Sirijsko podizanje traje već više od dve godine i dok se bitke nastavljaju, pojavila se nova otvorena i kreativna Sirija nakon dekade provedene u izolaciji i tišini. Od štrajkova do sedeljki, od kreativnih pesama i transparenata do bezbroj građanskih protesta, nastavlja se svakodnevni otpor protiv tiranije, koji glavni mediji uglavnom ne pokrivaju.

Nekoliko meseci sam radila sa grupom sirijskih novinara, pisaca, programera i dizajnera sa sedištem u Siriji i u inostranstvu na projektu digitalnih medija, s naglaskom na to da se ispriča priča o sirijskoj revoluciji. Sada smo spremni za pokretanje Neispričane Sirije. 14. maj je naš veliki dan.

Naš projekat kombinuje sadržaje sakupljene na društvenim medijima i na informacijama prikupljenih od strane aktivista koji pokrivaju najšire slojeve, uz originalni sadržaj proizveden od strane našeg tima. Imamo dve verzije, na engleskom i na arapskom jeziku.

Fokusiraćemo se na priču o podizanju kroz masovne kampanje, građanske neposlušnosti, umetnost i kreativnost. To su priče o glasovima koje glavni mediji obično ne pokrivaju, priče o svakodnevnom otporu koji se nastavlja uprkos pojačanoj militarizaciji na terenu i uprkos pokušajima režima da utiša svaki oblik izražavanja građana. Želimo da istaknemo ove glasove i da pomognemo drugima da ih razumeju u kontekstu.

Neispričana Sirija će biti partner s Globalnim Glasovima Online. Urednici Globalnih Glasova će raditi na postovima Neispričane Sirije, prevodiće ih prevodioci volonteri, kao deo namere GV-a da istakne glasove građana i inicijative mase.

Biće nam potrebna svačija pomoć da se to dogodi, tako da bi bilo dobro da budete u toku sa #syriauntold!

http://www.syriauntold.com/

O Neispričanoj Siriji:

Neispričana Sirija je nezavisni digitalni medijski projekat koji istražuje izveštavanje o sirijskoj borbi i različitim oblicima otpora. Mi smo tim koji se sastoji od sirijskih pisaca, novinara, programera i dizajnera koji žive u zemlji i inostranstvu i pokušavamo da naglasimo priču o sirijskoj revoluciji, koju muškarci i žene u Siriji pišu iz dana u dan. Kroz masovne kampanje, nove oblike samoupravljanja i samouprave i beskrajnim manifestacijama građanske kreativnosti, pojavila se nova otvorena Sirija, nakon dekade represije i paralize. Dok se glavni mediji suviše fokusiraju na sve geostrateške i vojne aspekte, a manje na unutrašnju dinamiku koja se razvija na terenu, verujemo da postoje mnogi aspekti Sirijske borbe koji se još uvek ne vide, mnoge priče koje mi ne bismo želeli da zaboravimo. Dobrodošli u priče o svakodnevnom otporu i kreativnosti. Dobrodošli u Neispričanu Siriju.

Napisao/napisala Leila Nachawati Rego · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Članovi Hifazat-e Islam-a, radikalne islamističke stranke u Bangladešu, su napali žene novinare koje su izveštavale sa protesta u glavnom gradu, gde se zahtevao strogi islamski zakon, koji uključuje i zabranu slobodnog mešanja polova i kažnjavanje “ateista i bogohulnih blogera”.

Članovi Hefazot Islam-a su predstavili svoj zahtev od 13 tačaka tokom marša 06 aprila, 2013 u Daki, koji uključuje smrtnu kaznu za bogohuljenje, obavezno islamsko obrazovanje i kraj “svih stranih kulturnih praksi kao što su nepristojnost, vulgarnost, loše ponašanje, kultura slobodnog mešanja polova, paljenje sveća u ime lične slobode i slobodnog govora.”

Hifazat-e Islam je 6 aprila organizovao okupljanje uz zahtev da se preduzme akcija protiv ‘ateista i bogohulnih blogera’ od Shahbagh’s Ganajagaran Mancha. Slika: Suvra Kanti Das. Autorsko Pravo: Demotix (6/4/2013)

Na dan ovoga dugog marša Hifazat-e Islam je ne samo zabranio ženama da prisustvuju događaju, već su njegovi članovi fizički i verbalno maltretirali nekoliko novinarki koje su pokrivale ovaj događaj. Brojni aktivisti Hifazata su proganjali i fizički napali reporterku Ekushey Televizije, Nadiu Sharmin kod Bijoynagar-a na mestu protesta, i ometali novinarku Financial Express-a, Arafat Ara u Paltanu, u neposrednoj blizini mesta održavanja događaja, dok je išla na posao.

Članovi su bacali komade opeke i boce s vodom na Sharmin, ona je pala na zemlju i pretukli su je. Preneta je u bolnicu i nakon tri dana je izašla iz bolnice.

Podnete su krivične prijave protiv 60 osoba. Ovaj video koji je na YouTube postavio ProfessorZiauddin prikazuje kako je Hifazat banda napala Sharmin:

Oterali su stariju ženu koja je prikupljanja boce s vodom na području protesta uz objašnjenje da “to nije mesto za žene”.

Međutim, uz proteste u celoj zemlji zbog napada na novinarke, koji pozivaju na bojkot vesti i emitovanje vesti islamista, predstavnici Hifazata su kasnije izjavili da je grupi žao zbog ovog napada, uz sledeće reči “Nitkovi su izveli napade na piskarala.

Aktivisti Hefazot Islam-a napadaju novinarku Nadiju Sharmin dok ona pokriva njihov dug protest. Slika ljubaznošću Sanaullah Lablu.

Do sada vlada Bangladeša nije preduzimala jake mere prema njima, a premijer je zahtevala da se odgodi njihov planirani protest u Daki zakazan za 4. i 5. mart, uzimajući u obzir operacije spašavanja žrtava pri rušenju zgrade Savar (pogledajte Izveštaj Globalnih Glasova).

Premijerka je takođe spomenla da su mnogi od njihovih 13 zahteva sprovedeni ili su u procesu sprovođenja. Ona je takođe predložila pregovore o drugim zahtevima.

Međutim, stranka je obećala da će dugoročno organizovati proteste i ometanja.

Ova grupa planira da 5. maja, 2013 da odseče Daku od ostatka zemlje tako što će postaviti svoje aktiviste na svih šest ulaza u grad kao odgovor na tvrdnju premijera da rešavanje većine njihovih 13 zahteva “nema značaja”. Opozicione stranke BNP i Jamaat-e-Islami ih podržavaju.

Hefazotov stav protiv žena je snažno osuđen u celom Bangladešu, i širom zemlje organizuju se protesti i okupljanja protiv ove grupe.

U Bangladešu vlada sekularna demokratija u kojoj su žene napravile značajan napredak. Prema najnovijim podacima iz popisa stanovništva, oko polovine stanovnika Bangladeša su žene, 152.518.015. U obrazovanju, žene napreduju brže od muškaraca, uz 89,19 posto devojaka u odnosu na 78,23 posto dečaka koji završavaju srednju školu. Žene su sve više i ekonomski jake, zahvaljujući industriji odeće u kojoj 80 posto zaposlenih čine žene.

Aktivisti grupe pozorišne federacije Bangladeša su učestvovali u dugom maršu protiv Hifazat-e-Islam u Daki. Slika: Rehman Asad. Autorsko Pravo: Demotix (5/4/2013)

Pored toga, premijer ove zemlje, vođa opozicije i bivši premijer, i novoimenovani predsednik Parlamenta su žene. Mnogi smatraju da je tiranski režim Hifazata kraj napretka koji je Bangladeš dostigao za prava žena.

27 aprila, 2013 grupa od 68 nevladinih organizacija koje rade za prava žena održali su protest u Daki gde su govorili protiv predloženog potčinjavanja žena. Sultana Kamal, aktivista za ljudska prava, je izjavila prisutnim novinarima:

Narod nije etnički i verski tolerantan. Narod neće popustiti savijanju mišića od strane šačice fanatika.

Kazi Mamun Hossain piše na blogu zajednice Somewhereinblog (Negdeublogu) protiv Hefazotove želje da uspostavi talibansku državu sa ženama prisiljenim da ostanu kod kuće sa burkama:

Hefazot pokušava da zatvori žene unutar četiri zida sa svojim zahtevom od 13 tačaka. Oni žele da zaustave protok strane valute tako što će sprečiti ženama u industriji odeće da rade svoj posao. Oni žele da naše žene prestanu da zarađuju plate i da budu pokorne svojim muževima koji zarađuju prihod. Oni žele da ograniče modernizaciju naše politike obrazovanja tako što će nas zadržati u mraku. Oni žele da uspostave talibansku državu u ime zaštite religije.

Na istoj stranici, Nayakraj ponavlja da je ova zemlja za svakoga:

Hefajat-e Islam protesti se nastavljaju i prete vladi da će blokirati Daku 5 maja ako se njihovi zahtevi u 13 tačaka ne uzmu u razmatranje odmah, a oni između ostalog uključuju zakon bogohuljenja i uklanjanje ateističkih blogera za klevetu islam u glavnom gradu Bangladeša. Slika: Rehman Asad. Autorsko Pravo: Demotix (19/4/2013)

Bloger Himu piše na blogu zajednice Sachalayatan da i žene Bangladeša spadaju u sastavni deo vođenja zemlje i ne bi trebalo da ostanu kod kuće:

Poljoprivreda Bangladeša zavisi od ženske radne snage, industrije zavise od žena. U Bangladešu, porodice zavise od ženskog tihog doprinosa u roditeljstvu i rada u domaćinstvu. Žene u Bangladešu neće biti ograničene jer su to rekli neki radikali s turbanom na glavi. Nikada.

Shariful Islam Rukun na blogu zajednice Amarblog dovodi u pitanje razumevanje koje ova grupa ima o islamu u svetlu napada na novinarku tokom marša:

Islam je religija mira. Da li bi nam Hefazot članovi koji su učestvovali u tim svetim (!) napadima mogli reći gde je u islamu propisano da grupa ljudi treba nemilosrdno da tuče nenaoružanu ženu?

Irteza (@irteza) pita na Twitteru:

@irteja: Pozivam novinare da bojkotuju sve vesti vezane za Hefazot Islam u medijima u znak protesta zbog svog napada na novinarke.

Bikkhipto Khitish (@projonmo106) piše da su ti napori bili uzaludni:

Napisao/napisala পান্থ রহমান রেজা (Pantha) · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [bn] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Ranije ovoga meseca (aprila, prim.prev.), visoke temperature nisu sprečile protestante, aktiviste i vođe zajednica da izađu na ulice Washington DC u znak podrške reformi doseljavanja koja bi legalizovala nekih 11 miliona ilegalnih doseljenika koji se trenutno nalaze u SAD-u. Izgleda da su njihov problem čule dvostranačke grupe senatora koji su ove nedelje predložili novi zakon o doseljavanju.

Reforma Doseljavanja je opet glavna vest ovog meseca. Foto poduzeti na Flickr račun nathangibbs (CC-BY-NC-SA 2.0)

Takozvana “Grupa od Osam Članova” (4 republikanska i 4 demokratska senatora), je radila na izradi nacrta zakona od februara ove godine. Između ostalog, predlog zakona S.744 uključuje stvaranje privremenog programa čiji je cilj da se pomogne doseljenicima koji ispunjavaju određene uslove da započnu svoju prijavu za legalan boravak; odredbe kojima bi se povećala sigurnost granica, uspostavljanje sistema zasnovanog na dobrim kvalifikacijam koje donose zelenu kartu, a temelje se na obrazovanju i stalnom poslu; razvoj provere putem elektronskog sistema, koji će poslodavci koristiti da provere pravni status onoga ko podnosi zahtev, i sistem koji će pratiti sve strance koji izlaze iz zemlje. Nema sumnje da su neke od tih mera prilično kontraverzne i problematične.

Međutim, ono što ostaje da se vidi je kako će se napadi na maratonu u Bostonu, 15. aprila odraziti na ovaj zakon. Osumnjiči, braća Tamerlan i Dzhokhar Tsarnaev, 26 i 19 godina, su poreklom iz Čečenije, na jugu Rusije, iako već 10 godina žive u SAD-u. Zapravo, Dzhokhar Tsarnaev je američki državljanin. Tamerlan Tamerlan je umro u četvrtak uveče u pucnjavi s policijom u predgrađu Bostona, dok je Dzhokhar uhapšen u petak nakon velike potere kada su ceo grad i okolina bili blokirani – još uvek u kritičnom stanju u jednoj od gradskih bolnica.

Za neke, poput onih na Encuentro, predlog zakona je samo prvi korak:

Ovo znači da ima još mnogo toga da se uradi. Sada moramo da budemo sigurni da plan poseduje najsitnije detalje za dobijanje državljanstva, put prema državljanstvu, da ne postoje diskriminatorske barijere koje bi smetale ljudima u našoj zajednici. Želimo najbolje jer je naša borba bila velika i zajednička. Encuentro želi da naglasi da se ova borba događala od Albuquerque-a do Alabame i šire, i da napokon zauzima srca svih u zemlji. Želimo da proslavimo sa svima vama, ali u isto vreme, znamo da ima još dosta toga šta treba uraditi, a to je da izađemo i proslavimo dan radnika doseljenika ove godine tako što ćemo prisustvovati proslavi Praznika Rada i demonstracijama.

Otac José Eugenio Hoyos objašnjava kako on vidi ulogu koju Katolička crkva ima u reformi doseljavanja na svom blogu:

Od ranih dana od Izlaska naša Katolička Crkva je vek bila povezana sa i podržana od strane doseljeničkih porodica…Teškoće i patnje doseljenika – naročito neprijavljenih doseljenika – teško nam padaju kao hrišćanima, pa nas pozivaju da zauzmemo stav koji je ukorenjen u veri i reči Božjoj, posebno u ime onih koji su u našoj zajednici. Sveto pismo nas poziva da budemo osetljiviji i milostivo prihvatimo gladne, strance, i bolesne (Matej 25: 31-46).

Ovoga meseca je počekla da radi kampanja, pokrenute od strane američkih izvora vesti kako bi se prestalo sa korišćenjem termina “ilegalni doseljenik” u štampi. Ovu inicijativu je pokrenuo Associated Press, koji tvrdi da pojam “ilegalan” podrazumeva kazneno delo, i identifikuje osobu kao nezakonitu, umesto da objasni njen doseljenčki status. Novine kao što su New York Times, Washington Post i druge novinske kompanije će najverovatnije pratiti ovaj primer. Divovi drušvenih medija, kao Mark Zuckerberg su takođe nedavno izrazili interes za ovo pitanje, iako neki izveštaji kažu da interes ide samo tako daleko da se dobije ljudski kapital iz demografije zemlje koji se razvija prema novinama Politico.

Predlog zakona i odluka da se prestane sa korišćenjem pogrdne terminologije u odnosu na doseljenike su bili glavna tema na Twitteru.

Cindy Y. Rodriguez (@cindyrodriguez) kaže:

@cindyrodriguez: Do sada, napori da se prestane koristiti reč “ilegalan” su imali samo ograničen uspeh.

Neki poput Alfonso Hernándeza (@alhezjr) pozivaju one koji ih slede da podrže reformu:

@alhezjr: Pokažite svoju podršku za sveobuhvatnu reformu doseljavanja ove nedelje, 15-20 april@worldrelief #G92 #ReformaInmigratoria

Konačno, Karina Sánchez Campos (@karisanchezc) citira republikanskog senatora Marco Rubio-a, jednog od osam senatora u dvostranačkoj grupi koja je izradila predlog Zakona:

@karisanchezc: #ReformaInmigratoria Platite porez, dok imate privremeni status i “pokažite da niste tovar društvu.” (Marco Rubio)

Napisao/napisala Robert Valencia · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Opšta uprava za štampu, izdavanje, radio, film i televiziju je 16. aprila 2013 predstavila strože kontrole, samo jedan dan nakon što je The New York Times objavio da je dobio Pulitzerovu nagradu za novinarski izveštaj o skrivenom blagu porodice kineskog premijera Wen Jiabao-a.

Kao odgovor na taj izveštaj iz oktobra 2012, kineska vlada je blokirala web stranicu the New York Times-a, kao i Wen Jiabaovo ime na Sina Weibo.

Osim zahteva da kineski mediji poseduju dozvolu da koriste sadržaje stranih medija, propisi su se obrušili i na organizacije i novinare koji dele informacije o društvenim medijima, kao što je popularni microblogging sajt Sina Weibo, koji inače ne bi bio uključen u publikaciju.

Kineski državni medij Xinhua, je objavio sledeće:

Svim ograncima vesti nije dozvoljeno da koriste informacije o vestima iz stranih medija ili stranih internet stranica bez dozvole. Novinarima i urednicima se strogo zabranjuje da koriste Internet kao platformu za traženje protivpravne koristi, takvo ponašanje će se istražiti i kazniti po zakonu. Da bi otvorile službeni Weibo račun, novinske agencije se prvo trebaju prijaviti vlastima na upis i moraju izabrati članove osoblja koji će biti odgovorni za postavljanje službenih informacija i brisanje štetnih informacija na vreme.

Većina priča sa stranih stranica državno vođenih novina potiču iz međunarodnih novinskih agencija. Prema pisanju The Telegraph-a, zabrana korišćenja stranih medija će imati velike posledice na kineske novine.

Ova vest je izazvala ogorčenje online među mnogim Weibo korisnicima, naročito među novinarima. Novinar iz Pekinga, “Qingdeng Xiaxiangmingbian” je napisao sledeće:

Internet u Kini Karen Roach preko Shutterstock (Zatvorenog inventara)

Praćenje javnog mnenja je bitno za zdravo društvo, skala kritike je merilo demokratije, “ako kritika nije slobodna, onda su pohvale besmislene”. Pravi zaključak dolazi od širokog raspona glasova, a ne od onoga što vlast izabere.

Web korisnik “Lida Suibi” se pita da li će tako snažna vlast nad medijima imati pozitivne rezultate u budućnosti:

Koja je to štetna informacija? Mislim da postoje prave i izmišljene informacije.. Svrha vesti je da se prikaže istina, a to je osnovna potreba društva. Većina štetnih informacija, kako ih je godinama kroz istoriju republike Kine definisao odsek za propagandu, pokazala se tačnim. Blokiranje informacija i mišljenja može privremeno biti efikasno, ali takva politika samo-odricanja neće imati efekta na duge staze.

Još jedan web korisnik “Yun Mu” je ponovio osećanje koje vlada, uz jedan kineski izraz:

Što se više kriješ, pre će te pronaći.

“Ye Laodie aiLvse” je bio sarkastičan:

Da li ćemo postati Severna Koreja?

Novinar Liu Xiangqian je istakao da je Kini potreban novi medijski zakon:

Zakoni i propisi ozbiljno zaostaju u razvoju! Internet se ne svrstava u medije u pravnom smislu, da ne spominjem građanske medije!

Napisao/napisala Abby · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

[Svi linkovi vode na web stranice na nemačkom jeziku]

25-og januara, 2013 #Aufschrei (vika) je odjeknula kroz nemačku govornu blogosferu kao odgovor na članak u nemačkom nedeljniku Stern. Novinarka Laura Himmelreich je izvestila o susretu s Rainer Brüderleom, političarem iz Slobodne Demokratske Stranke (FDP), koji je navodno napravio primedbe o njenom poprsju i neprimereno joj prišao. Himmelreichino iskustvo je samo jedno od brojnih primera seksizma koji se dešavaju u svakodnevnom životu.

Na raspravi #aufschrei (#vika), korisnice Twittera su iznosile svoja iskustva u sličnim slučajevima svakodnevnog seksizma, seksualnog uznemiravanja i, u nekim slučajevima, čak i seksualnog zlostavljanja. Ovo su neki od tweetova:

@terrorzicke: Nastavnik mi je šapnuo na Erasmusovoj zabavi: “Želim da te vidim golu!” #vika #Engleska

@Ine_12e: Ušivam šav između nogu čvršće, to bi trebalo da obraduje vašeg muža. Doktor nakon porođaja. #vika

Umetnost Ulice u Karlsruheu. Foto sa Flickra od theodoritsis (CC BY-ND 2.0)

@KatiKuersch: Nadzornik koji mi je rekao da samo treba da legnem na leđa da bi se bolje osećala psihički. #vika

@marthadear: Prijatelj mog tate koji je lupio svaku devojku po zadnjici na proslavi njenog rođendana. Sve vreme sam se skrivala. #vika

@Wendelherz: Prvo sam mislila da nema šta da dodam, a onda malo po malo, sve je nadošlo i povraćalo mi se. #vika

hanhaiwen: I svima koji su nekada odgovorili na takav incident neosećajno, “Pa šta?” #vika

@sincerelyjurs: I uvek se osećaš kao da ne smeš označiti ove situacije kao seksističke, jer će te označiti kao nekoga ko uvek upropasti zabavu. #vika

MmeCoquelicot: Nije da ja ne mogu uzvratiti, nego ne moram uvek. #vika

Mnogi Nemci smatraju da seksizam nije problem koji postoji u današnjem društvu. Međutim, tweetovi koji su objavljeni na raspravi #aufschrei (vika) pokazuju da to nije tačno i da je seksizam u stvari čest problem, čak i sada. Journelle tweetuje:

Ono što mi se sviđa kod #aufschrei (vike) je da to daje više nego zasluženu pažnju ovim odvratnim slučajevima laganog seksizma koji bi inače bili zanemareni ili trivijalizovani.

Antje Schrupp piše kako seksizam zaslužuje da se nađe u vestima i istražuje uzroke ove rasprave:

Uprkos neugodnoj prirodi ovih incidenata, sve do prekjuče, određen broj muškaraca nije smatrao da bi takve vesti trebale da se objave, čak i one koje tretiraju žene s dostojanstvom i poštovanjem. Kao rezultat toga, oni su pokušali da dođu do dodatnih razloga da se opravda objavljivanje ovih incidenata.
Međutim, veliki broj žena, kao i muškaraca, smatra da ovakve izveštaje treba objavljivati, tako da nisu potrebna bilo kakva dodatna opravdanja da bi se to radilo. Seksualno uznemiravanje u bilo kojem obliku nikako nije beznačajan materijal.

Nažalost, kao što je to često dešava u takvim raspravama, neinformisani i neuki takođe osećaju potrebu da govore i da se čuju. Sledi jedna od više prijateljskih primedaba Twitter korisnika koji kritikuje ili ismejava kampanju:

@robby_eberlein: #aufschrei (vika) Mora da je vaš život neverovatno dosadan i glup kad vas ovakva glupost uznemirava…

Meike Lobo je na svom blogu kritikovala, između ostalog, neodređenost koja se nalazi u izrazima ‘seksizam’, ‘zlostavljanje’ i ‘seksualno nasilje’:

Jedno je sigurno, kada koristite ove nazive zajedno, situacija se previše dramatizuje i što je mnogo gore, čini beznačajnom. Verovatno je slična ideja koja stoji iza razloga korišćenja svake od ovih reči tj., objektivizacija osobe koja joj je podvrgnuta, ali što se mene tiče, to je sve što se radi.
Zlostavljanje dece i silovanja su najozbiljniji zločini i automatski se razlikuju od seksizma, koji, iako je često neugodan, vulgaran i neukusan, nije sam po sebi zločin. Po mom mišljenju, pogrešno korišćenje takvih teških zločina u pokušaju da se reši ono što je u suštini društveni problem, je šamar svim žrtvama seksualnog nasilja (koje se, naravno, mogu osećati drugačije).

Osetljivi Muškarci

Neki muškarci su se pokazali dosta razboritiji, pa su odlučili da ubuduće reaguju uz više emocija na ova pitanja:
John tweetuje:

@einbequemesbrot: Odvratno je to da se ovo još uvek događa ovih dana i u ovim godinama. Imaću više obzira u budućnosti. #Vika

Alf Frommer izveštava o promeni u stavovima koja se desila nakon ove rasprave na njegovom blogu Siegstyle.de:

Zato mi je drago da postoji ova rasprava. Vidim je kao šansu da preispitam sebe i svoje ponašanje.

Rasprava na Twitteru je do 25. januara stigla i do glavnih medija:
Handelsblatt (vodeće poslovne novine na nemačkom jeziku) i Spiegel (nemački nedeljni magazin). U međuvremenu, rasprava se proširila na svim medijima, uključujući i televiziju. Glavni programeri vesti na javnoj televiziji su izvestili o tom pitanju, dok su zagovornici neravnopravnosti među polovima i feministkinje otišli u emisiju u kojoj se razgovaralo o terminologiji koja se koristi, i da li je neravnopravnost polova zaista problem.

Rasprava o ravnopravnosti polova je dosegla veliku popularnost veoma brzo, prvenstveno zato što predstavlja postojanje kulturnog fenomena za koji se verovalo da je odavno nestao. Kao članovi modernog društva, izgleda da Nemci misle da su ravnopravnost polova, stereotipi roda i slični problemi deo prošlosti, ali izveštaji koji su se pojavili na Twitteru dali su snažan dokaz da to nije tako. Na kraju je sve to dovelo do strastvene debate prepune emocija, kojoj nekada nedostaje poštovanja i emocija prema predmetu rasprave.

Od tada, ova Twitter rasprava je postala globalna. Pogledajte: #vika i #assez.

Napisao/napisala Katrin Zinoun · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [de] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Jedna od ruskih federalnih regija se sprema da započne “eksperimentalni” projekat usmeren ka cenzuri interneta. Zajednički trud regionalne vlade Kostroma i NVO Liga Sigurnog Interneta, je sličan po duhu ruskoj novoj crnoj listi Interneta i drugim merama cenzure koju predvodi Liga u ime zaštite dece. (Guverner regije Kostroma, Sergey Sitnikov, je takođe bivši šef Roskomnadzor-a, koji vodi crnu listu.)

Predsednik Uprave Lige, religiozni biznismen Konstantin Malofeev. 20 novembar, 2012. CC 3.0 Wikimedia Commons.

Međutim, u bizarnom slučaju kada život oponaša umetnost, Ligin novi poduhvat takođe ispunjava satiričko proročanstvo o kome je RuNet Echo izvestio decembra prošle godine. U to vreme, RiNet, deo ISP Moskva, je najavio “jedinstven plan plaćanja” pod nazivom “Čist Internet” koji je zagarantovao da će njegovi korisnici videti samo pristojne web stranice. Prema tom planu, korisnici bi mogli pristupiti web stranicama samo sa liste proverene od strane ISP-a. Popis je uključio stranice koje privlače masu, kao što su www.kremlin.ru, www.gov.ru, www.government.ru, kao i neke druge.

Nažalost, detalji RiNetovog apsurdno satiričnog saopštenja za novine, čija je jedina svrha bila da se podsmeva trenutnim pokušajima cenzure Interneta, su dosta slične onome što očekuje korisnike interneta u Kostromu, baš kako ime projekta kaže. Predstavnik Lige je pre nekoliko dana objasnio ovaj “Čist Internet”:

Posledice takve cenzure će biti mnogo veće od onoga što je filter za siguran sadržaj na radu. Uostalom, biće dostupna svaka web stranica (od stotine miliona koliko ih ima), ali prvo mora biti overena od strane živog “stručnjaka” tj., Liga može jednostrano blokirati bilo koju web stranicu, koja ima jake veze s Kremljom i sa Pravoslavnom crkvom. Korisnici popularnog tehničkog foruma Habrahabr ističu da će ovo predstavljati veliki problem za  web stranice na stranim jezicima.

Drugi su se šalili, pitajući se o financijskoj motivaciji za takav potez:

stenogriz: [...] Možete iskoristiti ovo da zaradite dodatni keš. Paketi na pretplatu! “Osnovni” paket — pristup na 5 web-stranica; “Domaćinski” paket — 10 web stranica, sada s YouTubeom! “Stručni” paket — 100 stranica. [...] “Ludi” paket — mogućnost da izaberete pseudonim različit od informacija iz pasoša i mogućnost da pišete komentare (ne više od 3 na dan). [...]

Možda najviše zabrinjava to da, kako su izjavili predstavnici Lige izgleda da, za razliku od satiričnog “Čistog Interneta”, korisnici će morati da odustanu od procesa ako žele pristupiti “nepotvrđenim” web stranicama:

Glavni cilj eksperimenta je da se pornografske web stranice zatvore, a korisnik koji želi da im pristupi će morati da ode na njihov ISP i da sklopi ugovor s njima, gde će dati svoje lične podatke.

Jedan korisnik Livejournal-a razmišlja o eventualnim opakim posledicama izbegavanja prepreka:

Osoba mora otvoriti sve aspekte svog ličnog života. Biće unesen u bazu podataka, i onda ne može biti “pouzdan”. Pravi građanin i patriota ne gleda porniće. On gleda vesti, predsednika i patrijarha.

Kada im je postavljeno pitanje o ovom uznemiravajućem aspektu, kancelarija guvernera Kostroma je izjavila da će korisnici morati da se prijave da bi učestvovali u eksperimentu. Pošto se suprotne izjave od strane predstavnika lige mogu lako pogrešno protumačiti, izgleda da postoji unutrašnji nesporazum ili neslaganje o širini i osnovi projekta.

RuNet će nastaviti da prati ovu priču kako bi videli šta se događa i kako korisnici reaguju ako im informacija postane manje nego besplatna. Neki su već pesimistični:

Ako će [društvene mreže] vk.com i mail.ru biti uključeni u [belu] listu, većina ništa neće primetiti.

Napisao/napisala Andrey Tselikov · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Izveštava se da su aktivisti skrenuli u durugom pracu podršku koju je Čomski pružio kampanji protiv medijskog monopola na Tajvanu. [Slika u javnom domenu]

U proteklih nekoliko dana, određen broj glavnih medijskih izvora koje vodi magazin Želimo Želimo Kinu na Tajvanu je izvestio da je Čomskog prevarila mlada tajvanska studentkinja, Lin Ting-An. Sledi nekoliko prevedenih naslova:

1. Čomski: Da sam znao da je kampanja protiv Kine, ne bih držao taj plakat – China Times 04-02-2013
2. Kampanja protiv medijskog monopola postaje kampanja protiv Kine, namešteno je Čomskom – China Times 29-01-2013
3. Prevaren da drži plakat To je jedna od prevara – China Times 28-01-2013

Osim novina, Citi TV kanal, koji takođe kontroliše Želimo Želimo Kinu, je emitovao dva jedanosatna programa u kome su komentarisane vesti 29. i 30. januara, 2013, a bile su posvećene “pojašnjavanju” stava koji predstavlja Čomski. U ovom programu su optužili Lin koja je predložila Čomskom da drži plakat, za obmanu i korišćenje poznatog lingviste, “savesti SAD-a”. Komentatori u programu su takođe kritikovali strategiju kretanja pokreta medijskog monopola zato što su izdvojili glavni grad Kine, naime magazin Želimo Želimo Kinu, za njihovu kampanju. Sledi kratak deo intervjua na Citi TV s Čomskim:

Neki od delova e-mail komunikacije su pokrenule medijske izveštaje. Razmena je bila između profesora medija Shih-Diing Liua iz Makaua i Čomskog, gde Liu objašnjava kako shvata pokret protiv medijskog monopola u Tajvanu, 27 januara 2013:

Nažalost, nisam siguran da ste shvatili da se ovaj pokret protiv monopola u medijima, uz veliki broj mladih ljudi koji učestvuje, ne može shvatiti samo kao običan pokret koji zahteva slobodu štampe i demokratije na ostrvu. Učesnici, oni koji su govorili i oni koji su posredovali (uključujući i glavne medije, naučnike, i grupe koje su to sledile i prihvatile) ne samo da su se fokusirali na pitanje monopolizacije medijskih izvora od strane kapitalista, već su uputili i na neprijatelja. Izgleda da je ovaj neprijatelj onaj prema kome se vlada vaše zemlje oprezno odnosi. Međutim, u kontekstu Tajvana i Pravog Tajvana, gde se koristi naziv koji “brani Tajvan” koji odbija, suprotstavlja se, i odbacuje sve ljude i stvari koje su vezane za Kinu, a kineska vlada nije izolirani fenomen, i to treba da se postavi u hegemonijsku strukturu koju vode SAD koje ste vi opisali tako da mi to možemo potpuno da razumemo. Slogan koji držite bi takođe trebao biti protumačen u određenom političkom kontekstu.

U odgovoru na dugi Liujev e-mail, Čomski je napisao kratak odgovor, koji je Liu naveo i objavio na svom Facebook profilu:

Hvala ma zanimljivim komentarima koji idu daleko od onoga što ja znam o tome. Ja se ni ne sećam plakata koji se odnosi na “kinesku manipulaciju.” Ono što mi je pokazano, i što sam držao, nije išlo dalje od medijskog monopola i slobode štampe. Nadam se da tumačenja neće ići dalje od toga.

U prilogu odgovora Noam Čomskoga je prilično opširno tumačenje Liua koje je China Times uvrstila u svoj novinski izveštaj od 28. januara i pretvorila u vest i okvir za komentare među medijskim izvorima magazina Želimo Želimo Kinu koji će se koristiti za kamapnju protiv medijskog monopola. Liu je protumačio fotografiju Čomskog kao “otmica”:

[…]Ako Čomski nije znao o tom zahtevu [faktor protiv Kine], vi ste njega “oteli” tako što ste od njega zatražili da drži plakat koji izražava vaše mišljenje. Zar to nije prilično uvredljivo? Zašto mu niste jasno objasnili vašu poziciju protiv Kine? Zašto je na engleski prevedeno samo slogan “monopol protiv medija”? Zašto morate sakriti vaše motive koji su protiv Kine? Da li se bojite da ako je Čomski znao na čemu stojite, ne bi vam pružio podršku? Da li je zato slogan zamagljen? Naravno, mi ne znamo pravu nameru. Međutim, ako Čomski nije znao da postoji faktor protiv Kine u vašem pokretu, a vi ste ga postavili kao laku metu [tj. oteli], vaša politička taktika je vrlo loša!

Ono što je on znao i podržao je bilo protiv medijskog monopola i podržavanje slobode medija i novinara. On ne želi da ljudi pogrešno protumače i dodaju “druge epitete” onome za šta se založio. Ovde se radi o tome da neki ljudi i mediji koji rade protiv Kine su ga oteli da bi ojačali svoju poziciju. Svaki pokret ima svoj stav, ali moraju da uspostave svoju poziciju uz važeća sredstva i razum.

Ako pođemo od toga, ne znam šta bi se dogodilo da Čomski nije bio obmanut ili prevaren. Oni koji su od njega tražili da drži plakat bi trebalo da znaju tačno šta se dogodilo. Očigledno je da mu nije bila predočena kompletna poruka i da je bio uvučen da podrži vaše mišljenje. Način na koji je poruka sakrivena i prenesena je loš, kao i vrsta izobličavanja i monopola koji kritikujete. Pod sloganom “protiv monopola”, vi radite suprotno.

Da pojasnimo situaciju, Lin Ting-An je postavila svoju e-mail komunikaciju s Čomskim na svom Facebook profilu. E-mail, koji poziva Čomskog da se pridruži kampanji je detaljno objasnio pozadinu kampanje protiv medijske grupe Za Kinu, magazina Želimo Želimo Kinu koja je prisvojila Next Media, s prevodom slogana plakata:

Ovako strašan medijski monopol se događa na Tajvanu: predsednik Grupe Za Kinu magazina Želimo Želimo Kinu, Tsia Eng-meng, će da kupi tajvanski deo Next Media (koji je pripadao mogulu iz Hong Konga, Jimmy Laiju). Ako se ova transakcija odobri, Mr. Tsai će kontrolisati oko 46% tajvanskog tržišta novina. Ne samo da je g. Tsai vlasnik novina (China Times, Commercial Times), već i časopisa, TV kanala, i kablovske TV usluge, a njegovo ignorisanje kršenja ljudskih prava u Pekingu (On negira pokolj na Tiananmen trgu) veoma nas zabrinjava kada se govori o budućnosti tajvanskih medija.

Da bi se usprotivili ovoj kupovini i državnom neznanju, tajvanski studenti su u novembru pokrenuli nekoliko protesta, a održaće još jedan na Novogodišnju noć. Sada je popularna aktivnost koja podstiče globalne pristalice da se fotografišu, držeći slogan “Usprotivite se Monopolu Medija, Odbacite crnu ruku Kine, podržite slobodu štampe, štitim Tajvan od ___”, i možete ga sknuti online. (Prilažem moju fotografiju koja je snimljena na univerzitetu Yang Ming, Tajvan..)

Iako je Chomsky dodatno pojasnio da njega niko nije obmanuo, i da je ovaj incident “nesporazum”, glavni mediji nisu puno pažnje obratili na njegovu izjavu.

Rasprava o tome da li ili ne treba naglasiti Faktor Kine u kampanji protiv medijskog monopola je aktuelna unutar pokreta od prvog dana. S jedne strane, aktivisti su svesni da je politika liberalizacije medija od 1990 bila pokretačka snaga glavnog monopola nad glavnim medijma na Tajvanu. S druge strane, uticaj kontinentalne Kine, kao i njen politički program za preuzimanje kontrole nad tajvanskim medijskim kompanijama, je postao sve jasniji kada je dnevni magazin Želimo Želimo Kinu preuzeo Kablovsku TV Mrežu i Tajvan Next Media. Među akvistima su se slične debate dešavale mesecima. Nakon incidenta s Čomskim, na stranici kampanje protiv Želimo Želimo Kinu, Jiangeng Chiou je opet pokrenuo pitanje:

Mislim da bi trebali diskutovati o tome da li “monopol protiv medija” treba ići zajedno s onim “protiv kineske manipulacije”. Trenutno je akcija protiv medijskog monopola privukla pažnju javnosti, a to je zlatna prilika za kampanju za medijske reforme. Osećanje plava protiv zelene i ujedinjenje protiv nezavisnosti ne pomaže kampanji. Hajde da pogledamo probleme s kojima se suočavaju javne televizijske službe Tajvana, pritiske sa kojima se suočavaju medijski radnici na Tajvanu a koji ne dolaze samo iz Kine, već i iz drugih političkih klanova i glavnog grada. Osim Kine, moramo se suočiti i sa drugim političkim i korporativnim snagama.

Charlene Delerk odogvara u komentaru:

Poenta je u tome da kineska vlada želi da manipuliše tajvanskim medijima. Neki ljudi koji su zauzeli posebne pozicije su postali negovi rasadnici [pokrivajući svoje prljave ruke]. Rasprava o tome je li ili ne treba da izbrišemo faktor Kine u kampanji služi njihovoj svrsi da podele ljude koji nas podržavaju. O ovom pitanju smo raspravljali pre nekoliko meseci, a sada ljudi još uvek plešu uz CitiTV i ponovo započinju nešto što nema efekta [tj. okreću zastarele vesti u vesti]. Ako toliko vole Kinu, mogu otići u Kinu, niko ih ne zaustavlja.

Za one koji su izvan Tajvana, vrlo je teško razumeti političku dinamiku i izgleda prilično sigurno da je Čomski bio obmanut i izopačen u takvom medijskom i političkom okruženju.

Napisao/napisala Oiwan Lam · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Mana Neyestani, slavni iranski karikaturista. Izvor: Radiozamaneh

Vodeća svetska snaga u stavljanju novinara u zatvor je opet aktivna. Agenti režima su uhvatili najmanje 12 iranskih novinara tokom vikenda. Reporteri Bez Granica (RBG) su u ponedjeljak, 28 januara, 2013., objavili saopštenje o masovnom hvatanju novinara. Prema RBG, u obnovljenom napadu na medije u Teheranu, službenici ministarstva su u civilu juče pretražili sedišta četiri dnevnih novina – Etemad, Arman, Shargh i Bahar – i nedeljnika Asemani, i bez obašnjenja, uhvatila najmanje 10 novinara.

Mnogi smatraju da, kako The Guardian navodi, hapšenja signaliziraju veliko zaoštravanje u borbi protiv štampe, što odražava iransku nultu toleranciju za one koji rade s pobunjeničkim medijima ili sa kancelarijama za koje se smatra da su neprijateljski raspoložena prema režimu.”

Nekoliko iranskih surfera i novinara je podelilo kolekciju fotografija uhvaćenih novinara, pokazujući tako svoju solidarnost i pozivajući na njihovo oslobađenje:

Masih Alinejad, iranski novinar, piše u svom blogu da možemo uzeti u obzir da je nedavno masovno hapšenje početak predizbornog puča u zastrašivanja iranskih novinara. Predsednički izbori će se održati u junu 2013.

Ona piše:

… nema vesti o uhvaćenim novinarima i napadima na njihove domove ni u novinama za koje rade… Novinari su najlakše mete [na Persijskom 'najkraći zidovi'] za vladare koji se boje vlastitih nameštenih izbora….izgleda da se u Iranu, pre bilo kog događaja, uhapse novinari.

Nekoliko surfera je tweet-ovalo o priči i podelilo linkove ka različitim medijima i organizacijama.

Laleh tweet-uje:

Vrhovni vođa započinje rata protiv novinara en.rsf.org/iran-vrhovni-l… #Iran #Iranizbori

— Lalehلاله (@Lalehsr) 28 januar 2013

Glavni vođa započinje rat protiv novinara #Iran #Iranizbori

RT @yeganehsalehi: ‘Iran je Uhapsio 11 Novinara Zbog Saradnje sa Stranim Medijima’is.gd/TkndfL #iranizbori #iran
— Dominique Rodier (@dominiquerdr) 28 januar 2013

RT @yeganehsalehi: ‘Iran je Uhapsio 11 Novinara Zbog Saradnje sa Stranim Medijima’is.gd/TkndfL #iranizbori #iran

Persijanac Banoo tweet-uje:

Masivno Hapšenje Novinara u Teheranu Nakon što je Tužitelj Primetio“Glasnogovornika Neprijatelja” iranhumanrights.org/2013/01/journa… #Iran #Iranizbori
— Persijanac Banoo (@persianbanoo) 28 januar, 2013tweetuje

Masivno Hapšenje Novinara u Teheranu Nakon što je Tužilac Primetio “Glasnogovornika Neprijatelja”
 

Napisao/napisala Farid · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Svi u prepunoj sudnici u Bangkoku, Tajland, su bili šokirani kada je kazneni sud izrekao presudu od 11 godina zatvora za aktivistu koji se zalaže za prava rada i uredniku Glasa Taksina, Somyot Prueksakasemsuku za zločine povezane s lese majeste (uvredom kralja). Šok je nastao i zbog presude, ali još više zbog strogosti kazne. Iako je maksimalna kazna za kršenje zakona lese majeste 15 godina, u prethodnim slučajevima izrečene su kraće zatvorske kazne. Somyot nije bio toliko sretan, i dobio je 5 godina zatvora za svaki zločin, dve tačke optužnice ukupno, plus još jednu godinu za sada otkazanu 1 godinu uslovne kazne koju je dobio 2009 godine (za drugu tužbu).

Somyota ispraćaju iz kaznenog suda pošto je osuđen na 11 godina zatvora. Foto: Lillian Suwanrumpha, Autorska Prava @Demotix (1/23/2013)

Ovo je pravo razočaranje za Somyota, koji se navodno nadao da će biti proglašen nevinim jer je verovao da nije počinio nikakav zločin. Prachatai izveštava da je Somyot-ov prijatelj u tajlandskom zatvoru, gde je Somyot bio pritvoren više od 20 meseci, otkrio da se Somyot nadao da će sud podržati ‘pravdu’ i ‘učiniti pravu stvar.’ Njegov pravnik će podneti žalbu protiv presude i tražiti uslovnu kaznu.

Somyotov optimizam proizlazi iz prirode njegovih zločina. Somyot je bio urednik političkog magazina, Glas Taksina (zabranjen 2010), koji je objavio dva članka 2010 godine, za koje se ispostavilo da vređaju zakone lese majeste. Formalno je optužen 2011, odbio kauciju 12 puta i na kraju je osuđen 23 januara 2013. Članci su bili objavljeni pod pseudonimima i u njima nije bilo direktnog spominjanja monarhije. Međutim, sud veruje da je jasno na koga se članci odnose i da je kao stariji urednik, Somyot trebao jako dobro znati posledice njihovog objavljivanja, a ipak je to uradio.

“Sudski postupak je dokazao da članci koje je g. Somyot objavio nisu sadržali akademske poglede monarhije. Ovi članci su bili uvredljivi po prirodi i naneli su štetu kralju,” rekao je sudija Thawee.

Ova presuda je primila brojne kritike od grupa za ljudska prava na Tajlandu, od međunarodnih novinskih agencija i međunarodnih grupa za ljudska prava. Međutim, na Tajlandu, glavni mediji su ovu vest pokrivali dosta umereno.

Reakcija tajlandskih surfera na Somyotinu presudu je, kao i u prethodnim slučajevima, podeljena. Neki tvrde da je Somyot dobio šta je zaslužio, zato što je nastavio da bude otvoren protiv Člana112

mitrapaap kaže na Bangkok Postovoj web tabli:

Bio je na slobodi uslovno. Jako dobro je znao koji su rizici ako ne drži jezik za zubima. Morate napraviti izbor na osnovu važećih zakona, bez obzira da li Vam se sviđaju ili ne. Zakon se ne menjaja tako što ga prekršite.

ploydonut dodaje:

Tajland je dobra zemlja, a loše ljude koji vređaju našu zemlju, ustanove, i čine velike zločine trebalo bi poslati u zatvor na dugo vremena.

Khon Thai Hua Jai Singh je napisao sledeće na Urednikovoj web tabli:

Onima koji pripadaju pokretu anti-monarhija – ako mislite da Tajland nije dobro mesto za život jer imamo monarhiju, napustite našu voljenu zemlju, zemlju koja poštuje našeg kralja.

Ili ako verujete da ste bili prevareni od strane osuđenog kriminalca g-dina….. Sada je vreme da se predomislite. Nije prekasno za ovo društvo i vašu porodicu da Vam se oprosti za ono što ste uradili. Morate izabrati svoj put.

S druge strane, grupe za ljudska prava, i na Tajlandu i u inostranstvu su osudile ovu presudu, a neki tvrde da je Somyot dobio tako strogu kaznu jer je bio i aktivista koji se zalagao za promenu Člana 112

10 godina je previše surova kazna za osobu koja ima drugačije mišljenje od drugih. Poštovanje različitih mišljenja i vrednosti je nešto što naše društvo treba da nauči,” tvrdi tajlandski aktivista.

Luk Chaona Thai je napisao na Prachatalk web tabli:

Osuđujuća presuda za Somyotu je kazna za slobodno razmišljanje Normalno je da ljudi imaju različita mišljenja o pitanjima i moramo biti u stanju da živimo u društvu u kojem ljudi imaju različite stavove.

Najveće razočaranje, iako ne čudi, je beznačajna reakcija iz Yingluckove vlade. Uostalom, to je pro-Thaksin magazin koji ima pčele transformisane u Crvene Košulje (usko povezane s bivšim premijerom Thaksinom, bratom aktualnog premijera Yinglucka) izdanje, Crvene Moći. Sadašnji predsednik UDD-a, Thida Thavornseth, je prisustvovao Somyotovom suđenju i nekoliko grupa Crvenih Košulja je organizovalo aktivnosti za pomoć kampanji Oslobodite Somyota. Ipak, kako neko sumnja, vladajuća stranka Pheu nema nameru da se upliće u ovaj slučaj. Kako profesor Duncan McCargo tvrdi:

Yingluck Shinawatra obavlja delikatan čin balansiranja da bi očuvala politički dogovor koji je održava u kancelariji – a to uključuje čuvanje zemljinih konzervativnih institucija, uključujući palatu, sudstvo i vojsku sa strane.

Napisao/napisala Aim Sinpeng · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Prošlog vikenda RuNet je bio aktivan s mračnom pričom o ambicioznom kuvaru i nesretnom ugostitelju, Alexey Kabanova-u, koji je navodno zadavio svoju suprugu, Irinu Cherska, i raskomadao njen leš u pokušaju da izbegne zakon. Nedelju dana kasnije, druge dve smrti zasenile su Irinino ubistvo, ubistvo ruskog najjačeg gospodara kriminala i samoubistvo ruske političke izbeglice u Holandiji. Ipak, odmah nakon hvatanja Kabanova, ruski surferi su doživeli redak period ispitivanja, uz rasprostranjene teorije o zaveri.

Kabanov je prikazan kao učesnik u “istražnom eksperimentu” s pripadnicima policije, gde on objašnjava kako je počinio ubistvo. Slika sa YouTube-a. 20 januar, 2013

RuNet Echo je ranije aludirala na činjenicu da su Kabanov i Cherska bili aktivni učesnici blogosfere uključene u socijalnoj mreži opozicionih članova. Neki od tih prijatelja i poznanika su progovorili online nakon vesti o Irininoj smrti, rasvetljavajući porodicu Kabanov. Mitya Gutrin, bivši kolega i Alexeya i Irine, napisao je blog post u kojem opisuje njihove finansijske teškoće, a Kabanov je imao naviku da posuđuja velike svote novca od Irininih prijatelja da bi finansirao svoj neuspelih pokušaj otvaranja kafića. Novac je retko kad bio vraćen, a izgleda da je Kabanov bio prilično problematičan čovek. Gutrin je napisao:

Uvek sam mislio da postoji velika razlika između varalice i ubice. Sada znam da ona nije toliko velika kao što sam mislio, a možda i ne postoji uopšte [...]

Verovatno će tužitelj iznositi takvo opisivanje Kabanovog moralnog karaktera, ako ikada ovaj slučaj dođe na suđenje. Ekaterina Gajski, Irinin prijatelj, se složila s Gutrinom, navodeći, osim toga da je Kabanov fizički zlostavljao Irinu:

Prvo je rasturio njen stan, a onda i njihov posao (barem dva puta), a onda je naterao da se svađa sa svima zbog pozajmica – on je bio grub prema zajmodavcima, njenim prijateljima koji su im pozajmili novac za posao. On ju je i tukao,u to sam sigurna, iako je Ira uvek to negirala i branila ga…

Takva otkrića o naizgled reprezentativnim predstavnicima ruske “kreativne klase” (izraz koji je prvi upotrebio sociolog Richard Florida, a kasnije usvojio ideolog Vladislav Surkov iz Kremlja, koji opisuje mlade profesionalce koji čine jezgro protesta protiv vlade), su naravno završila u nekoj potrazi za dušom medju članovima.

Samozvani euro socijalistički bloger Pavel Pryanikov je reagovao kovanjem pojma “krekl” reči koja se sastoji od kreativna klasa. Izgleda da je reč prihvaćena, s više od 6000 pogodaka na Yandex-u. Priyanikov je postavio članak, s puno misli o sociologiji, u kojem je izneo razloge za tragediju koja je zadesila kreklove, koristeći porodicu Kabanov kao primer:

1) nedostatak perspektive za novosti u Moskvi 2) smanjenje ponude “intelektualnih” poslova 3) nedostatak socijalne pomoći za kreklove gubitnike

On je mislio na činjenicu da je Kabanovu i Cherskoj, kao i mnogim drugim transplantima, nedostajala registracija u Moskvi i iznajmljivali su stan. Kirill Martynov, profesor na Visokoj Školi Ekonomije je bio istog mišljenja u surovom postu pod nazivom “Kraj Kreativne Klase”:

[...] ispostavilo se da unutar udobnog, lepog Facebooka, u kojem ima dosta zaljubljenih muževa, ima i čudovišta. [...] Suočavamo se sa time umesto sa uzvišenim idealima jednakosti i bratstva [...] prazni džepovi, [...] prijatelji koji ogovaraju, alkoholizam i obična, prazna osećanja [...] I tako stojite na trgu s plakatom Putin mora otići, ali ste isključili svoj telefon, tako da Vas zajmodavci ne mogu naći, Vi razmišljate o boci viskija, gde opet da posudite novac, a ujutro ćete istući svoju ženu.

Dok su se neki okrenuli sociologiji, za ostale članove “proklete” kreativne klase traganje za dušom se završilo u spoznaji nesklada, koji je ubrzo prerastao u paranoju. Kabanovo hapšenje i ispovest koja je usledila, nije uverilo te ljude. Primer njihovog raspoloženja se može videti u jednom od komentara na jednom od Kabanovih postova na Facebook-u:

Što ako je ovom momku namešteno? Zar se ne bi ste složili s tim, imajući u vidu njegovu umešanost u opoziciji, da je u to lakše verovati nego u činjenicu da je on ubio svoju suprugu, raskomadao je, počeo tragati za njom, ali je zadržao njeno telo u prtljažniku…

Automobil u kome je Kabanov ostavio telo. Slika sa YouTube-a. 20 januar, 2013

Zaista, nekima je lakše da veruju da je Kabanov, običan čovek koji maršira za opziciju, bio na meti Kremlja, koji je ubio njegovu suprugu, raskomadao je, i stavio u njegov prtljažnik da mu sve to podmetne, nego da veruju da je on to mogao sam učiniti. Elina Hoffman, medij, mislili da to nije vladina, nego lokalna zavera:

Mislim da je [telo] postavljeno tamo od strane policije, kako bi poboljšali svoju statistiku o zločinima.

S druge strane brill_poroshina predlaže da uverenje ne mora biti racionalno:

Ja jednostavno ne verujem u tu priču. Ja ne verujem, i ne znam tačno zašto, [moj kurziv, A.T.] ali u celini priča izgleda veoma izmišljeno i, što je najvažnije, telo je pronađeno neposredno pre marša 13-og.

I drugi su ovo povezali sa Maršom Protiv Nitkova uz pretpostavku da vlada pokušava da ostramoti opoziciju. Eho Moskvy bloger Andrei Cherepanov mislili da je policija mogla “iznuditi” Kabanovo priznanje. On je takođe uveren da će državni mediji koristiti tragediju u povezivanju Kabanova s pokretom. Korisnik s LifeJournal-a bartang je primetio sličnosti između Kabanove priče i optužbe za zlostavljanje dece protiv opozicionog blogera Rustem Adagamova (drugoi):

Ukratko, ne verujem da je to on. Telo je pronađeno pre protestnog marša, to je previše pravovremeno. [...] Zaista sam mislio da će pokušati da razbiju protest, ali ovo nisam mogao ni zamisliti. Priča s drugoi je bila zagrevanje.

Drugim rečima, “Niko nije siguran!“

Iako je istina da su državni mediji i pro-Kremljin blogeri iskorišćavali Kabanove političke stavove da bi ismejavali opoziciju, ideja da je Kabanov okrivljen za ubistvo svoje supruge iz tog razloga je izmišljena. Priznati kritičar vlade i bloger nacionalista Egor Prosvirnin je povezao takve teorije s nemogućnosti protestnog pokreta da ispita svoje vođe:

[...] možete j…i u mozak ugledne face sa facebook-a, a oni će se zauzvrat samo nasmijati i reći da je sve to kleveta, urađena da bi se diskreditovala fina osoba. Kad čak ni komadanje leša supruge ne može potresti veru Facebook zajednice u njihovog druga, zašto onda govoriti o manje upečatljivim slučajevima [...]

Pošto se politička situacija u Rusiji zagorčava, izgleda da će takve optužbe i teorije zavere s obe strane verovatno postati norma – posebno u osetljivom okruženju RuNet-a.

Deo I: Ruski Facebook užasa: Suđenje za Ubistvo

Deo II: Ruski Facebook užasa: Od Tragedije do Humora

Napisao/napisala Andrey Tselikov · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper