Prošle nedelje, 21. maja, na sajtu srpskog nedeljnika Vreme prikazan je kratak film o nasilju u Duhovno-rehabilitacionom centru “Crna Reka” koji se nalazi  u jugozapdnoj Srbiji. Štićenici ovog centra su narkomani, a upravnik je Branislav Peranović, sveštenik Srpske pravoslavne crkve.

Skoro svi srpski mediji su prikazali užasne scene iz ovog kratkog filma u kome se vidi Peranović dok brutalno, ašovom i pesnicama, tuče jednog od štićenika. 

Ombudsman građana, Saša Janković, jedan je od zvaničnika koji su reagovali vrlo brzo. Prema sajtu Vremena, Janković je rekao da je protiv devet identifikovanih osoba u Duhovno - rehabilitacionom centru Crna Reka kod Novog Pazara, podneo krivičnu prijavu zbog nadrilekarstva i nanošenja teških fizičkih povreda štićenicima. Janković je takođe rekao da se iz snimka batinanja vidi da se u tom centru štićenicima nanose teške telesne povrede i “da to ne može biti lečenje, odnosno terapija”.

Srpski blogeri su takođe reagovali vrlo brzo, kao i predstavnici Duhovno-rehabilitacionog centra “Crna Reka” i Srpske pravoslavne crkve. 

Ivan je na svom blogu umesto reči samo postavio video snimak. Ovde su neki komentari:

WarnY, 5/21/2009:

U prvi mah mi je bilo muka.

Onda sam razmislio, setio se razgovora sa nekim prijateljima i shvatio sam da nije sve kako izgleda.

Naime, reč je o ljudima koji su krenuli stazom sa koje nema povratka. Za njih i njihove porodice sve je prihvatljivije nego da nastave po starom[…]

Ivan je odgovorio: 5/22/2009:

Jeste, sve stoji to sto kazes ali kad vidim onog nilskoh konja sa kojim apetitom mu odvaljuje vilicu prevrne mi se stomak.

Banjac, 5/23/2009:

Za sve batine i toruturu koju su podneli narkomani kroz sitna krivicna dela to jest kradje itd, ovo sto se vidi je malo batina. Za lom brave boljeg auta
i kradju sterea narkomani dobijaju vece batine. A na kraju krajeva pitajte porodice narkomana koliko su muke i patnje prevalili preko svojih ledja i dali se oni slazu a ja znam sigurno da se slazu sa metodama oca Branislava.Covek je cista srca prihvatio ljkutsko dno dna i svojski se trudi da pomogne. A batine koje se vide su prirodna stvar u tom okruyenju gde je vrlo tesko razmisljati racionalno i humano a kamo li funkcionisati.Na kraju centar Crna Reka nije rasadnik narkomana i leglo zlog vec mesto Hristovog Uskrsnuca koji je i slikom i delom krvario za sve nas.S verom u Boga oce Branislave imate moju punu podrsku.

Foxy Lady, 5/25/2009:

Zbog toga sto sam relativno mala,nisam gledala doticni snimak,samo sam citala o tome sta se radi.

Ne znam kakvi su narkomani, i ne znam sta se radi po ustanovama za odvikavanje,ali znam da kad premlate narkomana,ne izlece doticnog, vec dobiju premlacenog narkomana.

Arnam, 5/27/2009:

Ovo je uzasno, ovakve kretene treba na robiju poslati. Cisto izivljavanje na ljudima, bez obzira da li je narkoman ili ne ovakvo nesto nije normalno i nema veze sa lijecenjem. Katastrofa sta se sve dogadja.

 Na zvaničnom sajtu Duhovno-rehabilitacionog centra “Crna Reka” između ostalog je objavljeno i sledeće:

[…] Hronologija je jednostavna: Bajden dolazi u Srbiju, episkop Artemije mu kao predstavniku okupacione sile ne pruža dobrodošlicu u manastir Visoki Dečani, domaće ’progresivne’ snage su ogorčene i koriste snimak koji je par godina star da diskredituju vladiku Artemija koji je dao blagoslov za osnivanje centra, kao i oca Branislava koji centar vodi već desetak godina.[…]

Da li će konačno srpski narkomani moći da zahvale Bajdenu za sve ono što godinama čini za njih: i u Srbiji, i na Kosovu i u Avganistanu?[…]

Na sajtu Vremena objavljena je i Peranovićeva izjava data za televiziju B92:

”Mi ponekad primenjujemo silu, naravno, u dogovoru sa roditeljima, a štićenici su na vreme upozoreni da nećemo tolerisati kršenje naših pravila. Onaj ko ima narkomana u kući najbolje zna o čemu pričam.”

Šilja, jedan od štićenika Centra, kaže:

Ja sam Šilja, štićenik sam centra Crna reka od 29.01.2008., mislim da sam pozvan da o ovoj temi govorim pre nego bilo koji novinar. Imam poruku za sve koji su poverovali u orkestrirane napade na PRAVOSLAVNO-MISIONARSKI I DUHOVNO REHABILITACIONI CENTAR CRNA REKA, u kojima su učestvovali svi mediji u Srbiji, da prestanu da osudju ljude iz centra za nešto u šta nisu uvereni ličnim kontaktom sa centrom. Čista je neistina da su batine terapija, kada dodje do toga radi se o jako malom broju štićenika koji ne poštuju pravila centra i koji ometaju nas koji želimo da se izlečimo. U centar je strogo zabranjeno unošenje narkotika, bilo kakav fizički obračun medju štićenicima, kradja, vredjanje, bežanje iz centra, te svako kršenje ovih pravila mora biti sankcionisano. To se jako retko dešava a primenjuje se u krajnjoj nuždi. Nas tamo ima jako mnogo i kada se ne bismo pridržavali pravila u centru bi nastao haos, morate znati da je narkoman u krizi spreman na sve.

Srpski bloger Markos je napisao na svom blogu na sajtu pod naslovom “Trista čuda”:

[…]Neki od roditelja koji su se juče našli u kampu bili su potpuno suprotnog mišljenja od većeg dela javnosti u vezi s surovim metodima prevaspitavanja narkomana[…]

Markos je citirao izjavu Vere iz Novog Sada, majke jednog od štićenika:

“Moj sin je tu četiri godine i sigurno ne bi bio živ da ga nisu ovde primili. Kupila sam mu konopac i rekla mu da ide da se obesi ako ne može bez tog
zla.”

Ona kaže da nije za batinanje, ali da ni lečenje u Zavodu za bolesti zavisnosti u Beogradu njenom sinu nije pomoglo, pošto je otuda izašao sa devet vrsta lekova koje su mu dali.

Bloger Nikola Knežević između ostalog je citirao saopštenje Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve. Ovde je odlomak  iz tog saopštenja:

Sveti Arhijerejski Sinod je sa zaprepašćenjem i žaljenjem primio vest o brutalnom nasilju koje se, u okrilju manastira Crna Reka u Eparhiji raško-prizrenskoj, primenjuje prema obolelima od bolesti zavisnosti. Prikazai snimci i javno priznanje raško-prizrenskog klirika nesumljivi su dokaz nasilja, potpuno stranog jebanđelskom duhu i misiji Crkve i aposlutno neprihvatljivog .

Stoga, Sveti Arhijerejski Sinod poziva Preosvćenog Episkopa g.Artemija da odmah i bez odlaganja raspusti nelegalni stacionar za lečenje bolesti zavisnosti, a da protiv svojih klirika koji su protagonisti nasilja pokrene crkveno-sudski postupak.
[…]

Knežević je zaključio svoj post rečima:

Ono što je jednako zaprepašćujuće i šokantno koliko i sam incident jeste visok nivo mazohizma kojeg su pokazali roditelji koji su shodno načelu ‘cilj opravdava sredstva’ bili potpuno ravnodušni ili pak odobravali način na koji se osoblje centra ophodi prema njihovoj deci. Sasvim sigurno da je to još jedan alarmantan pokazatelj koliko je u našem društvu nasilje postalo odomaćeno.

Dana 24. marta 1999. godine, NATO snage su napale Srbiju i Crnu Goru. Bombardovanje je trajalo 78 dana. Nekoliko hiljada ljudi je poginulo, mnoge zgrade, mostovi, pruge, putevi, fabrike i ostalo su porušeni. Takođe, mnogi ljudi još uvek imaju mentalne i psihičke posledice od pretrpljenog straha.

Posle deset godina, srpski blogeri su se podsetili ovih užasnih dana. Ispod je izbor iz nekih njihovih dnevničkih beleški  s početka rata.

Dejan Jović je objavio:

NATO snage su iz zraka, s podmornica, i sa brodova danas počele bombardiranje ciljeva u SR Jugoslaviji. Napad je počeo u 7 navečer, a prvi val bombardiranja trajao je dva sata. Pogođeno je oko 20 ciljeva: Policijska akademija u Novom Sadu, aerodromi u Batajnici i Danilovgradu (Crna Gora), nekoliko kasarni oko Prištine, te neke oko Niša, kao i pogoni Crvene zastave u Kragujevcu. Drugi je val počeo oko ponoći i još traje (sada je 00.45). Jugoslavija je proglasila ratno stanje. Prošle je noći uhapšen Veran Matić, i zatvoren B92. Sad emitiraju samo državne agencije i stanice. Novinarima iz zemalja koje su članice NATO (uključujući i BBC-u) je omogućeno da se javljaju telefonom, ali ne i slikom. Dosad je u policiju privedeno 25 novinara, a jedan je i premlaćen. Zbog svega toga, ima malo slikovnih izvještaja, ali je potpuno jasno da je napad bio vrlo snažan.[…]

 

[…] Milošević kaže da je „za mir i sporazum”. Ne može se procijeniti zašto to govori - da bi dao do znanja da je spreman povući se, ili da bi opravdao dugotrajno ratovanje. U ovom mi trenutku izgleda kao da se on sada ne može povući baš tako lako. Ne vidim kako bi on mogao postati kooperativniji sa Zapadom nakon ovog bombardiranja, ako to nije mogao prije njega. Također, narod je sad daleko više anti-zapadnjački orijentiran, nego do prije nekoliko dana. Zaboravlja se da je Milošević ipak izabrani predsjednik Republike, i da nije - kao neki Saddam Hussein - bez podrške među biračima.

 

Vijesti u jedan poslije ponoći. Rusija i Kina osudile agresiju. Rusija traži sastanak Vijeća sigurnosti UN. Clinton i Blair izravno optužuju Miloševića

za ovaj napad. Clinton uspoređuje Kosovo s Bosnom, a spominje i oklijevanja u Prvom i Drugom svjetskom ratu. Indija je osudila akcije NATO-a, jer su one

zanemarile da postoji UN. Također, Indija kaže da je NATO postao instrument za ostvarenje ciljeva etničkih separatista, i da bi to mogao biti slučaj i u Kašmiru. […]

U svom blogu naslovljenom”Crtice ludila”, Angie01 je pisala:

[…] Uveče izlazim na moju prostranu i visoko ka nebu uperenu terasu i pušim. Ugledam neku neobičnu zvezdu, veliku i nekako blizu nakačenu. Nemam pojma otkud ona tu, jer je nikada nisam videla. Zovem ukućane da potvrde. Svi smo u nekoj nelagodi, al ne znamo o čemu se radi.

 

Nešto kasnije, u kupatilu pričam sa sestrom telefonom, kad upola rečenice, razdera se pomahnitali nepoznati zvuk.

 

Kaže ona- šta je to, ja- ne znam, Pa šta sad da radimo- pita ona, nemam pojma, idem da vidim, otvaram vrata i onda zvvviiiiijuuuu, prolomi se crveno žuta svetlost kroz okno i u sekundi napuni ceo prostor sobe i onda prasak. Jak i razoran i pun zle slutnje.

 

U trenutku smo svi zaleđni, a onda još jedan.

 

Vrisak po hodnicima, ljudi trče, deca plaču, čuje se dozivanje po spratovima.

 

Zvone nam na vrata, kažu hajdemo u sklonište. […]

 

[…] Unutra povraćaju devojke, neke starije žene padaju u nesvest, moja komšnica čuči sa bebom u rukama,..nema vazduha. Samo smrad i strah. U tih dvadest minuta sve se promenilo. […]

 

[…] Stiže komšija izbeglica iz Bosne. Kaže, ja došao po vas, ta skloništa nisu za te bombe, ako bi i pogodili, može posle samo ploča da se stavi. I mi krenemo

nazad, da se više nikada nismo ponovo vratili.

 

Tako je počelo. […]

Čitaoci su komentarisali njen post. Ovde su neki komentari:

vidomir pavlovic

Sedeo sam sto metara od kasarne u Sremskoj YMitrovici kada mi je raketa fijuknula iznad glave, bilo je jezivo…

 

Tada je poginula jedna mlađa žena koja je izašla odmah posle detonacije da vidi šta se dogodilo, gde je pogodila raketa.

Geler lutalica je pogodio na oko kilometar od kasarne, zabio joj se u glavu. ili grudi zaboravih tačno, ali je na licu mesta ostala mrtva, na terasi prvog

sprata, tek se uselili….

 

Imala je dvoje male dece…   

Bili Piton

Ne znaš koga više da mrziš, one što se iživljavaju gađajući ili one što su dopustili da uopšte dođe do toga.

sybil

[…] manijak [Slobodan Milosević], natovario nam je na

vrat bombardovanje 19 najcivilizovanijih zemalja.

Najveće razočaranje posle bombardovanja je u tome što je on ostao, a Kosovo otišlo, bolje da je bilo obrnuto. […]

pix3lchick

[…] Tuga, beznađe i depresija zbog shvatanja da 10 godina kasnije On [Milošević] i dalje živi - kroz izjave aktuelnih ministara da se bombardovanje dogodilo zbog lažnih optužbi za etničko čišćenje (odakle nam hladnjače?)

Jasmina Tešanović je pisala u svom blogu naslovljenom “La vita e' bella” (Život je lep):

26. mart ‘99. 17 sati

 

Nadam se da ćemo svi preživeti ovaj rat. Srbi, Albanci, dobri i loši momci, oni koji su uzeli oružje, oni koji su dezertirali, kosovske izbeglice koje

šetaju šumama i beogradske izbeglice koje šetaju ulicama sa decom u naručju kad sirene zasviraju, tražeći nepostojeća sklooništa. Nadam se da NATO piloti

neće ostaviti za sobom svoje žene i decu, koje sam videla kako plaču na CNN-u dok njihovi muževi poleću ka vojnim ciljevima u Srbiji. Nadam se da ćemo

svi preživeti ali ne i ovaj svet ovakav kakav jeste. […]

Fotografiju snimio Goran Necin

Američki fotoreporter i dopisnik Rasel Gordon tužiće Republiku Srbiju za ugrožavanje ljudskih prava za vreme boravka u beogradskom Centralnom zatvoru. Gordon je tamo proveo 48 sati i bio je fizički i psihički maltretiran. On je dodao da će lokalnom i evropskom sudu za ljudska prava tužiti srpsku Vladu kao i  ministarstva unutrašnjih poslova i pravde.
Gordon je uhapšen u ponedeljak zato što je razbio prozor u sudu u Sopotu. On je bio revoltiran posle suđenja zato što vlasti nisu zaštitile njega i njegovu ženu Jelenu Kajtaz od ozbiljnih pretnji.

Goran Necin je objavio deo pisma koje je Gordon poslao njegovim kolegama.

[…] Ja sam invalid sa teškom povredom kičme. Hodam pomoću štapa, potreban mi je nedeljni medicinski tretman kako bi adekvatno funkcionisao i ne smem da se naprežem ili da nosim težak teret. U zatvoru su mi dali da spavam na tankoj drvenoj dasci, koja je postavljena na pet metalnih cevi sa dva eksera koji štrče. Pristojno sam nekoliko puta zatražio dušek, na šta su stražari zalupili vrata i rekli da nemaju ni jedan. Pokušao sam da se snađem tako što sam uklonio eksere i postavio svoju ćebad.

Pozvan sam kod doktora, gde sam pomenuo stanje kičme i alergiju na sve produkte od mleka. Srećom doktori su mi ponudili dušek, što je spasilo moju kičmu, ali nije odnelo sav bol.

Celo vreme u pritvoru tražio sam toalet papir ili deo novine kako bi se obrisao posle korišćenja čučavca. Molio sam s poštovanjem i svaki put su me odbili besno. Srećom jedan čuvar mi je dopustio da unesem veliku knjigu Ane Rend.

Do poslednjeg dana sadistička straža me je klela. Jedan čuvar je otvorio vrata i pretio mi, ali je bio iznenađen jer sam ustao i prišao mu. On se povukao i pozvao je svoje kolege.

Njegov šef me je informisao da ne mogu da dobijem toalet ili bilo koji drugi papr dok im se ne obratim pisanim zahtevom. Sledećeg dana sam dobio toalet papir kao humanitarnu pomoć. Ponavljao sam stražarima da tretman kome sam izložen nije korektan, na šta su se oni smejali i vređali me.

Prve noći dobio sam samo vodu. Sledeće popodne dali su mi hleb i sir, koji nisam mogao da jedem zbog alergije na mleko. Obrok je sadržao jogurt. Jeo sam malo gulaša, ali sam posumljao da u njemu ima laktoze, pa sam prestao da jedem.

Upozorio sam da će biti posledica po Srbiju, ali to je samo povećalo njihov smeh, uvrede i poniženja. Do tada sam mogao da osetim otok u predelu kičme i povećan bol koji se sakupio posle dvodnevnog ležanja na krevetu.

Kada je došlo vreme da me oslobode, kao posledica pažnje medija i podrške javnosti, stražari su me naterali da nosim svoje stvari, dva ćebeta, cipele, tanjir i kašiku u jednoj ruci, što nisam mogao da uradim, pošto hodam pomoću štapa. Rekao sam im da sam hendikepiran. da imam ozbiljnu povredu kičme i da mogu ćebad da nosim jedino na ramenima. Oni su rekli da to nije pristojno već da moram sve da nosim u jednoj ruci. Na ovo se najmanje 4 puta, grupa od 10 stražara ismevala mom invaliditetu. Naređivali su mi da položim sve svoje stvari na pod, da se uspravim, da ih podignem i da to ponovim. Slično su postupili kada su me naterali da se popnem i siđem sa kreveta.

Survival International's campaign to Stamp Out racism against tribal people

Kampanja Međunarodnog Preživljavanja u svrhu otklanjanja rasizma prema plemenskom narodu Međunarodno Preživljavanje je na čelu kampanje protiv korišćenja termina kao što su ’primitivni ljudi’ i ’kameno doba’. Njihov projekat nazvan ’Otklonite to’ traži od podržavalaca da u medijima obrate pažnju na ponižavajuće opise ljudi iz plemena i da pošalju razglednice ili e-kartice urednicima putem njihovih website-ova.

Blog Međunarodno Preživljavanje pruža detalje nedavne rasprave u britanskim medijima o izveštavanju o urođenicima:

Britanski dnevni list The Independent danas je objavio važno gledište direktora Preživljavanja, Stephen Corry-ja. Od kada je bivši BBC-jevac Michael Buerk pristupio, globalna debata o korišćenju termina kao ’primitivan’ da bi se opisali plemenski ljudi je dostigla nove dimenzije.

[…] The Guardian i The Observer sada upozoravaju protiv upotrebe termina kao što su ’primitivan’ i ’kameno doba’ u renomiranom uputstvu za stil.

The Wild Hunt, blog ’predatog mnogobožca’ Jason Pitzl-Waters-a, obaveštava:

Kampanja ’Otklonite to,’ koju vodi Preživljavanje, je nedavno uspela da ubedi britanske časopise The Guardian and The Observer da zabrane termine ’primitivan’ i ’Kameno Doba’ u opisivanju ljudi koji žive u plemenu.

Here In The Cave of Wonder (Ovde u pećini čuda) piše sledeće komentarišući na Pitzl-Waters-ov post:

’Primitive’ i ’Kameno Doba’ potiču iz zastarelog pristupa razvoju. Nema nikakvih ’primitivnih’ oblika života ili ljudi. Razvoj je samo jedno od načina prilagođavanja okolini, a ne stepenica, tako da nema govora o napredovanju od ’primitivnog’ do ’naprednog’.

[…]

Ukratko, ovi termini su samo jedna vrsta etnocentrizma/antropocentrizma iz 19 veka, koji su pre mnogo godina odbacili naučnici i antropolozi kao naučno netačno.

Vekovima daleko od javnosti, američki Indijanci u Sjedinjenim Državama povećano koriste blogove i online građanske medije da poboljšaju i sačuvaju svoja prava i tradicionalne načine života. Uz izbor predsednika Awe Kooda Bilaxpak Kuuxshish-a (ime koje je Pleme Vrana dodelilo Barack Obama-i), urođenici vide nove razloge da budu optimistični.

Reznet – Izveštaji o američkim Indijancima

Jedan od projekata koji oglašava glasove domorodaca je Reznet, vebsajt američkih Indijanaca sa vestima, informacijama i zabavom na Školi Žurnalistike Univerziteta u Montani, koji isto tako obučava i savetuje studente na koledžima američkih Indijanaca širom zemlje, dok se oni pripremaju za novinarsku karijeru.

Na Reznetu ima članaka, blogova, i multimedije. Upućujući na moderno shvatanje primene urođeničkog sistema verovanja, naročito u odnosu na Zemlju, jedan članak kaže da će ’kompanija za solarnu energiju koju poseduje i pokreće jedan domorodac’ proizvoditi čiste energetske proizvode za SAD vladu.

Jedan drugi post, u delu bloga triBaLOG, objašnjava kako se pogrešne interpretacije popularnih medijia kritikuju u novom talasu animiranih filmova kao što je ’ Priče sa Sedme Vatre ’ (Stories From the Seventh Fire), koji su napravili režiseri, američki Indijanci, i koji mnogo tačnije prikazuju sadašnje i tradicionalne plemenske priče.

Rezkast – Deljenje urođeničke muzike i video sajt

Plemenski Tehnološki Centar (Coeur d'Alene Tribal Technology Center) je napravio jedan manji website, Rezkast, koji pokušava da proširi poruke američkih Indijanaca putem multimedija, kao alternativu YouTube-u. Ovde ima dosta video materijala o aktivnostima, kulturi, jeziku i inspiraciji.

Jedan spot koji se pojavljuje na ovom sajtu koristi popularnu pesmu od will.i.am-a koja se bazira na rečima Obaminog govora, i remiksuje je da bi prikazala stare i nove slike života američkih Indijanaca. Ovaj spot navodi izazove koje američki domoroci susreću, kao što je zaštita svetih mesta i sačuvanje starih civilizacija, i zaključujue, ’Da, možemo se vratiti uzvišenosti plemena’.

Brazilski zakon o sajber-kriminalu koji je predložio senator Eduardo Azeredo [pt] je pravi rudnik kontroverznosti (više o tpme ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde, ovde i ovde). Zato ne iznenađuje što je debata na velikom samju sajber-kulture ovaj zakon učinila još kontroverznijim. Azeredov pomoćnik José Henrique Portugal i sudija Vrhovnog suda Fernando Botelho su pozvani na Campus Party Brasil 2009 da brane zakon u debati [pt] sa razjarenom masom bit-torrent-korisnika, p2p-zavisnika koji su posetili Campus Party.

Ukratko, Alberto Marques, na blogu gJOL [pt] kaže:

“Portugal e Botelho tiveram muita dificuldade para apresentar seu ponto de vista sobre o projeto, sofrendo intensos protestos.”

José Henrique Portugal pred posetiocima koji protestuju zbog narušavanja privatnosti i autoritarizma u zakonu o sajber-kriminalu

Na blogu Meme de Carbono može se naći dugačak post koji govori o zakonu o sajber-kriminalu u dobu komunikacije i demokratije koje je doneo internet i navode se mnogi razlozi za i još više razloga protiv Azeredovog zakona. Autor u nekoliko reči objašnjava [pt] zašto je ovaj zakon naišao na tako veliko protivljenje u digitalnim krugovima Brazila:

“Caso o projeto de lei de cibercrimes seja aprovado você terá medo de se expressar.
A liberdade de expressão apoiada pela Internet é uma grande ameaça a uma estrutura de poder estabelecida entre mídia, governos e corporações.
O poder estabelecido está acostumado a comunicar e não a interagir com seu ouvinte, mas nós queremos ser interlocutores do nosso tempo.
A pressa em aprovar a criminalização dos cibercrimes não vem de um apelo popular, mas dos interesses do poder estabelecido que defende uma forma de democracia que não é mais suficiente.”

S leva na desno: Ronaldo Lemos, Sérgio Amadeu, predsedavajući debate (u sredini), Fernando Botelho i José Portugal.

Publika pozdravlja govor kojim je Sergio Amadeu branio anonimnost na internetu i napadao ‘Azeredov zakon'.

Levi natpis: “Mi branimo anonimnost na internetu”. Desni natpis: “Odbranite budućnost interneta u Brazilu i širom sveta”.

“Slobodan internet = Demokratija”

Samo nekoliko minuta pre završetka obraćanja poslednjeg govornika, organizatori su obavestili prisutne da neće moći da postavljaju pitanja, jer je “debata” predugo trajala i da moraju da je okončaju jer u sali ima još zakazanih događaja. Daniel Padua prigovara [pt] zbog nedostatka prave javne debate na “debati”:

“Debate sobre lei de cibercrimes poderia ter entrado para a história com a participação direta da sociedade (o que faltou à audiência pública): o evento foi interrompido pela presença do governador em exercício próximo ao debate.”

Tux, Linux pingvin, drži natpis na kojem piše “Kažite ne online nadgledanju”.

Jorge Araújo, sudija iz Brazila koji održava blog Direito e Trabalho, kritikuje [pt] nameru da se definišu novi zločini u već pretrpanom krivičnom sistemu Brazila:

“Os defensores da lei estão errados ao buscar que se emplaque mais uma norma ao nosso combalido sistema jurídico, prevendo penas de prisão, quando sabemos que ladrões e assassinos são soltos diariamente justamente em virtude da falência de nosso sistema prisional […] Por outro lado para que se criminalize um delito é necessário que ele traga à sociedade um verdadeiro clamor, do tipo que antes de ser considerado crime ele já receba a censura da sociedade. […] Não é o que ocorre com os delitos que se pretendem penalizar. Pelo contrário muitas práticas que se pretendem penalizas são adotadas pela grande maioria dos presentes na Campus Party e desconhecidas pelo restante da população para o qual o computador é, quando muito, uma máquina de escrever sem papel.”

Mnogi su nosili crvene klovnovske noseve i protestovali zato što ih zakon o sajber-kriminalu pretvara u kriminalce.

U istom postu, Araújo kritikuje argumente koje je Sergio Amadeu koristio u korist anonimnosti na internetu:

“o anonimato que se permite, e até exige, em regimes de exceção, como os regimes autoritários da China, Cuba, mas também de subjugação como dos próprios países árabes, como o Iraque em face dos Estados Unidos, não se pode confundir com um anonimato interno, que se pode voltar contra os demais cidadãos. Até porque não se cogita que atue anonimamente em um regime democrático sem um propósito escuso.”

U komentaru na Araújov post, Raquel Recuero [pt] govori o anonimnosti i mogućem korišćenju prikupljenih informacija od strane vlade ili bilo koga ko do tih informacija dođe, ako zakon o sajber-kriminalu bude usvojen, i primoravanju internet provajdera i distributera da beleže sve aktivnosti korisnika:

“A lei prevê a obrigação dos provedores de registrar dados de navegação de todos os usuários. TODOS. Isso é, para mim, uma invasão de privacidade por presunção de que, ao navegar, estarei cometendo um crime. Dados esses que poderiam ser usados para outras coisas - penso, por exemplo, no valor publicitário de conhecer os hábitos de navegação das pessoas (eu detesto spam); nas investigações privadas de adultério (detetives); etc. etc.”

Araújo završava post kritikujući Eduarda Azereda što se nije pojavio na debati, i što je poslao svog pomoćnika José Portugala:

“achei desrespeitosa a ausência do Senador Azeredo. Não há justificativa para que um representante do povo deixe de comparecer para prestar a este os esclarecimentos sobre a sua atividade. Dificilmente o senador encontrará uma reunião com tantos interessados na sua atividade parlamentar quanto no CParty, e encará-los e ouvi-los, mais do que um ato de cortesia, seria a sua obrigação.”

Jedan od učesnika drži svoj notebook sa natpisom “Jesi li se uplašio, Azeredo?”, posle potvrde da Eduardo Azeredo neće prisustvovati debati.

Na kraju debate, pošto su ih obavestili da neće moći da upute pitanja José Portugalu i Fernandu Botelhu, posetioci su govornicima okrenuli leđa i u znak protesta počeli da odlaze dok je Portugal još govorio.

Sve fotografije u ovom članku, osim prve, je snimio Daniel Duende, objavio Daniel Padua i dostupne su ovde pod Creative Commons licencom.

Mnogi su se iznenadili kada je Predsednik SAD-a Barack Obama svoj prvi zvanični intervju kao predsednik dao arapskoj televizijskoj stanici. Neki su sa puno optimizma dočekali njegove odgovore, dok su drugi bili razočarani. Međutim, skoro svako je hteo da zna zašto je odlučio da da intervju stanici Al Arabiya.

Dubai Guy navodi nekoliko rečenica iz Obaminog govora, a onda oduševljeno opisuje svoja osećanja povodom ovog intervjua:

Dok sam gledao intervju sa Obamom, nekako mi se vratio optimizam koji sam bio izgubio. Činjenica da je svoj prvi službeni intervju dao arapskoj televiziji govori mnogo. I činjenica da planira da se obrati muslimanskom svetu u svojih prvih 100 dana, i to iz jednog od muslimanskih glavnih gradova je još više pojačala moju veru da on planira dobar posao.

Zeinobia iz Egipta, koja je svoj post naslovila „Dobar odabir vremena ali loš odabir TV stanice“, pita se da li je to bila dobra odluka da se intervju održi na Al Arabiya kanalu, a to je kanal koji baš ne voli mnogo ljudi u arapskom svetu. Ona kaže da bi više volela da je to bilo na BBC Arabic.

Međutim, nasuprot Zeinobia-i, Rob smatra da bi bila bolja ideja da je intervju obavljen na stanici Al Jazeera. On to ovako objašnjava:

Zašto nije otišao na Al Jazeera TV koja je mnogo popularnija i orijentisana protiv SAD spoljne politike? Mnogi na Bliskom Istoku gledaju na Al Arabiya TV kao propagandnog distributera pro-američkog režima. Kako bi bilo da je neko kao Ahmed_Monsour uradio intervju? To bi zaista ostavilo utisak na ciljno gledalište. Dobro, ako to nije Predsednik, neka se bar neko važan, kao recimo Hillary Clinton suoči sa Ahmed Monsour-om. Ako se to desi, mislim da će skeptici kao Ibrahim Elissa i Fahmy Howedi barem biti zahvalni za taj napor.

Međutim, The Arabist je u svom postu “Obama’s TV appearance” (Obamino pojavljivanje na TV-u), odgovorio na Zeinobia-ine I Robijeve brige, ističući:

- Arabiya TV stanica je najverovatnije izabrana da bi se uputio poziv saudijcima, da Obama podvuče važnost njihove Arapske Inicijative koju su odbacivali Izrael i SAD pod Bušom.
- Arabiya je ipak problematična – ovaj kanal ima nadimak Hibriya (Hebrejski) zato što prenosi događaje o krizi u Gazi i uglavnom zastupa stanovišta Riyadha, Kaira i drugih problematičnih američkih saveznika. Ovo potvrđuje da se Obama neće, kao Buš 2006. godine, okrenuti protiv Egipta i Saudijske Arabije na polju unutrašnjih pitanja i neće biti preispitivanja u odnosima između SAD i ove dve zemlje. Ali nemojte biti ludi i misliti da će se to i desiti.
- Da li je Obama možda trebao da ode na Jazeera? Verovatno ne, i zbog domaćih razloga (kritike kojima bi se možda neopravdano potvrgao) i zato što postoje stvarne optužbe od strane SAD-a o Jazeera. Međutim, u neko dosledno vreme trebao bi otići na Jazeera TV, naročito ako želi da povuče važan prvi potez u rešavanju konflikta u tom delu. Na kraju krajeva, i pored pristrasnosti, Araiya je stanica broj dva među pan-Arab stanicama. (U mnogim zemljama, kao i u ostatku sveta, arapi ustvari najviše gledaju njihove nacionalne TV stanice)
- Obamin sledeći korak bi trebao biti da raspusti al-Hurra. To je beskorisno trošenje novca.

U Siriji, Damascene blog je veoma sumnjičav što se tiče intervjua. On je kasnije objasnio zašto se razočarao zbog toga što je Obama usvojio frazu prethodnog predsednika SAD  George W. Bush-a ’vazno partnerstvo’, i tu kaže sledeće:

U Obaminom intervju-u nije me razočarala njegova stara predanost sigurnosti u Izraelu i savezništvu SAD-Izrael, već neočekivano prihvtanje trulih Bušizama:
„Takođe verujem da postoje Izraelci koji shvataju da je važno postići mir. Biće spremni da se žrtvuju ako je vreme pravo i ako postoje ozbiljna partnerstva s druge strane.“
Ako je vreme pravo? Ozbiljno partnerstvo? Nije li to ona ista Bušova glupost? Zar to nisu Sharon i Bush dogovorili za vreme druge intifade? Onda je Sharon napao Zapadnu Obalu i objavio da Yasser Arafat nije više mirovni partner. Ništa se nije dešavalo u mirovnom procesu zato što nije bilo ’ozbiljnog partnerstva s druge strane stola’, dok su Bušovi ’ljudi mira’ nastavili da muče palestinski narod. U potrazi za tim ’ozbiljnim partnerom’ Arafat je stavljen sa strane i primoran da postavi Abbas-a kao Premijera. Onda je Abbas bio primoran da održi ’demokratske’ izbore, i onda opet nije bilo partnera. Arapi moraju da se nose sa izrelskim političkim smećem (Sharon, Olmert i Netanyahu u nekoliko nedelja), dok Izrael treba da izabere ’ozbiljnog partnera’. Njima treba partner marioneta. E, onda može biti pravo vreme za takozvani mir.
Toliko o promenama.

Kalash, bloger libansko-palestinskog porekla, dodaje na KABOBfest opširan komentar o intervju-u i, kao I The Arabist, aludirao je na američki TV kanal Al Hurra:

Ovaj intervju je vodio šef biroa Al Arabiya-e u Washingtonu Hisham Melhem. Bio je slab … i dugačka pitanja su tipična za arapskog novinara koji je više zainteresovan u to da izgleda obavešteno nego u izvlačenje podataka za vesti od onoga koga intervjuiše. Šta god da je bio razlog, Melhem je sve to jako lako izveo.
[…]
Iz perspektive SAD-a, u domenu medija, Al Arabiya predstavlja umerene, a Al Jazeera radikale. Iako su takve generalizacije netačne i nepravedne, postoje razlozi za njih. Al Jazeera je dobro poznata po određenom stepenu simpatija prema palestinskom otporu; medjutim, gledajući izveštaje u vestima na Al Arabiya, često dobijete utisak da njihova uredjivačka politika nije daleko od političkog programa administracije SAD. To postavlja pitanje zašto Washington troši stotine miliona na zaostalu Al Hurra i njenu beznačajnu publiku?

Pored toga, MrEgypt je napisao odličan i opširan blog post gde ističe važnost takvog intervjua i na šta arapski svet sada treba da obrati pažnju:

Ne mogu naći nijedan drugi razlog zašto je napravljena halabuka oko Obaminog govora osim ove jedne, a to je da je došao posle Busha. Jedva da sam na arapskim ulicama primetio bilo kakvu pažnju na intervju, a što se tiče arapskih medija, samo sam primetio opasku u prolazu.
[…]
Mislim da bi jedini problem u arapskom svetu bio da se razume šta je Obama mislio kada je rekao „dosegnuti muslimanski svet“ ili „obnoviti pregovore između Palestinaca i Izraelaca“, koji uzgred budi rečeno, pregovaraju od kada je osnovana država Izrael pre 60 godina, ili su neko ko „sluša“. Sluša ali koga?

Takođe je dao komentar na Obamin odgovor na sledeće pitanje: „Da li je još uvek moguće da će biti Palestinske države?“, potvrđujući da nije moguće imati mir u toj regiji ukoliko se ne promeni politika tako što će se priznati Palestinska perspektiva.

MrEgypt dodaje:

Tako, ako je Obamin posao da „prenese arapskom svetu da Sjedinjene Države nisu Vaš neprijatelj“ onda to nameće potpuno drugačiji pristup od „slušanja i komuniciranja“ s arapskim svetom. U zaključku, SAD ima politiku i strategije u poslovima s arapskim svetom i Srednjim Istokom i samo bi pomak u ovim politikama i strategijama mogao dovesti do neke vrste ponovnog susretanja između dva entiteta.

Chyetanya Kunte je indijski bloger koji živi u Holandiji. Dana 27. novembra, dok su trajali teroristički napadi u Mumbaju, napisao  je post (sada dostupan preko Google cash) u kome kritikuje privatnu indijsku televiziju New Delhi Television (NDTV), a naročito urednicu grupe Barkhau Dutt koja je izveštavala o ovom incidentu.

Post je skinut sa Chyetanya bloga, a 26. januara 2009., on je objavio ovo izvinjenje, potvrđujući bezuslovno povlačenje posta. To je izazvalo ljutnju i snažnu osudu u indijskoj blogosferi.

Gaurav Sabnis u Vantage point-u  procenjuje: 

Nema potrebe čitati između redova da bi pretpostavili šta se dogodilo. NDTV je verovatno poslala Kunteu službeni dopis, tražeći od njega da se izvini, da skine post, i da nikad više ne piše o njima, kako ne bi plaćao besmisleno veliku količinu novca.

Retributions potvrđuje, navodeći Barkha Duttsinu Facebook poruku, da je Chyetanya Kunteu 3. januara  zaista uručen službeni dopis. Ona je očigledno napisala:

To što svaki tip može sesti za kompjuter i napisati neki članak ne znači da on ili neko njemu sličan treba da bude počastvovan odgovorom na njegove (njihove) potpune i kompletne gluposti. Besmislica je besmislica. I kao što je već pomenuto, gospodin Kunte je primio službeni dopis o kleveti NDTV. To je trebalo da označi kakvo je naše ali i moje stanovište. Sloboda koju pruža internet ne može se koristiti da se bacaju grdnje na pojedince ili grupe u nadi da će oni onda odgovoriti na neke stvari koje nisu vredne truda.

Gaurav Mishra je u Gauravonomics Blog  napravio pregled osuda od strane indijskih blogera, a povodom “ućutkivanja” Chyetanya. On takođe otkriva:

Dana 25.januara, Chyetanya mi je poslao e-mail u kome je zahtevao da skinem link ka njegovom postu u mom pregledu reakcija na to kako su mediji izveštavali o terorističkim napadima u Mombaju 26. novembra. Ja još nisam skinuo link i deo  teksta, ali sam se do sada suzdržao od blogovanja na tu temu jer se brinem da ne zakomplikujem pravnu situaciju Chyetanyana, a možda i moju.

Stvar je u tome da Chyetanya nije jedini koji je kritikovao NDTV. Prema Gauravu:

Blogeri su bili oštri u svojim kritikama prema Barka Duttinom senzacionalnom izveštavanju o terorističkim napadima od 26. novembra, optužujući je za emitovanje osetljivih informacija o položaju talaca i snaga bezbednosti; uopšte reportaža je bila senzacionalna i na granici histerije.

Nanopolitan se obraća NDTV u postu “čestitke NDTV”:

Izvinjenje koje ste izneli podseća nas na programe prevaspitavanja koje totalitarni režimi namenjuju disidentima. Ili na ponavljanje rituala u trećerazrednim gangsterskim filmovima.

Gargi u POV piše:

Mediji koji emituju vesti su među institucijama koje su u velikoj meri izgubile moje poverenje, naročito u poslednje dve godine. U periodu između epizode o Princu, slučaja Arushi ubistva, gledanja snimljenih sekvenci sa uređajima za prisluškivanje, uz pokrivanje događaja od 26. novembra – prestao sam da gledam vesti na televiziji. Čitam časopise, novine i blogove, i to radim zato što daleko više verujem u verodostojnost onoga što se piše, u odnosu na ono što se proizvodi i emituje posredstvom televizije.

Ažurirane reakcije indijskih blogera mogu se pronaći na Desipundit-u. Blogbharti je objavio poziv:

Pozivamo sve blogere da nam pošalju svoje mišljenje u vezi s ovim problemom, kao i da protestvuju protiv bahatih pokušaja NDTV-a da nam ograniči slobodu izražavanja.

Dana 28. januara, korisnici interneta u Kazahstanu su iznenada dobili pristup LiveJournalu - najpopularnijoj blog platformi u post-sovjetskoj blogosferi ruskog govornog područja. Blokiran je 7. oktobra prošle godine od strane nacionalnog internet provajdera iz nepoznatih razloga - “Kazakhtelecom” nije potvrdio da uopšte filtrira sadržaj.

Koristili smo razne tehničke trikove da pristupimo LiveJournalu. A onda je 28. januara sajt deblokiran. Nije nam poznato ko je doneo odluku o filtriranju i o prestanku filtriranja. Ne znamo ni koliko dugo ćemo imati slobodan pristup sajtu. Možda bi trebalo da se radujem, ali bih iz nekog razloga radije psovao,

kaže eev [ru].

Mnogi blogeri nisu mogli da veruju - njihovi LiveJournali su bili puni uzbudljivih postova. Skeptici su bili sumnjičavi, a među njima i lord-fame [ru]:

Mogu da se kladim deset prema jedan da će probaći “bug” i da će ponovo da blokiraju sajt.

A graveric dodaje:

Sumnja se da je negde u Kazakhtelecom-u nastao mali problem. Biće uskoro sređen.

Baš to se i dogodilo sledeće večeri. Cyber-gorynych kaže da su uradili ugrade neke opreme u Kazakhtelecom-u, dok lord-of-silence objašnjava da je u stvari LiveJournal promenio IP adrese, pa su privremeno bili dostupni korisnicima, ali su kasnije ponovo stavljeni pod filter [ru].

Podsećamo da se sve ovo dešava dok se u parlamentu priprema novi nacrt Zakona o internetu. O tome pulemetchizza kaže:

Zakon će, ako bude usvojen, određivati koji će sajtovi biti dostupni građanima Kazahstana, a koji ne. To što je Kazakhtelecom uradio protivzakonito sa LiveJournalom, biće moguće uraditi sa bilo kojim sajtom - i to po zakonu. Pod izgovorom pretnje po nacionalnu bezbednost. Odluku može da donose tužilac, bez slanja upozorenja vlasniku sajta.

Prethodni izveštaji o blokadi LiveJournala su ovde i ovde.

Post se može naći i na sajtu neweurasia.

Mladi prosvetljeni blogeri iz Egipta pišu o seksualnom kodeksu njihovog društva, o rasizmu, predrasudama, i strasti prema skandalima, a sve to da se od Egipta napravi bolje mesto za život.

Jedan egipatski građanin se pita gde je ova zemlja krenula:

بجد مش تهريج البلد دي رايحة على فين انا مش هتكلم عن سوزان تميم ولا عن مقتل ابنة ليلى غفران انا هتكلم عن العنف الي بقى موجود في المجتمع اية دة و كمان اخلاقيات الناس اتغيرت و معدتش فية احترام لا لقناون ولا الانسان … الناس الي بتعلق في المواقع الاخبارية بقى عندهم حقد طبقى في المجتمع و الفقراء في مصر بيجمعو كل الاغنياء على انهم حرامية و انتهازين و خونة و بيحللو ان واحد يسرق. دة غير اية العنف الي موجود في المدارس اكتر من جريمة في مدارس في خلال شهر بين ضرب و قتل هو احنا بقينا في غابة ولا اية الواحد كمان مبقاش يمشي في الشارع امن احسن يخاف حد يطلع علية و يسبتة بمطوة و لما يروح يشتكي في القسم مش بعيد الشرطة تلفقلة تهمة ولا تعذبة دة غير ان الناس خلاص مش مستحملين بعض و ماسكين على التاني كلمة او غلطة و دة باين في اشارة المرور اوي و حتى الناس المتطرفين ماسكين على اي واحد كلمة و يقلبوها لطائفية و اعمال عنف و يحللو اراقة الدم و بيستغلو المظاهر و بيحكمو على الناس بالمظهر الديني بجد الواحد مبقاش عارف البلد دي رايحة على فين و مين المسئول عن الكلام دة كلة اكيد مش الحكومة وحدها و الشعب بردو مسئوول

Lobna Khairy pokušava da definiše egipatski seksualni kodeks ovim rečima:

U skoro svakoj zemlji, postoje 2 tabua: politika i religija. Međutim, u Egiptu i u nekim arapskim zemljama, ima ih najmanje 3: politika, religija i seks!

#1: Poricanje pornografjie – Roditelji ne veruju da njihova deca stiču znanja o seksu kroz pornografiju

#2: Muškarci – Pristojan muškarac bez prethodnog iskustva neće zadovoljiti ženu

#3: Žene – Pristojne žene koje razumeju kako se bebe prave su nemoralne

#4: Muška potreba – ženama ne treba seks

#5: Budi lukava – da bi ga sačuvala

To znači da je seks sve ono što okupira njihove misli i zato, ako hoćete da sačuvate Vašeg muškarca, bolje da zadovoljavate njegov preveliki telesni apetit ili će on u protivnom trčati ulicom i tražiti druge žene koje to mogu! Kako je to ponižavajuće i za muškarce i za žene?!

Mona Eltahawy otkriva prljavu tajnu arapskog sveta dok priča priču o rasizmu:

Vraćala sam se kući metroom u Kairu i bila zamišljena dok sam slušala muziku; u jednom trenutku sam primetila kako se jedna egipćanka ruga mladoj sudanki. Ispružila je ruku i pokušala da zgrabi devojčicu za nos i usta i smejala se kad je devojčica pokušala da otrgne ruku od nje.

Izgleda da je mlada sudanka Dinka, iz južnog Sudana, a ne sa severnog dela gde ’devojke izgledaju kao mi’. Izgledala je kao afrički crnac i to ju je očigledno potreslo.

Sklonila sam slušalice i upitala tu egipćanku: ’Zašto se tako ponašate prema njoj?’

Pocela je glasno da viče zato što je htela da zna što je mene briga za to. Rekla sam joj da želim da znam zato što kao egipćanka i kao muslimanka koja se vozi metroom, način na koji se ponaša je neprihvatljiv i da ja ne mogu to prećutati. Znala sam da je muslimanka zato što je nosila maramu.

Rekla sam joj da je zbog načina na koji se ponela prema sudanki njena marama izgubila svoj značaj. Njena majka me upitala zašto ja nisam pokrila svoju kosu, a ja sam joj rekla da nisam želela da budem licemer kao ona i njena ćerka.

Koliko god da me je uznemirilo takvo ponašanje te mlade žene, još više me je uznemirilo to što su ostale žene u metrou samo pasivno posmatrale i ništa nisu rekle. Uopšte nisu pokušale da brane mladu sudanku ili mene dok sam se suprotstaviljala egipćanki.

Rasizam kojem sam prisustvovala u kairskom metrou ima veliki odjek u arapskom svetu gde se patnja u Darfuru ignoriše zbog dva glavna razloga – prvo, njene žrtve su crni ljudi, a nas ne brinu oni sa tamnom kožom, a drugo zato što oni koji kreiraju nevolju u Darfuru nisu amerikanci ili izraelci, a mi obraćamo pažnju samo kad se Amerika i Izrael ponašaju bezobrazno.

Moja rasprava u kairskom metrou je i podsetnik na dva dupla standarda koji postoje. Volimo da vičemo “Islamophobia” kad govorimo kako se na Zapadu odnose prema muslimanskim manjinama, a opet nikada se ne upitamo kako se mi odnosimo prema manjinama i onima koji su najviše ranjivi među nama.

Za one od nas koji se kreću između dva sveta – jednog dana smo većina, kao što sam ja kao suni musliman u Egiptu, a drugog smo manjina, kao što sam ja kao musliman u Americi – jasno je to da time što branim prava sudanke u kairskom metrou, ja branim svoja prava u podzemnoj železnici u New Yorku.

Insomniac piše sledeće o zadrtosti koja je skrivena ispod debelih slojeva religioznih i liberalnih izgovara:

Pošto dolazim iz religiozne konzervativne porodice, odojen sam tako da budem više nego ponosan na moju veru, iako je ja nisam dovoljno razumeo da bih je ispravno praktikovao. Skoro svako u mojoj porodici (s obe strane) ima ime sa religioznim značenjem.

Do koledža sam koristio moje prvo ime i očevo srednje ime. Ta kombinacija je činila moje ime savršeno neutralnim; ljudi nisu mogli pogoditi kojoj religiji pripadam i zato su se prema meni odnosili oprezno u strahu da me ne povrede.

E, a kada sam se prekrila velom, videla sam kako društvo može biti okrutno kad ljudima sudi po izgledu. Shvatila sam da su me moje neutralno ime i neupadljiv izgled štitili od neugodnih momenata. Shvatila sam da je pravi blagoslov kada se prema Vama odnose uz preveliki oprez!

I ne, nije to ona grupa od koje sam očekivala da mi sudi, ma šta god da je to. Sledeće godine sam, sasvim neočekivano, otputovala u SAD, i nisam imala skoro nikakvih problema zbog mog vela. Prosečni amerikanci, osim zloglasnih političkih planova, (a nije na meni da to podržavam ili osuđujem) ne sude o ljudima prema njihovom izgledu, kako to rade u Egiptu (i verovatno na Bliskom Istoku). Mi smo veliki rasisti i bogomoljci, a tužna stvar je to što to krijemo pod debelim naslagama lažne religioznosti i liberalizma koje jedva da praktikujemo kada nas negledaju.

Izvolite, upoznaje one koji mi sude…

- Strogo religiozni muslimani koji smatraju da ono što ja nosim nije veo, i očekuju da se oblačim mnogo skromnije, i

- Nazovi-liberali, bilo da su hrišćani ili muslimani, koji izgleda da su veoma zapanjeni mojim velom

Neću sada da branim moj izbor ili moju religiju zato što mislim da oni koji sude meni ili onima kao ja neće ni razumeti ono što imam da kažem, a to im se verovatno neće ni svideti. Obema ovim grupama mogu samo da kažem ’Sram Vas bilo.’

Mislim da su i jedni i drugi licemeri koji vlastitim primerom ne uspevaju da dokažu ono što propovedaju i daju svojim idejama užasna, užasna imena.

Bolelo je i vređalo kada sam osećala da se sa mnom loše postupa zato što sam nosila veo, ali onda sam nešto shvatila: to je jedinstven način da se isključe svi prevaranti i pretendenti koji me ne razumeju već mi sude na osnovu mog izgleda, a ne moje ličnosti. Ovim ljudima kažem da su zaista na gubitku.

Ahmed El Sabbagh piše o nečasnoj tastaturi:

طلوب لأعلى سعر كيبورد غير شريفة تصلح لسب الأصدقاء والإبداع فى تأليف إتهامات باطلة والقيام بتلميحات قذرة وكتابة تعليقات مجهولة ، ويشترط ان تكون متوافقة للعمل مع مدوّن متفرغ لإصطياد أخطاء الغير ، وتأليف قصص خيالية قذرة ووإشعال الفتن ، ودس السموم بين البشر

حيث لوحظ إن الكيبورد التى أمتلكها “بتستعبط” ولا توافق على كتابة كلمات قذرة ، وبها حروف معطوبة مثل حرف القاف والـذين والألف والراء والتاء المربوطة ، وكلما حاولت كتابة كلمة قذرة بتفصل باور والزراير بتعلق وبتعمل حركات قرعة وقد قمت بمحاولة شراء عدة كيبوردات وكلها بها نفس العيب وقمت بإستبدالها أكثر من مرة ، وظننت أن جميع الكبيوردات المتوفرة حالياً من النوع الشريف

حاولت إصلاح الكيبورد فى أحد محلات الصيانة فنظر لى فنى الصيانة شزراً وقال

دى موش معيوبة .. روح إتعلم القذارة وهى تشتغل زى الفل .. عشان ده عيب يوزر

Na kraju Fantasia’s World piše o tome šta se kvalifikuje za skandal u egipatskim medijima:

ليست فضيحة انهيار منظومة الاخلاق في هذه المجتمعات التي يتغنون بتدينها وفضلتها ومنظومة القيم فيها.. تطرف المجتمع دينيا ينم عن جهل بهذا الدين وبما اتت من اجله الاديان بالاساس.. والمغالاة في المظهر الديني ليست سوى ستار يخفي ما بداخل هذا المجتمع من بعد عن أي روحانيات أو قيم حقيقية راسخة في وجدانه

الفضيحة يجب ان تكون فردية، فمجتمعنا يرفع الجماعة فوق الفرد ويستغل سطوته لكبت الحريات الفردية وممارسة شذوذه بشكل علني لأنها تتمتع بالتأييد والمباركة من الجماهير المذعورة اللي عايزة تتحامى في ضل المجتمع ومستعدة تمشي مع القطيع لأنها بتشوف المجتمع بيذل الفرد اللي يخرج من تحت عبايته قد إيه لأنها لا تعترف بالاختلاف ولا تحتمل فكرة تمرد الفرد على سطوتها التي فرضتها عليه بالحديد والنار والتهديد بالفضيحة

الفضيحة لازم تكون صارخة وفجة ومشعللة ومثيرة بدرجة تخليها تشبع نهم المجتمع للتشفي في الشخص المفضوح وتشجعها للاجهاز عليه عشان تنهش فيه براحتها

الجنس هو عنصر اساسي في الفضيحة.. ماهي الفضيحة ماتبقاش فضيحة من غير جنس.. امال الاثارة هتيجي منين؟ مجتمع غير منتج واغلبه بيعيش حالة من البدائية بعيدا عن الفكر والثقافة والفنون التي تسمو بالروح الانسانية، عايش عشان يرضي غرايزه وشكرا.. ويا ريته عارف يرضيها كمان.. لأ دا مكبوت جنسيا بدرجة شاذة، وعلاجه الوحيد للكبت هو المزيد من الكبت.

الفضيحة انثى.. لأننا مجتمع ذكوري، يتمتع فيه الذكور بمساحة من الحرية الجنسية، بتعتبر الزنا والتحرش شقاوة.. والخيانة الزوجية فحولة وأكيد أكيد الزوجة هي الل غلطانة وهي السبب ان جوزها بص برة، لأن زي ما احنا عارفين الراجل مش ممكن يغلط ابدا ولا يكون عديم الاخلاق ولا خسيس ولا أي حاجة من دي. يعني الراجل عديم الشرف اللي داير زي الكلب يتحرش في دي ويعاكس دي ويبصبص لدي ويزني مع دي مالوش شرف، فلازم يدورله على كيان يسقط عليه كل قرفه ومرضه النفسي واحساسه بالعار عشان يشييله الدلعدي شرفه وطبعا هيلاقي مين يعمل فيه كدا غيرالحيطة المايلة، الدرجة عاشرة في المجتمع.. الانثى.. مصدر الفضيحة والعار.. هو فيه غيرها؟ هي دي اس البلاوي كلها

الطبقة العليا والمشاهير هم صناع الفضايح.. لأن طبعا اغلبية المجتمع عندنا بتتدرج بين الطبقة الوسطى للفقرا والمعدمين، فلازم تتم مجاملة هؤلاء.. وتبقى كل المسلسلات والافلام بيلعب فيها الغني أو حتى مجرد الميسور ماديا دور الشرير والمجرم والفاسد والحرامي والنصاب والمنحل اخلاقيا، والستات من هذه الطبقة طبعا كلهم هشك بشك ومفتريين وفاسدين وطماعين وانتهازيين وفيهم كل البلاوي.. لكن الفقير دا الملاك.. النسمة.. المتدين اللي عارف ربنا.. الطيب الغلبان.. اللي عنده كرامة وكبرياء وشهامة.. مش فافي ومهيس وقليل الرباية زي ابن الراجل الغني الحرامي. هذا النفاق المجتمعي اللي للأسف اصبح سمة في حياتنا لن ينفي ابدا العلاقة بين الفقر والجهل والجريمة.

أكل لحم الموتى.. ولأن الموتى مسالمون لا يتكلمون فإنهم اختيار مثالي لصنع الفضيحة أم جلاجل.. ما بالكم لو كان الميت دا هو واحدة مشهورة وماتت مقتولة؟؟ ماهي بدل واحدة ست واتقتلت يبقى لازم تستاهل القتل والدبح، ولازم طبعا تبقى ماشية على حل شعرها، ولازم تتقطع حتت وراسها تنفصل عن جسمها ولسانها يتقطع وتتفرتك وتتنشر صورها عشان المجتمع الطيب البريء اللي ما يعرفش الحاجات الأياه دي ياخد عبرة ويعرف يشكم البنات اللي فيه كويس.

منكم لله.. منكم لله يا مجتمع مريض.. ياللي بتخوضوا في اعراض الناس وانتم بيتكم من ازاز.. ياللي اكبر هواية عندكم هي انكم تنهشوا ف لحم بعض.. ياللي بتفرحوا في مصايب الناس وتزعلوا في فرحتهم وتحقدوا عليهم.. ياللي ما تمسكوش جرنال غير عشان تشوفوا اخبار الفضايح وتبقوا ساعاتها مثقفين أوي وكل واحد شايل جرنال ماشي بيه كأنه سلاح التلميذ.. إيه ده؟ إيه القرف ده؟

اللي نشرته الجرايد عن هبة ونادين دا قمة السفالة والحقارة والقذارة والخيال المريض.. لكن العيب مش عليهم، العيب على مجتمع أكل لحم الموتى.. مجتمع مقزز في عنفه وفجاجته وفساده والدمامل المتقيحة اللي طالعة منه في كل حتة ومع ذلك بيدور على فسفوسة يعمل منها فضيحة

U svom izlaganju o ovom užasnom zločinu, Ethar El Katatney govori sledeće o medijima:

Smrt dve devojke od 23 godine, obe srednjoškolke, je nešto tragično. Međutim, veća je tragedija to kako su se egipatski mediji poneli sa ovim ubistvom. Umesto da odgovore (ili da pokušaju da odgovore) na 5W’s (pitanja?) i H (kako?) u svojim člancima (ko, šta, gde, kad, zašto, kako), odlučili su da iskoriste mesta na prvoj strani da stvore ono što mogu samo nazvati senzacionalističko đubre. Naslovi kao ’Hašiš, opijum i droge’ su bezvredni.

’Ako krvari, ima vajde’. Tačno.

Novine su imale udarni dan da objavljuju glasine, manipulišu činjenicama, ukrašavaju polu-istine, i da se fokusiraju na (ono što su verovali da su bili) životi ove dve žene, a ne na njihovu smrt.

Ukratko, ovako je (većina) medija izvestila:

Nadine je član egipatske elite, živi u luksuznoj vili koja se nalazi u jednom od egipatskih ekskluzivnih naselja. Živi sama, a to znači da je bila nestabilna, nemoralna. Organizovala je velike žurke, a muškarci su dolazili i odlazili u svako doba. Ona i Heba su se drogirale i pijančile, a čovek koji ih je ubio, uradio je to nasilno, a to znači da je to bio zločin iz strasti. Bilo je toliko nasilno da to nije mogla biti pljačka. Komšije su čule viču što znači da se Nadine svađala s tim čovekom, mora da joj je to bio dečko. Oh, da dala je LE40,000 dečaku na fakultetu, to mora da znači nešto. Možda trgovina drogom?

Nagađanja, pretpostavke i čiste laži.

Heba nije bila izložena manipulaciji medija, možda zbog toga ko je bila, a možda zato što nije počinila zločin da živi sama. Međutim, čim su novine otkrile da se za svog muža udala a da za to njeni roditelji nisu znali, rastrgli su je u paramparčad. Koga briga kako je ubijena i ko je to uradio? Hajde da pišemo o tome kako se njena mama sada oseća! Hajde da se usredsredimo na to!

Istina:

Nadini roditelji pripadaju srednjoj klasi i žive u Saudijskoj Arabiji. Ona je došla u Egipat da studira. Živi sama u stanu, ne u vili. Njen otac je plaćao taj stan tri godine i morao je da sačeka jos godinu dana da bi sakupio dovoljnno novaca da stan bude pogodan za stanovanje. Nadine je živela sa bakom i dedom u Gazi, što je predstavljalo put od dva sata do koledža i nazad. Njen deda je bio stalno u krevetu zbog bolesti, a baka se brinula i o druga dva unuka, koji su obojica bolovali od Daunovog sindroma. Nadine je zamolila oca da živi u stanu koji je blizu fakultetu zato što je bila umorna od putovanja i što je bila dodatni teret svojoj baki.

Tata ju je zvao nekoliko puta na dan koristeći specijalnu saudijsku liniju (da uštedi novac) da se uveri da je dobro. Nije organizovala žurke. Bila je ’dobra devojka’. Momak kome novine kažu da je dala LE40,000 je bio momak koji je hteo da je zaprosi. Nikakav novac nije upleten. Isto tako, nije ona bila njegova devojka na onaj način na koji su to novine nagovestile – sluzbeni istražitelj u slučaju naprasne smrti je njenom tati rekao da je bila devica. Test krvi je pokazao da nije bilo alkohola ili droga u njenom organizmu, a alkohol i droga nisu pronadjeni ni u njenom stanu.

„Moja ćerka je upravo ubijena i moram pitati službenog istražitelja da li je bila devica da bih joj spasio reputaciju,“ izjavio je njen otac na televiziji kroz suze. „Morao sam da otkažem sahranu zbog onoga sto je štampa objavila. Strašno. Objaviti laži. Nahsh a’rad alnas [arapska fraza koja se prevodi kao ’uništavati čast ljudima’] Ako je bio sta od toga tačno, onda pišite o tome! Ali ako nije, nemojte narušavati uspomenu na nevinu devojku koju je dočekala strasna smrt.“