Policija glavnog grada, Delhija, ponudila je ocu 5-ogodišnje žrtve otmice i silovanja sumu od $38 da ćuti i zaboravi divljački napad, što je izazvalo bes u celoj zemlji koja se bori protiv povećanog broja slučajeva silovanja.

Jedna petogodišnja devojčica je brutalno silovana u Gandhi Nagar naselju u Delhiju, navodno kako kažu njeni susedi, u razdoblju od četiri dana. Djevojka je nestala 14 aprila, a za ovaj incident se saznalo 19 aprila, 2013.

Prema izveštajima vesti na regionalnim jezicima, članovi porodice i komšije su proveli jedan dan tražeći nestalu djevojčicu, a i optuženi komšija se takođe pretvarao da pomaže u ovoj potrazi. Pošto tokom tog dana nisu pronađeni nikakvi tragovi, 15 aprila 2013 ovaj slučaj je registrovan kao slučaj nestale osobe u lokalnoj policijskoj stanici.

Skoro četiri dana dok je potraga trajala, otac devojčice je čuo glas iz sobe ispod. Posle toga, pozvana je policija i vrata su razvaljena. Devojčica je pronađena u vrlo lošem stanju, a optuženi je pobegao.

Detalji ovog silovanja, kao i onog iz decembra 2012 koje je počinila grupa silovatelja iz Delhija (vidi izveštaj Globalnih Glasova), su stravični. Medicinska istraživanja su potvrdila da je devojčica bila seksualno zlostavljana – u njenom stomaku su pronađani plastična boca ulja i sveća.

Međutim, nevolje za porodicu ove devojčice nisu prestale ovde – usledila je nezainteresovanost policije i države.

Izveštaji nagoveštavaju da je ocu ove devojčice rečeno da ne podnosi tužbu, i ponuđeno mu je Rs 2000 (38 dolara) da ne izlazi u javnost.

Težina ovog incidenta, kao i odgovor policije i vlasti na to je razbesneo mnoge.

Shuddhabrata Sengupta na Kafila izražava svoj bes:

Zar od policijskog komesara u Delhiju neće biti zatraženo da podnese ostavku, zbog njegovog ogromnog neuspeha u poslu sa diskriminaciom žena i zbog neuspeha da reši prezir prema građanima koji je sada evidentno sastavni deo u kulturi rada Delhi Policije?

Da li možemo da prihvatimo ovu dnevnu rutinu uvreda u ležećem položaju? Koliko dugo to može da traje?

Vishal Dadlani (@V1SH4L) muzičar iz Indije 19 aprila je tweetovao:

@V1SH4L: Šta je to snašlo Indiju? Policija sada nudi roditeljima novac da ćute o silovanju njihovih ćerki!? Te policajce treba obesiti!

Pritish Nandy (‏@PritishNandy), novinar iz Indije se osvrnuo i na dobro zabeležene slučajeve korupcije u indijskoj policiji navodeći sledeće:

@PritishNandy: Setite se dobro poznatih reči sudije Mulla: Nema kaznenog zakona u Indiji koji se može uporediti sa zločinima indijske policije.

U svom drugom tweetu, on je podsetio na mlitav stav koji postoji u indijskoj upravi:

@PritishNandy: Mamta Sharma predsednica Nacionalnog Odbora za Žene kaže da će tek sutra otići da vidi žensko dete pošto je danas praznik.

Korisnik Twittera iz Delhija (@cyclingsultan) koji sebe opisuje kao ‘Hipi Musliman, Sapiosexual, Biciklista i Sibarit’ postavio je veoma šokantan aspekt vezan uz ovu priču:

@cyclingsultan: Policija Delhija je rekla rodbini devojke koja je pretrpela silovanje: ‘Rekli su nam da treba da buemo srećni što je devojčica pronađena & da se molimo za njeno ozdravljenje'.

Rituparna Chatterjee (@MasalaBai), urednik zabavnog programa, izrazila je razočarenje takvim stavom:

@MasalaBai: Kome da se obratite kada vam policija kaže da budete zahvalni što je ona (silovano dete) pronađena živa? Šta možete uraditi kao nemoćan građanin?

Da bi situacija bila još gora, devojčica je lečena na loše opremljenoj opštnskoj bolnici, i prebačena je u bolju bolnicu nakon mnogo protesta i pritisaka javnosti. Petogodišnja devojčica je navodno u vrlo lošem stanju.

Žene su reagovale na strašnu prirodu fizičkog nasilja koje je izvršeno nad ovom devojčicom.

R sheikh Bawazir (@Lucifer_sam666), arhitekt, pedagog, i fotograf je napisala:

@Lucifer_sam666: Ubite tog gada, kakav bolestan čovek bi ugurao bocu od 200ml u dete od 5 godina, ja sam zaprepaštena.

U međuvremenu, Arunoday Mukharji (@ArunodayM), novinar iz Indije, je podelio neke zapanjujuće podatke o usponu silovanja u Indiji:

@ArunodayM: Delhi 2011: 572 slučajeva silovanja. 2012: Povećan broj slučaja silovanja na 706, a broj slučaja zlostavljanja se popeo na 727. Užasavajući kraja 2013-e #Delhisilovanje

Usput, nakon incidenta grupnog silovanja u Delhiju, indijska vlada je izvršila izmene i dopune postojećeg zakona o silovanju, i usvojila strožu verziju.

Uzimajući to u obzir, twitter korisnik iz Indije Kapil (@kapsology) je napisao:

@kapsology: Koju svrhu zakon protiv silovanja ima ako se ne možete osloniti na policiju

Na društvenim medijima se neprestano dešavaju izlivi zgražavanja protiv indijske policije i državne apatije od kada je incident izašao na svetlo dana.

Napisao/napisala Chirag Sutar · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Poslanica u Kirgistanu je predložila novi nacrt uredbe koja bi zabranila devojkama ispod 23 godina starosti da napuste zemlju bez pristanka roditelja. Yrgal Kadyralieva se poziva na uredbu koju gura kroz parlament ‘Sapargul', nakon što je mlada žena doseljenik koja je bila podvrgnuta šokantnom ‘patriotskom’ napadu u Rusiji od strane njenih muških kolega iz Kirgistana, deo trenda koji su Globalni Glasovi pokrivali detaljno u junu prošle godine.

Međutim, uredba koja ima za cilj da spreči da mlade Kirgistanske žene koje rade u inostranstvu postanu ‘seksualni robovi' je pretrpela žestoke kritike. Grupe za ljudska prava tvrde da uredba ograničava Ustavom zagrantovanu slobodu kretanja.

Inicijativa Biškek Feministkinja opisuje uredbu člana parlamenta Kadyralieva (desno) kao paternalističku i sputavajuću. Naslov glasi: ‘Hej, gde ideš'?

‘Spašavanje devojaka od neizvesne budućnosti’

04. marta, lokalni novinski sajt kloop.kg je objavio ubedljiv intervju s članom parlamentam u kome su raspravljali o ovoj inicijativi. Ispostavilo se da je ovaj intervju bio među najčitanijim na platformi vesti prošlog meseca, što je dovelo do video-rasprava građana na istu temu. Jedan od razloga što je intervju zadobio toliku popularnost je iskren dijalog između Kadyralieve and Zareme Sultanbekova, mlade novinarke koja će pasti pod onim što ova kontraverzna uredba pokušava da zaštititi. U nekim momentima tokom intervjua, izgleda da strast koju Kadyralieva poseduje isplivava nekontrolisano na površinu:

Gorim [od besa]! Sramota me je zbog ovih devojaka.

Zarema, mi rađamo narod – bez obzira da li mi to želimo ili ne! [Mi rađamo] heroje i poslanike! Muškarci ne rađaju!

Kadyralieva je takođe otkrila kako je bilo teško pokrenuti inicijativu kao mlada žena. Zakonodavac je samo osam godina stariji od devojaka kojima bi ovom uredbom mogao biti zabranjen izlazak iz zemlje. Ona radi u parlamentu u kome dominiraju muškarci, gde joj aksakals (stariji) stalno govore da ‘ćuti’ a stranački šefovi je optužuju da pokušava samopromociju kroz inicijativu.

Jedan čitalac Kloop-a, Aizhan Rahmanova, je pohvalio hrabrost Kadyralieve u pokušaju da pokrije stvari koje se stvarno dešavaju mladim ženama doseljenicima u Rusiji:

U potpunosti se slažem s [Kadyralievom]; I ja živim u inostranstvu i vidim šta se dešava s devojkama. Ona je hrabra žena koja spašava devojke od neizvesne budućnosti.

Ipak, izgledalo je da neki od čitalaca koji podržavaju inicijativu pokazuju iste otrovne, na čašću zasnovane, kao i nacionalističke argumente, kao i patriote koji su brutalno napali Sapargul i koristili da opravdaju svoje napade na mlade žene Kirgistana koje su osumnjičene za prostituciju u ruskim gradovima. Ulanbek, na primer, piše:

Ovo je baš onakav nacrt zakona koji bi trebalo da bude usvojen! Pročitao sam neke komentare ‘Zagovornika Demokratije’ koji misle da bi [ženska] prava bila narušena [ukoliko zakon bude usvojen] i ja bih da ih pitam: “Da li bi voleo da tvoja ćerka ili sestra budu tretirane kao prostitutke?”

Devojke čija se prava ‘krše', izvinite što govorim otvoreno na [Međunarodni Dan Žena]: Možete upražnjavati prostituciju koliko god želite i naplatiti svojim klijentima koliko god želite – ALI PRIJAVITE SE ZA DRŽAVLJANSTVO NEKE DRUGE ZEMLJE I NE DONOSITE SRAM MOJOJ ZEMLJI, KIRGISTANU!!!

‘Zar to nije neravnopravnost među rodovima ?’

Elena ističe da zakoni koji važe za žene treba da važe i za muškarce:

Zar to nije neravnopravnost među rodovima? Onda zabranite dečacima koji su mlađi od 23-godine da napuste zemlju. Neka rade kod kuće, neka grade fabrike i puteve. Neka se ožene. Inače to nije pošteno.

Jedan od najistaknutijih doprinosa raspravi dao je advokat, Sadanbekov, koji je predložio da bi u zemlji toliko korumpiranoj kao što je Kirgistan, inicijativa nametnula dodatne finansijske terete u obliku mita devojkama koje žele da napuste zemlju:

Zar ne vidite da je to kršenje ljudskih prava (devojaka)? Zaposleni na granici će koristiti [predlog] da uzmu novac od svih devojaka. Svako ima pravo na slobodu kretanja, slobodu izbora svog prebivališta, i slobodu da napusti zemlju. Da zabranimo Yrgal Kadyralievoj da putuje u inostranstvo? Zašto nam trebaju takvi poslanici koji pokreću tako besmislene zakone? Takav [parlament] treba da bude raspušten! Parlamentarni sistem u Kirgistanu nije ispunio očekivanja.

Građanska rasprava na tu temu, koja je stavila Yuri Puinova (koji je protiv odredbe) nasuprot Beksa Okenov (koji je podržava) je pokrenula snažnu raspravu na Twitteru #kloopdebates. Prema anketi, Puinov je pobedio na raspravi uz malu razliku.

Tokom debate Anisa Atalova (@AnisaAtalova) je tweetovala:

@AnisaAtalova: A šta ako devojke ne žele da budu zaštićene? Hoćete li njih pitati za mišljenje? #kloopdebates

Janygul Janibekovna (@janygul) je upitao:

@janygul: Da li je sigurnost važnija od slobode? #kloopdebates

I Azat Ruziev (@Azat25) primećuje nešto o pretpostavkama koje stoje iza odredbe:

@Azat25 Izgleda da devojke nisu građani koji uživaju sva prava… ovaj predlog zakon ih pretvara u prostitutke #kloopdebates

Kao što je u junu navedeno u izveštaju Globalnih Glasova o patriotskim napadima na pripadnice ženskih radnih doseljenika, između 30-40% doseljenika iz Kirgizije koji rade u Rusiji su žene. Mnoge od tih žena su mlade, neudate, i same su došle u zemlju.

Parlamentarni Odbor za spoljne poslove je podržao predlog. Trenutno nije nejasno kada će se u parlamentu održati glasanje za predlog zakona.

Napisao/napisala Asel Tursunbekova · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Većina brakova između dece se zasniva u Južnoj Aziji i ruralnoj subsaharskoj Africi. U ruralnoj Indiji, 47 posto (izveštaj UNFPA) devojaka se uda pre nego što napune 18 godina. Indijska država Bihar ima najveći broj brakova koje zasnivaju deca – 69 posto.

Urmila Chanam deli priču o devojčici kao mladoj u Indiji:

To je tradicija u ovom delu Indije. Deca sklapaju brakove u godinama kada se od njih očekuje da se igraju s igračkama. Dečaci i devojčice ulaze u brak a da nisu ni svesni šta brak znači. Ova stara tradicija uništava njihovo detinjstvo i sve životne težnje koje su možda imali. Niko to više i ne dovodi u pitanje jer je to postala norma. [..]

Iako je po indijskom zakonu brak između dece protivzakonit, još uvek se praktikuje naširoko u ruralnim delovima Madhya Pradesha, Uttar Pradesha, Rajasthana, Chhattisgara, Bihara, i Andhra Pradesha. Iako neke druge zemlje trećeg sveta praktikuju zasnivanje braka između dece, u samoj Indiji se nalazi jedna trećina svih devojčica-nevesta.

Devojčice obučene kao mladenci za kampanju protiv braka između dece. Agartala, Indija. Slika: Reporter#24728. Autorsko Pravo: Demotix (7/3/2012)

Postoje i verski razlozi za rane brakove. Visoki sud u indijskoj državi Karnataka nedavno je doneo odluku u slučaju braka između dece da Zakon o Zabrani Braka Između Dece iz 2006 (PCMA) preovladava nad odredbama Muslimanskog Zakona o Ličnosti, gde je brak dozvoljen devojčici onda kada ona dostigne pubertet.

Prema PCMA Zakonu, zabranjen je brak za devojčice ispod 18 godina i za dečake ispod 21. Devojčice i dečaci sa sela koji su siromašni, imaju malo ili nimalo obrazovanja i vezani su tradicionalnim društvenim normama i vrednostima su oni koji će se najverovatnije venčati kao mladi, iz prkosa prema zakonodavstvu. Ali nije uvek to slučaj. Maharashtra ima jedan od najvećih brojeva brakova između dece. Video Volonteri u Mladi Ki Awaaz podseća:

52% udatih žena u Maharashtra priznaje da je ušlo u svoje brakove pre nego što su imale 18 godina, kako otkriva vladina Anketa o Regionalnom Nivou Prodica i Objekata (DLHS-3). Ovo se dešava u tzv. ‘naprednoj’ državi Maharashtra, porodica kontroliše život devojke i njene reproduktivne odluke.

Međutim, stvari se menjaju. Dopisnik Zajednice Indija o Kojoj se ne čuje (Video Volonteri) Rohini Pawar je razgovarala sa dve devojke koje su nedavno prisustvovale svadbi svoje prijateljice. Obe su srećne što nisu bile na njenom mestu:

[Prevod materijala iz videa]:
Brakovi između dece su tradicija koja se ispoljava i danas u selima kao što je moje. Svake godine, 2-3 devojke se udaju veoma mlade. Vlada je donela zakon koji to zabranjuje, ali niko se ne obazire na to.
- Da li su se neke devojke iz tvoje škole ili razreda udale jako mlade?
- Devojka iz mog razreda, Gauri se udala veoma mlada.
- Kako si se ti osećala kada se ona udala?
- Bilo mi je veoma teško jer ona više neće moći da uživa u životu. Ona neće moći da gleda filmove u bioskopu kao mi.
- Kako se ona ponaša u školi kada učite zajedno?
- Uvek je zaokupljena brigama za domaćinstvo.
- Šta zakon kaže o tome kada se devojčice trebaju udati?
- Prema zakonu, devojčice treba da imaju najmanje 18 godina kada se udaju.
- Šta ti misliš, sa kojim problemima se one suočavaju kada se udaju tako mlade?
- One se ne mogu družiti sa drugim devojkama, kao mi.
- Zdravlje devojčica je narušeno i mnogi njihovi snovi ostaju neispunjeni.
- Kada je trebala da se uda, da li se neko iz njene porodice ili sela usprotivio tome?
- Ne.
- Kako si se ti osećala kada se ona udala? Kako bi ti reagovala?
- Ja bih odbila da se udam.
- Zašto se ta devojčica udala tako mlada? Ko je odgovoran za to?
- Oni su je udali u skladu sa porodičnom tradicijom, uplašili su se da bi mogla da pobegne s ljubavnikom kad odraste. Zato su je udali dok je još mlada.
- Šta se dešava ako te devočice žele da nastave obrazovanje?
- Njihove želje o tome ostaju neispunjene.
- Ako devojčica sanja da postane inženjer, ona ne može ispuniti svoj san.
- Koje su tvoje ambicije?
- Ja bih volela da postanem inženjer jednog dana. Želela bih da se nijedna devojčica ne uda dok je jako mlada i da svaka devojčica ima šansu da studira i ispuni svoje snove.
Vlasnici kuća ne bi trebali ni da razmišljaju o tome da se devojčice u njihovim porodicama udaju pre nego što napune 20 godina. Ja sam Rohini Pawar iz oblasti Pune u Maharashtra, i izveštavam za Indija o Kojoj se ne Čuje. [kraj video materijala]

Dvanaest žena, koje su stupile u brak kao devojčice, učestvovale su u ovom videu koji govori protiv braka između dece. Ovaj video i projekat su početak Programa Volontera Video Zajednice:

[početak video priloga]
Verovatno po prvi put u Andhra Pradesh, mi žene sa sela, dolazimo sa kamerom u ruci da ispričamo naše priče zajednici u kojoj živimo. I mi, kao i vi, živimo u selima. Mi, kao i vi, smo supruge, majke i sestre. Kao i vi, i mi radimo u polju. Mi radimo i posao u kući.
Pre smo bili Reporteri Sneha Novina. Sada smo Sneha Video Reporteri.
Svakog meseca, u Sneha Praja Videu predstavićemo vam različite delove, kao glas naroda, dokumentarce, narodne pesme, pravne savete, i informacije o vladinim spletkama.
Članovi seoskih zajednica koji ne znaju da čitaju i pišu mogu ovde da učestvuju.
‘Vellike’ novine i TV kanali su namenjeni ‘velikim’ ljudima u gradovima, i oni uglavnom imaju mesto za muškarce, tako da ni u jednom od ovih medija nema mesta za žene sa sela.
Upravo zato je Sneha Praja Video namenjen seoskim zajednicama. Žene, čije se reči stegnu u grlu, će sada moći da govore. I vi sada možete govoriti iz vašeg srca.
Prvi korak ka rešavanju naših problema je razgovor o njima. Sneha Praja Video se bavi našim pitanjima, borbama, rešenjima – o našoj stvarnosti i našim pričama. Ovo je naša prilika da se čujemo. Sneha Praja Video – bavi se svima nama!
Sneha Praja Video će promeniti naše živote, ali i vaš!
Dobrodošli na Sneha Praja Video. Ja se zovem Mllika. Svakog meseca predstavićemo vam novi program. Ovoga meseca, predstavljamo vam magazin o ‘braku između dece'. Sve reporterke koje ovde rade su stupile u brak kao devojčice, i znamo kako je to loše uticalo na naše živote. Brakovi između dece se i danas dešavaju. Sneha Praja Video ima nekoliko različitih delova. Hajde da pogledamo prvi deo – Praja Naadi [Glas Naroda]!
Zdravo! Dobrodošli u Praja Naadi [Glas Naroda]. Ja se zovem Lalitha, i u ovom delu, donosimo vam mišljenja ljudi. U prvom delu, hajde da postavimo pitanje – Da li postoji brak između dece?
- Postoji.
- Sada ne toliko puno. Pre ga je bilo mnogo više, ali sada ne.
- Postoji.
- Vođe i političari prisustvuju na tim dečijim brakovima.
- Postoji u seoskim područjima jer nisu informisani.
- Postoji.
- Ljudi stupaju u brak samo onda kada navrše 18 godina.
- U nekim mestima postoji.
- Postoji u seoskim područjima zbog pritisaka tradicije.
- Da li u vašem selu postoji brak između dece? – Da.
- Ovih dana se ređe dešava, ali roditelji koji su manje obrazovani žene svoju decu dok su mali.
- Dobrodošli u Glas Naroda! Ja se zovem Chandrakala. Oni koji misle da brakovi između dece ne postoje, varaju se. Tim Glasa Naroda vam donosi specijalnu priču. Hajde da pogledamo priču o maloj Jyothi.
- Ja se zovem Jyothi. Udala sam se pre 12 dana. Ja se zovem Indira. Njena sestra se zove Rajanibai. Njen muž se zove Venkatesh. Mi u našoj zajednici ženimo i udajemo decu dok su još u kolevkama.
- Da li ti se sviđa to što si udata za muža svoje sestre? – Da, sviđa mi se.
- Udala sam je zato što je rekla da to želi. Ona sada vodi računa o deci njene sestre. Ona i njen muž su izvođači na ulici i oni takođe prose za život.
- Da li živiš sa majkom ili mužem? – Sa mojim mužem.
- Da li se osećate loše zato što ste udali kćerku tako mladu? – Ne, ne osećam se loše.
- Moja sestra je imala operaciju. Ona ne može ništa da radi.
- Neću dopustiti da umre od gladi. Ja imam dve kćerke. I ona može preživeti.
- Vi ste joj dopustili da se uda zato što niste imali sinove. Hoće li Jyothi roditi dečaka?
- To ne zavisi od nas, zar ne?
- Zašto ste je udali tako mladu?
- On radi na jakom suncu. Mora da bude neko ko će čuvati njegovu decu. Ona traži drva za potpalu, kuva, pere posude, pazi na njegovu decu. Kada prođu monsuni, i ona će raditi na ulici tako što će igrati uz snimljene pesme.
- Dakle, ona igra? – Da, ona igra.
- Ja se zovem Indira. Jyothi se udala pre nego što je i znala šta je to brak. Za nekoliko godina biće joj jasno šta je izgubila. U godinama kada se dete treba igrati i uživati, ona ima odgovornosti odrasle osobe. Mi nismo mogli sprečiti Jyothin brak ali hajde da se potrudimo da ne žrtvujemo živote drugih Jyothia.
- Da li je brak između dece dobar ili loš?
- Stavljanje deteta u brak je velika greška!
- To nije dobro.
- U godinama kada pranje tvog tanjira izgleda kao veliki posao, kako možemo u toj dobi da pazimo na muža, na porodicu i dete? To ne možemo da radimo. Mi čak i ne razumemo ove odgovornosti. Zašto nas onda gurate u brakove?
- Ako udate vašu ćerku, ona neće znati šta je život u braku. Neće razumeti ni pitanja zdravlja.
- Ukoliko voćka nije zrela, nije spremna.
- Zašto bih ja prizivala muku kroz devojčicu kao mladu za moga sina?
- Da li je brak između dece dobra ili loša stvar? – Nije dobra.
- Dobra je to stvar. Možete iskoristiti novac od miraza da otplatite stare dugove. Ili ga možemo iskoristiti da započnemo neki novi posao.
- Potpuno je pogrešan. Brak između dece je veoma loš.
- Da li je brak između dece dobra ili loša stvar? – Kako bi mogao biti dobra stvar? Loša je.
- Da li devojčice treba da se udaju kao deca? – Ne.
- Dete ne može da radi. Dete još uvek nije plodno. Brak između dece je samo nevolja.
- Činjenica, ne izmišljotina
- Brakovi između dece se i dalje sklapaju u našim selima. Životi mnogih devojčica se žrtvuju. Devojčice koje se udaju mlade ne samo da se suočavaju sa zlostavljanjem od strane rodbine, već moraju da podnose i uvrede njihovih muževa. Hajde da sada upoznamo tri takve žene koje su izgubile svoje detinjstvo u sličnim situacijama. Prvo, hajde da se upoznamo s Bujjam-om iz sela Kothlapur u Marepally-ju.
- Zašto ste udali svoju ćerku dok je bila dete?
- Da sam čekala da odraste morala bih da platim veći miraz. I stariju ćerku sam udala iz istih razloga, i njen muž je umro mesec dana posle svadbe.
- On je umro mesec dana nakon svadbe, i posle toga ja sam se vratila kući. Moji rođaci mi nisu vratili moj miraz ili ono što mi je pripadalo.
- Šta sada planirate za vašu ćerku?
- Šta mogu da planiram? Ja ništa ne kontrolišem. Žao nam je što je nemoćna. Zbog toga smo Rs60,000 u dugu. Neka se to nikome ne ponovi.
- Ja sam se udala sa 13 godina, pre dve godine.
- Da li ste mislili da je pogrešno da se vaša ćerka uda tako mlada?
- To je bila greška. Sada shvatam da sam pogrešila. Naučila sam lekciju. Sada se osećam jako loše. I ja sam u velikim dugovima. Nisam želela da je udam ali sam morala. Sada ja to plaćam.
- Da li bi prihvattila ako te neko zaprosi?
- Da, volela bih da se udam, ako neko dođe da me zaprosi. Ali niko ne dolazi. Ja bih volela da sam srećno udata.
- Da li bi volela da si mogla da studiraš? Šta osećaš kada vidiš da tvoje prijateljice idu u školu?
- I ja bih volela, ali ja ne mogu da učim. Ja moram da radim da bih preživela. Jako sam tužna. I moji roditelji su tužni.
- Moj mozak tada nije radio. Sada sam naučila lekciju. I sada ne znam šta da radim.
- Da li se sada igraš sa drugaricama? – Ne. Ko će se sada igrati sa mnom? Zar ja nemam posla?
- Da li se udate žene igraju?
- Tako je. Obično se udate žene ne igraju. Ali šta se dešava kada nas udaju u dobi kada treba da se igramo?
- To je bila Bujjamma. Umesto da se igra, ona mora da radi naporno za život.
- Ja sam Vinodha, iz sela Kothlapur, za Dokumentarac.
- Hajde da odemo sada u selo Ghandranpally u Mominpet. Anita se udala kada je imala 14 godina i rodila je ćerku. Njen pijani muž je jednoga dana zadavio dete, zato što je bio ljut što je ona rodila devojčicu.
- Kada si se udala? – Udala sam se kada sam imala 14 ili 15 godina. Prvih 6 meseci živeli smo sa njegovim roditeljima. Zamolili su nas da odemo zato što oni nije zarađivao ništa. Sve je bilo dobro godinu dana. A ja sam dobila ćerku. Otišla sam kod mame da se tamo porodim. Ostala sam kod nje 5 meseci i 8 dana. Onda je on došao i odveo me kući. Svađali smo se oko bebine kolevke, pa je moja majka zatražila od njega da me vrati kući. On me nije pustio. Šest meseci posle toga, tražio je od mene da odem i radim u polje. Upitala sam ga ‘Kako mogu da odem i da ostavim ovo malo dete?'. On je rekao, ‘Idi ti, ja ću paziti dete.’ Tako sam otišla da tražim posao. Kada sam izašla, zadavio je moju bebu i ubio je.
- Zašto ste vratili vašu ćerku kući? – On je ubio svoju vlastitu ćerku. Uplašila sam se da će u biti i moje dete.
- Niko se nije pojavio iz sela mog muža da me vrati tamo. A i moja mama se plašila da me pošalje nazad.
- Da li osećaš da si teret svojoj majci? Da li bi želela da budeš nezavisna?
- Želim da stanem na svoje noge. Koliko dugo mogu da ostanem kod mame?
- Da li bi volela opet da se udaš? – Volela bih, ako je on dobar čovek, inače ne.
- Kako ćeš znati da li je dobar ili ne? – Kako ne bih znala, s obzirom na moje prvo iskustvo?
- Anita se pre dve godine razvela od svog muža i nije se opet udavala. Ali, ako je muškarac u pitanju, koliko dugo bi trebao da čeka da se opet oženi? 10 dana? Jedan mesec? Sigurno ne više od tri meseca pre nego ponovo uđe u brak. Zašto ovo društvo toliko okleva kada je u pitanju preudaja žene? Molimo vas da nam pišete ukoliko imate odgovor na ovo pitanje. Ja sam Rani iz sela Chandranplally, za Dokumentarac.
- Naše društvo veruje da žena gubi identitet kada njen muž umre. Hajde da upoznamo jednu ženu koja dokazuje da naše društvo greši. Ovo je Saraswati iz sela Kothlapur. Saraswati, kakvo je bilo tvoje detinjstvo? – Moje detinjstvo… Ja sam se udala kada sam imala 14 godina. Dve godine nakon toga rodila sam ćerku, a dve godine posle i sina. Odmah nakon toga moj muž je umro. Od tada je moj život veoma težak.
- Koliko škole imaš? – Do osmog razreda. Posle osmog razreda moja majka i moj deda su me udali.
- Pa da li si imala dobar brak? – Ne. Moj život je bio katastrofalan tih pet godina. Nisam imala nikakvo obrazovanje i moj muž je umro veoma mlad. Bilo mi je veoma teško.
- Da li nameravaš da obrazuješ tvoju sestru Krishnaveni? – Moja mama je htela da je uda one godine kada sam ja rodila ćerku. Rani brak je uništio moj život pa sam ubedila moju mamu da je ne udaje. Ja sam odložila njen brak, pružila joj obrazovanje do desetog razreda i udala sam je tek kad je napunila 18 godina. Kada si mlad veoma si slab i ne znaš kako da radiš. Iz ličnog iskustva znam da tek kada napuniš 18 godina znaš nešto o poslu. Zato sam odložila njen brak.
- Saraswati, ti si rekla da bi želela da postigneš nešto. – Da, ja to želim.
- Da li bi želela da nastaviš studije? – Jako bih to volela. Polagala sam test za prijem na otvoreni univerzitet. Jako želim da studiram 3 godine i da dobijem diplomu.
- Šta bi savetovala svojim komšijama? – Ja bih im savetovala da ne udaju/žene svoju decu dok su jako mladi. To bi trebalo da urade tek kada završe deseti razred. I samo kada napune 18 godina.
- Da li bez podrške muškarca možemo postići nešto u životu? – Da, možemo, ako verujemo u sebe.
- Gde ima volje ima i načina. Napori uvek donose rezultate. Brak joj je oduzeo obrazovanje, ali ona ga je vratila u svoj život. Ona radi predano da diplomira, i zauzela je svoje mesto u društvu. Savet onima koji bi udali svoje devojčice dok su jako mlade: Sačekajte dok vaša ćerka ne napuni 18 godina. Nemojte uništiti njihove snove.
- Samopouzdanje nam treba u svemu što radimo. Ako je napor naše oružje, onda je pobeda naš rezultat. Ja sam Latha Gauri iz sela Kothlapur za Dokumentarac.
- Činjenice, Ne ne izmišljotine
- Sledeće pitanje u Glas Naroda: Da li znate koje su prave godine za brak?
- 18 do 20. Dobro je ako je to posle njihove 20-e godine.
- Između 18 i 20.
- Kažu da je to s 18 godina, ali niko ne čeka do tada.
- Trudnoća je zdravija posle 20-e godine.
- Prema zakonu, sa koliko godina se devojka može udati?
- Kada ima 22 godine.
- Kada ima 23 ili 24 godine.
- 18 godina za devojčice i 21 godina za dečake.
- Čim devojčica uđe u pubretet.
- Kada ćete vi udati ćerku?
- Čim je neko zaprosi.
- Čim napuni 18 ili 21 godinu.
- Namaste. Dobrodošli u deo sa Savetima ovog magazina. Ja sam Parvati Devi iz policijske stanice Saroj Nagar. Izgled da mnogo ljudi zna koje su zakonske godine za ulazak u brak, ali se zakon ne poštuje. Zašto? Zato što misle da neće biti kažnjeni po zakonu protiv braka između dece. Razgovarali smo sa Pomoćnikom Komesara u Policiji, g. Jaganmohan Reedy. APC vas je upozorio da brak između dece povlači ozbiljne pravne posledice.
- Ja se zovem Jaganmohan Reedy i radim kao Pomoćnik Komesara u Policiji. Brak između dece je nezakonit prema Aktu o Sprečavanju Braka Među Decom iz 1929 godine, u delu 4-6 možete biti kažnjeni i zatvoreni do 3 meseca. Protivzakonito je oženiti devojku koja je mlađa od 18 godina i dečaka koji je mlađi od 21. Ukoliko čujete o braku između dece, morate odmah obavestiti policiju. Vaša je dužnost da obavestite policiju. Policija će brzo reagovati da spreči takve brakove. Uhapsićemo one koji su odgovorni za taj brak, izvesti ih pred sud i preduzeti pravne mere protiv njih. Preduzeće se mere protiv roditelja, sveštenika, pa čak i gostiju na dečjem braku. Zapamtite, brak između dece je kriminal! Ukoliko podržavate brak između dece potpomažete i promovišete kriminal.
- Pesma: Sutra ću ja biti u tvojoj situaciji, o mama. Sutra, ja ću postati mama, o mama! U doba bezbrižne nevinosti postala sam trudna, ne mogu da podnesem težinu mog stomaka, ne mogu da podnesem težinu mog stomaka, mnogo patim. Dete unutar mene se rita.
- Pitali smo mlade devojke u Glasu Naroda kakve snove imaju. Nijedna od njih nije rekla da je njen san da se uda. Pa hajde onda da vidimo šta bi naše devojke želele da budu kada odrastu.
- Želim da budem policajka.
- Učiteljica.
- Doktorka.
- Sanjam da postanem policajka.
- Koji je tvoj san?
- Doktorka.
- Želim da postanem doktorka.
- Zdravo. Ja se zovem Malleswari i sada se nalazim u Balaji hramu. Hiljade vernika se skupilo u ovom hramu da ispuni svoje snove i želje. Ovde se nalaze tri žene koje zarađuju za život tako što prodaju kokose. Sve tri žene su se udale kao deca, ali obezbeđuju bolju budućnost za svoje ćerke. Hajde da ih upoznamo i da saznamo kakve ambicije imaju za svoje ćerke.
- ‘Priča o Uspehu': Nas je četiri sestre. Moji roditelji su bili veoma siromašni i zato sam se udala mlada. Oni ne poseduju nikakvu zemlju i preživljavaju zahvaljujući teškom radu. Tako su me udali dok sam bila veoma mlada. Devojčice koje se udaju dok su još uvek deca neće znati kako da se nose sa emocionalnim i fizičkim problemima. Indhira se udala kada je imala samo 14 godina. Hajde da vidimo šta se desilo sa njom posle toga: ‘U mom braku je bilo samo problema i bola. Moj muž je umro 10 godina od kad smo ušli u brak. Ja sam ostala sa troje dece, sve devojčice. Prodajem kokose kod hrama da bih zaradila za život.
- Brak između dece nije uništio samo Indhirin život. Padmamma i Krishnaveni su prošle kroz slične nevolje. Kada si se ti udala? – Imala sam 11 godina.
- Da li si imala problema u braku? – Imala sam mnogo problema. Udali su me za čoveka koji nije bio zaposlen. Nismo imali ni drva za potpalu ni hrane.
- Ja sam jedna od šest sestara. Moja majka me je udala da bi sebi olakšala. Bile smo veoma siromašne, a i moja majka je umirala. Predali su me mojoj svekrvi. Muž me je napustio kada sam rodila devojčicu. Bilo je planova da ću se opet udati, ali ostala sam kod mame i preživljavam tako što radim čudne poslove. Moj mož je uzeo drugu ženu i nije me uzeo nazad. Moja mama se bojala da će me ubiti i zato me nije poslala nazad. Ja se nisam vratila. Sudbina nije bila dobra prema meni. Ali ja ne želim takvu sudbinu mojoj ćerki. Radim da bi ona imala bolji život.
- Ima mnogo takvih žena, ali mi predstavljamo samo 3 u ovom delu.
- Iako su bile suočene sa mnogo teškoća, one su odlučile da ispune snove svojih ćerki. – Ja ću moju ćerku udati onda kada bude dovoljno stara. Želim da bude srećna.
- Indhirina ćerka Maunica, zahvaljujući naporima svoje majke, studira vredno i uspešno. Otišli smo s njom u školu i pitali je koji je njen san, i ovo nam je rekla: – Da budem učiteljica
- Radim puno da bi moja deca imala dobre živote. Nemamo nikakve pomoći od vlade. Ja ih obrazujem mojim teško stečenim novcem. Ne želim da moja ćerka prolazi kroz teškoće koje sam ja morala da prođem. Njen život mora biti bolji od mog. Udaću je kada napuni 21 godinu. Ne samo moja ćerka, svaka devojčica treba da se uda tek kada napuni 21 godinu.
- Ja sam moju ćerku udala tek kada je napunila 19 godina. Naučila sam je da šije i školovala sam je do 10-og razreda. Nisam joj dozvolila da izgubi ono što sam ja izgubila. Ona je danas nezavisna i čak me potpomaže. Tako sam odlučila i za moje unuke.
- Ja ću je obrazovati, ma koliko to bilo teško za mene. One ne bi trebale da prođu kroz ono šta sam ja prošla.
- Svako ima svoj san. Dopustite im da ih ostvare. Nemojte uništiti njihove snove. Deca se moraju zabavljati i igrati. Nemojte ih vezati u brak.
- Ove tri žene koje smo srele su odlučile da obrazuju svoje ćerke i da ih udaju tek kad napune 21 godinu. Padmamma je platila obrazovanje za svoju ćerku i danas je ona finansijski nezavisna. Ona čak i pomaže finansijski svojoj majci. I vaše ćerke mogu biti vaša ekonomska podrška. Ako mislite da su devojčice samo teret roditeljima, ako niste naučili ništa iz ovih priča, onda vaš život nema smisla!
- Prilog ‘Priča o Uspehu', uz Lavanya i Malleswari, ja sam Indira Devi.
- Mi smo Lalitha, Indira i Chandrakala za prilog Glas Naroda. Svakog mesece razgovaraćemo o različitim pitanjima sa ljudima kao što su oni. Molimo vas da nam pošaljete vaše utiske i predloge. Idemo sada na zadnje pitanje Glasa Naroda. Kako možemo zaustaviti brak između dece? – Tako što ćemo obrazovati ljude i učiniti ih svesnim.
- Ne bi trebalo da ih udajemo mlade.
- Samo roditelji to mogu zaustaviti.
- Moramo da im kažemo da je to pogrešno.
- Zašto da primoravamo tako malu decu u brak?
- Bolje je da ih udamo/oženimo kada postanu nezavisni.
- Da bi zaustavili brak između dece, moramo uticati na one koji to rade.
- Možemo ga zaustaviti tako što ćemo podržati starije.
- Šta možemo da uradimo? – Ljudi moraju prestati da dubu glupi.
- To se može zaustaviti samo ako vlada interveniše.
- Mi, reporterke, smo odlučile da svoje ćerke udamo onda kada budu dovoljno stare. I vi morate odlučiti tako. Budite svesni takvih brakova i zaustavite ih uz pomoć seoskim zajednicama. Pošaljite decu u vladine škole i negujte njihovu budućnost. Izražavamo našu veliku zahvalnost stanovnicima sela Kothlapur, Chandranpally, Chevela, Urela, Chilkur i Himmayat Nagar i MV Fondaciji za pomoć koju su nam pružili u pravljenju ovog video magazina. Da li vam se svideo video magazin ovoga meseca? Molimo vas da nam kažete koja biste pitanja želeli da pokrijemo sledećeg meseca. Naša adresa je:
- Sneha Praja Video
Indira Kranti Patham
Sneha Silver Jubille Bhavan
Lakdi Ka Pool
Hyderabad 500 004

Namaste svima! Vidimo se sledećeg meseca. Zapamtite, tiče se svih nas! [kraj video priloga]
Gore navedeni video je prikazan u mnogim selima na velikim platnima.

Brakovi koji se sklapaju između dece u Indiji su deo šire društvene slike, na koji se obično ne gleda kao na problem. Neha, bloger iz New Delhija, piše:

Iako su UN radile zajedno sa vladom Indije na podizanju svesti, jačanju sprovođenja zakona i ulaganja u obrazovanje devojaka, mnogi od naših vođa i dalje smatra da je brak između dece rešenje za zaštitu devojaka od seksualnih zločina kao što je silovanje.

Prema UNFPA ukoliko se nastavi sa trenutnim nivoom brakova između dece u svetu, svaki dan 39,000 devojaka će se udati premlade.

Napisao/napisala Rezwan · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Pre dve nedelje, turski sud je pustio Fatih Neredea, koji u svojoj kriminalnoj prošlosti ima silovanja i pljačku, nakon što je silovao ženu u Diyarbakiru, gradu na jugoistočnom delu Turske, u prisustvu njenog tri godine starog deteta. Razlog koji stoji iza odluke da ga sud oslobodi, iako ga je čekalo suđenje je, kako je predstavnik institucije sudske medicine izjavio na sudu “Nije bilo moguće da se odluči da li je žrtva silovanja pretrpela psihičko oštećenje silovanjem ili ne, pre 18 meseci nakon incidenta.” Možda je ovaj incident šokantan, ali na žalost, nije jedini.

U maju 2012 godine, N.Y., mlada devojka koja živi u gradu Bitlis u istočnom delu Turske, koja je blago retardirana, doživela je silovanje od strane čoveka po imenu S.I. i zatrudnela je nakon incidenta. Kako je N.Y. izjavila, nju je S.I. nekoliko puta silovao i ona je zatrudnela nakon silovanja, i to je skrivala od svoje porodice i doživela spontani pobačaj u šestom mesecu njene neželjene trudnoće. Zakopala je mrtvo telo fetusa. Ona navodi da je bila uplašena i da joj je S.I. pretio i zato nikome nije govorila o silovanju. Majka N.Y. je ta koja je otkrila ovu tragediju, jer se njena ćerka ponašala sumnjivo i drugačije. Institut za sudsku medicinu je pripremio izveštaj o incidentu koji pokazuje da je S.I. otac mrtvog ploda uz sigurnost od 99,9%, zbog DNA testova. Bitlis Psihijatrijska bolnica je takođe napomenula da je N.Y. doživela psihološka oštećenja zbog silovanja. Uprkos izveštajima i izjavi koju je dala N.Y., sud je odlučio da nije bilo dovoljno činjenica da se dokaže da je S.I. silovao N.Y., tako da je S.I. oslobođen.

Iako se turske žene mogu smatrati za “srećne” u odnosu na žene u drugim muslimanskim zemljama, one još uvek strahovito pate. Prema istraživanju iz 2009 godine, samo 40% udatih žena je srelo svog supružnika kada su one same to htele i odlučile se na udaju. 50% žena je stupilo u brak kroz dogovoreni brak. Isto istraživanje pokazuje da je 35% žena bilo izloženo fizičkom nasilju od strane svojih muževa, barem jednom u svom životu. Na istoku zemlje, taj broj se penje na 40%.

Drugi problem za turske žene je taj što one ne mogu dobiti svoju ekonomsku nezavisnost, jer samo 27% radne snage u Turskoj su žene, prema TUIK (Turski Zavod za Statistiku). Žene takođe nisu efikasno zastupljene u parlamentu; samo 79 žena od 548 članova parlamenta, a od toga, 46 njih je iz AKP (Stranka Pravde i Razvoja) – vladajuća stranka. To znači da postoji samo 33 žene koje su članovi parlamenta i iz opozicjie su – jedva 6% od ukupnog broja članova parlamenta.

Vladajuća stranka u Turskoj, AKP, takođe stavlja pritisak na žene u svojim govorima i politici o ženama i ženskim pravima. U 2008, Recep Tayyip Erdogan, premijer Turske, izjavio je u panelu tokom Svetskog Dana Žena: “Da bi se povećavala naša mlada populacija rodite najmanje troje dece.”

2011 godine, Erdogan je bio besan na Dilsat Aktas, protestantkinju koja se popela na oklopno policijsko-prevozno sredstvo, gde je pretučena od strane policije i pretrpela frakturu kuka. On ju je kritikovao zbog napada na policiju. To se desilo manje od godinu dana nakon što je policija napala još jednu protestantkinju kada je ona izgubila nerođeno dete, iako je ona preklinjala policiju da je ne udaraju u stomak, jer je bila trudna.

Krajem 2012 godine još jedan slučaj o ženama je došao na naslovne strane. Erdogan je rekao “Svaki pobačaj je Uludere” spominjući Uludere ili Roboski, kako je poznat u kurdskom, gde je 34 kurdskih civila slučajno ubijeno od strane turskog ratnog vazduhoplovstva, dok su civili prolazi granicu za krijumčarenje i pogrešno se utvrdilo da su teroristi. Međutim, to nije bio jedini šokantni govor za žene. Tokom tog razdoblja, ministar zdravstva je govorio o zabrani abortusa: “Oni se pitaju šta će se dogoditi sa ženom, ako je pretrpela silovanje i zatrudnela? Ako se tako nešto dogodi, ona bi trebala roditi dete, a ako je to potrebno vlada može podići dete.”

Bloger Jenny White je rekla sledeće:

Ono što još više uznemirava je obrazloženje – da, ako se ne poveća broj rođene dece, Turska – i turske osobine – će nestati sa geografske karte. To je šovinistički strah koji počiva na starim rasističkim razumevanjima turskog soja (loza, poreklo), krvno zasnovan nacionalizam kao što je nemački jus sanguinis. U ovakvom sastavu nacionalnog članstva, nema mesta za doseljenike, imigrante, ili manjine, čak i ako se oni kulturno asimilišu. Pitajte četvrtu generaciju Turaka u Nemačkoj.

Pisac baziran u Turskoj i kolumnista Andrew Finkel je napisao:

Turski parlament je već bio protiv gazdinog glasa i razmišlja o ograničavanju razloga zbog kojih bi, i u kom periodu trudnoće bi žene mogle zatražiti abortus. Turska je liberalizovala abortus 1983 kao odgovor na visoke stope ilegalnih abortusa i smrtnosti majki. Ako se opet desi smrt više žena jer su prisiljene da traže ilegalni abortus, onda bi Erdoganova čudna analogija sa masakrom u Uludere mogla ispasti tačna više nego što bi trebalo.

Jedan od komentara na Andrew Finkelovom postu govori o tome kako su užasne takve izjave:

@AJBaker: Čudno je kako često ljudi s diktatorskim instinktima misle da je njihov posao da regulišu žensku plodnost. I Hitler i Staljin su bili protivi abortusa i verovali su da žene treba da imaju potomstvo kao kokoške.

Twitter korisnik AncienRose je podelio priču žene koja je imala pobačaj kada je to bilo nezakonito u Turskoj. Priča govori kako je težak i bolan bio taj pobačaj, i kako premijereve reči mogu biti prave, ako se pobačaj zabrani:

“Svaki pobačaj je Uludere”: Priča o abortusu u danima nezakonitog pobačaja » Agos http://www.agos.com.tr/makale/her-kurtaj-bir-uluderedir-yasakli-gunlerden-bir-kurtaj-hikyesi-205 … od @AGOSgazetesi

Zabrana pobačaja nije donesena zbog protesta protiv njega. Protesti su nastali oko jednog slogana “benim bedenim, benim kararim (moje telo, moja odluka)” i stvorena je za slike ljudi širom sveta protiv zabrane:

Slogan kaže “moje telo, moja odluka” na slici na ženskoj ruci. Slika je preuzeta sa http://www.benimkararim.org/

Ovde je YouTube video koji je pripremio incisozluk (a Turski društveni internet forum) za proteste ‘moje telo, moja odluka':

Turske žene su protestovale i zaštitile njihova prava rekavši ‘moje telo, moja odluka.’ Međitim, izgleda da će još mnogo toga morati da prođu dok se ne budu pitale 100% šta žele da učine sa svojim telom ili njihovim životima.

Napisao/napisala Baran Mavzer · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

45-godišnji južnokorejac je navodno ubio dve osobe koje su živele na spratu iznad njega, a sve se to dogodilo tokom bučne proslave za vreme vikenda kada se slavila lunarna nova godina u Seulu, Južna Koreja. Žalio se da je par bio previše bučan.

Prema objavljenim izveštajima, čovek, koji se preziva Kim, se redovno žalio na buku koja dolazi odozgo. 9. januara, njegova ljutnja je eksplodirala, i on je navodno napao ove dve žrtve, koji su pokušavali da ga smire.

Pritužbe stanovnika zbog buke su se umnožavale, uz 7021 slučaj u 2012, gotovo 20 puta više nego u prethodnoj godini, prema južnokorejskom Ministarstvu za zaštitu okoline. Više od polovine korejskog stanovništva živi u stanovima, prema Statistici Koreje iz 2010 godine, u pet novih prigradskih naselja izvan Seula, gde su cene nekretnina porasle, broj stanovnika koji žive u stanovima doseže više od 80 posto.

Navodno ubistvo u Seulu je nateralo južnokorejce da bolje pogledaju slabosti južnokorejske industrije nekretnina, kao i razlog zašto nekima treba tako malo da se okrenu nasilju zbog neke trivijalne stvari.

Južnokorejska stambena zgrada. Foto: Flickr korisnik NEIC. (CC BY-NC-ND 2.0)

Twitter korisnik @managak jadikovao je što neki južnokorejci nisu u mogućnosti da se bave sa sporovima oko buke na civilizovan način, ukazujući na veliku količinu stresa u društvu kao uzrok svemu tome:

@managak: Čovek je ubio svoje komšije zato što ga je nervirala buka. Nedavno se desilo drugo ubistvo zato što jer žrtva suviše dugo bila u javnoj telefonskoj govornici. Da li smo previše pojednostavili ove zločine i od njih napravili materijal za viceve? To bi trebalo razumeti kao eksploziju potisnutih emocija koju je pokrenula jedna mala stvarčica i događaji koji su prouzrokovali nestabilni umovi koji pate od neprestanog stresa.

Drugi Twitter korisnik @actwalk je napisao da je kultura mita u industriji nekretnina pomogla da se problem sa bukom u stambenim zgradama napravi nepodnošljivim:

@actwalk: Pravi ubica je zapravo klimav društveni sistem. Kada bi mogli da smanjimo mito koji građevinske kompanije dobijaju, onda bi se problem sa bukom u stanovima lakše rešio.

Korisnik na južnokorejskom internet portalu Daum Agora, pod imenom Horizont Događaja, kritikuje sklonost koreanskih građevinskih kompanija ka mitu. Njegov post pod nazivom “Sve o Muci Zbog Buke u Apartmanima” je pročitan više od 56.508 puta:

U stvari, muka zbog buke u stanovima se javila kao problem pre desetak godina. Tada je predložen zakon koji bi regulisao korišćenje nisko-kvalitetne zvučne izolacije. Međutim, predlog zakona je spušten na beznačajan propis zbog mlake reakcije Ministarstva Zemljišta, Transporta, i Pomorstva koji su podržali građevinske kompanije.[...] Ministarstvo Okoline i građanske grupe su prvenstveno bile predložile granicu buke od 45 decibela, što je jaka mera, ali Ministarstvo Zemljišta, Transporta, i Pomorstva (u to vreme, Ministarstvo Graditeljstva i Transporta) podiglo je ovu granicu na 50 decibela. Pored toga, doneli su jedan čudan propis koji se zove Struktura Standardnog Sprata da daju izgovor kompanijama (da nastave sa svojom taljavom izradom zvučne izolacije).

Autor je takođe istakao da je opsesija koju južnokorejci imaju s ulaganjima u nekretnine pridonela ovom problemu:

Ima špekulanata svugde u svetu. Međutim, rekao bih da je svaki južnokorejac špekulant. Kuća više nije nešto nužno za život, već predmet spekulacija, materijal za špekulante. Nesumnjivo je da su građevinske kompanije i vlada krivi, ali i građani su odgovorni za ovu zbrku. Kada ljudi kupe novi mobitel i TV, obično proveravaju svaki detalj od procesora do LCD rezolucije. Međutim, kada kupuju stan, ne zanima ih da li je izgrađen s dovoljno materijala za zvučnu izolaciju [...] Pošto se loše izgrađeni apartmani prodaju tako uspešno, građevinske kompanije ne moraju brinuti o kvalitetu. Osim toga, postoji toliko mnogo stanovnika koji čak i kad primete ozbiljne građevinske nedostatke u svojoj zgradi, nikada ih ne obznane i ćute o tome pošto bi to moglo smanjiti cene njihovih stanova.

Napisao/napisala Jae Yeon Kim · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Nakon nedavnih skandala u inostranstvu, Australija je doživela svoj ‘najmračniji dan’ u sportu 7. februara 2012. Bilo je to izdanje Australijske Komisije za Kriminal Organizovanom Kriminalu i Drogama u Sportu.

[Upozorenje: kliše uzbuna!]

Mike Pottenger i Ciannon Cazaly nisu buli suzdržani u Razgovoru u njihovom blog postu Nema zabave i igre: organizovani kriminal i sport:

Izveštaj Australijske Komisije za Kriminal (AKK)

Problem nisu samo nekoliko podmuklih i lukavijih igrača. Iako možda postoje neke trule jabuke, svi sportisti u elitnim takmičarskim sportovima se suočavaju s jasnim podsticajima da uzmu droge/lekove koji će poboljšati njihove rezultate i imidž (PIEDs).

Oni su zabrinuti da to ima šire implikacije za sprovođenje zakona:

…mreže … i veze uspostavljene da se prokrijumčari PIED u zemlju mogu da se koriste za unošenje drugih zabranjenih supstanci, kao što su teški narkotici ili oružje

… [to] uključuje zavođenje ili angažovanje već korumpiranih javnih službenika

U svom crtanom stripu Šansa u Sportu, Jon Kudelka privlači paralelu između dobrih starih dana kultnih sportskih ‘svetaca’ kao što su igrač kriketa Don Bradman i kulture ubrizgavanja današnjice.

Šansa u Sportu – Ljubaznošću: blog Jon Kudelka
Snovi o slavi
Nekada: Palica za kriket, loptica za golf, rezervoar za vodu
Sada: Selektivni androgeni modulatori receptora
Hormon rasta ispušta mešavine amino-kiselina
Mechano faktor rasta
Varijante hormona rasta
Faktor rastra kao insulin

Mnogi sportski fanovi su otkrili da retrospektiva može biti korisna. Jack Insajder raskrinkava mit da varanje ‘nije kriket'. To je tradicionalni izraz koji odražava ideje sportske i fer igre. On gleda na drugog heroja kriketa, Engleskog kapetana dr W.G. Gracea, čiji ugled zbog varanja ne bledi ni posle više od veka:

Varanje u sportu je staro kao i sam sport.

… Nagrade u profesionalnom sportu se računaju u milionima. U Graceovo vreme to je bio jednostavan posao pobeđivanja protivnika milom ili silom. Sada se sportski klubovi u glavnim fudbalskim savezima suočavaju sa neugodnim i destruktivnim otkrićmia da su se možda uključili u kriminalne zavere.

Nijednog ljubitelja sporta ne bi trebala da iznenadi činjenica da sportisti mogu varati.

Satirična web stranica Lopata brine da se više štete nanosi engleskom jeziku nego nacionalnoj razbibrigi. AFL (lokalni fundbalski kod) je klub skočio pred rudu pre objavljivanja AKK izveštaja tako što je tražio da se pregleda upotreba ‘dodataka’. Lopata nastavlja:

Samo nekoliko sati pošto su se pojavile glasine da su Essendonovi igrači možda bili prisiljeni da uzmu droge za postizanje boljeg rezultata, takođe je izašlo na videlo da su mnogi i namerno iskoristili klišee u svojim intervjuima.

…Essendonov predstavnik za štampu je rekao da klub uzima optužbe ozbiljno i da će sarađivati s istragom. “Fudbalski klub će dobro da pogleda trake tokom nedelje, a onda ćemo nadam se ovo staviti iza nas, povući crtu ispod toga i nastaviti sa igranjem dobrog, odgovornog fudbala”.

Na udaru je bio fudbal u svim svojim oblicima, ragbi liga, ragbi unija, fudbal i AFL.

Sarah Joseph, pravnik za ljudska prava i strastveni sportski tweeter, dobro je prokomentarisala:

‏@profsarahj: Dosta mi je da slušam kako je australijski sport korumpiran & dopingovan. Kažite imena! Izjasnite se ili ćutite vi u AKK! Inače svi su nepravedno okaljani.

AKK izveštaj pokriva uzak krug pošto sagledava samo nekoliko sportova. Osvajač Olimpijske zlatne medalje u odbojci Kerri Pottharst ne želi da joj se sudi sa igračima fudbala:

‏@kerripottharst: Oh, molim vas…. Ludo je reći da je ovo najcrnji dan u australskom sportu! Da li je samo fudbal “Australijski Sport”… http://fb.me/1wW1d7wTE

Link vodi na njenu Facebook stranicu gde postoji nekoliko komentara podrške.

U međuvremenu, sportski fanovi u Australiji grizu nokte dok se pitaju da li će njihov klub ili omiljeni igrači biti upleteni u mrežu prevare. Bek podržava timove u dva fudbalska koda. Ona je nekako uverena da njeni timovi nisu krivi:

@BekkieBee: uz sav taj govori o drogama u sportu mogu reći s uverenjem da moja dva tima parra & the suns definitivno nisu & verovatno ne NSW tim #enufsaid

[Autorova lična napomena: Moj AFL klub je St Kilda, ‘Sveci’. Mi smo napravili umetnost od gubljenja tokom godina ili kako mi to volimo da zovemo kroz kliše ‘otimanje poraza iz ralja pobede’. To traži uverenje da je kriminalna grupa možda podmitila naš tim da izgubi utakmicu.]

Ironično je to što je vođena istraga u AFL o zatvaranju [praksa namernog gubljenja da bi se dobila prednost u spisku igrača]. ‏Nick Fairlie dovodi etiku u pitanje:

‏@Nickfairlie: Šta je odvratnije sportskom navijaču: namerno gubljenja ili pobeda kroz varanje? #zatvaranje #doping

Najčudniji deo ove pripovetke je verovatno sugestija da kockanje u sportu dobija loše ime. Visoko cenjeni bloger Greg Jericho nesumnjivo misli da treba da sledimo novac:

‏@GrogsGamut: “Igra prevare veći problem nego doping: analitičar”. Jao, mislim da je možda u pravu – http://bit.ly/11wiFqC
Ali, to je druga priča. Radimo redom na ovom skandalu, svaka optužba posebno.

Napisao/napisala Kevin Rennie · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/02/sport-u-australiji-droge-namestanje-meceva-povezano-s-organizovanim-kriminalom/feed/ 0 http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/tajlandskom-uredniku-aktivisti-11-godina-zatvora-zbog-vredanja-kralja/ http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/tajlandskom-uredniku-aktivisti-11-godina-zatvora-zbog-vredanja-kralja/#comments Tue, 29 Jan 2013 15:20:22 +0000 Dijana Djurickovic http://sr.globalvoicesonline.org/?p=10560

Svi u prepunoj sudnici u Bangkoku, Tajland, su bili šokirani kada je kazneni sud izrekao presudu od 11 godina zatvora za aktivistu koji se zalaže za prava rada i uredniku Glasa Taksina, Somyot Prueksakasemsuku za zločine povezane s lese majeste (uvredom kralja). Šok je nastao i zbog presude, ali još više zbog strogosti kazne. Iako je maksimalna kazna za kršenje zakona lese majeste 15 godina, u prethodnim slučajevima izrečene su kraće zatvorske kazne. Somyot nije bio toliko sretan, i dobio je 5 godina zatvora za svaki zločin, dve tačke optužnice ukupno, plus još jednu godinu za sada otkazanu 1 godinu uslovne kazne koju je dobio 2009 godine (za drugu tužbu).

Somyota ispraćaju iz kaznenog suda pošto je osuđen na 11 godina zatvora. Foto: Lillian Suwanrumpha, Autorska Prava @Demotix (1/23/2013)

Ovo je pravo razočaranje za Somyota, koji se navodno nadao da će biti proglašen nevinim jer je verovao da nije počinio nikakav zločin. Prachatai izveštava da je Somyot-ov prijatelj u tajlandskom zatvoru, gde je Somyot bio pritvoren više od 20 meseci, otkrio da se Somyot nadao da će sud podržati ‘pravdu’ i ‘učiniti pravu stvar.’ Njegov pravnik će podneti žalbu protiv presude i tražiti uslovnu kaznu.

Somyotov optimizam proizlazi iz prirode njegovih zločina. Somyot je bio urednik političkog magazina, Glas Taksina (zabranjen 2010), koji je objavio dva članka 2010 godine, za koje se ispostavilo da vređaju zakone lese majeste. Formalno je optužen 2011, odbio kauciju 12 puta i na kraju je osuđen 23 januara 2013. Članci su bili objavljeni pod pseudonimima i u njima nije bilo direktnog spominjanja monarhije. Međutim, sud veruje da je jasno na koga se članci odnose i da je kao stariji urednik, Somyot trebao jako dobro znati posledice njihovog objavljivanja, a ipak je to uradio.

“Sudski postupak je dokazao da članci koje je g. Somyot objavio nisu sadržali akademske poglede monarhije. Ovi članci su bili uvredljivi po prirodi i naneli su štetu kralju,” rekao je sudija Thawee.

Ova presuda je primila brojne kritike od grupa za ljudska prava na Tajlandu, od međunarodnih novinskih agencija i međunarodnih grupa za ljudska prava. Međutim, na Tajlandu, glavni mediji su ovu vest pokrivali dosta umereno.

Reakcija tajlandskih surfera na Somyotinu presudu je, kao i u prethodnim slučajevima, podeljena. Neki tvrde da je Somyot dobio šta je zaslužio, zato što je nastavio da bude otvoren protiv Člana112

mitrapaap kaže na Bangkok Postovoj web tabli:

Bio je na slobodi uslovno. Jako dobro je znao koji su rizici ako ne drži jezik za zubima. Morate napraviti izbor na osnovu važećih zakona, bez obzira da li Vam se sviđaju ili ne. Zakon se ne menjaja tako što ga prekršite.

ploydonut dodaje:

Tajland je dobra zemlja, a loše ljude koji vređaju našu zemlju, ustanove, i čine velike zločine trebalo bi poslati u zatvor na dugo vremena.

Khon Thai Hua Jai Singh je napisao sledeće na Urednikovoj web tabli:

Onima koji pripadaju pokretu anti-monarhija – ako mislite da Tajland nije dobro mesto za život jer imamo monarhiju, napustite našu voljenu zemlju, zemlju koja poštuje našeg kralja.

Ili ako verujete da ste bili prevareni od strane osuđenog kriminalca g-dina….. Sada je vreme da se predomislite. Nije prekasno za ovo društvo i vašu porodicu da Vam se oprosti za ono što ste uradili. Morate izabrati svoj put.

S druge strane, grupe za ljudska prava, i na Tajlandu i u inostranstvu su osudile ovu presudu, a neki tvrde da je Somyot dobio tako strogu kaznu jer je bio i aktivista koji se zalagao za promenu Člana 112

10 godina je previše surova kazna za osobu koja ima drugačije mišljenje od drugih. Poštovanje različitih mišljenja i vrednosti je nešto što naše društvo treba da nauči,” tvrdi tajlandski aktivista.

Luk Chaona Thai je napisao na Prachatalk web tabli:

Osuđujuća presuda za Somyotu je kazna za slobodno razmišljanje Normalno je da ljudi imaju različita mišljenja o pitanjima i moramo biti u stanju da živimo u društvu u kojem ljudi imaju različite stavove.

Najveće razočaranje, iako ne čudi, je beznačajna reakcija iz Yingluckove vlade. Uostalom, to je pro-Thaksin magazin koji ima pčele transformisane u Crvene Košulje (usko povezane s bivšim premijerom Thaksinom, bratom aktualnog premijera Yinglucka) izdanje, Crvene Moći. Sadašnji predsednik UDD-a, Thida Thavornseth, je prisustvovao Somyotovom suđenju i nekoliko grupa Crvenih Košulja je organizovalo aktivnosti za pomoć kampanji Oslobodite Somyota. Ipak, kako neko sumnja, vladajuća stranka Pheu nema nameru da se upliće u ovaj slučaj. Kako profesor Duncan McCargo tvrdi:

Yingluck Shinawatra obavlja delikatan čin balansiranja da bi očuvala politički dogovor koji je održava u kancelariji – a to uključuje čuvanje zemljinih konzervativnih institucija, uključujući palatu, sudstvo i vojsku sa strane.

Napisao/napisala Aim Sinpeng · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/tajlandskom-uredniku-aktivisti-11-godina-zatvora-zbog-vredanja-kralja/feed/ 0 http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/ruski-facebook-uzasa-ovo-je-zavera/ http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/ruski-facebook-uzasa-ovo-je-zavera/#comments Fri, 25 Jan 2013 09:08:10 +0000 Dijana Djurickovic http://sr.globalvoicesonline.org/?p=10532

Prošlog vikenda RuNet je bio aktivan s mračnom pričom o ambicioznom kuvaru i nesretnom ugostitelju, Alexey Kabanova-u, koji je navodno zadavio svoju suprugu, Irinu Cherska, i raskomadao njen leš u pokušaju da izbegne zakon. Nedelju dana kasnije, druge dve smrti zasenile su Irinino ubistvo, ubistvo ruskog najjačeg gospodara kriminala i samoubistvo ruske političke izbeglice u Holandiji. Ipak, odmah nakon hvatanja Kabanova, ruski surferi su doživeli redak period ispitivanja, uz rasprostranjene teorije o zaveri.

Kabanov je prikazan kao učesnik u “istražnom eksperimentu” s pripadnicima policije, gde on objašnjava kako je počinio ubistvo. Slika sa YouTube-a. 20 januar, 2013

RuNet Echo je ranije aludirala na činjenicu da su Kabanov i Cherska bili aktivni učesnici blogosfere uključene u socijalnoj mreži opozicionih članova. Neki od tih prijatelja i poznanika su progovorili online nakon vesti o Irininoj smrti, rasvetljavajući porodicu Kabanov. Mitya Gutrin, bivši kolega i Alexeya i Irine, napisao je blog post u kojem opisuje njihove finansijske teškoće, a Kabanov je imao naviku da posuđuja velike svote novca od Irininih prijatelja da bi finansirao svoj neuspelih pokušaj otvaranja kafića. Novac je retko kad bio vraćen, a izgleda da je Kabanov bio prilično problematičan čovek. Gutrin je napisao:

Uvek sam mislio da postoji velika razlika između varalice i ubice. Sada znam da ona nije toliko velika kao što sam mislio, a možda i ne postoji uopšte [...]

Verovatno će tužitelj iznositi takvo opisivanje Kabanovog moralnog karaktera, ako ikada ovaj slučaj dođe na suđenje. Ekaterina Gajski, Irinin prijatelj, se složila s Gutrinom, navodeći, osim toga da je Kabanov fizički zlostavljao Irinu:

Prvo je rasturio njen stan, a onda i njihov posao (barem dva puta), a onda je naterao da se svađa sa svima zbog pozajmica – on je bio grub prema zajmodavcima, njenim prijateljima koji su im pozajmili novac za posao. On ju je i tukao,u to sam sigurna, iako je Ira uvek to negirala i branila ga…

Takva otkrića o naizgled reprezentativnim predstavnicima ruske “kreativne klase” (izraz koji je prvi upotrebio sociolog Richard Florida, a kasnije usvojio ideolog Vladislav Surkov iz Kremlja, koji opisuje mlade profesionalce koji čine jezgro protesta protiv vlade), su naravno završila u nekoj potrazi za dušom medju članovima.

Samozvani euro socijalistički bloger Pavel Pryanikov je reagovao kovanjem pojma “krekl” reči koja se sastoji od kreativna klasa. Izgleda da je reč prihvaćena, s više od 6000 pogodaka na Yandex-u. Priyanikov je postavio članak, s puno misli o sociologiji, u kojem je izneo razloge za tragediju koja je zadesila kreklove, koristeći porodicu Kabanov kao primer:

1) nedostatak perspektive za novosti u Moskvi 2) smanjenje ponude “intelektualnih” poslova 3) nedostatak socijalne pomoći za kreklove gubitnike

On je mislio na činjenicu da je Kabanovu i Cherskoj, kao i mnogim drugim transplantima, nedostajala registracija u Moskvi i iznajmljivali su stan. Kirill Martynov, profesor na Visokoj Školi Ekonomije je bio istog mišljenja u surovom postu pod nazivom “Kraj Kreativne Klase”:

[...] ispostavilo se da unutar udobnog, lepog Facebooka, u kojem ima dosta zaljubljenih muževa, ima i čudovišta. [...] Suočavamo se sa time umesto sa uzvišenim idealima jednakosti i bratstva [...] prazni džepovi, [...] prijatelji koji ogovaraju, alkoholizam i obična, prazna osećanja [...] I tako stojite na trgu s plakatom Putin mora otići, ali ste isključili svoj telefon, tako da Vas zajmodavci ne mogu naći, Vi razmišljate o boci viskija, gde opet da posudite novac, a ujutro ćete istući svoju ženu.

Dok su se neki okrenuli sociologiji, za ostale članove “proklete” kreativne klase traganje za dušom se završilo u spoznaji nesklada, koji je ubrzo prerastao u paranoju. Kabanovo hapšenje i ispovest koja je usledila, nije uverilo te ljude. Primer njihovog raspoloženja se može videti u jednom od komentara na jednom od Kabanovih postova na Facebook-u:

Što ako je ovom momku namešteno? Zar se ne bi ste složili s tim, imajući u vidu njegovu umešanost u opoziciji, da je u to lakše verovati nego u činjenicu da je on ubio svoju suprugu, raskomadao je, počeo tragati za njom, ali je zadržao njeno telo u prtljažniku…

Automobil u kome je Kabanov ostavio telo. Slika sa YouTube-a. 20 januar, 2013

Zaista, nekima je lakše da veruju da je Kabanov, običan čovek koji maršira za opziciju, bio na meti Kremlja, koji je ubio njegovu suprugu, raskomadao je, i stavio u njegov prtljažnik da mu sve to podmetne, nego da veruju da je on to mogao sam učiniti. Elina Hoffman, medij, mislili da to nije vladina, nego lokalna zavera:

Mislim da je [telo] postavljeno tamo od strane policije, kako bi poboljšali svoju statistiku o zločinima.

S druge strane brill_poroshina predlaže da uverenje ne mora biti racionalno:

Ja jednostavno ne verujem u tu priču. Ja ne verujem, i ne znam tačno zašto, [moj kurziv, A.T.] ali u celini priča izgleda veoma izmišljeno i, što je najvažnije, telo je pronađeno neposredno pre marša 13-og.

I drugi su ovo povezali sa Maršom Protiv Nitkova uz pretpostavku da vlada pokušava da ostramoti opoziciju. Eho Moskvy bloger Andrei Cherepanov mislili da je policija mogla “iznuditi” Kabanovo priznanje. On je takođe uveren da će državni mediji koristiti tragediju u povezivanju Kabanova s pokretom. Korisnik s LifeJournal-a bartang je primetio sličnosti između Kabanove priče i optužbe za zlostavljanje dece protiv opozicionog blogera Rustem Adagamova (drugoi):

Ukratko, ne verujem da je to on. Telo je pronađeno pre protestnog marša, to je previše pravovremeno. [...] Zaista sam mislio da će pokušati da razbiju protest, ali ovo nisam mogao ni zamisliti. Priča s drugoi je bila zagrevanje.

Drugim rečima, “Niko nije siguran!“

Iako je istina da su državni mediji i pro-Kremljin blogeri iskorišćavali Kabanove političke stavove da bi ismejavali opoziciju, ideja da je Kabanov okrivljen za ubistvo svoje supruge iz tog razloga je izmišljena. Priznati kritičar vlade i bloger nacionalista Egor Prosvirnin je povezao takve teorije s nemogućnosti protestnog pokreta da ispita svoje vođe:

[...] možete j…i u mozak ugledne face sa facebook-a, a oni će se zauzvrat samo nasmijati i reći da je sve to kleveta, urađena da bi se diskreditovala fina osoba. Kad čak ni komadanje leša supruge ne može potresti veru Facebook zajednice u njihovog druga, zašto onda govoriti o manje upečatljivim slučajevima [...]

Pošto se politička situacija u Rusiji zagorčava, izgleda da će takve optužbe i teorije zavere s obe strane verovatno postati norma – posebno u osetljivom okruženju RuNet-a.

Deo I: Ruski Facebook užasa: Suđenje za Ubistvo

Deo II: Ruski Facebook užasa: Od Tragedije do Humora

Napisao/napisala Andrey Tselikov · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/ruski-facebook-uzasa-ovo-je-zavera/feed/ 0 http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/ruski-facebook-uzasa-od-tragedije-do-humora/ http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/ruski-facebook-uzasa-od-tragedije-do-humora/#comments Wed, 23 Jan 2013 08:05:12 +0000 Dijana Djurickovic http://sr.globalvoicesonline.org/?p=10492

Humor je ponekad jedini način da prihvatite tragediju kao što je ona koja se desila na ruskom Facebook-u tokom vikenda , kada se ispostavilo da je Alexey Kabanov, kuvar i otac troje dece, navodno, zadavio i raskomado svoju ženu, Irinu Cherska. Kabanov je vodio jaku kampanju na Facebooku tražeći Irinu nekoliko dana nakon njenog nestanka 03. januara, tako da je vest o njenoj smrti šokirala mnoge na ruskoj čvrsto povezanoj online zajednici.

Alexey Kabanov Alexey Kabanov tokom intervjua o potrazi za njegovom suprugom Irinom, 09. januara, samo nekoliko dana pre njegovog hapšenja. Slika sa YouTube-a. 15 januar, 2013.

Uostalom, Irina je bila aktivna blogerka od 2003, dok se njen suprug od kraja 90-ih suosnivač Projekta O.G.I, a mešavina kafića/lknjiževnog kluba/mesta za muziku/prodavnica knjiga koji je bio popularan kod glavnih faca Moskvskog Interneta pre nego što su oni i postojali. U poslednje vreme, njih dvoje su bili aktivni učesnici u protestnom pokretu, gde su redovno prisustvovali skupovima i marševima.

Ovaj šok nije došao kao iznenađenje, ali uznemiravaju neki od online odgovora na ovaj tragični događaj. Pokušao sam da opravdam neke primere, uz napomenu da je ponekad teško razlikovati ljude koji koriste komediju kao katarzu od onih koji se jednostavno “zezaju.” Uzmite za primer Maksima Kononenko-va, koji je znao druge osnivače kafića Kabanov, iako se ne seća samog Kabanova. Kononenko je postavio sledeću šalu na svoj Facebook profil:

Svako jutro se probudim užasnut. Da li sam možda ubio moju ženu? Da li sam spavao sa svom decom? Možda sam pojeo mačku? I tek onda mogu da se opustim.

Kononenko je povukao paralelu između Kabanovog slučaju i nedavne optužbe o zlostavljanju dece koje su podignute protiv vrhunskog ruskog blogera Rustema Adagamova. Šala u lošem stilu, ili način da se podnesu strašne vesti koje prate jedna drugu? Kononenko je kasnije tweetovao praveći parodije od teorije političke motivacije za oba slučaja:

Navalny je ubio Kabanovu ženu da bi odvratio pažnju od Adagamova. Zato što je Adagamov član Koordinacionog Veća Opozicije, a ko uopšte zna ko je Kabanov.

Popularni bloger Vitaly Volodin se našalio u komentaru na LiveJournal:

nažalost, do sada su kritičari gledali na ovaj slučaj vrlo usko. ne može biti šire rasprave. npr. trebali bismo se zapitati zašto čovek koji sam sebe naziva preduzetnikom nije u stanju sakriti raskomadano telo. Zapravo, upravo to kakvo i jeste sažima tragediju malih i srednjih preduzeća u Rusiji.

LiveJournal korisnik zarade isto tako misli. Njemu se, u stvari, svidela njegova šala toliko da su je postavili kao komentar na najmanje dva LiveJournal posta, i kao komentar na jedan od Kabanovih ažuriranja statusa na Facebooku.

[...] Samo ja ne bih sakrio raskomadano telo u automobilu, već na nekom sigurnijem mestu. Vi, nedorasli ljudi, neće razumeti umetnost ubijanja dok ga sami ne shvatite.

Šala sa stilom ili poremećeni psihopata? Odlučite sami.

Isto se odnosi i na ono što sam poslednje izabrao. U komentarima na Kabanov poslednji Facebook post, neki Sergey Shutiev je postavio nešto što je ili blebetanje ludaka, ili jedna od najboljih parodija jadnog nacionalizma koje sam video u poslednje vreme. Osvrćući se na činjenicu da je Kabanov rođen u Azerbejdžanu, a Irina Cherska u Ukrajini, a nisu se prijavili u Moskvi, Shutiev je napisao:

Uostalom, zašto neko dolazi u Moskvu? Vratite se odakle ste došli. Zaista ne mogu da podnesem haos koji prouzrokujete ovde. Uzrok haosa kod kuće.

Pratite ovo mesto, u sledećih nekoliko dana, postavićemo detaljan pregled uz više priča o “Ruskom Facebooku Užasa”.

Prvi Deo I: Ruski Facebook užasa: Suđenje Ubici

Drugi II: Ruski Facebook užasa: Od Tragedije do Humora

Napisao/napisala Andrey Tselikov · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/ruski-facebook-uzasa-od-tragedije-do-humora/feed/ 0 http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/uhapsen-reditelj-koji-ne-priznaje-zambijskog-predsednika-sata/ http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/uhapsen-reditelj-koji-ne-priznaje-zambijskog-predsednika-sata/#comments Sat, 19 Jan 2013 07:32:21 +0000 Dijana Djurickovic http://sr.globalvoicesonline.org/?p=10476

Chanda Chimba III, slobodni filmski radnik koji je snimio dokumentarne filmove u kojima optužuje Michael Sata-u, dok je bio vođa opozicionog Patriotskog Fronta i pre nego što je postao predsednik Zambije, je uhapšen.

Chimba se tereti za nezakonito štampanje i objavljivanje i zato što poseduje imovinu za koju se sumnja da potiče od zločina.

Njegovi kritičari ga nazivaju propagatorom, a pristaše novinarom istraživačem. Chimba-ini dokumentarni filmovi Ustani Za Zambiju prikazuju negativne strane Sate i proriču kakav bi bio život Zambijaca ako Sata pobedi na izborima i uđe u kancelariju. Serija je prikazana na Zambijskoj Državnoj TV Korporaciji za Emitovanje u mesecima pre izbora 20. septembra 2011.

Kada su otkriveni, dokumentarci su postali hit na YouTube-u pošto je većina stvari koje je Chimba predvideo, kao npr. hvatanje opozicionih vođa i sprečavanje da održavaju javne skupove, su sada deo stvarnosti.

Chanda Chimba III, desno, razgovara sa prethodnim Ministorm Informacija Generalom Shikapwasha, koji sedi u sredini kao službenik bezbednosti. Slike iskorišćene uz dozvolu Mwebantu Media.

Chimba, kome su surferi dali nadimak “Prorok” zbog onoga što je predvideo, je uhapšen zajedno sa predhodnim ministrom informacija i objavljivanja, poručnikom-generalom Ronnie Shikapwasha-om, nekadašnjim zamenikom glavog urednika Zambia Daily Mail-a, Davis Mataka, savetnika za medije Ng'ande Mwanajiti zbog optužbi koje se odnose na materijal objavljen pre izbora.

Uvodni deo jedne od epizoda “Ustani Za Zambiju” na YouTube-u koju je postavio impeachsata, i koji kaže sledeće:

Ustani Za Zambiju je dokumentarni serijal u produkciji novinara istraživača Chanda Chimba za ZNBC, 2010-2011 godine. Pošto je vlada Patriotskog Fronta došla na vlast prošle godine, g. Chimba se suočio sa hapšenjem i stalnim maltretiranjem od strane nove vlade. Njegovi filmovi predvidieli su mnoge nedemokratske zloupotrebe vlasti koje sada primenjuje Satin režim u Zambiji. Za više informacija, molimo pišite na impeachsata@gmail.com.

Bilo je brojnih reakcije na Chimba-ino hapšenje na raznim web stranicama građanskih medija. Na stranici Pakta Zambijskih Ljudi, otvorena Facebook grupa, Nawa Mukwati Sibongo, piše:

Čekam da vidim da Fred Meembe [vlasnik i urednik Post Newspaper-a] podrži Chanda Chimba III pošto kao kolege pisci možda se ne mogu složiti oko sadržaja i stila, ali trebali bi da se bore za slobodu govora onih u medijima. Takođe očekujem da medijske organizacije pruže podršku ovom mladiću.

Odgovarajući Sibongo-u, Emmanuel Khantafu Zulu je pružio pregled onoga zašto je Chimba uhapšen:

Pojedinosti ovog prekršaja su da se on nezakonito pobrinuo da se odštampaju i objave novine pod nazivom Ustani Za Zambiju i Novosti Našeg Doba, a koji nisu bili registrovani u kancelariji direktora Državne arhive Zambije. Kod njega je pronađeno u posedu ili u kontroli ukupno K611, 440,433.12 novca kojim je platio privatne medije i usluge štampanja Zambijskoj Državnoj Korporaciji za Usluge, Muvi televiziji i Daily Mail-u, a za koji se opravdano sumnja da potiče iz zločina.

Mbwantu, na ZambianWatchdog (Zambijski Nadzornik) [komentari na ovoj web stranici nemaju stalne veze], piše:

Čovek Sata bi samo trebao biti osećajan i dokazati da je Chanda Chimba lažljivac. Hapšenje ljudi koji su rekli istinu za dobrobit majke Zambija ne može pomoći kobri nikako. Ako ništa drugo, on potvrđuje ono što je Chimba rekao o njemu.

Uostalom, ŽIVETI PO SATINIM PRAVILIMA SE NE RAZLIKUJE OD SMRTI ILI OD ZATVORA.

Čitateljka koja sebe naziva Margaret Thatcher piše:

Chanda Chimba je lepo podsećao ljude s kratkim pamćenjem, na čoveka koji uvek kaže ono što ne misli. Čovek koji će to reći danas i promeniti kada mu odgovara. Čovek koji bi izrekao opasnu laž samo da dobije političke bodove. Mi smo vrlo jeftina masa! To je najmanje što se može reći.

Wanzelu ku Choma piše u prilog hapšenja:

Ne smeta mi. Čovek mora odgovarati za svoje akcije, kada dođe vreme za to.

Na Lusaka Times, Rocky je upozorio da bi lidere Patriotskog Fronta mogla zadesiti ista sudbina:

Takva je priroda afričke politike.

Sata i njegovi sledbenici takođe treba da znaju da će ih jednako loviti i izvoditi na sud u trenutku kada PF ne bude imala moć

Zabrinuta za politička zbivanja u Zambiji, Koalicija za Obranu Demokratskih Prava, citira člana i međunarodnog pravnika, Robert Amsterdama na svojoj internet stranici:

Predsednik Michael Sata i Patriotski Front vlade Zambije moraju odmah prestati sa svojim nezakonitim hapšenjima i kaznenim progonima novinara i opozicionih vođa, prema Koaliciji za Obranu Demokratskih Prava (CDDR).

“Ova politički motisana hapšenja predstavljaju kampanju zastrašivanja koja krši prava svih građana Zambije za slobodno i fer okupljanje i slobodu izražavanja”, rekao je Robert Amsterdam, međunarodni savetnik za CDDR. “Apsolutno je neprihvatljivo za bilo koju zemlju koja sebe naziva demokratskom da ima vođstvo koje prolazi bez posledica, kršeći i domaće i međunarodne zakone u progonu svojih protivnika.”

Napisao/napisala Gershom Ndhlovu · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/01/uhapsen-reditelj-koji-ne-priznaje-zambijskog-predsednika-sata/feed/ 0