Pogledajte našu posebnu stranu koja pokriva Borbu za Vlast na Madagaskaru.

Najmanje 25 ljudi je danas ubijeno u glavnom gradu Madagaskara Antananarivo-u tokom marša do predsednikove palate na koji je pozvao gradonačelnik Andry Rajoelina, nakon što se, na političkom skupu, proglasio za vođu nove tranzicione vlade. Proteklih nedelja, borba oko vlasti između gradonačelnika i predsednika Marca Ravalomanana dovela je do nasilja i pljačkanja.

Političko okupljanje je održano u centru Antananarivo u podne po lokalnom vremenu. Rajoelina je najavio obrazovanje nove tranzicione vlade, na čelu sa njim, uprkos činjenici da aktuelna vlada još uvek obavlja svoju dužnost. Pozvao je svoje pristalice na marš do predsednikove palate u Ambohitsorohitra.

Kada je velika grupa stigla do palate, delegacija je ušla  u palatu u 14:46 po lokalnom vremenu. Tada su ispaljeni meci. Lokalna tvitersfera i drugi blogeri su izvestili:

Prvi izveštaji ukazuju na to da desetine tela leži na ulicama, a rečeno je da je među poginulima jedan kamerman RTA televizijske stanice (čeka se zvanična potvrda).

Oko 15:40 po lokalnom vremenu, pucnjava je još trajala. Rajoelina je zatražio od  naoružanih EMMONAT snaga, vojni entitet koji prihvataju obe stranke i koji je obrazovan za vreme krize, da interveniše i zaštiti okupljene.

Dok nacionalna televizija prikazuje slike, novinske agencije (Reuters, Al Jazeera) su objavile da je smrtno stradalo 25 ljudi. BBC i AFP su do sada izvestili da ima samo 5 poginulih. Ovde se nalaze online izveštaji na francuskom jeziku.

Ovo je pretraga tvitera uživo za “#madagascar” koju su ljudi koristili tokom poslednjih nedelja političkih tenzija i povremenog nasilja.

Teroristički napadi u Mombaju su privukli pažnju medija. Svet je sada obavešten i zabrinut zbog situacije u Indiji. Mnoge zemlje su već izdale upozorenja za posete Indiji. Engleski kriket tim je otkazao učestvovanje na predstojećoj seriji probnih treninga. A većina sveta je već verovatno zaboravila ta događanja i okrenula se ostalim brigama.

’CNN, MSNBC and FOX nisu dobre ni za šta’, viče Ptcbus na ’Random Rambles’:

’Večeras sam pokušao da nađem najnovije izveštaje iz Mombaja. Sve što sam mogao da vidim je kako Anderson Cooper predaje neku nagradu nekome, Hannity-inu Ameriku na Fox-u, i neke mutne dokumentarce o zatvoru na MSNBC. Zašto se oni zovu Kanali Vesti? Morao sam da se oslonim na BBC websajtove i druge indijske sajtove da bih našao najnovije video zapise i vesti. Šta ovi kanali postižu time što ne obaveštavaju američku javnost o onome šta se dešava u svetu? Američki mediji: Sramota.
- -
27 novembar, 22:27: Jedini kanal koji trenutno pruža vesti o napadu u Mombaju je CNBC (to je kanal za poslovne vesti). Patetično!’

Lokalne novine iz Mombaja: Slika koju je snimio Flickr korisnik James Cirdland, iskorišćena uz odobrenje od Creative Commons License

Hajde da se okrenemo medijima u Indiji; da li je to što se mediji nisu udaljili bilo greška? Da li su mogli bolje pomoći lokalnoj policiji? Da li su uradili i jedan patetičan posao? ’Da!’ odgovara Veetrag u svom postu ’Novci su jači od promišljenosti’:

’Ono što je izašlo na videlo je nešto što može da razočara, a to je neodgovornost medija. Uloga medija je da gledaocima pruži informacije, ali na odgovarajući način, i da se postara da ne obelodani važne informacije. Gledam TV kanale – NDTV, IBN-CNN, India TV, Sahara Samay, Star News, i mnoge druge koje su shvatile da nijedna od njih ne radi dobro svoj posao. U ovom nesrećnom slučaju, oni pokušavaju da senzacionalizuju informaciju i ponašaju se neodgovorno.
Prva greška koju prave je da gledaocima objavljuju osetljive informacije, kao što je kretanje NSG i snaga policije. Siguran sam da u ovom trenutku ta informacija nije od velike koristi gledaocima. U ovom trenutku, gledaoci treba da pronađu svoje rođake, da doznaju ko je povređen, u koju je bolnicu prevezen, koja krvna grupa je potrebna i gde. Ovo su mnogo važnije informacije koje će pomoći ako se daju gledaocima. Da, ljudi treba da znaju koja područja su sigurna, šta je postignuto, ali nije korisno davati informacije o svakom pojedinom koraku. Čuju se glasine (koje su verovatno tačne) da do istih informacija dolaze i teroristi, i one se mogu iskoristiti protiv hrabrih duša koji se trude da zaštite naše živote.’

Da li je Mombaj preživeo ovaj napad? Ili su možda pobunjenici pobedili? SriRam Vadlami, na svom blogu Indianomics, beleži sledeće:

’Da li su bili uspešni?
• BSE i NSE, dve važne berze, zatvorene su u utorak.
• Indijin glavni rejting od S&P-a ponovo posećen, ali ostaje netaknut.
• Engleska se povlači iz serije kriket mečeva i razmišlja o budućim test mečevima.
• Liga šampiona je odgođena.
• Većina zemalja izdaje uputstva o opasnosti putovanja.
• Deonice hotela i avijacije gube više od 6% na tržištu danas.’

On, između ostalog, primećuje da je indijska domaća proizvodnja na 7.6%. Inflacija se snizila na 8.84%, što je, kako on dodaje ’nešto što će nas razveseliti’, i predstavlja neke pozitivne znake:

’Teroristi su donekle bili uspešni. Ali, Sensex je bio mnogo otporniji i zreliji u svom ponašanju. Nije sakupio oko 1000 poena zbog panike. Samo su odabrani vrednosni papiri, kao oni od avijacije i hotelskog sektora, podneli udarce, što se moglo i očekivati. Turizam, avijacija i hotelski sektor će od sada pa u buduće doživeti pad, ali ostali sektori bi trebalo da se prilagode. Možda neće biti mnogo volje u prvih nekoliko meseci, ali Indija će se vratiti. Ako postoji nešto pozitivno što se može izvući iz ovoga, to je da je Indija otporna, da ima odličnu ekonomiju i ono što je mnogo važnije, a to su njeni ljudi.’

Ovaj post je deo Global Voice-ovog pokrivanja terorističkih napada u Mombaju, Indija, 26 novembra 2008.

Indijski najveći grad i centar interesovanja je trenutno  vruće mesto; skoro kao i Kašmir. ’Svi gledamo TV dok nam očne jabučice ne počnu izbacivati radioaktivni plamen,’ dobacuje prijatelj i slobodni fotograf iz Mombaija, koji i dodaje:

’Mediji za sada pokrivaju događanja dosta dobro. Mi smo jedna vrlo glupa radoznala rasa, pa zašto bi naš medij bio drugačiji? A i imamo jako slabe instinkte za preživljavanje; svi se motaju po Colaba-u, dok se u Taj Bizzare pokrajini puca i bruje eksplozije; to nije otpornost, to je ravnodušnost.’

Neki veruju da je dobro poznat, ali još uvek nerešen problem u Kašmiru, doveo do terora u Mombaiju. S druge strane, neki smatraju da nije pošteno okrivljavati. Pogledajmo neka pitanja koja se provlače na blogosferi.

Elodie21 kaže na svom žurnalu uživo da je trenutno ljuta, i komentariše post ’Napadi se Nastavljaju’. Pita se ’Da li je došlo vreme za Hindu terorističke grupe?’

’…Čitala sam kako je jedan terorista pozvao TV stanicu i pitao da li Indijci znaju koliko je muslimana ubijeno u Kašmiru? Hajde da zauzvrat pitamo ove ljude da li oni znaju koliko je nevinih ljudi ubijeno zbog terorista? Ovo se nikada neće završiti… Zar to nije očigledno, dok Pakistan igra prljave političke igre (ne poriče se da su oni pomogli ratnicima da uđu u Indiju kad njihova vojska puca da zaštiti njihov prolaz dok zbunjuje indijsku armiju), a ovi džihadisti ubijaju nevine ljude, Indijci će biti ogorčeni? I oni će uzvratiti, iskaliti to na muslimanima, nastaće islamofobija. To je prirodno i normalno – to se događa. Uzimanje talaca i ubijanje ljudi neće ništa rešiti. Da je moglo, to bi učinilo čuda do sada. Ali neće. Ono samo služi tome da pojača žestoke reakcije prema nevinim muslimanima. Ovi napadi će najverovatnije služiti tome da će dovesti desničare na vlast. Kao BJP. Oni će stvoriti podršku za hindu terorističke organizacije. Ono što će biti njihov posao je da će ubeđivati više mladih ljudi, kao što je moj prijatelj, da se pridruže Hindutva-i. Završiće tako što će musliamanima pogoršati situaciju.’

Ali, da li mi brinemo o tome, kada teror zavlada Kašmirom, a bombe se čuju po ceo dan? Rama je skeptičan u svom blogu ’Khamosh sa afsana’ pišući post pod imenom ’Krug Nasilja’.

’…mi smo ljudska bića po izboru. Nismo šokirani kada veliki broj ljudi umre ili premine zbog gladovanja. Nismo ljudska bića kada se strahote u tavkvim razmerama dešavaju veoma često na ulicama Kašmira, a koje sprovode baš ti momci iz ATS-a. Šta su zahtevala ta patološka stvorenja? Ubijanje kašmirskog naroda je zaustavljeno? Tačno je da Mumbaikar-i nemaju nikakve veze sa drugim ubistvima, oni su izabrani zato što se na njih računa – njihovi gubici doprinose uticaju. U ovoj našoj zemlji nema mnogo osećajnosti. Odbacivanje nekih tela vis-a-vis tugovanja za nekim širom nacije.’

Post pod naslovom ’Napadi na Mombaj i veza iz Kašmira?’ na Idealistard’s weblogu. On veruje da su se pretpostvake sa BBC-ja obistinile:

’Možda sam ja jedini  koji to povezuje, ali sećam se da sam čitao nešto o nedavnim protestima u Kašmiru gde su indijske snage sigurnosti ubile 40 nenaoružanih civila. Ono što je ovaj program na BBC-ju predvideo pre više od mesec dana je zastrašujuće i potpuno tačno. Uključio sam BBC Članak i označio predviđanje napada u stilu Al-Qaida-e u eventualnom početku sukoba.’

Ali na kraju, Kashmir Portal ostaje sa pitanjima na postu ’Samo pitanja i brige posle napada u Mombaiju’ na koje odgovor može samo doći vremenom. Evo ga jedan od mnogih:

’Indijski Premijer Dr. Manmohan Singh je brzo upro prstom na ’susede’ Indije (čitajte Pakistan) i njihovo učešće u ovom napadu. Pakistan je brzo odgovorio da je isuviše rano da se neko okrivljuje i izjavio da je vlada Pakistana učinila sve da zaustavi terorizam u svojoj zemlji. Sada je dokazano (ili se bar sumnja) da bar neke od naoružanih osoba imaju veze sa Pakistanom. Igra okrivljavanja je počela. Kako će to uticati na tekući CDP (bilateralni mirovni proces koji se delom bavi Kašmirom, ali i povećanja nuklearnog naoružanja i ostalim pitanjima)? Teško da je bilo ko primetio da se napad desio u sredu, isti dan kada je pakistanski Ministar Spoljnih Poslova otišao u New Delhi na nastavak razgovora o miru.’

Ovaj post je deo Global Voice specijalnog izveštavanja u vezi sa terorističkim napadima u Mombaiju, Indija, 26 novembra, 2008

Popularnost Barack Obama-e u Egiptu je dostigla novi vrhunac – uz uvođenje na tržište narkotika koji nosi ime budućeg predsednika.

Kako prenosi egipatski bloger Hossam el-Hamalawy dileri u mediteranskom gradu Marsa Martrouh šire novu vrstu hašiša, nazvanog Obama:

Nova vrsta (pretpostavlja se crnog marokanskog) hašiša se pojavila u egipatskom gradu Marsa Martrouh, pod imenom ’Obama’!

Sećam se da se 2003 u Kairu pojavila veoma popularna vrsta hašiša koja se zvala ’Saddam’ zato što je ’bio snažniji od hemijskog oružja’.

Jako važno – nova vrsta hašiša se pojavila u Marsa Martrouh – to je Obama

Elijah Zarwan, takođe iz Egipta, komentariše:

Po haš-o-meraču, izgleda da je Barack Obama najpopularniji strani vođa u Egiptu posle Sadam Hussein-a

Voice of Egypt je posramljen zbog egipatske pravnice Nagle Al Imam, iste one pravnice koja je razljutila Egipćane kada je ohrabrila arape da seksualno zlostavljaju izraelske žene, u intervjuu na televiziji AL Arabia TV (Ar).

Egipatski blogeri kažu:

نجلاء الإمام المحامية و رئيسة جمعية لحقوق الإنسان تدعو الشباب العربي للتحرش بالإسرائيليات و اغتصابهم كنوع من المقاومة و بعد كده بنتسائل ليه الغرب بيتهمنا بالتخلف و الإرهاب أما تكون دي رئيسة جمعية لحقوق الإنسان هيفتكروا المواطن العادي شكله عامل ازاي؟؟

Nagla Al Imam, advokat i šef organizacije za ljudska prava, je pozvala arapsku omladinu da seksualno zlostavlja i siluje izraelske žene kao oblik otpora… i onda se čudimo zašto nas Zapad optužuje za zaostalost i terorizam… šta se može očekivati od prosečnog građanina ako ovako razmišlja šef nevladine organizacije? 

Sledi deo intervjua sa egipatskom pravnicom Nagla Al-Imam, prikazan 31.10.2008 na televiziji Al-Arabia TV.

Novinar: Egipatski advokat Nagla Al-Imam je predložila da mladi arapski muškarci seksualno zlostavljaju izraelske devojke kada god to mogu i na bilo koji mogući način, kao novi metod otpora protiv Izraela.

[…]

 

Novinar: Pravnica Nagla Al-Imam iz Kaira je sa nama. Dobrodošli. Koja je svrha ovakvog vašeg predloga? 

Nagla Al-Imam: To je jedan oblik otpora. Po mom mišljenju, one su meta svih arapa, i tu nema ništa loše…

Novinar: Po kom osnovu?

Nagla Al-Imam: Kao prvo, oni ugržavaju naša prava i “siluju” našu zemlju. Malo je stvari koje su toliko ozbiljne kao silovanje zemlje. Po mom mišljenju, ovo je novi oblik otpora.

Novinar: Kao pravnik, zar ne mislite da bi ovo moglo dovesti do kažnjavanja arapske omladine zbog kršenja Zakona protiv seksualnog uznemiravanja?

Nagla Al-Imam: Većina arapskih zemalja… Sa izuzetkom tri ili četiri arapske zemlje koje ni ne dozvoljavaju izraelskim ženama da udju u zemlju, većina arapskih zemalja i nema zakone protiv seksualnog uznemiravanja. Zbog toga, ako su [arapske žene] žrtve arapskih muškaraca, onda nema ništa lošeg u tome da i izraelske žene budu žrtve.

Novinar: Da li to uključuje i silovanje?

Nagla Al-Imam: Ne. Seksualno zlostavljanje… Po mom mišljenju, [izraelske žene] nemaju nikakva prava da reaguju. Borci iz pokreta otpora neće pokrenuti tako nešto, jer su njihove moralne vrednosti mnogo više. Međutim, ukoliko se tako nešto i dogodi, [izraelske žene] neće imati nikakva prava, jer će nas to učiniti ravnopravnim - napustite zemlju pa vas nećemo silovati. Te dve stvari su jednake.

[…]  

Ne želim da mladi arapi budu saslušani. Želim da se ove cionistički opredeljene devojke sa izraelskim državljanstvom proteraju iz naših arapskih zemalja. To je oblik otpora i način oslobađanja od njih.  

 

Dok svet proslavlja pobedu Baraka Obame, budućeg predsednika SAD-a, AfroSpear  nas podseća da konflikt u provinciji North Kivu u Demokratskoj Republici Kongo nije prestao. 

U vreme kada je Afrikanac uspeo da dođe na presto najmoćnije nacije na svetu, neizmerna tragedija nastavlja da se dešava u Demokratskoj Republici Kongo. Zaista je lakše prodati ’poruku nade’ u političkoj razmeni da bi se izlečilo ono što nam smeta …. nego ’obavezati se na akciju’ i tako promeniti situaciju očaja i razaranja koja se stalno ponavlja.

U Untold Stories blogu iz Pulicerovog centra za izveštavanje o krizama, Michael Kavanagh piše iz Gome:

Sada ima više od milion ljudi koji su pobegli iz svojih domova u North Kivu, a vrlo malo njih prima humanitarnu pomoć. Pre borbi u poslednjoj nedelji, najviše njih se izvuklo zahvaljujući darežljivosti komšija koji su ih primili u njihove domove, dvorišta i farme. Sada se i te familije koje su ih prihvatile takođe premeštaju. Ljudi beže u šume, sklanjaju se u crkve, škole […]

Kibati Seljaci Kibatija bežeći prema Gomi posle borbi u oblasti, fotografiju snimio Julien Harneis

Poslednjeg petka, 7. novembra, regionalni afrički lideri koji su se sastali na Samitu UN u Najrobiju, pozvali su na hitno primirje u istočnom delu DR Kongo, kao i na uspostavljanje humanitarnog koridora kako bi stotine hiljada raseljenih ljudi dobilo pomoć koja im je potrebna. Taj Samit, čiji je domaćin bila Afrička Unija (AU), okupila je zajedno predsednika Demokratske Republike Kongo, Jozefa Kabilu i predsednika Ruande, Pola Kagamea, zemlje koja se graniči sa North Kivu, kao i lidere Kenije, Ugande, Tanzanije, Burundija i Južne Afrike. 

Prekid vatre je već bio jednostrano najavljen 29. oktobra od strane CNDP, pobunjeničkih snaga predvođenih Lorantom  Nkundom. Međutim, baš pred početak Samita, postojali su izveštaji o teškim sukobima između FADRC (Armije Konga) i CNDP u ruralnim oblastima uključujući Kibati, oko 90 kilometara severno od Gome, vodeći daljim pomeranjima. 

Dawn Hurley, američki ekspert u Gomi, komentariše situaciju: 

Nkunda tvrdi da nije prekršio primirje koje je sam proklamovao i da se on samo branio od napada državnih snaga. Teško da se može razumeti ovakva distinkcija. Nkundini ustanici su zauzeli dva grada na severu i primorali narod da beži dalje. Oni su takođe preuzeli grad Kiwanja. Taj grad je bio pod kontrolom Nkundinih ustanika do utorka kada su ga iznenađujućom demonstracijom moći preuzele druge ustaničke grupe u savezu sa vladom. Ovo je dovelo do žestokih borbi između te dve grupe, i na kraju su Nkundovi pobunjenici preuzeli grad. Međutim postoje detaljniji izveštaji o tome da su mnogi civili ubijeni na osvetnički način od strane Nkundinih ustanika dok su popravljali grad. 

U međuvremenu, jedna preliminarna istraživačka misija iz MONUC posetila je grad Kiwanja, severno od grada Rutshuru, posle prijema izveštaja da je tamo u toku borbi ubijeno nekoliko civila uključujući kongoanskog novinara Alfreda Nzonzoa Bitwahikia, koji je radio za radio zajednicu Ushikira (Racou).

Colette Braeckman, belgijanski novinar i autor nekoliko knjiga o centralnoj Africi, čudi se: 

Des civils massacrés pratiquement sous les yeux de Casques bleus impuissants ou indifférents: Kiwanja sera-t-il un Srebrenica congolais

Da bi zabeležio ono što se dešava na terenu, Ushahidi je u petak postavio svoj kompjuterski program u Kongu, pošto ga je uspešno koristio za vreme januarskog post-izbornog nasilja u Keniji i u maju za vreme ksenofobičnih napada na doseljenike u Južnoj Africi. Ushahidi, što na svahiliju znači ’svedok’, je alat koji svakome omogućava da podnese informaciju o krizi putem tekstualnih poruka na mobilnom telefonu, email-u, ili web forumu, i da ga predstavi na mapi ili vremenskoj osi. Broj telefona gde se mogu poslati SMS izveštaji je         +243992592111        , a ovo je internet stranica gde se može pogledati izveštaj: http://drc.ushahidi.com/.

Jedan od povezanih izveštaja koji se već može pronaći na Ushahidi stranici odnosi se na ubijanje lokalnog novinara u oblasti Kiwanja:

Jedan od naših članova koji je radio za zajednicu (Ushirika) je ubijen u Rutshuru.

Predsednik Odbora Kiwanja Nehemiah je pobegao, parohija je još nesigurnija. 

Mi smo imali nekakav kontakt sa Kibirizi, ali telefonska veza je otežana. Ja sam u stalnom kontaktu sa Odborom Nehemiah u Kiwanja i Rutshuru. Naš supervizor je tri puta za redom bio posećivan od strane uniformisanih muškaraca u njegovoj kući u Kiwanja.

Više izveštaja iz zemlje, pogledajte u ovom blogu čiji su autori pomoćnici Međunarodnog komiteta za spasavanje u North Kivu, ili u ovom dnevniku drugog pomoćnika u Alertnet blogu.

Pre nekoliko dana, u BBC emisji ’Afrika, Imaš Reč’ postavljeno je pitanje publici: “Zašto se ne može održati mir u Demokratskoj Republici Kongo?”

Sledi izbor odgovora koje su poslali čitaoci iz Konga:

Josif iz Gome: 

Ceo problem potiče od Vlade Demokratske Republike Kongo iz devedesetih neispunjavajući obećanje da uhvate ubice tokom genocida u Ruandi. Oni su obećali Ruandi da bi uhvatili i ubili one Hutue koji su pobegli u Kongo koji je učestvovao u genocidu, a to nikada nisu uradili. Ruanda i ustanici su bili primorani da uzmu stvar u svoje ruke zbog slabog rukovodstva u Kongu koje je odustalo od svojih obećanja. Ja volim moju zemlju ali je naše rukovodstvo bespomoćno. 

Davis Tara, iz Kinšase:

Mira može biti u Demokratskoj Republici Kongo samo onda kada njeni lideri dođu do političkog dogovora da završe rat. Izgleda da Kabila uživa u tome da bude nesigurnosti u tom delu države tako da zastrašuje svoje političke protivnike.

Dr Paul Kabasele, Kongoanac u Londonu:

Međunarodna zajednica je bila odgovorna za prelazak granice Hutua posle genocida, pa zašto ista ta zajednica ne bi razmrsila ovu zbrku? 

Michelle F. u blogu Stop genocidu, takođe ima svoje mišljenje kako da se održi mir u Demokratskoj Republici Kongo: 

Ako bi se neki stepen bezbednosti mogao uspostaviti u istočnom Kongu, on neće biti održiv bez ozbiljne vojne reforme. FADRC, pored toga što je u nedostatku sredstava i uopšte nekompetentna, odgovorna je za neke od najgorih zlostavljanja kongoanskih civila, uključujući razdragano učestvovanje u brutalnoj epidemiji silovanja koja je postala oznaka za konflikt.

Govoreći o u medijima veoma zastupljenom problemu silovanja u Kongu, Michael Kavanagh iz Pulicerovog Centra za izveštavanje o krizama misli da novinari i aktivisti pišu o tome “mnogo više nego o ratu.” A on dodaje: 

Problem sa mnogim izveštavanjima o seksualnom nasilju u Kongu - uključujući i moja, ponekad - je to što nedostaje kontekst, često zbog konteksta koji je komplikovan, novinari i urednici odlučuju da to prikriju. Ali potrebno je da bude rečeno opet i još jednom: silovanja u Kongu su direktna posledica sukoba.

Slučajevi silovanja nestaju nakon borbi i blizu linija fronta; kada se borbe stišavaju smanjuje se broj silovanja. Silovanje je epidemija koja se rađa iz nasilja, i nije specifična samo za kongoansko društvo. Jedini način da se “zaustavi silovanje” je da se okonča rat. To može da se dogodi jedino tim redom.

Dawn Hurley je podelio ovu anegdotu:

Dok sam radio u blizini Gome, razgovarao sam sa jednim mladim muškarcem, koji je možda najbolje sažeo raspoloženje u Gomi. Pitao sam ga da li je bio uplašen.

Odgovorio je: “Strah je luksuz za bogate. Ako si siromašan, šta te može uplašiti? Nepostoji ništa što možeš da uradiš u vezi s tim. Ne možeš pobeći, ne možeš promeniti bilo šta. Možeš samo da nastaviš da živiš. Šta je poenta postojanja straha?”

Za opsežnu listu propratnih uputstava i polisa preporuke o Demokrstskoj Republici Kongo, kao i za ideje o akciji, pogledajte Individual Responsibility to Protect blog.

Glavni grad Hrvatske, Zagreb, bio je zapanjen napadom auto-bombe na glavnog urednika i izdavača hrvatskog političkog nedeljnika Nacional, Ivu Pukanića, koja je u četvrtak, ubila i njegovog kolegu, novinara Niku Franića.

Arhangel je to ukratko opisao (HRV):

….danas, oko 18:20, u Palmotićevoj ulici u Zagrebu, u dvorištu ’Nacionala’, eksplozivna naprava je ubila Ivu Pukanića, izvršnog direktora Nacionala, i Niku Franića, njegovog kolegu. Kako sam video na vestima, bomba je aktivirana preko daljinskog upravljača koji se nalazio uspod Pukanićevog Lexus-a. Hrvatska je u šoku.

Price iz Bečke Šume se slaže:

Ne mogu da verujem. Još jedno mafijaško ubistvo usred grada, usred dana! Ivo Pukanić ubijen isto kao i njegov kolega iz Nacionala. Užaš!

Funky Business piše (HRV) o situaciji u samom centru Zagreba, gradu sa milion ljudi:

…Centralni deo Zagreba je bio blokiran. Na ulicama glavnog grada vlada strah, zaprepaštenje, i panika među građanima. Preporučeno je ograničenje kretanja građana u centru grada zbog blokade koju policija pokušava da sprovede u širokom krugu oko grada, da bi se zatvorili putevi kriminalu i da se dokazi ne unište.

Mnogi su Pukanića gledali kao istaknutu ličnost, kao glavne osobe u hrvatskom magazinu Nacionalu. Ivo je i sam bio ubeđen da postoji zavera protiv njega da ga ubiju, dok su drugi to sumnjali. Nažalost, pogrešili su, kao što je Denis Avdagić primetio na svom blogu:

… …jasno, i to svima koji su sumnjali u prethodni pokušaj atentata na Pukanića – potpuno su pogrešili!

                 Gornji deo grada Zagreba, Hrvatska. Od Hudin-a

Zagreb, koji poslednjih godina čvrsto izrasta kao prava evropska prestonica, je odjednom osetio da poverenje građana opada kao posledica ovoga i ostalih nedavnih surovih nasilnih dela. ViN piše (HRV) više o tome:

Da li je došlo vreme za masovne ali pomalo žestoke proteste? Da li policija može sve to zaustaviti? Mogu li ja pomoći u vezi sa nedavnim promenama u ministarstvima Unutrašnjih poslova i Pravde? Sumnjam. Mogu li ljudi to promeniti? Ja verujem da danas nije lako biti stanovnik Zagreba. Ovo se neće tek tako završiti.

Nije potrebno reći da će ovaj događaj postati jasniji u danima koji dolaze, čim bude više potrebnih informacija. Tek tada će biti moguće optužiti nekoga i shvatiti šta ovaj napad zaista znači za bezbednost i slobodu medija u Hrvatskoj, dok se ona sprema da sledeće godine uđe u EU.

Evo šta jedan irački prevodilac misli povodom odluke komandira međunarodnih snaga u Iraku. Po novom pravilniku, zahteva se od Iračana koji rade za američke vojnike kao prevodioci da ne pokrivaju svoje lice dok rade s američkom vojskom. Ili, kako je to irački prevodioc rekao:

Izgleda kao da hoće da kažu:

Hej Iračani…Evo ih…Irački prevodilac…Sada možete videti njihova lica….Uradite im šta god hoćete, ubite ih, mučite ih, baš nas briga.

On smatra da je odluka jasan pokušaj da se iračani koji rade za SAD armiju nateraju da daju otkaz, umesto da zatraže azil u Americi, i dodaje da je nedavna krađa liste prevodilaca deo ovakve politike.

Znajući da mu je život sada u opasnosti bez obzira da li radi ili ne, irački prevodilac je i isto vreme drzak i ponosan:

’Verovali ili ne, kada sam počeo da se bavim ovim poslom, jako dobro sam znao da će smrt biti naša sudbina, tako da mi to više nije važno… Nastaviću da radim do poslednjeg daha, ne za Irak, ne za SIV kredite, ne za amerikance…nego za život (za novac kojim hranim svoju porodicu).’

Šta se događa u Mosulu?

’Ovaj put, posledice eksplozije su se osetile vrlo blizu i povredile su mog malog četvorogodišnjeg sina, koji se igrao na svom biciklu u bašti, uživao u divnom jesenjem danu nakon dugog, toplog leta. Nisam mogao da verujem da je moje dete dobro, bez ogrebotine.’ 

Mama, piše o ekploziji naspram njene kuće

Nekoliko blogera je pisalo o vesti koja se nedavno pojavila da se hrišćani proganjaju i da moraju da napuste Mosul, drugi po veličini grad u Iraku.

Mama živi u Mosulu i piše kako je sigurnost opala od početka kampanje. Evo šta ona kaže:

’Pretilo se građanima Iraka koji su hrišćani, napadani su i mnogi su ubijeni bez ikakvog razloga, i 2000 porodica je moralo da napusti svoje domove, u svojoj zemlji…onda su stvari zaista počele da se pogoršavaju; desile su se mnoge eksplozije, auto-bombe, i ubistva. Moja kuća je stradala. Opet smo morali da promenimo prozore, vrata, i nadoknadimo ostalu štetu. Ali šta da radimo sa emocijama? One se ne mogu popraviti? Taj strah, sve je uništeno u našim životima i to se ne može popraviti.’

Sunshine, Mamina ćerka, takođe piše o eksploziji blizu kuće i o građaninu Iraka koji je hrišćanin, koga ona poznaje:  

’Ova nedelja je bila zaista loša. Situacija je postala nepodnošljiva, teroristi su ubili mnogo hrišćana i bombardovali su njihove kuće bez ikakvog razloga, samo da nas rastave jedne od drugih (a to se neće desiti, naša srca su sa hrišćanima u Mosul-u, stalno se molimo za njih), mnoge familije su napustile svoje gradove i otišle na selo. Zaista sam zabrinuta za sve hrišćane koje znam, moje komšije, učitelje, i prijatelje, moja najbolja prijateljica je hrišćanka. Ne znam šta će se desiti meni ako teroristi naude njoj ili njenoj porodici. Nadam se da je na sigurnom; svakoga dana molim se za nju i za sve Iračane…’

Ne mogu da zamislim da su moje komšije, prijatelji, i učitelji koji su me učili godinama u zabavištu, osnovnoj i srednjoj školi, primorani da odu i da sada žive u selima ili crkvama. Čula sam da moja omiljena profesorica živu u šatoru, sa svojom porodicom i decom koja su napustila školu. Jedna tako divna, draga i brižna žena koja je predavala generacijama više od 30 godina ne bi trebala da živi u šatoru i da se tako tretira, ni ona ni ostali hrišćani.

A šta to vlada čeka? 2000 porodica je napustilo Mosul prošle nedelje, teroristi su svugde, ubijaju i prete nedužnom iračkom stanovništvu koje pripada drugim religijama i kastama. Mi želimo rešenje, želimo ga SADA…

’Danas sam hteo da odem do Internet-kafea da objavim post, ali došlo je do ogromne eksplozije. Auto-bomba je eksplodirala u blizini bolnice. Ambulantna kola su odnela mnogo povređenih i mrtvih. To je tragično. Ljudi plaču, žene i sinovi postaju udovice i siročad u momentu kao rezultat kriminala. Jedna od majki je plakala i vikala ’Oh bože, izgubila sam Hasson-a (njenog sina)’, i nastavila je dugo da plače ispred mrtvačnice. Te noći nisam mogao da jedem, a ujuto sam bio potišten.’

Zubar iz Bagdada o eksploziji kojoj je prisustvao u Mosulu.

Layla Anwar daje više informacija o hrišćanskoj zajednici u Mosulu, i ocenjuje ko je odgovoran: 

’Hrišćani u Iraku su jedna od drevnih, najstarijih hrišćanskih zajednica na Bliskom Istoku… Kaldejci i Asirci čine većinu hrišćana u Iraku. Oni su oduvek bili pravi iračani….Oni su jedna od glavnih arterija, vena ovog iračkog srca koje krvari. Glavna aorta. Temelj onoga što je nekada bio najlepši mozaik narodnosti i verskih grupa, koji su vekovima živeli zajedno…

Prošle nedelje smo prisustvovali najbrutalnijem proganjanju naše braće i sestara po veri. Više od 3000 iračkih hrišćanskih porodica je nasilno oterano iz domova u Mosulu. Znalo se da Mosul ima podjednak broj hrišćana i muslimana, koji su godinama živeli zajedno i mešali se u brakovima godinama. Nasuprot ostalim arapskim zemljama gde postoje hrišćanske manjine, kao Sirija, Liban, Egipt, Jordan, ili Palestina, brak između pripadnika hrišćanske i muslimanske vere je bio normalan u Iraku. Ja sam živ dokaz za to…

Kakva je to ironija istorije gde pod fundamentalističkom hrišćanskom okupacijom, ’opet rođenom’ okupacijom, istiniti hriščani se proteruju. Šta je to? Hoće li mi to neko objasniti, za boga miloga!

 …Oni koji su proterali iračke hrišćane iz Mosula su niko drugi do ’divni’ kurdi… Danas, informacija od asirske zajednice potvrđuje da su oni koji proganjaju iračke hrišćane u Mosulu niko drugi do kurdi…  

 

Status Snaga

Novi zakon se forsira u iračkom parlamentu da se američkim vojnicima da pravo da ostanu u Iraku posle isteka njihovih UN mandata ove godine. Iako je u vestima bilo mnogo polemike, irački blogeri imaju svoje karakteristične poglede na to. 

Raed je napravio svoje tumačenje kopije dogovora koja je procurela, i piše:   

’Mislim da je stvarno interesantno da dok, s jedne strane, Bušova administracija uređuje ovaj dugoročni dogovor sa iračkim saveznicima, Buš je izdao novu naredbu prošle nedelje koja će dozvoliti SAD vladi da kontroliše iračke resurse nafte! Izjava je data kao odgovor na kongresni zakon koji zabranjuje SAD vladi da preuzme kontrolu nad iračkim izvorima nafte i gasa.

Kako je to divna poruka u ovo vreme: ne samo da planiramo da okupiramo Vašu zemlju, nego i nameravamo da Vam ukrademo naftu i gas.  

Iraq the Model vidi takav dogovor kao pozitivan korak za Irak. Mohammed kaže:   

To će označiti početak vremena u kome će Irak zvanično biti partner SAD-a, pošto će spojiti Irak i SAD u jednoj novoj vezi koja će služiti nacionalnom interesu obe zemlje. Iznad svega, to će biti veliki podsticaj za napor u ratu protiv terora, pošto će garantovati da se Irak neće osećati kao žrtva ekstremista. To će osigurati da Irak postane prepreka ambicijama ekstremista, a ne čamac koji ih dovozi. Po mom mišljenju, ovaj ugovor će postaviti osnove za novu blisko-istočni napredak ka transformaciji i za uključivanje u slobodan svet.

U isto vreme, Hammorabi zauzima potpuno drugačiji stav:

Ugovor koji nude amerikanci nije ništa drugo do poniženje za Iračane. To je protivno interesima i suverenosti iračkog naroda, i niko ne bi trebao da ga potpiše. Takav ugovor sa amerikancima, koji uništavaju Irak od 1991 godine i koji su ubili milione dece u dva rata i kroz 12 godina varvarskih sankcija posle kojih je došla okupacija, takav ugovor nije ništa drugo do napad, ne samo na Irak, nego na islam i druge muslimane.

’Mi, iračani, ne želimo da da se američka okupacija nastavi nakon isteka postojećeg mandata. Za nekoliko meseci, nebi trebalo da bude ni jednog okupatora u Iraku, a ako i ostane, trebalo bi ga tretirati kao okupatora. Ako će se ugovor kao takav potpisati, onda će oni koji ga potpišu biti tretirani kao izdajice, i tako će ih i tretirati irački pokret otpora. Ako se to desi, irački otpor neće biti jedna grupica, već će to biti sveti rat protiv pagana i okupatora…  

S druge strane, Jenan razmišlja o složenom načinu izražavanja u tom dogovoru. Ona je napisala:  

’Ne znam zašto Amerikanci ne kažu da je sigurnost koju zahtevaju za svoje vojnike potpuna sigurnost. Oni su van te sigurnosti samo kada trupe nisu na položaju i kada su van vojnih baza. Uz to, Amerikanac određuje da li su njihove trupe na dužnosti ili nisu…To je kao ’daj maci malo mesa’ (iračka poslovica)… Američki pregovarači bi trebali reći da žele potpunu sigurnost, ništa više, ništa manje. Ne moraju da troše vreme i napore u beznačajnim, dugačkim rečenicama. Mi, kao Iračani, želimo da ovaj dogovor bude jasan. Iračani žele reči koje imaju ni manje ni više nego jedno značenje.

Nijedna zemlja nikada nebi trebala dozvoliti da joj se ubijaju građani bez posledica.  

Zaustavite Korupciju, fotografiju snimio Kenny Miller

Posle 4 godine skrivanja u Meksiku, bivši predsednik Alfonso Portillo  ispručen je Gvatemali, gde će se suočiti sa ozbiljnim optužbama za korupciju i druga krivična dela. 

Bloger Tigre 007 [es] je rekao da će Gvatemala proslaviti hapšenje. Upravo bi ovaj slučaj mogao označiti početak opadanja nivoa korupcije u Gvatemali. To je dobra vest za građane Gvatemale, zato što je jedan od najvećih prevaranata u vezi sa javnim novcem mogao biti zaboravljen…  ali ne zauvek:  bivši predsednik će biti procesuiran u jednoj od zemalja sa najvišim nivoom korupcije. 

Međutim, prema Megachapines Blogu [es], mnogi ljudi još uvek imaju simpatije za ”Zacapaneco” (Portilov nadimak) tvrdeći da je ovaj postupak podstaknut političkim pritiskom i da suđenje neće biti fer. Kasnije je odbačeno mišljenje da bi ovaj postupak mogao biti fer, a sumnja se da je sve to bila medijska dimna zavesa.

At Carpe Diem, Luis Figeroa piše [es]: “Očigledna i savršena nameštaljka”: 

 Más arreglada que la lucha libre, o que las bancas de una iglesia, estuvo la entrega de Alfonso Portillo. ¿Va usted a creer que en la Torre de Tribunales había gente que, espontáneamente, gritaba ¡Zacapa te apoya!?

Pará - Brazil, 2007. Fotografija: Deborah Icamiaba.

Brazilski Nacionalni Institut za Istraživanje Prostora (INPE), obelodanio je vest o ogromnom porastu seče šuma u poslednjih nekoliko meseci, naročito u državama Pará i Mato Grosso. U nekim državama stope rasta su tri puta veće u odnosu na avgust 2007. godine.

Ministar za životnu sredinu, Carlos Minc, rekao je da ova pojava dolazi uoči izbora. Prema njegovom mišljenju: “Nijedan gradonačelnik ne želi da se suprotstavi u tom periodu. Takođe, nijedan guverner ne želi da se suprotstavi. Osoblje IBAMA (Brazilski institut za životnu sredinu i očuvanje prirodnih resursa) radi svoj posao, ali im je potrebna podrška lokalne policije.” Minc je takođe obelodanio listu od sto zastupnika seče šuma Amazonije, a na vrhu te liste nalazi se vladina Agencija za kolonizaciju i agrarnu reformu (INCRA).

Brazilski blogeri su sporo reagovali na ovu vest, ali Greenpeace (pt) ukazuje na da su postojali nagoveštaji povećanja stope rasta seče šuma u poslednjih nekoliko meseci, te da ih, prema tome, podaci IMPE nisu iznenadili. Paulo Adario, direktor Greenpeace kampanje za Amazon, kaže:

Lamentavelmente não é nenhuma novidade. Há meses, o Greenpeace vem alertando para a tendência de aumento do desmatamento na Amazônia, confirmada novamente pelos dados do Inpe divulgados nesta segunda-feira.

Isto tako, povodom prisustva INCRA-e na vrhu liste, Greenpeace je objavio izveštaj nazvan Sporazum o Reformi Zemlje [pt] gde se osuđuje način na koji osoblje INCRA “sarađuje” sa običnim seljacima i nelegalnim drvosečama u nekim delovima Amazonije, da bi postigli ’lažne’ sporazume o reformi zemlje koji služe da prikriju nelegalno sečenje drveća pod izgovorom zemljišne reforme i socijalne pravde. Ovakva situacija pomaže INCRA-i da postigne svoje ciljeve u vezi reforme zemljišta, da njihovi lokalni zastupnici razade svoje novčane nagrade, i da otvori put za ono što je još uvek glavna ekonomska aktivnost u mnogim amazonskim opštinama: nelegalno sečenje šuma.

Candido Cunha [pt], bloger iz Santarém, Pará, brzo je reagovao i izneo neke od političkih interesa koji stoje iza najnovije vesti. Prema njegovom mišljenju, postoji nesporazum izmeđju ministra Carlos Minca i guvernerke Pará Ana Julio kojoj se nije svidelo das vidi je Pará na vrhu liste za seču šuma. Candido sugeriše da je ona držala Pará po strani kada je zloglasna seča šuma bila u centru pažnje za vreme vladavine Marine Silva (ona je bila Mincov prethodnik), a koja je bila usredsređena protiv guvernera Blairo Maggi iz države Mato Grosso, dok se slobodno ’udružila’ sa zastupnicima za seču šuma, naročito sa onima koji su bili povezanih sa velikim rudarskim projektima i projektima u vezi sa sečom šuma.

A mistura explosiva dos aliados petistas no Pará, madeireiras e mineradoras parece ser o combustível perfeito para a derrubada e queima da floresta amazônica. Para isso, não há “simpatia” que dê jeito!

Pošto su svi oni političari iz PT (Radničke Partije) ovo upozorava na unutrašnje raskole u samoj partiji. Candido smatra da Mincova strategija da otkrije veze između lokalne politike i stope seče šuma je usmerena na to da mu pomogne da dobije potrebnu podršku da uspostavi federalnu vojnu silu koja bi podržala IBAMAine fiskalne procedure.

Pará - Brazil, 2007. Fotografija: Deborah Icamiaba.

U blogu Mércio Pereira Gomesa [pt], vidimo mišljenje jednog antropologa (i bivšeg predsednika FUNAI, Indijanske nacionalne fondacije, u periodu vladivine predsednika Lule) koji svedoči da INCRA-na zemljišna reforma ugrožava indijanske rezervate, naročito u Mato Grosso.

Parece que houve um acirramento do desmatamento no mês de agosto. O ministro Carlos Minc culpou as eleições por isso. O Pará está tomando o lugar do Mato Grosso como campeão do desmatamento. A governadora do Pará desmentiu que as eleições provocaram esse aumento, que não há correlação entre uma coisa e outra.

Izgleda da on podržava Ana Julino negiranje da postoji bilo kakva veza između izbora i seče šuma i navodi da se borba za sprečavanje seče šuma polako gubi zbog toga što su Mincove stratege suviše “masmedijske” (uglavnom želi da privuče pažnju na sebe) i nedovoljno dosledne u stvarnosti. On misli da Minc neće dugo ostati u ministarstvu. Da li je on možda saveznik Ana Julie?

Prema Globovom pogledu [pt] na Amazon, Carlos Mincsova ideja je da uđe u partnerstvo sa Generalnim Zastupnikom Unije i državnun ministarstvom, i da tuži 100 zastupnika seče šuma u Brazilu.

Os dados do Ibama apontaram situação grave, segundo Minc. Pelo levantamento, além de áreas de assentamentos, houve desmatamento também em reservas indígenas e parques de preservação ambiental. “Todos aqueles mencionados (na lista) terão de responder na Justiça sobre o que aconteceu. O mais importante é mudar a atitude e recuperar as áreas devastadas”, afirmou o ministro.

I na kraju, blog od Pense [Think, pt], koju vodi par, Adriana i Henrique, zaista nas navodi da razmišljamo o tome ko će tužiti 100 najvećih zastupnika seče šuma, naročito INCRA-u, koja je i sama federalna vladina agencija.

Quem será processado pelo ministro? O Incra? As famílias assentadas?

Posredno ili ne, činjenica je da se povećava postotak posečenih šuma, i koliko god da je teško otkriti mreže interesa koji se stapaju da bi održali tako visoke stope seče šuma u Amazoniji, Carlos Minc koristi raspoloživa sredstva da razreši problem. Skretanje pažnje na ubrzanu seču šuma i lista zastupnika, kao i pravna procedura koja sledi, su strateški alati u borbi protiv seče šuma.

Međutim, kao što je i sam nedavno rekao u svom obraćanju medijima, sprečavanje nelegalne seče šuma ne rešava problem, zato što “ne možete obezbediti sigurane poslove tako brzo kao što možete zatvoriti nelegalne pilane.” Možda je konflikt između njega i guvernera Pará u tome što je njegova dužnost da osudi i spreči nelegalnu seču šuma, dok je njena dužnost (i svih onih gradonačelnika koji bi da budu izabrani) da obezbede siguran posao onima koji seku šume.

Pogled iz aviona, sever Mato Grosso-a, Brazil, 2007.
Fotografija: Deborah Icamiaba