Ovaj post je deo našeg posebnog pokrivanja Protesta u Siriji 2011/12.

Pošto se Sirijska revolucija nastavlja, njene posledice i dalje utiču na izbeglice koje su pobegle od nasilja u zemlji, a posebno žene koje plaćaju dvostruku cenu kao žrtve nasilja u tim oružanim sukobima.

U patrijarhalnoj, muškoj šovinističkoj kulturi koja stalno zloupotrebljava slabost žene za svoje interese, sirijske devojke izbeglice u Jordanu, Libiji, Turskoj i Libanu su predmet pritisaka na brakove uz prisilu sa stanovnicima Sirije ili neke druge arapske države, pod izgovorom zaštite njihove vrline po svaku cenu.

U tom kontekstu, vesti o brakovima na silu sirijskih devojčica izbeglica, ili čak kampanje da se udaju radi “zaštite njihovih vrlina” su se raširile na društvenim medijima. Facebook stranica “Sirijske Žene s Revolucijom”, koja je prvenstveno napravljenja da bi podržala revoluciju u Siriji, primila je brojne ” zahteve za brak” od strane mladih Arapa koji žele da uđu u brak sa sirijskom izbeglicom kako “bi zaštitili njenu čast.”

Na primer, Rami z Jordana poručuje:

Pozdrav, ja sam Rami iz Jordana, 25 godina. Voleo bih da se oženim sirijskom devojkom. Kunem se da sam zaista ozbiljan i da želim da zaštitim njenu čast. Hvala Bogu, ja imam kuću i plata mi je dobra. Hvala Bogu

U odgovoru, mnogi Sirijci su izrazili ogroman bes nad zloupotrebom uslova u kojima se nalaze izbegličke porodice, kroz takve bračne ugovora i dogovore. S druge strane, ova pojava je došla i do Libije, gde su sirijske izbeglice pričaju o Libijcima koji kucaju na njihova vrata, i traže devojku koju će oženiti u zamenu za novac.

Preuzeto iz “Stranica Sirijskih Žena s Revolucijom” gde se može pročitati sledeće: Da li je to način da nas nagradite? Tako što ćete vi kupuovati naše sestre iz izbegličkih kampova? Treba da se stidite sebe i vašeg osećaja časti. Oslobođena Kfarnabl 04/09/2012

Helal Samarqandy je napisao na Facebooku:

Najmanje što možete da uradite je da im pomognete da steknu osnove stvari u životu, i onda da je zaprosite kada je slobodna, ako želite, ali ukoliko koriste njihovu selidbu i nedostatak osnovnih stvari za život, onda niste bolji od Bashara (terorista, prim.prev). Neka Bog kazni osobu čiji se mozak nalazi između nogu.

Nbares Blog je ustanovio da postoje tajne kancelarije za “brakove časti” sa sirijskim devojkama u Benghaziju, gde izbeglice iz Sirije govore o Libijcima koji kucaju na njihova vrata, tražeći da se ožene mladim devojkama, a pored toga postoje i kancelarije koje rade diskretno.

U međuvremenu, Libijski Poslovi daje svom postu naslov “Dvostruka patnja za sirijske devojčice izbeglice …. rat koji kida domovinu i predlozi za brakove koji izgledaju više kao brakovi na silu”:

Nećemo prihvatiti poniženje ili sramotu. To je oportunizam. Sa Facebook stranice “Sirijske Žene s Revolucija,” a ovo je prevod dijaloga – Udaj se za mene u Halalu i ja ću odvesti tebe i tvoju porodicu iz kampa – Ostavili ste sve i doneli pobedu Islamu zloupotrebom Sirijskih devojaka izbeglica

Prodavnica Abu Ahmeda [Prodavnica Abu Ahmeda ["Simbol makroa" u Jordanu, Alžiru i Iraku čije je ime dao Saudijski pisac koji kritikuje zlostavljanje sirijskih devojaka izbeglica od strane državljana Zaliva i arapskih zemalja ...], Arapski patriota koji trgovinu ženama temelji na fetvama [verskim uredbama] sveštenika, je počela da se širi uz pojačavanje rata u Siriji i ubrzo je našla svoje klijente među mladima i starim ljudima koji žele da ožene Sirijke da kao zaštite njihovu čast ili da se brinu o njima jer su nezaštićene izbeglice. Vrlo često, ove žene uđu u brak sa dosta niskim mirazom i porodica mlade će to prihvatiti zbog teške situacije i u potrazi za “zaštitom” časti devojke i njene porodice.

U okviru kampanje za podršku žena izbeglica iz Sirije u susednim zemljama Sirije, neki mladi Sirijci su otovorili Facebook stranicu pod nazivom “Izbeglice … ne zarobljenice” čija je misija, kako sledi:

Za zaštitu prava Sirijskih žena
Za borbu protiv poniženje vrednosti Sirijskih žena
Poziv civilnom društvu i poslovnim ljudima da podrže Sirijske žene
Izbeglice ne zarobljenice, jer su se žene Sirije pobunile zbog njihovog dostojanstva, da ne bi postale jeftina roba na tržištu robinja pod imenima braka i časti. Pridružite nam se u podršci “Kampanja Izbeglice ne zarobljenice”

Moayad Skaif , jedan od osnivača kampanje, pita se na svojoj Facebook stranici:

Zahtevi Zalivskih državljana da se ožene ženama iz Sirije znači da gledatju na naše žene kao zarobljenice ali s novcem … to je tržište robova, da zadovolje svoje seksualne impulse i poboljšaju svoje potomstvo na račun našeg dostojanstva i uz velike naslove … ohhhh jadno Sirijsko siroče … postao si slamka u srcu istorije

Pita se u intervjuu za elektronski magazin “Zaman al Wasl” (Vremena komunikacije):

Naslovna stranica Facebook stranice “Izbeglica … Ne Zarobljenica”

Ako je viteštvo i želja da se pomogne zaista želja onih koji traže brakove, zašto ne zaštite čast Somalije ili žena Sudana u Darfuru? Ako su motivi zaista humanitarni kako tvrde, neka podrže mlade muškarce iz Sirije koji su u takvom stanju da su ostali sami kao izbeglice i bez mogućnosti da zarade pare za hleb.

Kampanja pokrenuta od strane sirijskog aktiviste Mazna Duraida pod naslovom “Izbeglica Ne Zarobljenica” ima za cilj da podigne svest kod roditelja devojaka o rizicima takvog braka prikrivenog verskim nazivima i društvenim vrednostima, ali i da prenese poruku mladim ljudima u Zalivu i arapskom svetu koji smatraju da je brak sa Sirijkom način pomaganja, da Sirijci odbijaju takvu vrstu pomoći jer strogi rizici takvog braka nalažu njegovo odbijanje.

Ovaj post je deo našeg posebnog pokrivanja Protesta u Siriji 2011/12.

Napisao/napisala رامي الهامس · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [ar] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Blog Lovelyish, smatra da je Pinterest kampanja UNICEF-a Velika Britanija s ciljem podizanja svesti o deci koja žive u siromaštvu u Africi “najtužnija Pinterest stranica na svetu.” U ovu kampanju uključena je 13-ogodišnja devojčica Ami Musa iz oblasti Kenema, Sijera Leone.

Pinterest profil, Ami Musa, iz Sierra Leonea.

Pinterest je online website tabla koja omogućava korisnicima da postavljaju, kontrolišu i dele slika o događajima, zabavi, interesovanjima, itd. Korisnici mogu ponovno postaviti ili lajkovati slike.

Na tabli Ami Musa-e, koja ima naslov “Ovo Stvarno Želim” postavljene su slike osnovnih stvari koje joj trebaju, uz poruku:

To je ono što 13-godišnjakinja kao Ami iz Sijera Leonea stvarno želi. Ponovo postavite da podsetite ljude o čemu sanjaju najsiromašnija deca na svetu. www.unicef.org.uk…

Slike pokazuju da je ono što ona stvarno želi su osnovne potrepštine poput čiste vode, hrane, školskog pribora i odeće.

Svaka tabla je povezana sa stranicom doniranja koja poručuje:

Deci poput Ami trebaju najosnovnije stvari koje mnogi od nas uzimaju zdravo za gotovo: hrana, obrazovanje, zdravstvo, pristup čistoj vodi.
Vaše donacije nam mogu pomoći u pružanju ovih i drugih potrepština. Hvala Vam.

Lovelyish kaže da ova kampanja podseća ljude na ono o čemu siromašna dece sanjaju:

Ami Musi trebaju cipele. Slika: Pinterest stranica Ami Musa.

Dok mnogi od nas prave moderne frizure, uz savete kako da naše malo kupatilo izgleda veće i kako da recepti za hranu ispadnu bolji, tabla Ami Musa-e, uz naslov “Ovo Stvarno Želim” podseća ljude na ono o čemu najsiromašnija deca sanjaju: hrana, čista voda, osnovna odeća i prilika za obrazovanje.

Neću lagati, plakala sam kada sam pronašla ovaj forum i vratila se na moju početnu stranicu, koja se uglavnom sastoji od odeće poznatih dizajnera koje obožavam i grafičkih dizajna. Većina od nas zaista ne shvata koliko smo sretni.

Jan Angevine, a Pinterest korisnik, komentariše na stranici:

Godinu dana sam živeo sam u Aziji. Prva stvar koja me je šokirala kada sam se vratio u SAD-u i ušao na aerodrom u Los Angelesu bila je da svaka osoba nosila cipele. Plakao sam.

Ami Musa želi obrazovanje. Slika: Pinterest stranica Ami Musa.

Drugi korisnik, Michelle LeBlanc, kaže:

Odlična kampanja da stavim sve moje “želje” u perspektivu.

Fondacija Hilton čestita UNICEF UK za kreativno korištenje Pinteresta:

Čestitamo na stvarno kreativnom korištenju Pinterest! Nadamo se da ćete osvoji još više obožavatelja.

Tom Murphy tvrdi da Pinterest pomalo predstavlja snažan novi svet za NVO gde mogu doći do nove publike:

Table su postavljene početkom septembra, u vreme kada je izbila kolera u Sijera Leoneu i Gvineji. Svaka je ponovo postavljena više od 100 puta, uz preko 40 lajkova i pregršt komentara.

Pinterest pomalo predstavlja hrabri novi svet za NVO da dopru do nove publike. Postoji prilika za prikupljanje sredstava jer je većina javnosti prilično homogena. Više od 2/3 Pinterest korisnika su žene, otprilike polovina su između 25 i 44 godina, a četvrtina imaju godišnji prihod iznad $100k (stvarno ne znam kako se to izračunava). Sve to dovodi do potencijalnih donatora.

Marion aan ‘t Goor na Viral Blogu pita, “Pinterest kampanja: Efektni ili Previše Agresivni?”:

Treba mi hrana. Slika: Pinterest stranica Ami Musa.

Postavlja se pitanje je da li će UNICEF primiti više donacija samo postavljanjem ove kampanje na Pinterest? Ili možda samo koriste glasine oko Pinteresta bez razmišljanja o tome šta oni žele da postignu? Tabla “ovo nam stvarno treba” sadrži samo devet dodatih razmišljanja, poslednje postavljeno pre dve nedelje. Neki bi mogli reći da UNICEF treba da održava Amin račun aktivnim, tako što će sledbenicima pokazivati slike mogućih poboljšanja okolnosti za decu koja žive u uslovima kao i Ami, kao rezultat prikupljenih donacija. Drugi kažu da nije potrebno ažuriranje računa novim fotografijama zbog mogućnosti da korisnik ponovo zakači fotografije koje su već postavljene i da ih zarazno proširi širom platforme.

Bilo kako bilo, sve što znam je da je svest podignuta među 915 sledbenika koje Ami ima, jer su table ponovo postavljene nekoliko stotina puta. Međutim, da li je to dovoljno da kaže nešto o uspešnoj kampanji, unprkos činjenici da UNICEF nije aktivno uključio Facebook ili Twitter?

Tom Murphy završava svoj post ovim rečima:

Ko će zaista doneti neke promene u načinu na koji se pitanja raspravljaju s javnošću, na način koji nije samo nalickano prepakiranje Live Aida?

Napisao/napisala Ndesanjo Macha · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Osim što je pod izraelskom blokadom, pojas Gaze pati od nedostatka svježeg goriva, sa jedinim izvorom u precijenjenoj izraelskoj opskrbi i to u ograničenim količinama. Nedostatak goriva uzrokuje nedostatak električne struje, jer je gorivo potrebno za glavne generatore u elektroenergetskim kompanijama, za rezervne generatore u bolnicama, pekare i kanalizacijske pumpe, i naravno u kućanstvu.

Palestinci čekaju da napune kanistre sa gorivom. Slika: Majdi Fathi, prava Demotix (21/03/2012).

Netizenovci iz Gaze komentiraju situaciju (u trenucima kada ima struje):

@Omar_Gaza: Gazi prijeti tamni opasni položaj zbog nedostatka goriva! Pekare, škole, bolnice, dućani, auta, taksiji & život će stati ubrzooo

Prva žrtva nestanka struje u pojasu Gaze je bio sedmomjesečni Mohammed Al Helou, koji je preminuo nakon što je generator koji je upravljao njegovom maskom za disanje ostao bez goriva.

@LeilZahra: Dok mi tvitujemo energiju, bolnice u #Gazi nemaju energije za održavanje pacijenata u životu #Gas4Gaza

Nedostatak struje i/ili goriva je postao glavni predmet razgovora među Palestincima na platformama drušvenih medija. Na Facebook-u statusi proklinju električnu kompaniju, a veseli tvitovi označavanju dolazak struje.

Električna kompanija je podijelila pojas Gaze na područja i susjedstva, i svaki od njih dobija struju šest sati dnevno po načelu rotacije.

Bloger Randa Abu Ramadan je postavila blog u kojem analizira vašu osobnost na osnovu vremena u kojem vaš dom dobija struju:

Građani pokušavaju organizirati dan ovisno o dostavi struje. Zousef Abu Watfa, izvjestitelj za Al Jazeera Talk, je napisao kako na majku njegovog prijatelja ova situacija utječe u obavljanju kućanskih poslova:

Brojne plinske boce se gomilaju na stanicama u pojasu Gaze dok se kriza gorivom produbljava. Slika: Ahmed Deeb, prava Demotix (05/03/2012).

Ovo bi se moglo sažeti tvitom kojeg je napisao Fady:

Nour Abed, učitelj, tvituje:

Nedavna anketa pokazuje da 48 posto stanovnika Gaze okrivljuje lokalne vlasti za krizu gorivom. Izz Shawa piše na Tviteru:

Bloger Zasser Ashour u svom blogu piše o razmjeni optužbi između palestinskih dužnosnika:

Premda su službeni predstavnici vlade u Gazi u više navrata donijeli nekoliko deklaracija u kojima se brane od optužbi tvrdeći kako se radi o velikoj “zavjeri” protiv njih, mnogi građani još nisu u to uvjereni. Bloger i fotograf Khaled Safi piše u svom blogu:

U želji da povećaju svijest o krizi goriva (i možda kao oblik terapije) grupa palestinskih blogera započela je akciju imenom “Blogiraj za Gorivo” (na arapskom jeziku). Više o tome u slijedećem nastavku.

Napisao/napisala Ola Anan · Preveo/prevela Maja Veldt-Poklepovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Svi koji su redovito pratili društvene medije ovaj mjesec morali su se susresti sa užarenom globalnom diskusijom oko viralne kampanje Nevidljive Djece za hvatanje ugandskog ratnog zločinca i vođe pobunjeničke vojske Josepha Konya.

I dok je kampanja Kony 2012 zasigurno privukla pažnju koju je tražila, mnogi Uganđani i Afrikanci smatraju da je poruka lišena nijansi neophodnih za razumjevanje konteksta, te da je više usmjerena na prikupljanje sredstava za opstanak same organizacije umjesto na osnaživanje ljudi pogođenih konfliktom.

Nadalje, mnogi građani Afrike smatraju da je prikaz ove široko rasprostranjene priče o Africi usredotočen na negativnu stranu zanemarujući uzlazne trendove na kontinentu.

Kao protuteža, mnogi su na Twitteru počeli postavljati priče o tome “zašto vole Afriku” sa haštagom #ZaštovolimAfriku.

Zašto volim Afriku rasprostranjenost u svijetu – @Semhar

Inicijativa koju predvodi Semhar Araia, bloger na Netverku iseljeničkih afričkih žena (DAWNS), počela se širiti svijetom na Twitteru 13. marta 2012.

Druga strana priče

I dok nitko ne osporava zasluge eksponiranja užasnih zločina počinjenih od strane Konyeve Božje vojske otpora, slijedeći komentari društvenih medija objašnjavaju zašto je ova debata ne samo “idejni rat” već borba za preuzimanje internacionalnog legitimiteta percepcije i naratizacije o cijelom kontinentu.

Skupina Sjevernih Uganđana, najvećih žrtava Konyevih zločina, je iskazala nezadovoljstvo sa sadrzajem videa Nevidljive Djece nakon javnog prikazivanja, kao što se vidi na Al Jazeerinom engleskom videu dolje.

“Ako ljudi u tim zemljama brinu za nas, ne bi smjeli nositi majice sa slikama Josepha Konya iz bilo kakvog razloga”, rekao je jedan od njih. “Time se slavi naša patnja.”

Drugi Uganđanin je rekao: “Postoje ljudi, neke nevladine organizacije (NGO), koje pokušavaju mobilizirati sredstva koristeći zločine počinjene u Sjevernoj Ugandi.”

Akcija kojom se želi pokazati pozitivna strana Afrike je dobila značajnu ulogu i u društvenim medijima. Američka studentica i afrofilka Karen Kilberg je sakupila nekoliko omiljenih postova o ideji, i citirala afričku blogerku Tatendu Murandi na Tviteru o tome zašto piše:

@JasamkraljicaNzinga: Već je vrijeme da uđemo u doba afro-optimizma riječima i akcijom

Kenijski novinar Paula Rogo sudjelovala je na Storify-u u debati oko “najboljeg i najgoreg” u “ZaštovolimAfriku”. Evo nekoliko izabranih postova od njene strane:

@mwanabibi: #ZaštovolimAfriku Mladost! Puna nade, optimizma i inovacije

@Sarenka222: #ZaštovolimAfriku Otporno, opažajuće, hrabro, nezavisno novinarstvo, čak i u trenucima intimidacije (cc: @dailymonitor

@UstaniAfrika: RT @texasinafrica: Inovacije poput mobilnog novca, crowdsourced krizno mapiranje. #ZaštovolimAfriku

Tagirana karta Afrike od strane sudionika Barcamp Africa u oktobru 2008, sa fotostreama Maneno Flickr

Stara borba za afrički legitimitet naratizacije

Preuzimanje naratizacije o afričkom kontinentu kroz društvene medije nije novi pothvat. Slična kampanja pripremala se 2007. kroz afričke društvene medije nakon što je nekoliko prominentnih blogera pozvalo kolege blogere da se pridruže akciji “Zašto blogiram o Africi”.

Bloger Théophile Kouamouo iz Obale Bjelokosti postavio je 2008 slijedeća pitanja [fr]:

Bloguons nous pour la diaspora et le vaste monde, coupé de nos contemporains sur le continent ? Blogue-t-on sur l'Afrique comme on blogue sur l'Europe ou l'Asie ? La blogosphère afro-orientée a-t-elle quelque chose de spécifique à offrir au concert de l'universel version 2.0 ?

Ideja je bila nevjerovatna u tome što je ne samo uspjela izazvati provalu reakcija u zapadnom dijelu Afrike nego se proširila preko kontinenta do afričke anglofilske blogosfere. Govoreći o tadašnjoj ideji je Rombo, sa “Što misle afričke žene” , napisala nadahnut odgovor na pitanje Zašto ona voli Afriku:

Afrika mi je pod kožom. Afrika su glasovi u mojoj glavi. Afrika je svrbež na mojim leđima do kojeg ne mogu dosegnuti. […] Ona je prekrasna i snažna i toliko toga može pružiti, ona me inspirira i volim je iskreno ludo duboko. Ona je izudarana i u modricama i ponekad slomljena i još je više volim. Ona je uvijek u mojim mislima i mom srcu. Ne radi se o tome da sam odabrala da blogiram o Africi. Radi se o tome da nisam mogla ne blogirati. Stvarno bih željela da svijet u njoj vidi sve ono što ja vidim u njoj. To je drugi razlog zašto blogiram o Africi: da pomognem u ostvarenju ove želje.

Sokari sa Black Looks je tada dodala:

… ona me zna razljutiti i isfrustrirati, iznevjeriti, skitati se i biti pod utjecajem prilično strašnih likova od kojih su mnogi u dalekim zemljama. Ali ne mogu je prestati duboko voljeti – ona je živa, ona je stvarna i mudra i puna mnogih prekrasnih značajnih priča o humanosti i životu. Ona obiluje stasom i duhom. Volim kako se kreće, izraze njenog lica, ukuse njene hrane i miris i boje zemlje.

Bitka za preuzimanje legitimiteta naratizacije je uistinu stara priča. Bizavanga Wainaina je napisala značajan esej “Kako pisati o Africi” u 2005. Esej je preobličen u video pod nazivom“Kako ne pisati o Africi” u kojem pripovijeda glumac Djimon Hounsou:

U svjetlu duge iscrpljujuće borbe za prikazivnjem pozitivnih strana kontinenta, postavlja se pitanje zašto je promjena globalne perspektive kontinenta takav izazov i zašto je važna velikom broju ljudi.

Odgovor na pitanje zašto je važno osvjetliti pozitivnu stranu kontinenta ponudio je tijekom konferencije TED Afrika Euvin Naidoo, predsjednik južnoafričke Gospodarske Komore. On je tvrdio kako je povjerenje važan čimbenik za investiranje u Africi, i bolje razumijevanje svih nijansi kontinenta. On je rekao:

George Kimble je rekao “Jedina tamna stvar o Africi je naša neupućenost o Africi.” Zato počnimo osvjetljavati ovaj čudesan eklektičan kontinent koji toliko toga nudi [..] Prvi mit kojeg treba srušiti je da Afrika nije zemlja. Ona je sačinjena od 53 različite države. Zato se ne smije reći ‘uložite u Afriku'. To je besmisleno.

Ovaj članak je dio našeg specijalnog izvještavanja Kony 2012.

Napisao/napisala Lova Rakotomalala · Preveo/prevela Maja Veldt-Poklepovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Ova vest je izveštavana širom Južne Koreje sa namerom da predsednik Južne Koreje, Li Mjung-Baka, zahteva od Kineske vlade da se prema ovim izbeglicama odnosi u skladu sa međunarodnim standardima. Predsednik Južne Koreje je takođe obećao da će izbeglicama obezbediti državljanstvo i spreman je da iznese problem pred Ujedinjene Nacije.

Prošle nedelje online peticija je postavljena na Change.org, i UNHCR Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice je takođe pozvala zvanični [zh] Bejžing da procesuira izbeglice iz Severne Koreje vodeći računa o međunarodnim humanitarnim standardima.

Izbeglice iz Severne Koreje u Kini. Fotografija sa sajta Change.org

Međutim,Potparil Ministarstva spoljnih poslova Kine (MFA) istakao je [zh]da “begunci iz Severne Koreje” nisu izbeglice i da su ilegalno ušli u kinesku teritoriju iz ekonomskih razloga. Dok ekstremni nacionalosti podržavaju spolju politiku Vlade,mnogi zabrinuti građani Kine kritikuju Bejžing zbog saučestvovanju u ubistvu nevinih civila, ako budu deportovani u svoju zemlju.

Weibo korisnik sajta ‘Freedom of Speech 85′ istakao je na sajtu informacije o posledicama koji trpe oni koji pokušaju bezuspešno da pobegnu:

言论自由85：据考证，脱北者脱北失败后会受到严厉的惩罚。如送去集中营羁押受虐，甚至被判为“叛 朝鲜国罪”而受到极刑，其在北韩家庭往往也受到牵连。因此联合国敦促中国政府停止遣返难民，给与他们难民身份。根据2005年的一个消息来源，60%到70%的在华脱北者是女性，其中70%到80%成为人口贩卖的受害者。

Rezident Šangaja Ms. Chen ističe da [zh]krajnja destinacija begunaca iz Severne Koreje je Južna Koreja, i to je još jedan razlog više zašto vlada Kine ne bi trebalo da ih vraća u Severnu Koreju:

程蕤姐：脱北者＂是为什么才离开朝鲜？稍微懂点政治的人都明白！为什么我国要把朝鲜难民送回必死无疑的地方！世界上除了朝鲜'别人枪都是打偷偷非法私进国界线的'朝鲜是自己人民偷偷靠近国界就开枪！其实绝大多数的＂脱北者＂来中国只是为了借道去韩国！中国的官员知道这个女人和孩子走到门另一边的下场么！

Međutim, ekstremni nacionalisti sa foruma the Tiexue (“Iron Blood”) podržavaju vladu Bejžinga u repatriciji izbeglica objašnjavajući to strateškim interesima Kine [zh]:

（一）中国不会以牺牲朝鲜为代价取悦韩国。中国和韩国、朝鲜都保持战略合作关系。从维护东北亚安全稳定的角度看，朝鲜比韩国更重要。

（二）中国边境地区不可能成为一个国家对付另外一个国家的战略飞地。中国一向反对某些国家为别国的分裂主义势力提供政治庇护和活动场所。“脱北者”不是难民，而是有着“梦想”的主动的叛逃者。中国是主权独立国家，任何外国公民进入中国，都必须得到中国的同意。对待非法越境者，按照国际法准则，中国当然一要暂扣，二要劝返，从那里来回到哪里去。否则，必然会导致中国“有边无界”，主权利益受损，且引起当事国的不满，引发不必要的国际争端，对中国有百害而无一利。

（三）真正的国际人道主义不是格外关注“脱北者”，而是要支持朝鲜稳定、取消对朝鲜的封锁和制裁。

Ipak veliki broj običnih građana Kine zastupa humanitarnije gledište. U nastavku je odeljak komentara [zh] sa razgovoru na forumu o vestima o MFA konferenciji za štampu o Sina Weibo:

哥1985：中国遣返脱北者违反人道。想想文革前后的历史吧，遣返以后他们还有生的可能吗？
元宝天成：那些脱北者九死一生的跑到你这里来，不管吃不管住，你多少要可以有点同情心。大家都是人，不要为了讨好那个胖子，让我们再蒙羞了。
Eremita-L：把叛逃者遣送回去等同于亲手杀了他们。

Napisao/napisala Oiwan Lam · Preveo/prevela Milica Jakovljevic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Fotografija iz vazduha najvećeg' izbegličkog centra na svetu, Dadaab © Oxfam International

Ne samo da međunarodna organizacija za pomoć koristi Internet da proširi informacija i slike o situaciji u centru na Twitteru i Flickru, već je postavljen i video dnevnik glumice i Oxfam ambasadorke Scarlett Johansson na YouTubeu:

Naravno, situacija u Dadaabu je toliko ozbiljna da Oxfam nije jedina međunarodna organizacija koji radi u ovom centru, a jedan radnik koji pomaže, Amy Burke, redovna stavlja obaveštenja na blogu Luteranska Pomoć Svetu:

Najgora suša u poslednjih 60 godina dovela je milione ljudi na ivicu gladi. Njihovi usevi su propali, zajedno sa njihovom stokom. Nekoliko desetina hiljada njih pohrlili su ovde, bez hrane, u Dadaab, Kenija – mesto najvećeg izbegličkog centra na svetu.

Utočište u Dadaabu © Luteranska Pomoć Svetu

Uz izveštaje medija da se sada kolera ponovno širi u centru, Burke je istakla opasnost početkom novembra:

Kiše dolaze.

Ovo može zvučati kao divan osećaj za izbeglice u Istočnoj Africi koji su patili od teških suša na Rogu Afrike tokom protekle godine. Dok kiše donose novi život i obnovu, one takođe donose mnoge bolesti. Procenjuje se da bi se oko 75,000 ljudi samo u Dadaabiju moglo razboleti zbog širenja bolesti.

Zaista, proračuni kao što je Burke-ov su ključni za dobijanje informacija iz centra kada medijska pažnja prestane:

Naslovi su nestali. Borba je tiha. Samo kriza ostaje.

Iako se suša u istočnoj Africi i masovna preseljenja stotine hiljada ljudi u pretrpane izbegličke centre u Dadaab više ne pojavljuju na naslovnim stranicama, priroda ove situacija je još uvek zapanjujuće strašna.

Izbeglice su stvarni ljudi, a ne samo deo velike statistike. Svaki od 400,000 onih koji borave u Dadaabu je stvarna osoba sa stvarnim životom i stvarnim potrebama – ali često gurnemo i njih i njihove nevolje dalje od sebe, verujući da ne postoji ništa što možemo uraditi.

Zaboravljena Kriza © Luteranska Pomoć Svetu

Možda je zato Burke dala jednu veoma humanu sliku života u centru, naglašavajući lične priče koje mnogi izvan Dadaaba smatraju junačkim i hrabrim:

Ambiya je živela u Somaliji sa svojom ćerkom, majkom, i bakom. Zbog velike suše i gladi koja se širila po celoj zemlji, morala je da ode na mesto koje pruža više sigurnosti. Međutim, ona nije bila u stanju da krene, i nakon 18 dana kada skoro ništa nije imala da jede, dvadesetogodišnja Ambiya je rodila sina Hamza.

[...] Biti majka nije lako jer morate biti sigurni da je Vaša beba zdrava, sigurni da su njegove ili njene potrebe zadovoljene, a to znači da morate biti odgovorni u pravo vreme. To je samo po sebi dovoljno stresno, a zamislite da morate da napustite svoju zemlju, da hodate najmanje nedelju dana, da izgubite svo vlasništvo zbog suše, i da dodjete na neko novo mesto kako bi započeli novi život samo uz odeću koju ste doneli.

Bez odlaganja, jedan dan nakon što je rodila, Ambiya je krenula sa svojim novorođenčetom, ćerkom, majkom i bakom na dugo putovanje iz Somalije u Keniju. [...] Većini ljudi je jedini cilj da preživi putovanje – uzvišena, i u mnogo slučajeva, nedostižna nada. Za Ambiya, cilj je bio da cela njena porodica dodje do Dadaaba živa, naročito njena beba stara tek jedan dan.

[...] Problem u udaljavanju nas samih od njene priče i njenog podviga je da smo skloni da je posmatramo kao junakinju beletristike. Ambiya je stvarna osoba koja je ustrajala u nečemu što je najverovatnije bilo najteže iskustvo njenog života. Ona predstavlja čistu snagu. Ona je stvarno to uradila i zaista je divna simbolika u tome kako ljubav i snaga majke prelaze logiku i samoodržanje sve do ljubavi i samo-žrtvovanja.

Izbeglice Istočne Afrike: Snaga Ljubavi © Luteranska Pomoć Svetu

Burke je takođe postovila priču o tome kako izbeglice stvaraju zajednice i pokušavaju  nešto uraditi za život:

Izbeglice koji su nekada bili zanatlije, krojači, poljoprivrednici, itd. su pronašli načine kako da iskoriste svoje veštine i da razmene resurse unutar nove zajednice u Dadaabi.

Dok je pomoć neophodna jer od nje zavisi održanje života za one koji žive u Dadaabi, tržišta su počela da pomažu izbeglicama tako što pronalaze načine kako da time zadovolje neke svoje potrebe.

Ima mnogo trgovine dok oni sretni ljudi koji još uvek imaju vlastitu stoku prodaju mleko i sir, krojači s nekoliko metara viška materijala šiju haljine, oni koji tkaju korpe opet su se vratili svom zanati, a ko god može da kupi seme, gaji vrt i prodaje povrće, itd.

Tržišta su pomogla u poboljšavanju života individua, izgradila su širu zajednicu, i pružila lakši pristup nekim resursima. Uz nedavni priliv ljudi i novih proizvoda, tržište cveta – unutar Dadaaba stvara se vlastita mala tržišna ekonomija.

Reuters Multimedija producent Natasha Elkington je postavila video o životu u centru s istim ciljem:

Htela sam da vidim da li ja mogu ispričati njihovu priču kroz različito sočivo, pokazati njihov svakodnevni život umesto samo da gledam njihova mršava tela i natečene oči.

[...]

[...] Mnogo dece u Dadaabu umire. A onda postoje i drugi koji, uprkos tome što žive u najstarijem izbegličkom centru u svetu, grle svoje detinjstvo, igraju se, idu u školu, brinu za svoje rodjake i prikupljaju vodu za njihove porodici. Htela sam da uklopim sve ove aspekte života dece u Dadaabu u ovaj projekat.

Prema podacima UNHCR-a, broj izbeglica je dostigao oko 43,7 miliona ljudi širom sveta, najviše u poslednjih 15 godina. Broj raseljenih osoba je takodje porastao i iznosio je 27,5 miliona krajem 2010.

Napisao/napisala Onnik Krikorian · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

 
Mi kao ljudska bića imamo jedinstvenu sposobnost da koristimo govor u svrhu komunikacije. Međutim, u prepunom i preglasnom gradu kao što je Kairo, ponekad je potrebno mnogo više da bi se postigla komunikacija.

Krcate ulice Kaira – Foto preuzet od mileusna Flickr računa pod licencom Creative Commons

Lyndall EL Masry, doseljenik koji živi u Kairu, primetio je da ljudi koji koriste zajedničke taxi mikro-autobuse koriste određene signale rukama da izraze mesta na koja žele stići:

Ponekad su mikro i lokalni autobusi pomalo obeshrabljujući – glasan i brz Arapski – signali rukama označavaju tačno odredište.

Ovi signali omogućavaju lakšu komunikaciju između vozača i onih koji u bučnim ulicama čekaju mikro-autobus iz daleka. Ashraf Hamdy – egipatski karikaturista- je pokušao u svom blogu da zabeleži te signale rukama i njihova značenja. Ova slika objašnjava različite signale rukama:

Ustvari, upotreba jezika znakova je uobičajena u raspravi zajednica gde se i govori ,ali kada govor nije praktičan ili dopušten, kao npr. među roniocima, ili fudbalerima, i u televizijskim studijima za snimanje, kao i na berzanskom tržištu. Takođe je jasno onima koji govore arapski da gore pomenuti signali rukama koji se koriste na egipatskim ulicama su više poput mimike u odnosu na lingvistiku mnogo složenijih znakovnih jezika, gde znakovi imaju vizuelni odnos s onim na šta upućuju.

Korišćenje sirene automobila

Drugi oblik komunikacije – ovaj put to je jedan zvučni – je korišćenje automobilske sirene. Dr_ElSioufy je napisao post u on-line forumu o ovim oblicima komunikacije. On kaže:

الأصل في «كلاكس» السيارة أن يكون أداة تنبيه ومساعدة في القيادة، والإشارة أداة ضرورية للقيادة السليمة، وضمان عدم وقوع الحوادث، ولكن هذه العناصر تحولت للغة خاصة جدًا بين الشباب المصري، تبدأ بالتحذير من وجود الرادار علي الطريق السريع وتنتهي بإعلان الحب وأحياناً الغضب، تعلم اللغة أولي خطوات الفهم ونحن في هذا الدليل السريع نأخذ بيدك لتفهم قواعد اللغة الجديدة

Onda je nastavio da opisuje delove automobila i svoj rečnik.

الاشـــــــــارات :
شارة يمين مرتين ورا بعض ومرتين شمال يعني ان الي ماشي ادامك بيقول لك اطفي النور العالي خصوصا علي الصحراوي
إشارة يمين ثم إشارة شمال تعني أن هناك من «يشتمك».

الكلاكــــــــــس :
ضغطتان متتاليتان بالكلاكس كل واحدة منفصلة معناها شكرا
.علي الصحراوي لو فاديت ترلة وكلكستلوا معني كدة انك بتحييه وهو لو عنده دم او صاحي مش نايم هيكلكسلك.
ضغطتان بالكلاكس كل واحدة منفصلة عن الأخري، وتتبعهما ضغطة طويلة تعني في لغة السيارات الجديدة بحبك.
استخدام الكلاكسات بطريقة ثلاث ضغطات متتالية يتتبعها ضغطة طويلة تعني «الشتيمة» تاتاتا تااااااته.

المساحات الخلفيه :
لو بتشد مع واحد و عديته تشغل المساحه الخلفيه , معناها باي باي

Mislio sam da je korišćenje sirena u automobilu za komunikaciju egipatska stvar, dok nisam pročitao o studentima na Katedri za Kognitivnu Nauku Univerziteta u San Diego-u koji na njihovom blogu pišu o postojanju iste takve pojave u Indiji i pitaju se da li postoje neke studije o tome.

Tokom moje nedavne posete Indiji, primetio sam da se sirena jako puno koristi, i od strane mog vlastitog vozača i svih ostalih na cesti. Za razliku od SAD-u, sirena se ne koristi ako ste ljuti ili isfrustrirani, nego kao oblik komunikacije. Ukoliko postoji prilika, bilo bi dobro proučiti lingvistiku ove komunikacije uz pomoć jednog zvuka. Imate li bilo kakvu ideju o tome kakvu studiju treba učiniti? Koja dodatna saznanja o ljudima bi studija o korišćenju sirene u automobilu mogla proizvesti? Javite nam u komentarima!

Gary Runn je takođe uporedio kulturu korišćenja sirene u SAD, Italiji i Indiji. Stanovnici Jamajke takođe imaju svoj vlastiti jezik sirene automobila s posebnim rečnikom. Takav oblik komunikacije se može povezati s dimnim signalima i bubnjevima koje su koristili naši pretci pre nekoliko hiljada godina. A pošto koristimo sirenu automobila za komunikaciju, zar oni ne odražavaju ličnost vlasnika? BBC je objavio članak o istraživanju gde se tvrdi da je zvuk sirene automobila jedan od važnih faktora pri kupovini automobila.

Prof Van Leeuwen, stručnjak za semiotiku zvuka u Centru za jezik i komunikacije ovoga univerziteta, rekao je da proizvođači obraćaju više pažnje na zvuk sirene, što može biti odlučujući faktor za potencijalne kupce automobila. On tvrdi da više auto-kompanija spaja zvuk sirene sa “ličnošću” automobila.

Konačno, nije li zanimljivo da bez obzira koliko napredanih načina komunikacije danas imamo, ponekad se vratimo starim oblicima komunikacije? Sledeći SMS koji su dvoje zaljubljenih poslali jedno drugom ukratko prikazuje činjenicu da čak i kada imate mobilni telefon, ponekad se možda odlučimo za stariji način iz ekonomskih razloga.

لو بتحبنى هات رنة لو بتموت في هات رنتين لو بتعشقنى اتصل وقول بحبك

Ovaj post je deo našeg posebnog izveštavanja  Jezici i internet

Napisao/napisala Tarek Amr · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Održavanje ljudi u svetu živim i zdravim je prepuno izazova.

Stari i mladi u Šri Lanci, fotografija Majkla Folija na Flickru (CC BY-NC-ND)

Gotovo celokupan rast stanovništva (97 od 100 ljudi) odvija se u slabije razvijenim zemljama, gde su ljudi već ranjivi i izloženi riziku od prirodnih katastrofa i nesigurnosti vode i hrane. U bogatijim zemljama ljudi su zabrinuti zbog niske stope plodnosti i starenja stanovništva, a širom sveta jaz između bogatih i siromašnih se produbljuje.

Global Voices izveštava o izazovima globalnog razvoja tokom cele godine (pogledajte našu specijalnu reportažu o Milenijumskim razvojnim ciljevima) ali radujemo se što ćemo se sa ovom serijom oprobati u nečemu drugačijem. Proslavićemo pozitivine inicijative pojedinaca i organizacija kratkim prikazima koji bi mogli da inspirišu dalje akcije. Prava žena, obrazovanje, održivi urbani i ekološki razvoj, to su sve problemi koji zahtevaju hitna rešenja. Jasno je da građani treba da budu njihov deo.

Autori ove serije nalaze se u Malaviju, Egiptu, Libanu, Zimbabveu, Kubi, Brazilu i mnogim drugim državama. Zajedno govore više od desetine jezika. Nadamo se da ćemo vas kroz njihovo pisanje i prevođenje upoznati sa mnogim novim ljudima, idejama i pričama koje nigde više nećete čuti!

Posetite 7 milijardi akcija i priključite se kampanji.

Pogledajte slajdšou UNFPA o promenama stanovništva koje nas očekuju.

Napisao/napisala Solana Larsen · Preveo/prevela Gorana Stojković · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Nakon što je uvideo ogroman uticaj društvenih medija na revoluciju u Egiptu, egipatski bloger i korisnik Tvitera, Mahmud Salem (@SandMonkey) je odlučio da pokrene saradnju sa lokalnim neprofitnim organizacijama kako bi im pomogao da uz pomoć Tvitera prikupe sredstva za pružanje najosnovnijih usluga siromašnoj četvrti u Kairu.

Ezbet Khairala je jedno od najvećih neplanskih naselja u Egiptu sa blizu 650.000 stanovnika. Prostire se na oko 12 kvadratnih kilometara na kamenom uzvišenju u južnom delu Kaira. Iako se Ezbet Khairala nalazi u okviru Kaira, nedostaju mu najosnovniji servisi; ne samo kanalizacija i sakupljanje otpada, već i odgovarajuće obrazovne, zdravstvene i socijalne usluge. Stoga, ova gusto naseljena oblast se smatra plodnim tlom za kriminal i društvene nemire.

Tviteraši u poseti zabavištu u Ezbet Khairali, Kairo. Foto: @pakinamamer (30 jul, 2011.)

Fotografija ulice u Ezbet Khairali, @pakinamamer na Yfrog

Da bi poboljšala kvalitet života u Ezbet Khairali, Khair Wa Baraka (Mir i izobilje), organizacija osnovana 2004. godine, počela je da radi na obrazovnim, zdravstvenim i ekološkim programima, nakon što je njihovo istraživanje pokazalo da je najvažniji problem ovog naselja odlaganje čvrstog i tečnog otpada (kanalizacija). Takođe je obezbedila medicinske karavane i pilotske obrazovne centre.

Uz pomoć ljudi sa Tvitera, organizacija Mir i izobilje je prikupila 2 miliona egipatskih funti (više od $330.000) i pridobila pažnju javnosti. Salem je svoju inicijativu nazvao “tvitbek” (@tweetbackevent), i ona se zasnivala na društvenom kapitalu 20 moćnih korisnika Tvitera, koji zajedno imaju oko 250.000 pratilaca. Svako od njih je prikupljao novac od donatora, za uzvrat promovišući kompanije među svojim pratiocima. TTakođe su digli prašinu oko inicijative i objasnili ljudima kako mogu da pomognu.

Tvitovanje sa tvitbek događaja. Foto: Rania Helmi, suorganizator.

Mir i izobilje su 26. jula 2011. organizovali prikupljanje sredstava u hotelu Mariot u Kairu, gde su objavili da je već prikupljeno EGP 1.349.000 ($226,600).

Korisnici Tvitera koji su bili prisutni tvitovali su o svakom od donatora i o tome koliko su donirali, bilo da se radilo o fabrici pića, a operateru mobilne telefonije, ili čak donatorima koji nisu želeli da otkriju svoj identitet. Takođe je pokrenut i broj čijim su pozivanjem ljudi donirali EGP 3 ($0.50), and again je korišćen Tviter da bi se vest raširila.

Organizatori tvitbeka veruju da je ovo tek prvi korak, i kao što je Salem napisao na svom blogu, “Ovakvih inicijativa će biti više samo ako podržite ovu prvu kojoj zbog vremena u kome se odigrava i svoje inovativnosti, očajnički treba vaše sponzorstvo.” Mir i izobilje su Ezbet Khairalu nazvali, prototipom “neplanske zajednice” kojoj je potreban razvoj. Možda ćemo uskoro videti još neku inicijativu za pomoć razvoju neplanskih zajednica.

Ovaj post je deo specijalne reportaže o revoluciji u Egiptu 2011.

Napisao/napisala Tarek Amr · Preveo/prevela Gorana Stojković · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Protesti širom Sirije se nastavljaju pošto sirijski režim, uprkos međunarodnom negodovanju, ne pokazuje znakove slabljenja svog brutalnog ponašanja.

Građani Interneta na Twitteru nastavljaju da prate dešavanja u zemlji. Dima Khatib piše:

Ljudi napuštaju svoje domove pre nego što armija uđe u njihove gradove—- to ima samo u Siriji. To je tako tužno! #syria #mar15

U drugom tvitu ona se ruga Arapskoj ligi, političkom bloku lidera 22 zemlje, koji je upravo objavio  svoje prvo saopštenje u vezi sa dešavanjima u Siriji od kada je u martu počelo nasilje nad protestantima. Khatib tvituje:

Arapska liga je konačno uključila TV da pogleda vesti! #Syria za samo tri meseca, 10.000 izbeglica i hiljade ubijenih KASNIJE! #mar15

Tvitovi stranih dopisnika i spikera su značajni izvori za dobijanje pouzdanih vesti iz Sirije.

Al Jazeerin saradnik Cal Perry nam je rekao:

Sirijska vlada je napunila svoje zatvore, i sada koristi stadione i škole. #Syria

Drugi Al Jazeerin dopisnik, Alan Fisher, objašnjava:

#Syria [sirijske] snage državne bezbednosti navodno proširuju operacije na severu zemlje kako bi razbili anti-vladine proteste

U međuvremenu, Nasry Esmat u Egiptu se pita  gde je sirijski predsednik Bashar Al Assad:

Dnevnik iz #Syria: gde je Assad? http://bit.ly/mHlsqr Zbilja, gde je on: reformiše, stoji po strani, ili gubi vlast?

Revolution Syria je podelila jedan link sa  video snimkom koji prikazuje protestante koji proslavljaju povlačenje tenkova iz Homsa.

Korisnik Tvitera komentariše: 

Šta se događa u #Homsu kada tenkovi napuštaju grad? Žurka protestanata! #Syria http://fb.me/PhMFRZUD

Ovaj korisnik je  podelio još jedan video snimak, protesta, takođe iz prošle noći, i takođe iz Homsa:

Na ovom snimku su protestanti koji tapšu i pevaju nacionalne pesme.

Ovaj post je deo našeg specijalnog izveštavanja  o potestima u Siriji 2011

Fotografija Thorsten Strasas, copyright Demotix. ‘Upaljenim svećama ispisane reči ”Sloboda za Siriju.” Oko 50 ljudi se okupilo da bi minutom ćutanja i upaljenim svećama podsetilo svet na smrt  13-godišnjeg dečaka Hamzah Ali Alkhateeb, koga je ubila sirijska vojska u Sedi, kao i na druge žrtve sirijskog režima. Berlin, Nemačka (01/06/11).

Napisao/napisala Amira Al Hussaini · Preveo/prevela Sinisa Boljanovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper