Global Voices na srpskom » etnicitet i rasa

Kazna Šibanjem Spikerki na Muslimanskoj TV u Indiji Zbog ‘Necivilizovanog’ Komentara o Feredži

Dijana Djurickovic — Tue, 21 May 2013 17:24:21 +0000

Spikerka na popularnom televizijskom kanalu na malajamskom jeziku u južnoj indijskoj državi Kerala se nalazi pred talasom kritika, pošto je muslimansku praksu da žene nose veo nazvala “necivilizovanom” ali i oblikom ugnjetavanja.

Fousiya Musthafa, muslimanka o kojoj se ovde radi, je govorila o svakodnevnim teškoćama muslimanki u programu India Vision (Indijska Vizija) 09 aprila, 2013 kada je rekla da je feredža, ili praksa skrivanja i odvajanja polova, okrutna, posebno za žene koje su udate a žive svoje živote kao udovice pošto su njihovi muževi daleko od kuće i rade na Bliskom istoku. Dodala je:

Čak i uz sve ove moderne aparate, tokom ovog vrućeg leta ovde, te žene moraju nositi necivilizovani purdah.

Oko četvrtine stanovništva u Kerali su muslimani, a više od polovine su Hindui. Urednik Indijske Vizije je izdao maglovito objašnjenje da je došlo do nekog nesporazuma oko scenarija, uz to da je uredništvo zanemarilo neke nepotrebne linije u njemu.

Grupa muslimanskih žena s plakatom tokom protesta u Kerali. Slika: Aji Jayachandran. Autorsko Pravo: Demotix (8/12/2011)

Muslimanke u Kerali, koje poseduju najviši stepen obrazovanja među ostalim muslimankama u Indiji, počele su tek nedavno da nose veo. Pre nekih 20 godina, iako su se haljine kod muslimanskih žena razlikovale po boji i stilu od drugih verskih grupa, nikada nisu nosile purdah koji ih potpuno pokriva. Neki primećuju da je dolazak radnika iz Kerale na Bliski Istok uticao na veće prisistvo purdahe kao moderne odeće u Kerali. Takođe, možda su prelazak na islam poznatog pisca i pesnikinje iz Kerale, Kamala-e Surayya tokom njenih kasnijih godina, kao i slavljenje purdahe, povećali popularnost vela.

Međutim, ovaj trend je naišao na otpor nekih grupa muslimanki u Kerali, koje nisu htele da se pridržavaju takvog načina odevanja. Jameela K, profesorica matematike na Sullamussalam Orijentalnoj Srednjoj Školi u oblasti Malappuram je suspendovana zato što je odbila da nosi purdahu ili zeleni ogrtač, kako je propisala škola.

A i inženjerka aeronautike Reihana Kazi je zatražila zaštitu od suda pošto su neke molbe njenih rođaka da nosi purdah došle uz pretnje smrću.

Nakon izjave koju je dala Fousia Musthafa o velu, Facebook je bio preplavljen snažnim komentarima i postovima protiv nje, gde su je napadali pogrdnim rečima i vređali je verbalno. Napisan je Facebook post koji podržava purdah i koji je sa novinarima podelio verbalno zlostavljanje i vređanje koje je pretrpela, a 1,986 korisnika je podelilo taj post.

Sreeja Neyyattinkara protestuje protiv ovakvih napada:

Čak i ako je nešto dobro ili loše, samo zato što je to rekla žena, da li vam je neki prorok dao pravo da je zlostavljate?

Latheef Arinjira koja je podelila isti post koji je napao novinarku, traži podršku:

dragi brate, molim te pročitaj ovaj post. Zarad privremene dobiti naša kultura je ukaljana ovim kanalom (Vizija Indije). Molim te protestuj protiv toga.

Većina komentara na FB-u je uglavnom zlobna i ne mogu se objaviti. Međutim, bilo je tu i usamljenih glasova koji su branili purdah i koji su zauzeli objektivniji pristup prema tom pitanju.

Ahmed Niyaz piše kao komentar koji se odnosi na raspravu o tom pitanju na G+:

Hidžab je samo deo kulture muslimanki. Ranije su u Kerali muslimanski vernici pokrivali svoje glave. Tačno je da je purdah novina i Kerala muslimani se više okreću islamskim ikonama i kulturi. Sve je to u okviru ustava. Od dva para odeće, došli smo do mnogo izbora.
Nekada žene u Kerali nisu mogle pokriti svoj gornji deo tela, a tanas nose džins. Baš tako, ne možemo kontrolisati da li će žene nositi farmerice ili purdah. Nema puno ozbiljnosti u onima koji podržavaju zahtev protiv purdah-e i možda su zato vernici sumnjičavi prema njihovim namerama, i zato su jaki u svojim zahtevima.

Ali Shahina Nafeesa, novinarka, muslimanka u Kerali, je dovela u pitanje izbor koji obično muslimani, i muškarci i žene, prihvate kada je nošenje purdah-e u pitanju:

Ja nemam problema s tim ako neko nosi purdah ili ne. To ne utiče na moje raspoloženje. Primećujem da mnogi podržavaju da žene “izaberu” da nose purdah. Dobro. I ja imam svoj izbor. Ja ne volim da nosim purdah. Moj izbor je da nosim žutu majcu i crveni šorts. Molim vas da mi se pridružite i da podržite moj izbor.

U drugom postu na FB-u, Rejesh O Positive se pita gde se tačno nalazi taj izbor da se nosi verska odeća:

Ako neko govori ženama da imaju pravo da iazberu šta će da obuku unutar njihove vere, to je kao da govorite ljudima u zatvoru da imaju izbor kada je u pitanju nošenje odeće koju im daju vlasti u zatvoru.

Izgleda da je u Kuranu, prorok predvidio sve ove polemike:

Kada ja odem, neće biti većeg izvora haosa i nereda za narod nego žene.

To je tačno, imajući u vidu nedavnu raspravu oko verskog morala i žena. Evropa i ostatak sveta su još uvek pod utiskom događaja koji je organizovala feministička grupa FEMEN za proslavu “Međunarodnog Toples Džihad Dana” s ciljem da se podigne svest o Amina Tyler, 19-ogodišnjoj članici FEMEN-a koja je izazvala veliku buku u Tunisu zato što je pozirala u toplesu sa sloganom “Nosite Se i Vi i Vaš Moral” koji je bio napisan na njenim grudima.

Ova grupa upotrebljava kontraverzni model, a neke muslimanke su čak i odbile FEMEN-inu podršku tako što su organizovale anti-protest u kome su poručile da im ne trebaju golišavi protesti i imperijalistički pristup rešavanju vlastitih problema.

Muslimanske feministkinje kao što su Qasim Amin i Fatima Mernissi su naširoko pisale o moralnim kodovima za oblačenje za žene i to su povezale sa potiskivanjem žena od strane patrijarhalne prirode religije.

Aktivista i pisac Arundhathi Roy je napisala u eseju za Outlook India (Pogled na Indiju) prošle godine:

Prisiljavanje žena da ne nose burku ne znači njeno oslobađanje, već se tu radi o njenom skidanju. Prisiljavanje da je ne nose je isto toliko loše kao i prisila da to rade.

Daly, bloger, je povezala ovu pitanje kulturne osetljivosti kao oblik patrijarhata u raspravi o purdah-i u blogu pre sedam godina:

Feredža se slavi kao kulturni simbol, i to radi patrijarhalni sistem. Pošto se slavi, onda se kaže da se koristi kao sredstvo protiv imperijalizma. Onda mi moramo da upitamo zašto se samo ženska odeća koristi kao simbol protiv imperijalizma i zašto samo žene treba da zaštite ovu kulturu. Da bi se umanjilo jedno zlo, koristi se drugo. Čak i ako je imperijalizam gotov i ne postoji više, žene sa feredžama još uvek su tu.

Napisao/napisala Inji Pennu · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Velika Očekivanja od Reforme Doseljavanja u SAD

Dijana Djurickovic — Tue, 07 May 2013 11:07:42 +0000

Ranije ovoga meseca (aprila, prim.prev.), visoke temperature nisu sprečile protestante, aktiviste i vođe zajednica da izađu na ulice Washington DC u znak podrške reformi doseljavanja koja bi legalizovala nekih 11 miliona ilegalnih doseljenika koji se trenutno nalaze u SAD-u. Izgleda da su njihov problem čule dvostranačke grupe senatora koji su ove nedelje predložili novi zakon o doseljavanju.

Reforma Doseljavanja je opet glavna vest ovog meseca. Foto poduzeti na Flickr račun nathangibbs (CC-BY-NC-SA 2.0)

Takozvana “Grupa od Osam Članova” (4 republikanska i 4 demokratska senatora), je radila na izradi nacrta zakona od februara ove godine. Između ostalog, predlog zakona S.744 uključuje stvaranje privremenog programa čiji je cilj da se pomogne doseljenicima koji ispunjavaju određene uslove da započnu svoju prijavu za legalan boravak; odredbe kojima bi se povećala sigurnost granica, uspostavljanje sistema zasnovanog na dobrim kvalifikacijam koje donose zelenu kartu, a temelje se na obrazovanju i stalnom poslu; razvoj provere putem elektronskog sistema, koji će poslodavci koristiti da provere pravni status onoga ko podnosi zahtev, i sistem koji će pratiti sve strance koji izlaze iz zemlje. Nema sumnje da su neke od tih mera prilično kontraverzne i problematične.

Međutim, ono što ostaje da se vidi je kako će se napadi na maratonu u Bostonu, 15. aprila odraziti na ovaj zakon. Osumnjiči, braća Tamerlan i Dzhokhar Tsarnaev, 26 i 19 godina, su poreklom iz Čečenije, na jugu Rusije, iako već 10 godina žive u SAD-u. Zapravo, Dzhokhar Tsarnaev je američki državljanin. Tamerlan Tamerlan je umro u četvrtak uveče u pucnjavi s policijom u predgrađu Bostona, dok je Dzhokhar uhapšen u petak nakon velike potere kada su ceo grad i okolina bili blokirani – još uvek u kritičnom stanju u jednoj od gradskih bolnica.

Za neke, poput onih na Encuentro, predlog zakona je samo prvi korak:

Ovo znači da ima još mnogo toga da se uradi. Sada moramo da budemo sigurni da plan poseduje najsitnije detalje za dobijanje državljanstva, put prema državljanstvu, da ne postoje diskriminatorske barijere koje bi smetale ljudima u našoj zajednici. Želimo najbolje jer je naša borba bila velika i zajednička. Encuentro želi da naglasi da se ova borba događala od Albuquerque-a do Alabame i šire, i da napokon zauzima srca svih u zemlji. Želimo da proslavimo sa svima vama, ali u isto vreme, znamo da ima još dosta toga šta treba uraditi, a to je da izađemo i proslavimo dan radnika doseljenika ove godine tako što ćemo prisustvovati proslavi Praznika Rada i demonstracijama.

Otac José Eugenio Hoyos objašnjava kako on vidi ulogu koju Katolička crkva ima u reformi doseljavanja na svom blogu:

Od ranih dana od Izlaska naša Katolička Crkva je vek bila povezana sa i podržana od strane doseljeničkih porodica…Teškoće i patnje doseljenika – naročito neprijavljenih doseljenika – teško nam padaju kao hrišćanima, pa nas pozivaju da zauzmemo stav koji je ukorenjen u veri i reči Božjoj, posebno u ime onih koji su u našoj zajednici. Sveto pismo nas poziva da budemo osetljiviji i milostivo prihvatimo gladne, strance, i bolesne (Matej 25: 31-46).

Ovoga meseca je počekla da radi kampanja, pokrenute od strane američkih izvora vesti kako bi se prestalo sa korišćenjem termina “ilegalni doseljenik” u štampi. Ovu inicijativu je pokrenuo Associated Press, koji tvrdi da pojam “ilegalan” podrazumeva kazneno delo, i identifikuje osobu kao nezakonitu, umesto da objasni njen doseljenčki status. Novine kao što su New York Times, Washington Post i druge novinske kompanije će najverovatnije pratiti ovaj primer. Divovi drušvenih medija, kao Mark Zuckerberg su takođe nedavno izrazili interes za ovo pitanje, iako neki izveštaji kažu da interes ide samo tako daleko da se dobije ljudski kapital iz demografije zemlje koji se razvija prema novinama Politico.

Predlog zakona i odluka da se prestane sa korišćenjem pogrdne terminologije u odnosu na doseljenike su bili glavna tema na Twitteru.

Cindy Y. Rodriguez (@cindyrodriguez) kaže:

@cindyrodriguez: Do sada, napori da se prestane koristiti reč “ilegalan” su imali samo ograničen uspeh.

Neki poput Alfonso Hernándeza (@alhezjr) pozivaju one koji ih slede da podrže reformu:

@alhezjr: Pokažite svoju podršku za sveobuhvatnu reformu doseljavanja ove nedelje, 15-20 april@worldrelief #G92 #ReformaInmigratoria

Konačno, Karina Sánchez Campos (@karisanchezc) citira republikanskog senatora Marco Rubio-a, jednog od osam senatora u dvostranačkoj grupi koja je izradila predlog Zakona:

@karisanchezc: #ReformaInmigratoria Platite porez, dok imate privremeni status i “pokažite da niste tovar društvu.” (Marco Rubio)

Napisao/napisala Robert Valencia · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Rusi Razumeju Napad Bombama u Bostonu

Dijana Djurickovic — Tue, 23 Apr 2013 18:10:57 +0000

Danas Rusi razumeju u početku daleku priču o bombama i američkoj krvi, o eksploziji bombi tokom Bostonskog Maratona. RuNet je s velikim interesovanjem pratio istragu u ovom incidentu, čak i pre nego što se ispostavilo da su dvojica osumnjičenih poreklom Čečeni. Sada kada je Rusija direktno uključena, strasti su se uzburkale.

Rusi znaju kako da se nose sa urbanim terorizmom, ali ova veza s nekada separatističkom republikom koja ima istoriju nasilnog ekstremizma bez pogovora ima prednost nad ostalim pričama. Nije naročito ni važno da dva brata, Tamerlan i Dzhokhar Tsarnaev, verovatno nisu čisti Čečeni ili Rusi u bilo kojem stvarnom smislu — oni su navodno odrasli u Kirgistanu, te kratko pohađali školu u Dagestanu (druga republika Severnog Kavkaza), pre nego što su se preselili u SAD, gde su proveli više od deset godina. Njihovo poreklo ih povezuje s brojnim sećanjima koje mogu iskoristiti sve stranke uključene u ruskom političkom diskursu — bilo da su liberalne, nacionalističke ili pro-Kremaljske.

Fotografija Dzhokhar Tsarnaev-a sa njegove VKontakte stranice, pretvorena u sećanja mračno aludirajući na činjenicu da će se sledeće Zimske Olimpijske Igre održati u neposrednoj blizini Čečenije. Anonimna fotografija koja se slobodno distribuira online.

Čečenski vođa Ramzan Kadyrov (čiji je otac, bivši čečenski predsednik Akhmat Kadyrov, ubijen u terorističkom napadu), na primer, se brzo distancirao od Tsarnaevs-a, postavljajući na Instagram:

Svi pokušaji da se povežu Čečenija i Tsarnaevs-i, čak i ako su krivi, su uzaludni. Oni su odrasli u SAD-u, njihovi pogledi na svet i uverenja su formirani tamo. Trebali bi da tražimo koren tog zla u Americi. Ceo svet bi trebao da se bori protiv terorizma. Mi to znamo najbolje.

Kadyrova izjava se delimično odnosila i na njegov lični uspeh u borbi protiv terorizma u Čečeniji.

Na sličan način, ali ne navodeći američko vaspitanje braće Tsarnaevs, Aram Gabrelyanov (provladin urednik tabloida ”Life” (Život)) osuđuje navodnu američku podršku čečenskom separatizmu:

Uobičajen posao za Amerikance – Prvo regrutiraju, neguju, brinu za svoje teroriste. Onda izgube kontrolu nad njima.

Liberali su pogledali u prošlost, ali iz drugog ugla. Novinar Oleg Kozyrev tvrdi da su ruski ratovi, pokrenuti da bi se smirila Čečenija, odgovorni za to što su braća toliko radikalna. Kozyrev je tweetovao:

Mi smo kao deca, [zabavljamo se izgovorima da su braća] “turski državljani,” [da su] “živeli u Kirgistanu,” itd. Jasno je da ova priča ima svoje korene u našem [rusko-čečenskom] ratu

Vladimir Varfolomeev iz Echo Moskvy-a se takođe poziva na rusku odgovornost:

Žao nam je, Amerikanci, da smo podigli i poslali Vam njih, za koje se ispostavilo da su teroristi. Bilo bi nepravedno da ih se stidljivo odreknemo i da iz jednostavno prozovemo stanovnicima Kavkaza. Oni su naši, Rusi.

Prema nekima, međutim, Čečenija je u ovom trenutku toliko samostalna tako da možda više i nije deo Rusije. Novinarka Natalia Oss je napisala u odgovoru na sličan Facebook post o traganju za dušom:

Problem je u tome što je Ruski pasoš u ovom slučaju čista formalnost. Čečenija de facto nije Rusija.

Neki su otišli dalje od preuzimanja kolektivne odgovornosti i zapitali su se o direktnoj umešanosti Kremljinovog “krvavog režima,” koristeći sećanja na FSB-sponzorisan domaći terorizam. Na primer, jedan korisnik Facebooka razmišlja ovako:

Odmah sam povezao slučaj Navalny i teroristički čin u Bostonu kao nešto što bi skrenulo zapadne masovne medije od potiskivanja u Rusiji. Postoji nekoliko razloga što je takav teroristički čin povoljan za Putina. Ja ne isključuje mogućnost da FSB stoji iza eksplozije.

Zanimljivo je to što su neki ljudi raspravljali o postojanju mogućnosti da je Rusija uključena čak i pre nego što su objavljene vesti o braći Tasarnaevs. Aleksey Malashenko iz Carnegie Centra je istakao sledeće 16. aprila:

Imajte na umu da je u pitanju bila dvostruka eksplozija, tj., “u stilu Kavkaza” — videli smo puno toga u Dagestanu i Ingushetia, a ne samo na maratonu.

U otprilike isto vreme, zanesenjak zaverama Igor Borisov je tweetovao uz karakteristično uzbuđenje:

Eksplozije u Bostonu: troje mrtvih, 144 ranjenih … Asimetričan odgovor Kremlja za “Magnitsky Listu”?

Takva paranoja se slaže sa novijim Facebook komentarom Ilya Markman-a:

13. aprila Ramzan Kadyrov “vraća svoju kartu SAD-u zbog Magnitsky liste,” a za tri dana dvoje mladih Čečena raznesu Bostonski maraton.

Više korisnika glavnog medija Runet u nacionalističkim krugovima su takođe pretrpeli napade zbog prihvatanja tragedije. Dok ruski nacionalisti uglavnom ne vole sve ljude iz Severnog Kavkaza, njihova “odbojnost” prema Čečenima je naročito žučna, što je možda razlog zašto su mnogi nacionalisti reagovali uz veselje kada su saznali da je Čečenija umešana u eksploziju bombe u Bostonu. Na primer, jedan Twitter korisnik je ironično aludirao na Putinovu politiku “smirivanja” Čečena uz navodno obimnu novčanu pomoć:

Amerikanci su tako glupi, pokušavaju da uhvate Čečena s najjačim snagama. Zar nije lakše dati njemu i njegovim prijateljima zlatni [Porsche] Cayennes, oružje, i da ih se bojimo?

Nacionalistička publikacija Sputnik&Pogrom je takođe napravila ciničnu šalu, upoređujući uvek-na-slobodi Dzhokhara sa borcem MMA-a iz Dagestana, Rasul Mirzoevim, koji je nedavno dobio uslovnu presudu za ubistvo, nakon što je udario u glavu čoveka koji je pao na pod, i koji je posle umro (nacionalisti su iskoristili ovaj slučaj da zahtevaju povlašteni tretman manjina u ruskim sudovima):

FBI je već najavio da Dzhokhar Tsarnaeva čekaju 2 godine maksimalne zatvorske kazne za čin terorizma u Bostonu. Stručnjaci su pokazali da su Amerikanci uvredili Dzhokhar-ovu devojku, i njegova reakcija je bila opravdana, on je samo pritisnuo dugme detonatora, bombe su eksplodirale uz pomoć električnog naboja!

Sputnik&Pogrom je takođe tweetovao, verovatno aludirajući na američku naviku da napadaju zemalje, i da ih preurađuju:

Ovaj tweet je posvećen sećanju na Republiku Čečeniju. Čečeni, uvek ćete biti u našim srcima, kakav ste vi narod, kakav narod…

“Aerodrom Grozni – Uskoro” Anonimna fotografija koja se slobodno distribuira online.

Naravno, pravi dragulji nacionalističke retorike se nalaze na Dzhokharovom šturom profilu na društvenoj mreži na ruskom jeziku VKontakte. (Izgleda da je on postavio samo dva posta na svom zidu, uz ažuriranje slike profila.) Od hiljade komentara koji se sada nalaze na stranici, većina su po prirodi rasistički. Na primer:

USKORO ĆE AMERIKA BACITI NEKOLIKO TONA DEMOKRATIJE NA AUL [selo], PRLJAVI OVCEJ**AČI. NAPRED RUSI! [Završetak poruke je tipičan nacionalistički slogan]

i:

Zašto podmećete eksplozije u Americi, vi zlovoljni paraziti?

Na kraju, međutim, većinu Rusa verovatno brinu praktične posledice umešanosti Čečenije (a time i Rusije) u ovaj slučaj. Koje su to posledice? Jedan ruski korisnik Twitter-a pokušava da pogodi:

Ko zna ko će dobiti američku vizu. Nisu baš bili raskošni s njima poslednjih meseci

Napisao/napisala Andrey Tselikov · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Američki Predsednik Barack Obama Podržava Reformu Doseljavanja

Dijana Djurickovic — Mon, 11 Feb 2013 10:50:36 +0000

Nakon nedelje dana provedene u svom drugom mandatu, predsednik Barack Obama je obećao promenu načina doseljavanja. 29 januara iz Las Vegasa, Obama je najavio svoju podršku za dvostranački sporazum (republikanaca i demokrata) koji će započeti rad na postupcima za državljanstvo za skoro 11 milona ilegalnih doseljenika koliko ih se sada nalazi u SAD-u. Ovaj proces, koji je više nego dobro primljen među strankama, takođe uključuje i mere koje bi mogle biti potencijalno skupe za doseljenike.

Senator Charles Schumer, kome su se pridružili John McCain (levo) i Bob Menéndez (desno), izlazi da predstavi okvir za promenu sistema doseljavanja. Preuzeto sa YouTube-a.

Predsednikova najava dolazi dan nakon što je osam senatora – četiri iz svake stranke, uključujući i republikance John McCaina i Marco Rubioa i demokrata Bob Menéndeza i Charles Schumera – najavilo predlog koji ima za cilj da ojača granice zemlje, potvrdi radnikove pravne statuse, i omogući studentima da nastave studije na univerzitetima. Dok su članovi Republikanske stranke i dalje skeptični, predlog da se prepravi zakon o doseljavanju je bez presedana kada je reč o borbi između stranaka, a te nesuglasice su onemogućile reformu u poslednjih nekoliko godina.

Iako je nov, predlog još uvek nije specifičan – i nedostaju mu obevezni detalji o obećanim reformama. Kako će se poboljšati sigurnost granica? Kakav je put ka državljanstvu za neprijavljenog radnika koji je već u SAD-u? Put do državljanstva još uvek zahteva opsežnu raspravu, pošto senatori prvo treba da postignu kompromis u vezi sa predlogom senatora Rubia, koji stalnim stanovnicima ne bi povećao broj raspoloživih viza, koje se obično nazivaju zelenim kartama.

Dok promena sistema doseljavanja uključuje sve pojedince bez obzira na rasu ili narodnost, najveći uticaj će imati na latinoameričku zajednicu. Jedan jasan primer proizlazi iz samog mesta sa kojeg je Obama odlučio da uputi svoj govor podrške: škola sa većinom latinoameričkih učenika. Tokom svog govora, pozvao je svojim slavnim “Da možemo” sloganom na okupljanje za podršku. Latino zajednica je osetila pogoršanje odnosa prema doseljavanju od strane Sedinjenih Država, kao što su S.B. 1070 u Arizoni i HB56 u Alabami. Uprkos tome, trebalo bi napomenuti da je baš ova zajednica najglasniji u svojoj želji za promenama postojećeg zakona. Uzmite za primer SANJARa, predloženi put za državljanstvo za studente visokih moralnih karaktera kojima trenutno nedostaje odgovarajuća dokumentacija. Ova borba je osvojila važnu pobedu s odloženim planom.

U odgovoru na obraćanje predsednika, Twitter korisnici su izrazili svoj optimizam:

@GuilleCanoFdez: Oni mijenjaju doseljavanje u SAD. (dobra vest za studente!)! Ima svetla na kraju tunela!

@CamiloDeGuzman: Nasleđe doseljavanja u SAD i dalje živi: potraga za životom, slobodom i potraga za srećom #ReformaMigratoriaEEUU[promenom sistema doseljavanja]

@CeciliaRamirezH: Na temelju obraćanja, izgleda da je predsednik Obama vema odlučan i rešen da se promeni pitanje doseljavanja u SAD!

@hapinto2: Senatori predlažu dvostranački plan za reforme doseljavanja – Uvereni smo das će projekat ovaj put krenuti napred

@ElPrimoQueBuena: Svetlo nade!

@preatyligthia: Za sve Latinoakerikance u SAD-u je jako važno što su se senatori upravo dogovorili o reformi doseljavanja.

Drugi su ostali skeptični, kao i Juan Manuel Benítez (@JuanMaBenitez):

@JuanMaBenitez: Ako #reformamigratoriaEEUU [reforma doseljavanja] zapravo prođe, broj onih koji će dobiti legalan status će biti dosta manji od 11 milona. Očekujte teške uslove.

Eduardo del Río nas podseća da se o ovoj reformi ne razmišlja samo unutar granica SAD-a (@E_del_Rio):

@E_del_Rio: Meksiko pozdravlja raspravu za sveobuhvatnu reformu doseljavanja u SAD.
Nadgledanje Ljudskih Prava na španskom (@hrw_espanol) upozorava da, ako Kongres ne deluju brzo u preradi zakona o doseljavanju, rizikuju da krše osnovna ljudska prava:

@hrw_espanol: Ako Kongres ne deluje tako da zaštiti osnovna ljudska prava, zloupotreba će ostati nerešena.

S druge strane Eduardo Suárez (@eduardosuarez) ističe neke stvari koje je senator spomenuo u svom obraćanju:

@eduardosuarez: Rubio nas je podsetio da kontrola granica nije samo problem doseljavanja, već problem kriminala. #reformamigratoriaEEUU [Reforma Doseljavanja]

Napisao/napisala Robert Valencia · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Kina: Poslednje Reči 19-oro Tibetanaca koji su počinili samo-žrtvovanje

Dijana Djurickovic — Sun, 16 Dec 2012 16:13:40 +0000

[Svi linkovi vode ka sajtovima na kineskom jeziku osim ako nije drugačije naznačeno.]

24 novembra, 2012, broj Tibetanaca koji su počinili samo-žrtvovanje od februara 2009, a u znak protesta protiv kineske vladavine nad autonomnom pokrajinom Tibet dostigao je broj od 79. Iako je glavna osoba za Ljudska Prava u UN-u konačno progovorio i pozvao kinesku vladu da se bavi žalbama Tibetanaca, diskusije o verskom i kulturnom ugnjetavanja Tibetanaca, kao i povećani broj samo-žrtvovanja od strane Tibetanaca su i dalje zabranjene na online i offline javnoj sferi od strane Odeljenja za Propagandu Kineske Komunističke Partije (CCP) zbog osetljive političke prirode.

Pisac pobunjenik Woser, koji izveštava o stanju ljudskih prava na Tibetu, je prikupio 19 poslednjih želja i testamente Tibetanaca koji su se žrtvovali da bi pomogli ljudima da razumeju njihove muke.

Poslednje reči Nyankar Tashi-ja. Slika od Woeser.

1. Songye Tsering, 24-godišnja pastirka, samo-žrtvovala se ispred zgrade lokalnih vlasti u okrugu Zeku, pokrajina Kinghai, 17 novembra, 2012:

Ne postoji sloboda na Tibetu, Njegovoj Svetosti Dalaj Lami je zabranjeno da se vrati u svoj dom. Panchen lama [drugi najviši rang lame posle Dalaj Lame] je u zatvoru. Brojni tibetanski junaci su preuzeli žrtvu samo-žrtvovanja. Ne želim više da živim, nema smisla u životu. Mi smo sinovi Snežnog Lava, potomka Tibetanaca crvenih lica. Molimo Vas zapamtite dostojanstvo Snežne planine.

2. Nyankar Tashi, 24 godine, samo-žrtvovao se 24 novembra, 2012 u okrugu Tongren, pokrajina Kinghai. On je ostavio pismo Dalaj i Panchen Lami, a i za šest miliona Tibetanaca:

Tibetu treba sloboda i nezavisnost. Pustite Panchena i dopustite Dalaj Lami da se vrati kući. Ja sam sebe žrtvovao iz protesta protiv kineske vlasti! Oče, molim te nemoj se obeshrabriti zbog mene. Ja pratim Budu i Dobrotu. Moja želja je da 6 miliona Tibetanaca nauči svoj maternji jezik, da nose tibetansku odeću i da budu ujedinjeni.

Portret Tingzin-a. Slika od Woeser.

3. Tingzin, 23-ogodišnja pastirka koja je živela sa svojim roditeljima i njenim šestogodišnjim sinom, samo-žrtvovala se 07 novembra, 2012, pre 18. Kongresa Kineske Nacionalne Komunističke Partije u pokrajini Tongren. Svoje poslednje reči ostavila je svom ocu:

Oče, tako je teško biti Tibetanac. Mi čak ne možemo ni da kažemo naše molitve slici Dalaj Lame. Nemamo nikakve slobode…

4. Lhamo Kyap, pastir u svojim 20-etim godinama sa dve mlade kćerke, izvršio samo-žrtvovanje 20 oktobra, 2012 u blizini Bora hrama u okrugu Ksiahe, pokrajina Gansu. Njegov prijatelj, Tibetanac, je zabeležio detalje razgovora koji je vođen na dan kada se Lhamo samo-žrtvovao:

Lhamo Kyap je zamolio svog bliskog prijatelja u telefonskom razgovoru da li bi mogao da ga pokupi kod Bora hrama. Njegov prijatelj je rekao da nema svoj motor trenutno kod sebe i da nije u mogućnosti da mu pomogne. Lhamo je rekao, u redu, danas ćeš možda čuti vesti. Pitao je prijatelja da li zna kada će tačno 18. kongres KPK početi. Uzdahnuo je, Kina nam ne dozvoljava da živimo u miru. Zatim je spustio slušalicu.

5. Dhondup, 61-ogodišnji pastir, samo-žrtvovao se 22 oktobra, 2012 u manastiru Labrang, okrugu Ksiahe, pokrajina Gansu. Kako navodi Glas Tibeta:

Govorio je drugim monasima iz manastira Labrang i mladim Tibetancima da ne čine samo-žrtvovanje, da žive svoje živote i da doprinesu budućnosti Tibeta. On je rekao da je njegova generacija bila osuđena od strane kineskih komunista davne 1958 i 1959, tako da se njegova generacija treba odlučiti na smrt samo-žrtvovanjem.

6. Gudup, 43-orogodišnji tibetanski pisac, koji se samo-žrtvovao 04 oktobra, 2012 u okrugu Biru, Tibet. On je ostavio svoje poslednje reči u ažuriranju svog QQ naloga, popularni kineski sajt za društveno umrežavanje. Sledi odlomak:

Njegova svetost Dalaj-lama se zalaže za nenasilnu politiku u ostvarivanju prava na autonomiju Tibeta. Šest miliona Tibetanaca prate Njegovu Svetost. Ali KPK ne pokazuje nikakvu podršku. Umesto toga, oni su uhapsili i mučili one koji su zahtevali tibetanska prava. Oni osporavaju Dalaj Lamu i ako neko ne priznaje Tibet kao deo Kine, nestaće ili će biti ubijen. Oni ne brinu o Tibetancima i da bi svetu predstavili pravu situaciji na Tibetu, moramo da radikalizujemo svoju mirnu akciju, da izrazimo tibetansku nezavisnosti paljenjem naših tela.

7-8. Tenzin Kedhup, 24-godišnji pastir i bivši monah. Ngawang Norphel, 22 godine. Oni su se žrtvovali zajedno sa tibetanskom nacionalnom zastavom u okrugu Chindu, pokrajina Kinghai, 20 juna, 2012. Snimili su svoje poslednje reči:

Mi nemamo mogućnost da pomognemo tibetanskoj veroispovesti i kulturi. Nemamo ni ekonomska sredstva da pomognemo drugim Tibetancima. U ime našeg tibetanskog naroda, a posebno za povratak Njegove Svetosti Dalaj Lame na Tibet, biramo samo-žrtvovanje. Želimo da kažemo svim mladima na Tibetu, zakunite se da se nikada nećete boriti jedni protiv drugih, zato što mi Tibetanci među sobom moramo biti ujedinjeni i štititi naš narod.

9. Tamding That, 64-orogodišnji pastir, počinio samo-žrtvovanje u okrugu Jainca ispred vojne kancelarije u pokrajini Kinghai 15 juna, 2012. Ostavio je kratku poruku:

Oslonite se na tri blaga [Buda, budistički zakon i monah]
Poželite mir u svetu,
Poželite da se Njegova Svetost Dalaj Lame vrati kući.
Zaštitite tibetansku državu,
Ja se žrtvujem u to ime [ove želje].

Portret Rechok-a. Slika od Woeser.

10. Rechok, 33-ogodišnji pastir sa troje dece, samo-žrtvovan 30. maja 2012, u blizini Velikog Budističkog manastirs u Dzamthang-u, Sichuan provincija. Tibetanski Centar za Ljudska Prava je primio njegove poslednje reči 18 avgusta:

Poželite mir u svetu i sreću. Molim Vas, nemojte se upuštati u ubijanje i prodaju životinja, ne kradite da bi se Njegova Svetost Dalaj Lama vratio na Tibet. Tibetanci treba da razgovaraju sa Tibetancima, a ne da se međusobno bore. Ja sam spreman da podnesem bol i patnje svih živih bića. Ako padnem u ruke Komunističke Partije Kine, molim Vas nemojte odoleti. Moramo biti ujedinjeni i naučiti našu kulturu. Moja porodico, nemojte biti obeshrabreni mojim samo-žrtvovanjem.

11-12. Soinam, 24-ogodišnji student. Choephak Kyab, 25-ogodišnji student. Dve osobe koje su izvršile samo-žrtvovanje u blizini Velikog Budističkog manastira u Dzamthang, provincija Sichuan, na različitim mestima 19 aprila, 2012. Njihove poslednje reči su objavljene na YouTube-u. Sledi jedan deo:

Tibetanci imaju karakterističnu religiju i kulturu. Ovaj narod veruje u ljubav i saosećanje, uz poštovanje drugih. Međutim, Kina je napala, potisnula i prevarila Tibet. Mi se samo-žrtvujemo zbog naše bede i nedostatka osnovnih ljudskih prava, kao i za mir u svetu. Stradanje Tibetanaca koji su lišeni osnovnih ljudskih prava je mnogo veće od našeg samo-žrtvovanja.

13. Sobha Rinpoche, 27-ogodišnjak, koji je prognani Tibetanac iz okruga Davu, provincija Sichuan, počinio samo-žrtvovanje u Delhiju kao protest protiv posete kineskog predsednika Indiji 26 marta, 2012. Sledi deo iz njegove poslednje želje:

Dragi moji drugovi Tibetanci, zarad naše sreće u budućnost, moramo biti dostojanstveni i hrabri. Dostojanstvo je duh jednog naroda, hrabrost za pravdu, i kompas koji vodi ka budućoj sreći. Moji drugovi Tibetanci, ako želimo sreću koju dele svi ljudi na ovom svetu, moramo imati na umu naše dostojanstvo i biti uporni na svim poljima. Dostojanstvo je mudrost u razlikovanju dobrog od lošeg.

Sloboda je put do sreće za sva živa bića. Bez slobode, postajemo plamen sveće na vetru, sudbina šest miliona Tibetanaca. Ako se Tibetanci iz tri autonomne oblasti mogu ujediniti, nešto ćemo postići. Molim Vas da ne izgubite veru.

14. Tsering Kyi, 19-ogodišnja studentkinja, samo-žrtvovana na tržištu u okrugu Maqu, pokrajini Gansu, 03 marta 2012. Prema izveštaju reportera:

U januaru je Tsering Ći razgovarala o samo-žrtvovanju sa članom njene porodice. Rekla je da razume zašto su ti ljudi izabrali da to uradite: “Niko ne zaslužuje da živi ovako”.

15. Nya Drul, 18-ogodišnji student, samo-žrtvovan 19 maja, 2012 u okrugu Camtang, provincija Sichuan. On je svoju želju napisao u obliku pesme:

Držite hrabro glavu gore, radi mog dostojanstva.
Moji roditelji kojima dugujem najveću ljubav, moj dragi brate i porodico, moram da napustim ovaj svet.
Zapaliću svoje telo za moje mile Tibetanace.
Moja želja za Tibetanske sinove i kćeri je da budete ujedinjeni.
Ako ste Tibetanac, morate da nosite tibetansku odeću i da govorite tibetanski jezik. Nemojte zaboraviti da ste Tibetanac.
Ako su Tibetanci saosećajni, volite svoje roditelje i budite ujedinjeni. Cenite život svih živih bića i životinja.

16. Sobha Rinpoche, 42 godina, samo-žrtvovan na trgu u okrugu Gade, pokrajina Kinghai, 08 januara, 2012. Njegove poslednje reči, koje se mogu pročitati ovde, su ponovo potvrdile njegovu veru:

Kao Buda koji je dao svoje telo da nahrani tigra. Oni Tibetanci koji su žrtvovali svoje živote podelili su moju svrhu – dajemo svoje živote za pravdu, istinu i slobodu.

17. Tenzin Phuntsog, 41-ogodišnji seljak i bivši monah, samo-žrtvovan ispred zgrade okružne vlade u okrugu Kamdo, Tibet, 01 decembra, 2011. On je iza sebe ostavio četiri zapisa. Sledi ono što je poslednje zapisao:

Kad god pomislim na Tibet i patnje Karma manastira, ne mogu da više da čekam u svom životu.

18. Phuntsog (19-ogodišnji monah u hramu Gulden, samo-žrtvovan u Ngava okrugu, provincija Sichuan, 16 marta, 2011 Iz razgovora sa ostalim monasima u hramu, zna se da im je rekao:

Ne mogu da podnesem bol u mom srcu. Ostaviću neki trag iza sebe za ceo svet 16 marta, 2011.

19. Tapey, 20-ogodišnji monah u hramu Gulden, počinio samo-žrtvovanje 27 januara 2009, u okrugu Ngava, provincija Sichuan. Prema članku objavljenom 02 juna, 2012 u The New York Times-u, Tapey je ostavio poruku iza sebe gde govori da će se ubiti ako vlada zaustavi važnu molitvenu ceremoniju tog istog dana.

Napisao/napisala Oiwan Lam · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Rasizam u Evropskom Fudbalu: Da li će Nova Pravila Pomoći?

Dijana Djurickovic — Sun, 11 Nov 2012 16:54:53 +0000

Krajem oktobra 2012, rasizam je opet pomolio svoju ružnu glavu u evropskim ligama, naročito u Engleskoj, što je uticalo na igrače Premijer lige, ali i na one u nacionalnoj ligi. Mnogi su se zapitali da li će glavni fudbalski organi UEFA i FIFA delovati onako kako su neki pokušavali, kao Fudbalski savez (FA) u Engleskoj.

Da bi nam pružio perspektivu pitanja rasizma, ArsenalNews beleži različite slučajeve rasizma koje su se dogodili u različitim zemljama:

Ovih dana, rasizam je glavni problem u našem svetu, čak ga ima i u ovoj lepoj igri. Na meti su igrači, navijači, zvaničnici, neki zato što su u protivničkom timu, a neki pojedinci su čak na meti i sopstvenih navijača. Slede neki fudbalski rasistički incidenti i događaji koji su se desili širom Evrope.

U februaru 2011, Roberto Carlos je potpisao ugovor sa ruskim klubom iz Premijer lige Anzhi Makhachkala. Sledećeg meseca tokom utakmice na gostovanju protiv Zenita, jedan od navijača je držao bananu blizu Karlosa, dok je fudbaler učestvovao u ceremoniji podizanja zastave.

U novembru 2008, egipatski napadač Midlzbro-a, Mido je bio podvrgnut islamofobičnim dobacivanjima od strane malog broja navijača Newcastle United-a.

U martu 2012, 29-ogodišnji navijač Arsenala je uhapšen nakon što je uhvaćen zbog rasnog vređanja igrača Newcastle United-a Cheik Tiote kamerama SkySports-a.

Incident o kome se najviše govorilo u sezoni 2011/2012 je bio onaj kada je kapiten Engleske Džon Teri uhvaćen na snimku dok navodno rasno zlostavlja Anton Ferdinand-a. Pre nekoliko dana, Queens Park Rendgers su igrali protiv Chelsija, a Ferdinand je odbio da se rukuje sa Terry-jem pre početka utakmice.

Iako se ovo možda desilo u različitim nacionalnim ligama, izgleda da ni međunarodni sportski događaji nisu imuni na ove incidente, uz najnoviji incident koji se desio u Srbiji, 16. oktobra, kada je tim Mlađih od-21 iz Engleske igrao protiv ekipe iz Srbije.

Sledi video snimak tog incidenta koji je postavio YouTube korisnik SaintOrthodox a koji se desio na utakmici u Srbiji između Engleske Mlađih od-21 i srpskog nacionalnog tima 16. oktobra 2012:

http://www.youtube.com/watch?v=9ZZY9U1CdDs

Filozofija Fudbala nam kaže u blog postu Rasizma na Balkanu: Problem Koji Jednostavno Neće Otići:

Uznemiravajuće scene iz Srbije ove nedelje su ponovo skrenuli pažnju na problem rasizma u fudbalu, posebno u ovom delu sveta, gde je nezdrava politička kultura tvrdokornog nacionalizma i etničkih predrasuda u regionu tokom poslednjih decenija razvila nasilje i netrpeljivost na tribinama.

Nema sumnje da je problem rasizma, koji je naglašen u periodima agresivnog etničkog nacionalizma na Balkanu, i dalje značajan problem u fudbalu. To je problem koji UEFA i fudbalski organi izgleda nisu voljni da rešavaju, nadajuići se da će on prestati da zaokuplja misli javnosti. Do sada, njihove akcije u suočavanju sa ovim sramnim incidentima samo potvrđuju ovu tvrdnju.

Lester Hollaway u svom blog-postu Šta Rio može da nauči od fudbala van-Lige podseća na odbijanje engleskog fudbalera da nosi Kick It Out (Izbaci To) majicu, kampanje koja je vođena u okviru programa pod istim nazivom:

Fudbal je oduvek bila igra izgrađena na najširoj osnovi i, na dan kada je nekolicina visoko plaćenih igrača Premier lige predvođenih igračem Manchester Unaiteda Rio Ferdinand-om stala u borbu protiv rasizma, bilo je predivno videti da nas klub van lige Sutton United podseća koje su dobre strane ove igre.

Prvo, usredsredili su se na pogrešnu metu. Bilo kakva kritika o lakim kaznama za rasizam – na primer, u slučajevima Johon Terry-ja i Luis Suareza – mora prvo da se uputi fudbalskim službenicima i onda samim klubovima Premijer lige. Izbaci To je samo jedna grupa za pritisak koja nema moć, i ona koja neprestano već godinama poziva na oštrije kazne.

PFA (Udruženje Profesionalnih Fudbalera) u Velikoj Britaniji je 24. oktobra podnelo predlog od 6 stavki da se reše takvi problemi, uključujući tzv. Rooney Pravilo, kako ističe FootyMatters (StvariPodNogama):

PFA plan poziva na:

ubrzavanje procesa rada na prijavljenim rasističkim incidentima uz pažljivo praćenje incidenata,

razmatranje strožih kazni za rasističko vređanje, uz uključivanje programa o razumevanju ravnopravnosti za krivce i klubove uključene u incidentu,

engleski oblik Rooney Pravila – koji je uvela američka fudbalska Nacionalna liga 2003 g.– da bi se osiguralo da kvalifikovani treneri iz etničkih manjina budu na listama za intervju za radna mesta,

broj crnih trenera i menadžera treba da se prati i svaka nejednakost ili napredak treba da se istaknu,

rasno maltretiranje treba da se uzme kao veliki prekršaj u ugovoru igrača i trenera (i samim tim potencijalno mogu biti otpušteni),

ne treba izgubiti iz vida i druga pitanjia kao što su pol, seksualna orijentacija, invaliditet, antisemitizam, islamofobija i Azijati u fudbalu.

Ademir to Zizinho je napisao poduži post o tome Zašto engleskom fudbal ne treba “Rooney Pravilo”:

Ideja o uvođenju Rooney Pravila možda izgleda kao lek koji će izlečiti fudbal od njegovih trenutnih bolesti. Međutim, u stvarnosti on bi jednostavno bio samo papir više među osnovnim nedostacima koji muče ceo proces imenovanja direktora. U Engleskoj ne samo da nedostaje razuman broj crnih menadžera unutar fudbalske lige, nego nema ni uspešnog načina otkrivanja talentovanih menadžera, bez obzira na njihovu etničku pripadnost.

Umesto uvođenja zahteva da se intervjuišu pripadnici etničkih manjina, mnogo efikasniji amandman bi bio da se intervjuišu potencijalni menadžeri bez obzira na rasu koji prethodno nisu bili na takvoj profesionalnoj poziciji. To bi ne samo otvoriti polje za pripadnike svih etničkih grupa, već bi okončalo “mrežu Starih Momaka” koji se ogleda u tome da neuspešni menadžeri prelaze iz jednog kluba u drugi, na osnovu davno završene duge igračke karijere. Nažalost u njihovom pokušaju da preuzmu kontrolu nad dnevnim programom medija, PFA su se upustili u drugu polu-pečenu ideju koja nikome neće koristiti.

Zaista je krajnje vreme da glavni organi rukovođenja u fudbalu pokrenu odlučnu akciju protiv ovakvog načina ponašanja koji ugrožava predivnu igru fudbal. Zaista, ovih dana nema mesta za rasizam u sportu, pošto fudbal u celom svetu predstavljaju igrači koji igraju u većini liga u Evropi i drugim uspešnim ligama.

Napisao/napisala Richard Wanjohi · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (1)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

SAD: Borba za mlade neprijavljene doseljenike

Dijana Djurickovic — Mon, 22 Oct 2012 13:27:23 +0000

Stotine hiljada mladih neregistrovanih doseljenika se obradovalo ovoj vesti: Vlada predsednika Baracka Obame je dozvolila kasniju registraciju, što im omogućuje da u dve godine reše svoj doseljenički i radni status. Neki od zahteva da se kvalifikuju za plan su: podnositelj zahteva ne sme biti stariji od 31 godine do 15. juna tekuće godine, zahteva se da je u SAD stigao pre nego što je napunio 16 godina, da je pohađao školu ili da je služio u američkim oružanim snagama.

Kada je SAD služba za državljanstvo i doseljavanje (USCIS) uvela forme za prijavljivanje, kancelarije širom zemlje su bile preplavljene pojedincima koji imaju pravo na to. U Navy Pier-u u Čikagu je, na primer, došlo 10,000 mladih ljudi; 5,000 više nego što se očekivalo.

Baš kao i studentima iz Nassau Community College-a u New Yorku (na slici),
stotine mladih ljudi širom zemlje podržavaju ideju
SANjara. Foto na Flickr/longislandwins (CC BY 2.0).

Međutim, postoje neke loše vesti za neke od tih SANjara (tako su nazvani zbog SAN Zakona (DREAM Act)) pošto je guverner Arizone, Jan Brewer, predložio Beloj Kući da odbije priliku za gotovo 80,000 mladih doseljenika koji su se prijavili za javne beneficije u toj državi. Ovo nije prvi put da je Brewer uključen usred debate o doseljenicima. Pre dve godine, on je podržao kontraverzni državni zakon SB 1070, koji je nedavno delimično poništen od strane Vrhovnog suda zato što sadrži elemente koji su doveli do rasnog predstavljanja, naročito Latinoamerikanaca.

Neki blogovi poput Immigration Direct (Direktno Doseljavanje) jasno obrazlažu šta odgođena akcija zapravo znači:

Odgođena akcija neće ponuditi pravni status. To bi se moglo smatrati kao mera da neko ne bude deportovan. To Vam ne omogućava da imate privremeni pravni status, iako je odobren za kasniju primenu, prethodne godine koje ste živeli ilegalno u zemlji neće biti zaboravljene. To se zove “nezakonito prisustvo.”

Što se tiče pravnih pitanja, blog Immigration America (Doseljavanje u Ameriku) objašnjava da uprkos euforiji oko ovih mera, ovaj proces se mora shvatiti veoma ozbiljno:

Samo Vi odlučujete da li će te se prijaviti ili ne. Ne dozvolite sebi da izvrše pritisak na Vas. Prvo, sakupite sve detalje. Zapamtite, mi samo pružamo opšte pravne savete. To se ne odnosi na Vaš konkretan slučaj. Da bi dobili određeni pravni savet, savetujte se s pravnikom koji radi na doseljavanju.

Reakcije na Twitteru su se razbuktale odjednom, a naročito protiv mere guvernera Brewer.
Victor Hugo pruža dobar primer:

@victorhugophx: Uprkos različitoj akciji, SANjari su dobili udarac u leđa, pošto ne mogu da dobiju vozačke dozvole u Arizoni.

Eduardo Delgado navodi da će iseljavanje prestati zahvaljujući merama Vlade:

@eduardodlgd: Mladi ljudi znaju kakva je pretnja iseljavanje bila u prošlosti.

Predstavnik Ilinoisa, Luis V. Gutierrez (@LuisGutierrez), koji je branio povod SANjara, raduje se ovoj meri:

@LuisGutierrez: #SANjari, Vi ste verovatno više “amerikanac” nego “doseljenik.” Hajde da papirologija stigne realnost: http://bit.ly/RdqUmq #DACA

Međutim, neki poput David Benniona, su sa skepsom ocenili prednosti odgođenog delovanja:

@dcbennion: Oprezan optimizam na #odloženaakcija za #mladebezdokumenata http://bit.ly/QFXUNN #DACA #neočekivano

Napisao/napisala Robert Valencia · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Senegal: Krema za izbeljivanje ‘Potpuno bela’ izaziva zgražavanje

Dijana Djurickovic — Sun, 07 Oct 2012 10:49:35 +0000

[Svi linkovi vode na tekst na francuskom jeziku, osim ako nije drugačije navedeno]

Izbeljivanje kože je uobičajena praksa u Africi, gde je prodaja proizvoda za izbeljivanje kože legalna u mnogim zemljama. Međutim, korištenje ove krema nije sigurno: strije, bubuljice, dlake, hipertenzija i dijabetes su sve rizici koje korisnik mora da prihvati.

U Senegalu, proizvod za izbeljivanje pod nazivom “Khess Petch” stvara kontroverze na webu.

Kiné Fatim Diop objašnjava u ‘Svetlija koža za 15 dana‘:

“Potpuno bela”, je prevod izraza na volof jeziku (jezik koji se govori u Senegalu prim.prev) “Khess Petch”, imena nove kreme koja navodno sadrži materije za izbeljivanje kože.

Amadou Bakhaw DIAW na stranici Ndarinfo, piše u “Khess Petch” kampanja, vređa naš identitet‘:

Pre dvadeset dana, u širem području Dakara pojavio se novi proizvod pod nazivom “Khess Petch”, na više od 100 plakata od 12 metara kvadratnih.

Uz njen blog post, ‘Veoma čista koža po svaku cenu: Razumevanje pojava u Africi‘, Carole Ouédraogo na web stranici NextAfrique (Sledeća Afrika) objašnjava da je ova pojava uobičajena u mnogim afričkim zemljama:

Istraživači procenjuju da otprilike 25% žena u Bamakou, Mali koristite proizvode za izbeljivanje kože… u Južnoj Africi 35% … u Senegalu 52% …

I dodaje:

Žene u Senegalu povezuju svetlu kožu sa lepotom, elegancijom i visokm društvenim statusom. Jedno istraživanje u Tanzaniji je pokazalo da su mnogi stanovnici Tanzanije takođe prihvatili evropske ideale lepote.

Ovaj video [na francuskom] prikazuje rizike izbeljivanja kože, postavio na YouTube myskreen:

http://www.youtube.com/watch?v=ADrWc2I0xzA

Na blogu Toubab [reč "toubab" znači osoba sa zapada u Zapadnoj Africi] u Dakaru, blog post pod nazivom ‘Xessalisation zvani glupa potraga za belinom‘ pokušava odgovoriti na pitanje: “Zašto izbeliti kožu?”:

Neki veruju da muškarci u Senegalu vole čistu kožu, tako da neke žene izbeljuju svoju kožu da im udovolje. Drugi govore o “kompleksu manje vrednosti” …

Blogger Fatou na Blackbeautybag govori više u svom postu ‘Izbeljivanje Kože: Prakse, Izazovi i Odgovornost‘:

Sve je to posledica ropstva i kolonijalizma. Iz psihološke perspektive, prošlost je ostavila svoj trag na mnoge ljude. Na žalost, kompleks inferiornosti nije potpuno iskorenjen [...] Postoje devojke koje se u početku ne osećaju inferiorno, ali ismijavanja koja dolaze iz porodica ih pokreću. Komentari kao: CRNA SI KAO NOĆ, AKO SI SUVIŠE CRNA, NIJEDAN MUŠKARAC TE NEĆE, itd…

Bloger Mama Sarate piše post o osećanju inferiornosti, i veoma je kontraverzan: ‘Od Crne do Bele ↗ RASNO UZDIZANJE‘.

Šta blogeri mogu uraditi da podignu ovo pitanje i da se suprotstave ovom trendu? Istorijski gledano, u Senegalu je dekretom iz 1979 zabranjena depigmentacija kože među učenicima u osnovnim i srednjim školama. Na Jamajci, na ovaj problem se takođe gleda kao na javni zdravstveni problem. Prošle godine, u SAD, dokumentarac Dark Girls (Tamne Devojke, pogledajte insert dole) je predstavio i raspravljao o predrasudama protiv žena s tamnom kožom. Top model u Keniji Ajuma Nasenyana je pokrenula kampanju protiv proizvoda za izbjeljivanje kože.

Jedan od prvih protivnika iz blogger zajednice Kiné Fatim Diop objašnjava:

Brzo je na društvenim mrežama postao popularan projekat svesti građana o tome da se izlažu opasnosti koristeći kremu [Khess Petch]. Peticija koja poziva Ministarstvo zdravlja da stavi zabranu na reklamne kampanje je pokrenuta online 8 septembra, a prikupila je više od 1.000 potpisa u četiri dana.

@K_Sociial on Twitter razmišlja ovako:

@K_Sociaal: Uskoro ću pokrenuti : “Nioul kouk” [sve crno] i videćete. Devojke će postati plave! …

Blogeri i info grafički dizajneri prihvatili su ideju da organizuju protiv-kampanju: “Jasna nam je Vaša Khess Petch (potpuno bela) kampanja i podižemo glas protiv: Nioul Kouk (potpuno crne uz volof)”.

Napisao/napisala Anna Gueye · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [fr] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

SAD: Španski jezik se ističe na političkim kongresima

Dijana Djurickovic — Sun, 30 Sep 2012 10:22:42 +0000

Politički kongresi koji su održani krajem avgusta i početkom septembra u okviru trke za Belu kuću, poslužili su da se predstave Republikanska i Demokratska partija. U skladu sa tradicijom, svaka stranka dobila je sat vremena u udarnom terminu, gde su odabrali zvaničnog kandidata za predsednika. Dok predstavljaju buduće vođe, članovi stranke započinju optužbe i promovišu programe kampanja.

Ove godine, na podijumu su se našli razni latino lideri iz svake stranke, kao što je republikanski senator Floride Marco Rubio (kubanskog porekla), dok su demokrate prepustile platformu Cable Time Warner Arene gradonačelniku San Antonija, Teksas, Julián Castro (meksičkog porekla). Ostali Latinoamerikanci koji su odigrali istaknute uloge na kongresima Demokrata bili su novinar i televizijska ličnost Cristina Saralegui, i Benita Veliz, predstavnik pokreta SANjar koji se zalaže da studenti koji nisu registrovani dobiju legalan status doseljenika.

Obama-Romney: Konfrontacija na koju Latinoamerikanci čekaju. Foto ljubaznošću DonkeyHotey/Flickr (CC BY 2.0)

Kongresi su pokazali da važnost španskog jezika stalno raste. Oni koji su govorili, iz obe stranke, upotrebili su španske izraze tokom svojih govora na engleskom jeziku: Rubio je rekao

“U ovoj zemlji moći ćete da postignete sve ono što mi nismo mogli.”

Castro se takođe prisetio šta mu je njegov deda govorio kada je bio mali: “Que Dios te bendiga” (Neka te Bog blagoslovi).

Iako su kogresi poslužili kao barometar onoga što će biti teška borba za predsednika, ostaje da se vidi kako će Latinoamerikanci, koji su izrazili mnogo zabrinutosti, reagovati na predloge od strane predsednika Obame i Mitt Romneya. Neki Latino aktivisti su se razočarali u demokrate zbog njihove politike useljavanja — poput UndocuBus, koji je poveo putnike u Charlotte, Severna Karolina da izvrše pritisak na predsednika Obamu da reši status doseljenika hiljade neregistrovanih osoba. Drugi su zabrinuti zbog republikanskih predloga – kao što smo spomenuli u ranijem postu — u vezi sa društvenim pitanjima. Međutim, neke sumnje bi mogle nestati ukoliko bi kanal na španskom jeziku Univisión organizovao dvojezični sastanak između ova dva kandidata. Televizijski događaj, pod nazivom “Conozca al Candidato” (Upoznajte kandidate), tek treba da se potvrdi.

Blogovi poput Ignacio López's veruju da kongresi ne služe samo kao platforma za budućeg vođu svake stranke, već da pokušavaju da osvoje glasove neodlučnih birača, koji u zadnjem minutu mogu odrediti pravac kojim će zemlja ići naredne četiri godine:

Trenutno, kongresi slede pažljivo konstruisan plan, napravljen tako da pruži mogućnost novim liderima da se predstave – bez potcenjivanja potencijalni kandidata – gde će se napraviti forum na kojem politička stranka može predstaviti svoju poruku severnoameričkom biračkom telu, bez uplitanja. Ovi događaji se temelje na pažljivoj ravnoteži gde se pokušava ugoditi centru stranke – što je uglavnom najradikalniji spektar biračkog tela – i na koketiranje sa biračima koji su još uvek neodlučni – koji predstavljaju uglavnom umereni deo stanovništva.

Germán Yanke (@germanyanke) govori o ulozi Latinoamerikanaca na prošlim kongresima:

@germanyanke: Vrlo interesanto; na kongresima stranaka u SAD uvek postoji “šokantni” Latinoamerikanac.

Na temu predsedničke trke, portorikanska televizijska mreža Wapa Televisión (@WapaTV) predviđa da će Latinoamerikanci glasati u velikom broju :

@WapaTV: Aktivisti predviđaju porast u broju glasova Latinoamerikanaca, zahvaljujući pozivima na akciju tokom kongresa i Republikanske i Demokratske partije. http://ow.ly/dycg7

Gonzalo Dieguez (@gonzadieguez) naglašava uticaj glasova Latinoamerikanaca:

@gonzadieguez: Zašto su glasovi Latinoamerikanaca važni za SAD? Zato što predstavljaju 16% američkog stanovništva i 10% biračkog tela u ključnim državama

Napisao/napisala Robert Valencia · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Demonstracije Grčkih anarhista protiv rasizma u fotografijama

Goran Stankovic — Tue, 11 Sep 2012 10:38:21 +0000

Ovaj članak je deo našeg specijalnog izveštavanja Evropa u krizi.

U subotu 1. septembra 2012., anti-rasističke demonstracije započete su u centru Atine, Grčka, sa početkom na trgu Monastiraki

. Stotine demonstranata, većinom anarhisti, okupili su se kako bi protestvovali protiv događaja kao što su nasilni, čak i smrtonosni, napadi protiv imigranata [el] od strane članova desničara ekstremista iz grupe Zlatna zora, izlaganje javnoj poruzi HIV-pozitivnih prostitutki od strane policije, kao i vladine zaustavi-i-pretresi kampanje ‘Xenios Zeus’ [koja je uglavnom ciljala ljude tamnije boje kože i tražila da se legitimišu].

Demonstranti okupljeni na trgu Monastiraki. Fotografisao autor teksta.

Demonstranti su kroz Atinske ulice napredovali ka Omonoia trgu i opet završili na trgu Monastiraki. Policijske snage za suzbijanje demonstracija sprečile su ih da nastave kroz ulicu Panepistimiou [koja vodi ka Grčkom parlamentu], ipak nisu se desili dalji incidenti, osim nekih manjih verbalnih prepirki između nekih demonstranata i policije.

Demonstranti na trgu Omonoia. Fotografisao autor teksta.

Na zastavi demonstranata piše: „Uništimo fašističke i policijske pogrome. Neka se lokalci i izbeglice zajedno bore.“ Fotografisao autor teksta.

Demonstranti blokirani u ulici Panepistimiou. Fotografisao autor.

U poslednje vreme desilo se nekoliko demonstracija, organizovane od strane različitih udruženja sa različitim ubeđenjima [el]. U sledećem videu, možete da vidite neke od fotografija sa anti-rasističkog protesta 24-og augusta, podržan većinom od strane izbeglica:

Većina ljudi u Grčkoj, bez obzira na njihovo političko ubeđenje, više nisu ostali indiferentni prema rasizmu. Fašizam je sada institucionizovan u Grčkoj, kao što je nekad neo-nacizam bio izabran u parlamentu.

Starac protestvuje. Fotografisao autor teksta.

Grčko društvo postepeno shvata da rasizam predstavlja pretnju i da mu se mora suprotstaviti.

Ovaj članak je deo našeg specijalnog izveštavanja Evropa u krizi.

Napisao/napisala Maria Sidiropoulou · Preveo/prevela Goran Stankovic · Pogledajte originalni članak [el] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper