Izdržavanje mongolskih nomadskih porodica zavisi od zemlje. U prošlosti je bilo mnogo pašnjaka za njihovu stoku , a hranu i vodu su lako nalazili u okolini. Međutim, sve se to promenilo, jer klimatske promene negativno utiču na njihov način života.

Photo by Tonio94 and used under a Creative Commons license.

Poslednji članak Joshua Kucera u Eurasianet ističe neke od ovih promena:

Globalno zagrevanje ima snažne efekte na mongolske nomade koji čine oko 40% of ukupno 3 miliona stanovnika.
Od 1940, srednja temperatura vazduha je povećana za 1,6 stepeni po Celzijusu. Prema Ministarstvu prirode i zaštite životne sredine, topli talasi su sve duži, a uzorci količine kiše postaju “prilično promenljivi; dok se na jednom mestu ta količina smanjuje, na drugom mestu u blizini se povećava.” Pustinja Gobi koja se nalazi na jugu zemlje lagano se širi ka severu.

To širenje pustinje Gobi smanjuje površine pašnjaka koji su značajni izvori hrane. Ova populacija je takođe suočena sa krizom u snabdevanju pijaćom vodom , kao što je opisao bloger Mandah, koji se bavi ovim pitanjem:

Snežni vrhovi visokih mongolskih planina i mongolski glečeri se tope i smanjuju zbog globalnog zagrevanja. Debljina snega će se do 2039 smanjiti za 131 cm. Prema naučnicima, ceo svet će početi da se suočava sa nestašivom pijaće vode do 2020, a 108 miliona ljudi zaista mora da savlada nestašicu pijaće vode do 2025. Od 1996, nivo podzemnih voda u Mongoliji se konstantno smanjuje. Neka od najvećih jezera u regionu Gobija, kao što su: Taatsiin tsagaan, Adgiin tsagaan, Ulaan, Orog, kao i mnoge reke, su presušili.

Bloger i lokalni botaničar Ariungerel dodaje informacije o ovim promenama:

U današnje vreme značenje fraze “voda je bogatstvo” postaje jasnija. Naša zemlja se nalazi daleko od mora i u poređenju sa drugim zemljama ima manje površinskih i podzemnih izvora vode. Naši ljudi usmeravaju njihove živote u pravcu izvora vode, na primer udaljena oblast može biti iskorišćena samo  zimi, jer tekući izvori vode su tamo oskudni i samo im je sneg dostupan.  Stariji ljudi su rekli  da su navikli da koriste količinu gutljaja vode za umivanje i pranje ruku, ali u savremenom svetu mi koristimo mnogo više vode za iste potrebe. 

Mnoga od ovih pitanja nisu dovoljno poznata u zemlji, a još  manje u svetu. Ipak, jedan lokalni projekat pod nazivom Nomad Green je preuzeo inicijativu edukacije u korišćenju građanskih medija kao što su blogovi, foto i video blogovi kako bi se na taj način ispričala priča o ovoj zemlji i nekim pitanjima u vezi sa životnom sredinom. Projekat je započeo u 2009-toj kao partnerstvo između različitih organizacija i institucija, i do danas se održalo nekoliko radionica u Ulaanbaatar-u glavnom gradu Mongolije kao i u drugim gradovima.

Photo of Nomad Green workshop by Portnoy (Working Man) and used under a Creative Commons license.

Projekat je već pokazao pozitivne rezultate u edukaciji stanovnika Mongolije kako da koriste ove alate da bi ispričali njihove priče u vezi sa izazovima zaštite životne sredine u njihovoj zemlji. Jedan od dokaza je da su prethodno pomenuti  blogeri (Mandah i Ariungere)  deo Nomad Green projekta, što samo dodaje glasove zabrinutih za budućnost životne sredine Mongolije.

Na sajtu Bloggers Cuba [es] zainteresovani mogu naći link za skidanje Nova Baire, open-source operativnog sistema sa Kube.

Znak na Islandu koji upozorava o prisustvu gluvih i slepih osoba na putu,
postavio sillygwailo

Nicomedes Flores sa Voces Bolivianas pokreta blogera u Boliviji objašnjava kako mu Open Source Software napravljen za slepe pomaže u online komunikaciji pri čatovanju, slanju emailova, i blogiranju. U isto vreme u Etiopiji, organizacija pod pokroviteljstvom UNESCO-a i Međunarodne Telekomunikacione Unije obučava slepe i osobe sa teškoćama u vidu o tome kako da koriste kompjutere i ostale tehnologije za komunikaciju, a jedan zaposleni i zastupnik ENOVIB-a mreže za slepe priča mladima o tome kako nedostatak vida može biti prilika, a ne prepreka. U Španiji je jedan dizajner je napravio video igrice za ljude koji ne vide najbolje, i postavio ju je online. U Nigeriji i Kanadi jedna žena bloguje i vloguje o životu osobe koja je gluva i ubrzano gubi vid.

Nicomedes Flores je bloger iz Bolivije koji  u Cochabamba-i vodi centar za slepe Manuela Garandillas. U svom blogu, upoznaje ljude sa radom ove institucije i na videu koji sledi, priča kako mu je Open Source Software omogućio surfovanje webom, čitanje i pisanje email poruka i čatovanje. Zahvaljujući DotSub-u, ovaj video ima prevod na engleski i španski.

 

Itutelecommunication je postavio video koji pokazuje kako se može iskoristiti kompjuter, printer sa pismom za slepe, i glasovni sintisajzer Centra Tehnologije Prilagođene za Slepe u Addis Ababa, Etiopija:

Takođe u Etiopiji, Yetnebersh Nigussie dolazi u Školu za Slepe u Gondar-u i priča učenicima kako joj je to što ne vidi predstavljalo izazov, a ne prepreku i podstaklo je na školovanje i rad umesto da se okrenula ranom braku sa dosta trudnoća. DarkandLight.org je postavio ovaj video:

U Španiji, Javier Mairena je dizajnirao blještavu igru koju mogu igrati oni koji imaju problema sa vidom. Ova igra u stilu ’improvizacije’ koristi zvučne znake da pokaže igraču kuda se lopta kreće. Možete je downloadovati ovde [es]. Sledi prikaz video igre:

I na kraju, Coco sa Tactile the World priča kako je to kada ste gluvi i živite sa ušerovim sindromom, što znači da ćete na kraju potpuno izgubiti i vid. Ona piše blog o svojim uspesima i neuspesima u radu u Nigeriji u pomaganju pravljenja rasporeda u Školi za Gluve i Slep. Ona takođe vloguje o zastupanju, o avanturama po svetu jer hoće da vidi što više dok može, dok potpuno ne izbugi vid, a daje i svoje lične poglede o tome kako se nosi sa stanjem u kojem se nalazi. Transkribovala je neke video zapise (koji su na jeziku znakova), tako da ljudi koji čuju mogu čitati njene transkripte, a slepi imaju tekst koji će im kompjuter pročitati, kao ovaj, o onome što joj najviše smeta (transkript se nalazi na prethodnom linku):

U svom blogu, ona takođe piše o Vlogovanju i Zajednici Gluvih i Slepih ljudi, (ne)potrebi da se objasne ili transkribuju video poruke na jeziku znakova, o značaju postojanja zajednice, komunikacije između zajednica gluvih i gluvo-slepih ljudi, i o nekim izazovima koje susreću gluvi i slepi:

Još nekoliko slučajeva: Walmart je upravo uveo slušalice na mašinama za platne kartice kod blagajnika tako da slušajući, slepa osoba može čuti i sama izvršiti proveru. Isto je i sa millionima ATMova – postoji pismo za slepe ali ne i dekoderi pisma za slepe koji bi zamenili glas tako da bi i slepi čovek koji je gluv mogao da pročita. Prelaz preko ulice je izazov za slepog čoveka koji je gluv pošto ne postoji označivačr koji bi trebao da bude tamo gde se dobro vidi, ali postoje zvučna upozorenja kada ruka svetluca ili kada beli čovek svetluca. Hodaj! Hodaj! Stop! Stop!

Materijal za razmišljanje.

And Far Away, iz Jordana, piše zašto voli email servis - Gmail.

Brazilski zakon o sajber-kriminalu koji je predložio senator Eduardo Azeredo [pt] je pravi rudnik kontroverznosti (više o tpme ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde i ovde). Zato ne iznenađuje što je debata na velikom samju sajber-kulture ovaj zakon učinila još kontroverznijim. Azeredov pomoćnik José Henrique Portugal i sudija Vrhovnog suda Fernando Botelho su pozvani na Campus Party Brasil 2009 da brane zakon u debati [pt] sa razjarenom masom bit-torrent-korisnika, p2p-zavisnika koji su posetili Campus Party.

Ukratko, Alberto Marques, na blogu gJOL [pt] kaže:

“Portugal e Botelho tiveram muita dificuldade para apresentar seu ponto de vista sobre o projeto, sofrendo intensos protestos.”

José Henrique Portugal pred posetiocima koji protestuju zbog narušavanja privatnosti i autoritarizma u zakonu o sajber-kriminalu

Na blogu Meme de Carbono može se naći dugačak post koji govori o zakonu o sajber-kriminalu u dobu komunikacije i demokratije koje je doneo internet i navode se mnogi razlozi za i još više razloga protiv Azeredovog zakona. Autor u nekoliko reči objašnjava [pt] zašto je ovaj zakon naišao na tako veliko protivljenje u digitalnim krugovima Brazila:

“Caso o projeto de lei de cibercrimes seja aprovado você terá medo de se expressar.
A liberdade de expressão apoiada pela Internet é uma grande ameaça a uma estrutura de poder estabelecida entre mídia, governos e corporações.
O poder estabelecido está acostumado a comunicar e não a interagir com seu ouvinte, mas nós queremos ser interlocutores do nosso tempo.
A pressa em aprovar a criminalização dos cibercrimes não vem de um apelo popular, mas dos interesses do poder estabelecido que defende uma forma de democracia que não é mais suficiente.”

S leva na desno: Ronaldo Lemos, Sérgio Amadeu, predsedavajući debate (u sredini), Fernando Botelho i José Portugal.

Publika pozdravlja govor kojim je Sergio Amadeu branio anonimnost na internetu i napadao ‘Azeredov zakon'.

Levi natpis: “Mi branimo anonimnost na internetu”. Desni natpis: “Odbranite budućnost interneta u Brazilu i širom sveta”.

“Slobodan internet = Demokratija”

Samo nekoliko minuta pre završetka obraćanja poslednjeg govornika, organizatori su obavestili prisutne da neće moći da postavljaju pitanja, jer je “debata” predugo trajala i da moraju da je okončaju jer u sali ima još zakazanih događaja. Daniel Padua prigovara [pt] zbog nedostatka prave javne debate na “debati”:

“Debate sobre lei de cibercrimes poderia ter entrado para a história com a participação direta da sociedade (o que faltou à audiência pública): o evento foi interrompido pela presença do governador em exercício próximo ao debate.”

Tux, Linux pingvin, drži natpis na kojem piše “Kažite ne online nadgledanju”.

Jorge Araújo, sudija iz Brazila koji održava blog Direito e Trabalho, kritikuje [pt] nameru da se definišu novi zločini u već pretrpanom krivičnom sistemu Brazila:

“Os defensores da lei estão errados ao buscar que se emplaque mais uma norma ao nosso combalido sistema jurídico, prevendo penas de prisão, quando sabemos que ladrões e assassinos são soltos diariamente justamente em virtude da falência de nosso sistema prisional […] Por outro lado para que se criminalize um delito é necessário que ele traga à sociedade um verdadeiro clamor, do tipo que antes de ser considerado crime ele já receba a censura da sociedade. […] Não é o que ocorre com os delitos que se pretendem penalizar. Pelo contrário muitas práticas que se pretendem penalizas são adotadas pela grande maioria dos presentes na Campus Party e desconhecidas pelo restante da população para o qual o computador é, quando muito, uma máquina de escrever sem papel.”

Mnogi su nosili crvene klovnovske noseve i protestovali zato što ih zakon o sajber-kriminalu pretvara u kriminalce.

U istom postu, Araújo kritikuje argumente koje je Sergio Amadeu koristio u korist anonimnosti na internetu:

“o anonimato que se permite, e até exige, em regimes de exceção, como os regimes autoritários da China, Cuba, mas também de subjugação como dos próprios países árabes, como o Iraque em face dos Estados Unidos, não se pode confundir com um anonimato interno, que se pode voltar contra os demais cidadãos. Até porque não se cogita que atue anonimamente em um regime democrático sem um propósito escuso.”

U komentaru na Araújov post, Raquel Recuero [pt] govori o anonimnosti i mogućem korišćenju prikupljenih informacija od strane vlade ili bilo koga ko do tih informacija dođe, ako zakon o sajber-kriminalu bude usvojen, i primoravanju internet provajdera i distributera da beleže sve aktivnosti korisnika:

“A lei prevê a obrigação dos provedores de registrar dados de navegação de todos os usuários. TODOS. Isso é, para mim, uma invasão de privacidade por presunção de que, ao navegar, estarei cometendo um crime. Dados esses que poderiam ser usados para outras coisas - penso, por exemplo, no valor publicitário de conhecer os hábitos de navegação das pessoas (eu detesto spam); nas investigações privadas de adultério (detetives); etc. etc.”

Araújo završava post kritikujući Eduarda Azereda što se nije pojavio na debati, i što je poslao svog pomoćnika José Portugala:

“achei desrespeitosa a ausência do Senador Azeredo. Não há justificativa para que um representante do povo deixe de comparecer para prestar a este os esclarecimentos sobre a sua atividade. Dificilmente o senador encontrará uma reunião com tantos interessados na sua atividade parlamentar quanto no CParty, e encará-los e ouvi-los, mais do que um ato de cortesia, seria a sua obrigação.”

Jedan od učesnika drži svoj notebook sa natpisom “Jesi li se uplašio, Azeredo?”, posle potvrde da Eduardo Azeredo neće prisustvovati debati.

Na kraju debate, pošto su ih obavestili da neće moći da upute pitanja José Portugalu i Fernandu Botelhu, posetioci su govornicima okrenuli leđa i u znak protesta počeli da odlaze dok je Portugal još govorio.

Sve fotografije u ovom članku, osim prve, je snimio Daniel Duende, objavio Daniel Padua i dostupne su ovde pod Creative Commons licencom.

Devet godina po priključenju Istočnog Timora na internet, teškoće se ne ogledaju samo u fizičkom pristupu tehnologiji, već i u pristupu resursima koji bi povećali učešće “digitalnih građana”. Zemlja ima ograničen pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama (ICT) i nema dovoljno stučnjaka u tom polju.

Istočni Timor je dugo bio pod okupacijom i morao je tragično da se bori za nezavisnost. Nasilje koje je usledilo posle referenduma je opustošilo socijalnu i telekomunikacinu infrastrukturu. Kada je zemlja postala prva nova nacija 21. veka, nije imala skoro nikakve tehnološke uslove.

U kratkim crtama,

prvi kompjuter smo dobili tek ranih 1990-ih godina.

Tokom 1997. godine, pre sticanja nezavistosti, domen .tp je registrovan od strane Conect-Ireland, kao gest podrške prognanim liderima Istočnog Timora, episkopu Carlos Ximenes Belo i José Ramos-Horta, dobitnicima Nobelove nagrade za mir 1996. godine. Martin Maguire, direktor Connect-a, dao je sledeću izjavu 1999. godine posle napada na kompaniju, verovatno od strane hakera iz Indonezije:

Primetili smo je da domen za Istočni Timor slobodan i pretpostavili da Indonezija ne želi da ga registruje iz političkih razloga. Pokrenuli smo pitanje registracije i Kampanja za Istočni Timor (East Timor Campaign) se složila, pa smo za stavnovnike Istočnog Timora postavili platformu za prvu virtuelnu državu na internetu.

U saradnji sa kompanijom Telstra iz Australije,

UNDP je uspostavio prvu internet konekciju 2. februara 2000. godine.

To je bilo pre tačno devet godina. Iako najsiromašnija zemlja u Aziji, sa više of 40% nepismenog i nezaposlenog stanovništva i veoma nestabilnom političkom scenom, čini se da je sektor telekomunikacija ipak vitalni činilac u rekonstrukciji Istočnog Timora.

Vlada Istočnog Timora je 2003. godine osnovala Timor Telecom (TT), koji treba da opsluži sve komunikacione potrebe, u saradnji sa Portugal Telecom-om (koji poseduje 50.1% TT-a). Osim pružanja usluga svim stanovnicima, kroz monopol koji će trajati najmanje do 2017. godine, TT je takođe odgovoran za rekonstrukciju infrastrukture za prenos glasa i podataka, kao i za pružanje internet usluga.

Do 2004. godine, broj državnih kompjutera je procenjivan na oko 1000, od kojih je samo 70 bilo povezano na internet.

Korišćenje interneta je retka pojava, sporo je i skupo, što znači da usluge kao što su e-commerce, pa čak i blogovi, jednostavno ne postoje. U zemlji u kojoj ljudi žive na manje od 2 američka dolara dnevno, cena za 15 minuta surfovanja internetom dostižu i 0.50 američkih dolara. Čak je i na Nacionalnom Univerzitetu Istočnog Timora (National University of East Timor) ograničena upotreba interneta, jer 40 kompjutera deli konekciju od 256kbps i za to plaćaju oko 3000 američkih dolara mesečno.

A ligação é muito lenta pelo que fica muito caro qualquer consulta na internet. [pt]

Luis Ramos, bivši portugalski nastavnik informatike na Nacionalnom Univerzitetu je 2007. izjavio [pt]:

Alguém me disse que o governo de Timor Leste tem no total 13Mbps de largura de banda para acesso ao backbone internacional, isto é, a ligação de todo o país à internet é de 13Mbps. Ora, destes 13Mbps: 6Mbps são reservados ao governo e os outros 7 para uso geral, isto é: toda a gente em Timor. Quanto é que se consegue ter numa casa Portuguesa? 4Mbps? Como tenho andado a ensinar aos meus alunos de redes, 13Mbps são pouco mais que 13300 kbps. Na universidade temos uma rede local com cerca de 40 computadores que partilham uma ligação de internet de 256kbps.
No bairro temos uma ligação à internet de 64kbps que é partilhada por todos os professores.
Ora vamos lá falar de Quality of Service (QoS). O QoS é um serviço que ajuda a garantir que todos os utilizadores tenham a largura de banda que subscreveram. Em Timor não deve haver isso. Lembram-se dos modems que se usavam em Portugal há uns anos? Esses modems tinham velocidades de 33kbps e depois de 56kbps, aqui temos um de 64kbps. Como não há QoS (suponho), esta ligação aqui em Timor é mais lenta que esses modems em Portugal. 13Mbps dá para 200 ligações de 64, e 5 eu já as conheço.

gmail.com ao meio-dia: 30 segundos para poder por a password.

google.com? 10 segundos para carregar!

Sa jedne strane potreban je veliki napor za rekonstrukciju telekomunikacione infrastrukture, a sa druge strane, poznate je da Timor Telecom ima visoke prihode, kao što Hilario Nolasco [tet], radnik u Timor Telecom-u, priča:

Hau mak kiik liu compara ho trabalhador tomak TT nian iha tinan 2007 no 2008, colega balun bolu hau putu, balun dehan hau labarik maibe ida nee la iha diferencia iha servicu laran, hau gosta servico iha TT tamba iha ambiente nebe diak excepto valorizacao ba hau nia servico quando compara ho rendimento empresa nian ………..iha exploracao nebe bot la halimar!.

Isti bloger, komentarišući Facebook snimak Tempo Semanal Vox Pop Videos [tet], gde jedna žena odgovara na pitanje “Timor Telekom, dobar ili loš?”, stavlja akcenat na potrebu izbalansiranog pogleda na rekonstrukciju telekomunikacione infrastrukture u zemlji:

Ne'e Maluk Timor oan sira temke akompanha mos prosesu dezemvolvimento iha mos rai seluk para ita Timor Ne'e Lebele Ketingalan Imformasi…Labele Hare deit Parte ida maibe temke hare mos parte seluk….Obrigado…

Ipak, ima propagande koja ismeva monopol TT-a, kao što je video “Timor Telecom you're a joke”, koji je na YouTube postavio kmfw72, iz koga su uzete slike koje ilustruju ovaj članak.

Jeremy Wagstaff izražava žaljenje zbog digitalne blokade koja je nastala u Istočnom Timoru tokom krize 2006. godine. Tada su se na samo jedanom timorskom sajtu mogle naći informacije o pobuni, Suara Timor Lorosae (sajt koji je do skoro bio nekativan), prethodno najbolji izvor vesti u zemlji. Bilo je i značajnih timorskih pogleda izrečenih tokom specijalne istrage UN-a o krizi. Ovaj izveštaj je postavljen na Zahoo grupu o Istočnom Timoru.

Ne mogu da pronađem ni jedan saj iz Istočnog Timora koji ima bilo kakve informacije o ovoj pobuni, najitnijem događaju u skorašnoj istoriji ove zemlje. OK, nema mnogo stavnika Timora koji imaju pristup internetu, ali ovo je vitalna veza sa spoljnim svetom, šansa da obaveste državnike, prognane i sve zainetesovane o tome šta se dešava tamo. Sada, u sred strašnog nasilja i poniženja usled zahtevanja strane vojen intervencije, ponovo od domaćih medija ne dolaze nikakve informacije dp najvažnijeg svetskog medija.

Iako je broj korisnika interneta 2006. godine procenjen na oko 1200, broj sajtova koje održavaju stanovnici Timora, na Tetum jeziku, se povećao. Neki od najvažnijih su Tetum Wikipedia i neki sajtovi sa vestima kao što su Tempo Semanal i Kla'ak Semanal. Devet godina od prve konekcije, 2. februara 2009. godine, dostupne su samo analogne dial-up veze i postoji 285 internet hostova.

U sledećem članku u seriji, upoznaćete Jen Hughes, osnivača Suai Media Space - socijalnog medija projekta koji povezuje ljudge Suaija sa svetom, čiji san je: “da se glasovi mladih Suaija čuju po celom svetu”. Australijska autorka dokumentaraca će opisati svoja iskustva u pokušaju donošenja tehnologije u Suai, u južnom delu Timora.

Campus Party Brazil 2009 u Sao Paolu je završen u nedelju. Preko 6500 ljudi je učestvovalo na drugom po redu, verovatno najvećem tehnološkom događaju u Latinskoj Americi, gde su se mogle naći tribine o blogovima, robotici, fotografiji i videu, igrama, modingu, slobodnom softveru, digitalnoj povezanosti i čak i ekologiji. U ovom foto pregledu možete videti izbor zanimljivijih fotografija od više hiljada koliko je postavljeno na Flickr pod Creative Commons licencom.

Fotografija koju je postavio poperotico, sa sledećim tekstom:

Milhares de campuseiros se aglomeraram aqui na Arena da Campus Party 2009, realizada no Centro de Exposições Imigrantes.

Você veio?

#cparty , eu fui!

Moding kućišta, na fotografiji koju je postavio _thebest_

“Ovo je procesor!”, fotografiju postavio Fabio Pazzini

Fotografija Luize Medeiros, naslovljena “Nerdovi zahtevaju muziku na Campus Party-ju”. Protest se odigrao 24. januara i prozvan je “Ples stolica”, “Balet stolica” ili “Protest stolica”. Možete videti i snimak protesta. Elzo Brito [pt] objašnjava:

No final das contas, o que ocorre, não conseguimos a musica, pois segundo a organização do evento, tem um hospital aqui do lado e já reclamaram duas vezes, na terceira veio um oficial de justiça aqui pedindo o encerramento do evento.

Fotografija koju je snimila Tatiana_Reis u delu za digitalnu povezanost.

Bilo je i demonstracija protiv kontroverznog zakona o digitalnom kriminalu (Digital Crimes Bill), koji će možda biti usvojen u američkom Kongresu ove godine:

“Protiv Azeredovog zakona”. Fotografiju postavila Tatiana_Reis.

Natpis glasi: “Zaštitite budućnost interneta u Brazilu i u svetu”. Fotografiju postavio bntmzk. Slična fotografija koju je snimio Gabriel Chiarastelli osvojila je drugo mesto na fotografskom takmičenju Campus Party-ja.

“Naglašena realnost”, fotografija koju je postavio R. Seiji

Stara tehnologija još preživljava. Fotografiju snimila HelenaN.

“Da li vam blogeri pomažu da oformite svoje mišljenje?”. Fotografiju snimio fore.

“Pomozite svim programerima na svetu, update-ujte svoj usrani IE6. PS: Zapravo počnite da koristite Firefox”. Fotografiju postavio vivoandando

Obaranje nacionalnog overclocking rekorda na Campus Party-ju. BR-OCTeam je dostigao brzinu procesora od 5.6 Gh [pt].

(Neki od relevantnih Flickr tagova: cparty, cparty09, cpbrasil, campusparty, #cparty, campuspartybrasil, campuspartybrasil2009)

Pre nekoliko dana, Théophile Kouamouo (FR) bloger iz Obale Slonovače došao je na ideju da pita blogere zašto pišu o Africi:  
 

Bloguons nous pour la diaspora et le vaste monde, coupé de nos contemporains sur le continent ? Blogue-t-on sur l'Afrique comme on blogue sur l'Europe ou l'Asie ? La blogosphère afro-orientée a-t-elle quelque chose de spécifique à offrir au concert de l'universel version 2.0 ?

Posle isticanja nekoliko njemu poznatih afričkih blogera, Téophile je ponudio odgovore na sopstveno pitanje:

Je blogue sur l'Afrique avec joie parce que je crois que c'est de nos voix individuelles et mêlées que naîtra la renaissance africaine qui arrivera aussi sûrement que le rêve de Martin Luther King est devenu réalité quarante années plus tard. Je lis les blogs afro-orientés avec bonheur parce qu'ils me donnent une image moins monolithique et moins catastrophiste du continent et de ses habitants.

Mnogi blogeri francuskog govornog područja su se odazvali njegovoj ideji i dali svoja razmišljanja. Sledi izbor njihovih odgovora.

Hilaire Kouakou  [Fr], takođe iz Obale Slonovače:

… parce que l'Afrique ne peut se soustraire du monde. Ensuite bloguer sur l'Afrique, est la preuve que ce continent a une vie, existe, a des voies.

Claudus  [Fr]:

Je voudrais pour nos petites sœurs, nos petits frères et nos enfants une Afrique respectée dans le monde car devenue digne et sure d’elle.

Ramata Sore iz Burkina Faso, komentariše na l'Atelier des Médias [Fr] Radio France Internationale:

Parce que l'Afrique, fait partie du monde,
Parce que ce chaleureux Continent fait toujours l'actualite
c'est le Continent aussi dechire par le cri de ses Enfants
[…]
Parce que c'est un Continent qui existe tout simple
Et parceque c'est Nous l'Afrique.

Africa 2.0  [Fr]:

* Essayer de gommer la mauvaise image qui colle à ce continent à mon niveau
* Rencontrer d’autres personnes ayant le même idéal
* Informer les autres peuples sur les réalités africaines
* Faire bouger les choses
* Participer au débat planétaire
* Faire entendre la voix de l’Afrique
* Discuter de nos problèmes et essayer d’y apporter des solutions

Maintikely  [Fr] iz Madagaskara sakupila je listu stereotipa o Africi, a onda opisala kako ona može biti različita od njih:

…l'Afrique n'est pas seulement la couleur noire, elle n'est pas seulement synonyme de SIDA, ni de guerre civile à tout bout de champ. Elle n'est ni la malnutrition, ni la pauvreté ni la misère, ni la mortalité infantile. Elle n'est pas la corruption, les pirates, le braconnage, la lutte pour le pouvoir, les dettes, les safaris, les pyramides, ni les paysages exotiques, ni le Sahara, ni Mugabe et compagnie, ni les lions et les éléphants etc…

L'Afrique c'est aussi le berceau de l'humanité, le berceau de toute civilisation, le sourire de sa population, son sens de l'accueil et de l'hospitalité, l'amitié, sa population, son diaspora, l'espoir d'un jour meilleur, le soukouss, la diversité de ses habitants, la diversité du paysage, l'esprit de famille et les valeurs familiales, le maghreb, l'accent qui caractérise tant un africain mais qui vous rend nostalgique loin de votre pays, kouakou, les couleurs vives , sa culture diversifiée etc…

Na kraju, ona odgovara na pitanje zašto piše blog o Africi:  

“[…] parce que je suis africaine, et fière de l'être. Une africaine qui connaît mal l'Afrique mais qui l'aime et qui souhaite qu'on jette un regard nouveau sur ce continent, un regard qui transcende les clichés qui lui sont associés, un regard au delà de l'opinion touristique, et des maux de l'Afrique pour voir aussi l'autre côté de la médaille

(Mapa Afrike je stavljena od strane učesnika Barcamp Africa prošlog oktobra, sa Maneno Flickr photostream)

Osamdesetdevet posto mladih ljudi u Egiptu prema nedavno sprovedenom istraživanju podržava Zakon o cenzuri Interneta. Bloggers Times objavljuje  najnovije statističke podatke o egipatskim korisnicima interneta u sledećem postu (Ar):

أظهر استطلاع لمركز المعلومات ودعم اتخاذ القرار حول استخدامات الشباب للانترنت أن 74% من الشباب يستخدمونه للاطلاع على الاخبار سواء بصورة دائمة أو أحيانا ، وأن 68% يستخدمونه فى تحميل الاغانى والافلام والبرامج والالعاب سواء بصورة دائمة أو أحيانا.
وكشف أن أكثر من نصف الشباب حوالى 58% من مستخدمى الكمبيوتر وأن 36% منهم يملكون كمبيوتر بالمنزل ، كما تبين أن 52% من مستخدمى الكمبيوتر يستخدمون الانترنت.
وعن رأى الشباب فى الانترنت وثقتهم به وافق كل الشباب بالعينة الذين يستخدمون الانترنت على أنه يسهل الحصول على المعلومات ، فيما يرى 98% أنه يصل العالم ببعضه ..
كماوافق غالبية الشباب حوالى 82% منهم على أن الانترنت قد يعرض البعض لصداقات أو علاقات غير موثوق فيها.
كما أظهر الاستطلاع أن 72% من الشباب فى العينة يعتبرون أن الانترنت يشكل خطرا عليهم ، فيما رأى 71% منهم أنه يشكل خطرا على الاطفال ، بينما يرى 43% منهم أن الانترنت يقلل من الترابط الاسرى كما كشف الاستطلاع أن 89% من الشباب يوافقون على وضع قانون يتحكم فى محتويات الانترنت.
وبالنسبة لرأى الشباب فى المدونات ، أظهر 58% منهم أنهم سمعوا عن المدونات من خلال الاهل والاصدقاء وأن 37% منهم سمعوا عنها لاول مرة منذ أقل من 6 أشهر ، كما أن كل ثلاثة أفراد من الشباب بالعينة لديهم مدونات خاصة بهم.
وفيما يتعلق بمتوسط عدد ساعات استخدام الشباب للانترنت أوضح الاستطلاع أن 50% من الشباب بالعينة يستخدمون الانترنت سواء بشكل يومى أو اسبوعى ومتوسط استخدامهم له أقل من عشر ساعات ، كما أن 20% منهم متوسط استخدامهم الاسبوعى يتراوح بين 10 إلى أقل من 20 ساعة.
يشار إلى أن نتائج الاستطلاع تعتمد على بيانات المبحوثين من الشباب من سن 18 إلى 35 عاما وقد تم استطلاع 1338 مبحوثا.
جدير بالذكر أن عدد مستخدمى الانترنت ارتفع من 65ر0 مليون نسمة عام 2000 إلى 17ر9 مليون نسمة عام 2008.