu pod naslovom „Hrabra dama govori javno o napadima bespilotnim letelicama CIA-e“, jemenski bloger Afrah Nasser pohvalio je hrabrost Medeae Benjamin i citirao je njene reči:

“What about of the hundreds innocent people killing with our drone strikes in Pakistan, Yemen and Somalia? I speak out on behave of those innocent victims. They deserve an apology from you, Brennan. How many people are you willing to sacrifice? Why are you lying to the American people and not saying how many people have been killed? …. Shame on you!”

Kao što sam rekla u nedavno napisanom postu na blogu „Neuspela politika SAD u Jemenu“:

The use of drones on Yemeni soil to kill “suspected” al Qaeda leaders, the unjustified killing of a teenager and many other innocent civilians commonly referred to as “collateral damage” and the illegal detention of a journalist, has fostered more animosity towards the US. [...] The US clearly needs to re-evaluate its counter-terrorism policy in Yemen by addressing the socio-economic underlying causes that produce terror, rather than focusing its aid solely in the fight against al “Qaeda” and continuing with the drone attacks which kills innocent people, alienates, angers and aggravates the general Yemeni public, giving extremists a motive to join militant groups.

Ovaj post je deo našeg specijalnog izveštavanja Protesti u Jemenu 2011.

Napisao/napisala Noon Arabia · Preveo/prevela Ivan Stamenkovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Bo Xilai kao grčki mitološki lik Ikar koji se u letu previše približio suncu sa krilima od voska. Izvor: Beijing Cream

Politička borba, ubojstvo, korupcija, špijunaža i diplomatski sukob – pad Bo Xilaija sa elitnog položaja u Kineskoj komunističkoj partiji (CCP) pretvorio se u višeslojnu priču. Slučaj Bo Xilai je također dobar primjer razorne uloge građanskih medija u današnjoj Kini. Usprkos cenzuri su rasprave na društvenim mrežama uzrokovale podizanje ušiju svjetskih medija.

Sa CCP-ovim principom jednom u desetljeću smjene u vodstvu [pdf] planiranim u oktobru 2012, slučaj Bo Xilaija je stigao na naslovne stranice svjetskih i lokalnih medija. Općenito se smatra da su društveni mediji onemogućili vladu u nastojanjima da priču zadrže iza kulisa. Međutim, istina je i da je vlada koristila društvene medije u svoju korist. Da li kineska vlada uistinu želi sakriti priču o Bo Xilaiju? Da li su društveni mediji uistinu prkosili vladinoj kontroli informacija? Neprozirnost kineske politike onemogućuje odgovore na ova pitanja, ali vrijedi pokušati.

Proučimo kako su kineski društveni mediji igrali veliku ulogu u naizgled prisilnom otkrivanju i u izazivanju državne kontrole informiranja.

Februar 2012

1. Širenje prvih glasina

Wang Lijun, zamjenik gradonačelnika u Chonqingu, nestaje sa svoje pozicije. Unatoč cenzuri, se nagađanja o njegovom boravištu šire na kineskim mikroblogovima. Glasine tvrde kako je Wang zatražio politički azil u američkoj ambasadi nakon što je pao u nemilost sa mjesnim eksponiranim tajnikom partije Bo Xilai, koji pretendira na mjesto u vrhu politike. Wang je možda osudio uključenost Bo-a u ubojstvo engleskog biznismena Neil Heywood.

2. “Terapijski godišnji odmor”

Službeno priopćenje na twiter naliku Sina Weibo tvrdi kako je Wang trenutno maknut sa svog položaja zbog “terapijskog godišnjeg odmora”. Izraz je postao ironična mema na kineskom internetu.

3. Gdje su cenzori?

Kineska vlada potvrđuje glasinu da je Wang otišao u američki konzulat na postu Sina Weibo, što su netizenovci požurili da retwituju. Cenzorski aparat nije samo dozvolio već i poticao rasprave na internetu, što je uznemirilo netizenovce. Bloger C. Custersa ChinaGeeks je napisao:

U ovom trenutku je Wang već dva puta na listi popularnih tema na Sina Weibo. […] Rezultati pretrage za “Wang Lijun” (upisani ispravno) ostaju necenzurirani. Očito je da Sina ne pokušava potisnuti ovu priču, pa se postavlja pitanje: da li netko na Sina-i pokušava naškoditi Bo Xilaiju?

Mart 2012

4. Prve glasine potvrđene

Službena novinska agencija Xinhua donosi dvostruku najavu: Wang je smjenjen sa položaja a Bo Xilai je smjenjen sa položaja šefa partije u Chonqingu i postavljen je Zhang Dejiang. Drugi izvještaj potvrđuje da je Wang zatražio politički azil u američkom konzulatu.

5. Nastaje drugi val glasina

Na samom vrhuncu grozničave javne rasprave oko političke čistke Bo-a, internetom se šire glasine o puču u Beijingu i sukobu između predsjednika Hu Jintao-a i premijera Wen Jiabao-a sa jedne strane i Bo-ovog pristaše Zhou Yongkanga na drugoj strani.

6. Glasine o puču konačno bude Veliki Vatreni Zid

Mikroblogovski sajtovi Sina Weibo i Tencent Weibo blokiraju tražilicu riječi. Par dana nakon toga je vlada isključila društvene medije. Šest ljudi je uhapšeno i 16 web stranica zatvoreno zbog “širenja glasina na internetu” koje “ozbiljno ugrožavaju javni red i mir, prijete društvenoj stabilnosti i zaslužuju kažnjavanje”, kako javlja Xinhua. U istoj izjavi stoji da su Sina Weibo i Tencent Weibo “osuđeni i u skladu s tim kažnjeni”. Dvije stranice su zaustavile postavljanje komentara za tri dana.

April 2012

7. Glasine postaju istina

10. aprila Xinhua donosi dvije odvojene vijesti: otpuštanje Bo-a sa položaja u centralnom komitetu CCP zbog “ozbiljnih disciplinskih prekršaja”, i vijest o zbog “ozbiljnih disciplinskih prekršaja”, i vijest o u ubojstvu engleskog biznismena Neil Heywooda oko “ekonomskih interesa”.

Netizenovci ne mogu doći sebi od iznenađenja. Glasine koje su mjesecima poplavile mrežu iznenada se nalaze na naslovnicama svih službenih novina. Jing Gao sa

Ministarstva Tofu piše:

Weibo korisnik Zhang Xingsheng je napisao, “Već smo poslušali savjet odozgo da nikada ne smijemo vjerovati glasinama ili ih širiti. Ali danas je glasina postala istina! Zbunjen sam. Vjerovati ili ne, pitanje je sada!

Kineskih 550 miljona mikroblogera su svjedoci prepredene strateške igre javnog informiranja. Glasine sa mreže postaju preko noći službena istina, odobrena od onih istih službenih medija koji su je prije toga cenzurirali i demonizirali u ime društvenog sklada.

8. Politička borba i korupcija

Vlada uporno tvrdi kako je smjenjivanje Bo-a u cilju borbe protiv korupcije i da nema nikakve veze sa političkim previranjima. Pojavljuju je detalji o obiteljskom bogatstvu Bo-a i rasplamsava se javna diskusija o bogaćenju partijskih dužnosnika. I dok rasprave o korupciji preuzimaju mjesto u medijima, vladi uspijeva da skrene osjetljivu raspravu o političkim sukobima.

Jing Gao opisuje:

Jedna stvar je sigurna. Prije pojave društvenih medija, vlada nije nikada bila dužna dati objašnjenje građanima. […] Danas, sa desetinama miljona Kineza koji aktivno koriste Sina Weibo, tihi mrmor političkog ogovaranja može se pojačati i proširiti na tisuće prije nego što se internetska policija umješa.

Društveni mediji igraju glavnu ulogu u poticanju javne rasprave u Kini tako što razotkrivaju sistematska prekrivanja. Ipak, jasno je i to da je kineska vlada pokazala zadivljujuće umjeće igranja sa cenzurom, propuštajući ili blokirajući informacije kako joj se svidi u cilju usmjeravanja javnog mijenja. Tko pobjeđuje? Da li kineski društveni medijski kanali stvarno izazivaju državnu kontrolu informacija?

Napisao/napisala Violeta Camarasa · Preveo/prevela Maja Veldt-Poklepovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper