Después de pedalear unas cuántas horas para llegar a Tolhuin, paramos dos días en la casa de la familia Ullua quien nos contactó a través de Facebook para conocernos y para que tengamos un lugar donde parar al llegar.

Descubrimos que este pueblo le da un valor especial al cicloturismo. Se organizan pedaleadas autoconvocadas llevadas a cabo por el movimiento Cicloturismo por la vida en memoria del Doctor René Favaloro. En la panadería La Unión, un clásico por sus paredes llenas de fotos de famosos que pasaron por ahí, hay un cuarto especial para que los biciviajeros puedan pasar la noche y un cuaderno donde todos dejan su huella (¡LVDV inauguró el tomo 2!).

Nakon višečasovne vožnje biciklom na putu za Toluin, zaustavljamo se na dva dana u kući porodice Uljua koja nas je kontaktirala putem fejsbuka želeći da nas upozna i da nam pruži mesto za odmor.

Otkrivamo da je ovo selo posebno zanimljivo onima koji se bave biciklizmom. Organizuju se nezavisne trke od strane organizacije Cicloturismo por la vida (špa.) (Biciklizmom za život) i u znak sećanja na doktora Renea Favaloroa. U pekari La Unión (špa.) (Jedinstvo), široko poznatoj po zidovima punim fotografija poznatih ličnosti koje su je posetile, nalazi se posebna soba za bicikliste koji žele da prenoće, kao i jedna sveska u kojoj svi oni ostave neku vrstu svog traga.

Ipak, neki drugi argentinski blogeri odlučuju da putuju auto-stopom. Upravo je to slučaj sa Huanom i Laurom iz Acróbatas del Camino (špa.) (Akrobati na putu), koji ne samo da su prešli celu Patagoniju, već su trenutno na proputovanju po čitavom svetu. U jednom od svojih tekstova, pričaju o preživljenim iskustvima u luci Madrin kao i njihovoj zabrinutosti za životnu sredinu. Na poluostrvu Valdes svake godine se organizuje gledanje južnih kitova koji dolaze na patagonijske obale Argentine da se razmnožavaju:

Aún antes de ver la primera ballena, no podía alejar de mi conciencia dos pensamientos. Primero, que mientras que el humano considera a los cetáceos criaturas inteligentes, mamíferos sensibles dotados de un lenguaje indescifrable, las ballenas deben considerar al bípedo un ser chismoso, un merodeador entrometido, un paparazzi de la escala zoológica. El ser humano anda como voyeur festejando especies a cuyo acorralamiento suscribe con el resto de sus hábitos sociales. Hay verdades incómodas, pero cargar el tanque del auto es fomentar el calentamiento global que disminuye la concentración del krill del que se alimentan las ballenas.

Čak i pre nego što smo spazili prvog kita, nisam mogao da odganam dve misli. Prvo, iako čovek smatra kitove za pametne stvorove, za osetljive sisare obdarene nedefinišućim jezikom, mora biti da vide oni čoveka kao smešno dvonožno biće, kao jedno nametljivo tumaralo, ili kao paparaca u zoološkom svetu. Ljudsko biće se ponaša kao voajer koji slavi vrste, a čije okupljanje upoređuje sa svojim socijalnim navikama. Ima mnogo neprijatnih istna, ali punjenje rezervoara čamaca da bi se prišlo ovim sisarima, podrazumeva povećanje prilika za globalno zagrevanje što smanjuje koncentraciju krila kojim se hrane kitovi.

Potom nastavlja:

Por supuesto, todos los turistas llegan en auto, y muchos aceptarían tener uno para cada miembro de la familia si fuera posible. Porque claro, hay que llevar a los chicos a la escuela. Para que les enseñen que hay que cuidar el medio ambiente por ejemplo… Incluso nosotros caemos en parte en esa contradicción, al viajar a dedo y utilizar automóviles, aunque me consuelo pensando que sólo ocupamos un lugar vacío en un automóvil que ya está en movimiento. ¿Y las ballenas? Claro, estaban ahí, mononas, ingenuas, aleteantes, con un géiser montado en el lomo, algunas solas y otras con sus ballenatos. Alguna vez cazadas por balleneros ingleses que procuraban el aceite para iluminar su imperio, hoy sobreprotegidas y finalmente valoradas.

Naravno, svi turisti dolaze automobilom i, ako je moguće, mnogi imaju po jedan za svakog člana porodice jer, naravno, treba voditi decu u školu. A ipak, na primer, toj deci bi trebalo da se ukaže na potrebu za očuvanjem životne sredine… Čak i mi nailazimo na kontradiktornost između putovanja auto-stopom ili korišćenja automobila. A gde su kitovi u celoj toj priči? Oni su se, naravno, nalazili tamo tako naivni, sa gejezerima koji su im se vijorili na leđima, neki su bili sami a neki sa svojim mladuncima. Nekada su bili na meti engleski kitolovaci lovili zbog upotrebe njihovog ulja za osvetljenje svoje imperije. Međutim, kitovi su danas prezaštićeni i konačno vrednovani.

Takođe, aktivni su i blogeri, kao što je slučaj sa Magia en el Camino (špa.) (Magija na putu) preko Proyecto Educativo (špa.) (Edukativni projekat), koji posećuju škole, bolnice i razne krajeve sa ciljem da prenesu magiju:

Siempre nos gusta que en los shows haya muchos chicos, pero en el caso de los hospitales es muy diferente: cuanto menos haya mejor. Los chicos no deberían estar ahí, deberían estar jugando en una plaza, por eso es que siempre nos despedimos de los hospitales con la misma frase: “les deseamos de todo corazón que se vayan de acá lo antes posible” y cada vez que decimos eso los padres cierran sus ojos y asienten con la cabeza. Ojalá así sea.

Uvek nam se sviđa da na predstavama bude puno dece, ali sa bolnicama je obrnut slučaj: što manje, to bolje. To nije mesto za decu, ona bi trebalo da budu napolju i da se igraju. Zato, uvek kada odlazimo iz bolnica, opraštamo se istom rečenicom: „Od srca želimo da što pre izađete odavde”. I svaki put kada to izgovorimo, roditelji klimnu glavom zatvorenih očiju. Nadamo se da će biti tako.

Patagonije Argentine je oblast koja objedinjuje skup provincija i prirodnih lepota, jedinstvenih u svetu.

Napisao/napisala Laura Schneider · Preveo/prevela Maja Milanovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Ranije ovoga meseca (aprila, prim.prev.), visoke temperature nisu sprečile protestante, aktiviste i vođe zajednica da izađu na ulice Washington DC u znak podrške reformi doseljavanja koja bi legalizovala nekih 11 miliona ilegalnih doseljenika koji se trenutno nalaze u SAD-u. Izgleda da su njihov problem čule dvostranačke grupe senatora koji su ove nedelje predložili novi zakon o doseljavanju.

Reforma Doseljavanja je opet glavna vest ovog meseca. Foto poduzeti na Flickr račun nathangibbs (CC-BY-NC-SA 2.0)

Takozvana “Grupa od Osam Članova” (4 republikanska i 4 demokratska senatora), je radila na izradi nacrta zakona od februara ove godine. Između ostalog, predlog zakona S.744 uključuje stvaranje privremenog programa čiji je cilj da se pomogne doseljenicima koji ispunjavaju određene uslove da započnu svoju prijavu za legalan boravak; odredbe kojima bi se povećala sigurnost granica, uspostavljanje sistema zasnovanog na dobrim kvalifikacijam koje donose zelenu kartu, a temelje se na obrazovanju i stalnom poslu; razvoj provere putem elektronskog sistema, koji će poslodavci koristiti da provere pravni status onoga ko podnosi zahtev, i sistem koji će pratiti sve strance koji izlaze iz zemlje. Nema sumnje da su neke od tih mera prilično kontraverzne i problematične.

Međutim, ono što ostaje da se vidi je kako će se napadi na maratonu u Bostonu, 15. aprila odraziti na ovaj zakon. Osumnjiči, braća Tamerlan i Dzhokhar Tsarnaev, 26 i 19 godina, su poreklom iz Čečenije, na jugu Rusije, iako već 10 godina žive u SAD-u. Zapravo, Dzhokhar Tsarnaev je američki državljanin. Tamerlan Tamerlan je umro u četvrtak uveče u pucnjavi s policijom u predgrađu Bostona, dok je Dzhokhar uhapšen u petak nakon velike potere kada su ceo grad i okolina bili blokirani – još uvek u kritičnom stanju u jednoj od gradskih bolnica.

Za neke, poput onih na Encuentro, predlog zakona je samo prvi korak:

Ovo znači da ima još mnogo toga da se uradi. Sada moramo da budemo sigurni da plan poseduje najsitnije detalje za dobijanje državljanstva, put prema državljanstvu, da ne postoje diskriminatorske barijere koje bi smetale ljudima u našoj zajednici. Želimo najbolje jer je naša borba bila velika i zajednička. Encuentro želi da naglasi da se ova borba događala od Albuquerque-a do Alabame i šire, i da napokon zauzima srca svih u zemlji. Želimo da proslavimo sa svima vama, ali u isto vreme, znamo da ima još dosta toga šta treba uraditi, a to je da izađemo i proslavimo dan radnika doseljenika ove godine tako što ćemo prisustvovati proslavi Praznika Rada i demonstracijama.

Otac José Eugenio Hoyos objašnjava kako on vidi ulogu koju Katolička crkva ima u reformi doseljavanja na svom blogu:

Od ranih dana od Izlaska naša Katolička Crkva je vek bila povezana sa i podržana od strane doseljeničkih porodica…Teškoće i patnje doseljenika – naročito neprijavljenih doseljenika – teško nam padaju kao hrišćanima, pa nas pozivaju da zauzmemo stav koji je ukorenjen u veri i reči Božjoj, posebno u ime onih koji su u našoj zajednici. Sveto pismo nas poziva da budemo osetljiviji i milostivo prihvatimo gladne, strance, i bolesne (Matej 25: 31-46).

Ovoga meseca je počekla da radi kampanja, pokrenute od strane američkih izvora vesti kako bi se prestalo sa korišćenjem termina “ilegalni doseljenik” u štampi. Ovu inicijativu je pokrenuo Associated Press, koji tvrdi da pojam “ilegalan” podrazumeva kazneno delo, i identifikuje osobu kao nezakonitu, umesto da objasni njen doseljenčki status. Novine kao što su New York Times, Washington Post i druge novinske kompanije će najverovatnije pratiti ovaj primer. Divovi drušvenih medija, kao Mark Zuckerberg su takođe nedavno izrazili interes za ovo pitanje, iako neki izveštaji kažu da interes ide samo tako daleko da se dobije ljudski kapital iz demografije zemlje koji se razvija prema novinama Politico.

Predlog zakona i odluka da se prestane sa korišćenjem pogrdne terminologije u odnosu na doseljenike su bili glavna tema na Twitteru.

Cindy Y. Rodriguez (@cindyrodriguez) kaže:

@cindyrodriguez: Do sada, napori da se prestane koristiti reč “ilegalan” su imali samo ograničen uspeh.

Neki poput Alfonso Hernándeza (@alhezjr) pozivaju one koji ih slede da podrže reformu:

@alhezjr: Pokažite svoju podršku za sveobuhvatnu reformu doseljavanja ove nedelje, 15-20 april@worldrelief #G92 #ReformaInmigratoria

Konačno, Karina Sánchez Campos (@karisanchezc) citira republikanskog senatora Marco Rubio-a, jednog od osam senatora u dvostranačkoj grupi koja je izradila predlog Zakona:

@karisanchezc: #ReformaInmigratoria Platite porez, dok imate privremeni status i “pokažite da niste tovar društvu.” (Marco Rubio)

Napisao/napisala Robert Valencia · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Ovih dana, jedna filmska ekipa želi da zabeleži njihovu inspirativnu priču u dokumentarcu i obraća se websajtu za finansiranje masa Kickstarter (Pokretač) da to uradi.

Predstojeći film “Skladna Deponija” (“Landfill Harmonic”) je opisan na Pokretaču kao “lepa priča o transformativnoj moći koju muzika ima, koja takođe naglašava dva glavna pitanja našeg vremena: siromaštvo i zagađenje otpadom“:

U svetu se sakupi oko milijardu tona smeća godišnje. Oni koji žive pored i od njega su siromašni – kao stanovnici Cateura, Paragvaj. A ovde oni to pretvaraju u lepotu. Skladna Deponija prati orkestar dok on polazi na svoj inspirativni spektakl smeće-u-muzici širom sveta.

Njihov cilj je da sakupe $175,000 dolara da dovrše dva glavna puta koji će biti okarakterisani radom. Planiraju da završe post-produkciju dokumentarnog filma do kraja 2013. U vreme kada je ovaj post objavljen, sakupili su više od 21.000 dolara uz to da imaju još 44 dana kampanje.

Filmadžije dele teaser filma na Vimeo (Skladna Deponija: Svet nam šalje smeće, Mi im vraćamo muziku):

Rad na “Skladnoj Deponiji” je počeo 2010 godine, kada su izvršni producent Alejandra Amarilla Nash i producent Juliana Penaranda-Loftus otkrili orkestar dok su radili na istraživanju za dokumentarac o siromašnoj deci u Paragvaju. Facebook stranica za ovaj film objašnjava uslove života dece u Cateuru:

Cateura, u Paragvaju je grad koji je izgrađen na vrhu deponije. Sakupljači smeća pretražuju smeće tražeći robu koja se može prodati, a deca su često izložena opasnosti povezanim sa drogama i bandama. Kada je učitelj muzike Fabio pokrenuo muzički program za decu Cateura, brzo su imali više učenika nego instrumenata.

Mnogi posetioci interneta iz celog sveta su odreagovali na priču o recikliranom orkestru. Na Vimeo, Susan McGraw Keber deli njenu reakciju:

Izuzetno….zaplakala sam…mi koji imamo toliko i koji toliko toga bacamo…Ovo je primer koji svi treba da vide i čuju!

Vimeo korisnik TheGate-Web je napisao:

Zaista dirljivo. I mislim da se ljudi žale na tako glupe stvari, dok ovi klinci, bez bilo kakve mogućnosti, imaju volju i kreativnost da stvore magiju uz nebeske muzičke note kroz svoje jednostavne instrumente. Hvala vam za lekciju, još puno toga moramo da naučimo.

Paragvajski učenici muzike pokazuju svoje instrumente izrađene od smeća. Foto deli na Facebook Skladna Deponija

Možete naučiti više o Recikliranom Orkestru na Pokretaču i možete pratiti “Skladnu Deponiju” na Facebooku.

Napisao/napisala Silvia Viñas · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

U februaru je vlada Narodne stranke (PP) odlučila da raspravlja o građanskoj inicijativi koja je podnesena Kongresu, gde se traži da se borbe s bikovima proglase kao “kulturno interesno dobro” u celoj Španiji, uz to da je glas Narodne Stranke odlučujući faktor s obzirom na njenu apsolutnu zakonodavnu većinu. Izračunato je da je u Španiji uloženo više od €500 miliona Evra u borbu s bikovima svake godine, dok se dešavaju velika smanjenja socijalne pomoći.

U Španiji, Narodna Zakonodavna Inicijativa je jedan od mehanizama koji omogućuje građanima da učestvuju u zvaničnoj politici. Prema Jedinstvenom Zakonu 3/1984, sa ovom inicijativom će se nastaviti, ukoliko je podrži najmanje 500,000 potpisa. Situacija je takva da je u Španiji, samo osam narodnih inicijative dospelo do Kongresa, a za 30 godina samo je jedna odobrena iz čega se, prema mišljenju mnogih, može naslutiti kakva je prava uloga koju građani imaju u političkom sistemu.

Grafički prikaz ILP (Narodna Zakonodavna Inicijativa)

Uloga koju PP ima u vreme odlučivanja o pravosnažnosti ovih peticija (ili ne) je bio jasan 12. februara, kada su se susreli sa dve inicijative: ILP (Narodna Zakonodavna Inicijativa) koja podržava borbe s bikovima, i druga koja, uprkos tome što ima veću građansku podršku, nije bila primljena tako dobro. Bio je to ILP protiv iseljavanja, koje je predstavila Platforma Ljudi Zaraženih Hipotekama (PAH), čiji je cilj da se izbegne situacija kada porodica nastavlja plaćati za stan iz kojeg su već izbačeni. Iako je sakupila skoro milion i po potpisa, ova ILP je odobrena samo zbog velikog pritiska javnosti. S druge strane, inicijativa da se borbe s bikovima proglase kao “sadržaj od kulturnog interesa” sakupila je 590,000 potpisa i, uprkos tome što je samo prebrojana u Kongresu, uz podršku PP, UPyD [Unije Napretka i Demokratije] i UPN (Savez Grada Navarro), prošla je uz 180 glasova u korist, 40 protiv i 107 suzdržana.

Okupljanje protiv borbe s bikovima u Las Ventas, 2012. Slika: Diana Moreno za Demotix.

PP, stranka borbe s bikovima

Narodna stranka je oduvek bila poznata, između ostalog, po podršci borbi s bikovima. Ne samo s donošenjem ILP-a, koji će vratiti bikove u Kataloniju (gde su zabranjeni krajem jula 2010), i prema Zajednici Madrida, će sprečiti postojanje “mesta sa zabranjenim kulturnim prikazivanjima.” Spisak je dugačak.

U svojoj predizbornoj kampanji, PP je obećao da će braniti praksu borbe s bikovima, i to je verovatno jedino obećanje kojega se drže. Njeni članovi obično ne kriju strast koja se često prenosi u samom zakonodavstvu koje sprovode. Kao takva, Esperanza Aguirre, bivša predsednica Zajednice Madrida (ona koja je uložila 2,197,407 eura u Pitanja Borbe s Bikovima u Opštem Proračunu za 2012, prema PACMA), je optužena da je 2012 godine potrošila 350,000 evra na promovisanje bikova, umesto da je iskoristila taj novac za politike aktivnog zapošljavanja. Ignacio González, njen nasljednik, je smatrao da su borbe s bikovima “španska najvažnija nacionalna proslava.”

Da bi bikovi postali “uzvišeni komad baštine,” ministar kulture José Ignacio Wert je postavio komisiju koja će zaštiti ovu proslavu. Pored toga, pošto je vlada preuzela javnu televiziju, trke bikova, čiji emitovanje je zabranjeno 2006 godine da se zaštite deca, su sada opet na rasporedu. Prema studiji koju je sprovela Altarribia fondacija, 564 million evra javnog novca se ulaže svake godine za finansiranje trke bikova… sve to uprkos kritikama građana s obzirom na velikodušnu potrošnju na borbe s bikovima u danima kada se dešavaju mnogi rezovi u zdravstvu i obrazovanju: u Madridu, na primer, 67% ljudi odbacuje ova novčana sredstva.

Karikatura: Ferrán Martín. Koristi se uz dozvolu. (Od vrha do dna: “IZBACITE IH! IZBACITE IH! / Koga? One koji kažu da ni bikovi ni bilo koje druge životinje imaju pravo na slobodu i život ili onima koji glasno zahtevaju promene zakona hipoteke? / Šta mislite, gospodine? / Ah, ne…! Prvo sam ja pitao vas…”

Reakcije

Iako je ILP protiv iseljavanja stvorila društvenu mobilizaciju koja je zasenila pitanje borbe s bikovima, odbacivanje zahteva da se bikovi proglase “sadržajem od kulturnog interesa” je takođe izazvao brojne proteste. Ova inicijativa, koja ako prođe dodatno će omogućiti još više donacija za ovaj događaj, već je okupila pokrete protiv nje, kao i predlog na Change.org (koji već ima skoro 17,000 potpisa), demonstracije 28. februara ili mnoga mišljenja na Twitteru:

@_issacrosa: Više ušivanja od banke: PP žuri da ima bikove u Kataloniji ovog leta. Izbačeni mogu čekati.

@bassileo: PP recept za izlazak iz krize: Više Bikova, više Vatikana, manje Obrazovanja i Naučnih Istraživanja… Rezultat: Zemlja koja propada.

@jordi_fdez00: Ljudi u PP polude kada čuju za donacije za špansku filmsku industriju, ali su ogromne donacije za bikove savršene…

Naravno, ima tu i mišljenja među Twitter korisnicima koja su u korist borbe s bikovima:

@JóvenesTaurinos: Danas je istorijski dan. Trijumf borbe s bikovima. Jedinstvo je snaga. Čestitam svima!!

@6TOROS6: Stotine amatera i profesionalaca u Kongresu #ILPTAURINASÍ matadori, borci s bikovima, banderiljerosi, rančeri, pravnici, novinari

@pabmontes: Zabraniti je lenjinističko kao što su mnogi u “radikalnoj levici protiv borbe s bikovima.” Živeli oslobođeni i bikovi #ILPesDemocracia (#ILPjeDemokratija)

Napisao/napisala Diana Moreno · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

“Zar to nije malo ironično da nismo prijavljeni, ali moramo da dokažemo da smo neprijavljeni sa svim ovim dokumentima?,” Angy Rivera zaključuje se u jednom od svojih videa. Angy je studentkinja rođena u Kolombiji i odrasla u New Yorku koji deli njenu priču o doseljavanju sa svetom u nadi da će poboljšati ovu složenu raspravu.

Angy, slika preuzeta sa njene Facebook stranice, koristi se uz dozvolu.

Pre nekoliko godina, Angy je javno izjavila da “se ne boji toga što nije prijavljena,” i od tada ona piše kolumnu na engleskom pod naslovom Pitajte Angy u kojoj odgovara na mnogobrojna pitanja, sumnje i komentare koje svakodnevno prima.

Angy je u intervjuu putem e-maila objasnila Globalnim Glasovima da dok je učestvovala na obučavanju u Veću Mladih Vođa Države New York, pitali su je šta bi ona želela da se uključi u plan rada, i ona je predložila: “kolumnu sa savetima.” Tako je nastala prva kolumna na nacionalnom nivou, koja pruža uputstva mladim neprijavljenim doseljenicima i objavljuje se na web stranici ove organizacije.

Ova kolumna je predstavljena na brojnim stanicama glavnih medija (BBC News, NBC Latino, New York Magazin) kao i na mnogim online forumima koje organizuju aktivisti. Ova kolumna raspravlja o temama koje se tiču ličnih odnosa, ljudskih prava, obrazovanja i rada. Međutim, pitanja o kojima se najviše diskutuje su određeni pravni procesi, naročito program Odgođena Akcija za Dolazak Mladih.

Njeni video materijali na YouTubeu su takođe vrlo popularni i dopunjuju informacije predstavljenje u njenom pismenom radu. Angy takođe deli svoje vizuelne kreacije, poeziju i naravno njen oštar smisao za humor. U sledećem videu, na primer, ona govori o svojim nadama sada kada je predsednik Obama ponovo izabran, a upravo je predložio “sveobuhvatnu doseljeničku reformu.”

Generalno, komentari onih koji ovo čitaju su uglavnom prilično pozitivni. Mnogi su podelili svoje priče s njom, drugi joj se stalno zahvaljuju na inspiraciji koju pruža. Međutim, bilo je tu i ozbiljnih, pa čak i pretećih komentara. “Rekli su mi da bi život bio bolju da mene nema, da bi trebala da se ubijem, da sam dosadna bubašvaba, da samo trošim prostor i resurse na zemlji. Ljudi su poželeli da ne samo ja, nego i cela moja porodica, budemo deportovani,” Angy objašnjava tokom našeg razgovora putem emaila.

Dole se nalazi još jedan genijalni video pod nazivom “Više od 9 brojeva,” koji je nekako potkopao reakcionarne tendencije prisutne u nekim od komentara objavljenih online:

Ova aktivistkinja priznaje da njena priča (kao i one mnogih “sanjara“) motivišu druge da se pridruže pokretu u korist doseljenika, a ako se ne pridruže, neka “učine najbolje u njihovim životima, jer postaju svesni privilegija koje poseduju.”

Ako sutra Angy više ne bude klasifikovana kao neprijavljena, njeni zahtevi će i dalje biti važni, naročito kada se govori o deportaciji, drugo-razrednim građanima, i promena u zemlji. Ako u budućnosti dobije “američko državljanstvo” vrlo lako bi mogla da pokrene rasprave o bezuslovnom poštovanju ljudskih prava, nezavisno od doseljeničkog statusa.

Napisao/napisala Yarisa Colon · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

Nakon nedelje dana provedene u svom drugom mandatu, predsednik Barack Obama je obećao promenu načina doseljavanja. 29 januara iz Las Vegasa, Obama je najavio svoju podršku za dvostranački sporazum (republikanaca i demokrata) koji će započeti rad na postupcima za državljanstvo za skoro 11 milona ilegalnih doseljenika koliko ih se sada nalazi u SAD-u. Ovaj proces, koji je više nego dobro primljen među strankama, takođe uključuje i mere koje bi mogle biti potencijalno skupe za doseljenike.

Senator Charles Schumer, kome su se pridružili John McCain (levo) i Bob Menéndez (desno), izlazi da predstavi okvir za promenu sistema doseljavanja. Preuzeto sa YouTube-a.

Predsednikova najava dolazi dan nakon što je osam senatora – četiri iz svake stranke, uključujući i republikance John McCaina i Marco Rubioa i demokrata Bob Menéndeza i Charles Schumera – najavilo predlog koji ima za cilj da ojača granice zemlje, potvrdi radnikove pravne statuse, i omogući studentima da nastave studije na univerzitetima. Dok su članovi Republikanske stranke i dalje skeptični, predlog da se prepravi zakon o doseljavanju je bez presedana kada je reč o borbi između stranaka, a te nesuglasice su onemogućile reformu u poslednjih nekoliko godina.

Iako je nov, predlog još uvek nije specifičan – i nedostaju mu obevezni detalji o obećanim reformama. Kako će se poboljšati sigurnost granica? Kakav je put ka državljanstvu za neprijavljenog radnika koji je već u SAD-u? Put do državljanstva još uvek zahteva opsežnu raspravu, pošto senatori prvo treba da postignu kompromis u vezi sa predlogom senatora Rubia, koji stalnim stanovnicima ne bi povećao broj raspoloživih viza, koje se obično nazivaju zelenim kartama.

Dok promena sistema doseljavanja uključuje sve pojedince bez obzira na rasu ili narodnost, najveći uticaj će imati na latinoameričku zajednicu. Jedan jasan primer proizlazi iz samog mesta sa kojeg je Obama odlučio da uputi svoj govor podrške: škola sa većinom latinoameričkih učenika. Tokom svog govora, pozvao je svojim slavnim “Da možemo” sloganom na okupljanje za podršku. Latino zajednica je osetila pogoršanje odnosa prema doseljavanju od strane Sedinjenih Država, kao što su S.B. 1070 u Arizoni i HB56 u Alabami. Uprkos tome, trebalo bi napomenuti da je baš ova zajednica najglasniji u svojoj želji za promenama postojećeg zakona. Uzmite za primer SANJARa, predloženi put za državljanstvo za studente visokih moralnih karaktera kojima trenutno nedostaje odgovarajuća dokumentacija. Ova borba je osvojila važnu pobedu s odloženim planom.

U odgovoru na obraćanje predsednika, Twitter korisnici su izrazili svoj optimizam:

@GuilleCanoFdez: Oni mijenjaju doseljavanje u SAD. (dobra vest za studente!)! Ima svetla na kraju tunela!

@CamiloDeGuzman: Nasleđe doseljavanja u SAD i dalje živi: potraga za životom, slobodom i potraga za srećom #ReformaMigratoriaEEUU[promenom sistema doseljavanja]

@CeciliaRamirezH: Na temelju obraćanja, izgleda da je predsednik Obama vema odlučan i rešen da se promeni pitanje doseljavanja u SAD!

@hapinto2: Senatori predlažu dvostranački plan za reforme doseljavanja – Uvereni smo das će projekat ovaj put krenuti napred

@ElPrimoQueBuena: Svetlo nade!

@preatyligthia: Za sve Latinoakerikance u SAD-u je jako važno što su se senatori upravo dogovorili o reformi doseljavanja.

Drugi su ostali skeptični, kao i Juan Manuel Benítez (@JuanMaBenitez):

@JuanMaBenitez: Ako #reformamigratoriaEEUU [reforma doseljavanja] zapravo prođe, broj onih koji će dobiti legalan status će biti dosta manji od 11 milona. Očekujte teške uslove.

Eduardo del Río nas podseća da se o ovoj reformi ne razmišlja samo unutar granica SAD-a (@E_del_Rio):

@E_del_Rio: Meksiko pozdravlja raspravu za sveobuhvatnu reformu doseljavanja u SAD.
Nadgledanje Ljudskih Prava na španskom (@hrw_espanol) upozorava da, ako Kongres ne deluju brzo u preradi zakona o doseljavanju, rizikuju da krše osnovna ljudska prava:

@hrw_espanol: Ako Kongres ne deluje tako da zaštiti osnovna ljudska prava, zloupotreba će ostati nerešena.

S druge strane Eduardo Suárez (@eduardosuarez) ističe neke stvari koje je senator spomenuo u svom obraćanju:

@eduardosuarez: Rubio nas je podsetio da kontrola granica nije samo problem doseljavanja, već problem kriminala. #reformamigratoriaEEUU [Reforma Doseljavanja]

Napisao/napisala Robert Valencia · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/02/americki-predsednik-barack-obama-podrzava-reformu-doseljavanja/feed/ 0 http://sr.globalvoicesonline.org/2013/02/velika-korupcija-u-politici-rada-ogorcenje-u-spaniji/ http://sr.globalvoicesonline.org/2013/02/velika-korupcija-u-politici-rada-ogorcenje-u-spaniji/#comments Tue, 05 Feb 2013 13:40:45 +0000 Dijana Djurickovic http://sr.globalvoicesonline.org/?p=10667

Istraga slučaja korupcije u politici, poznata kao “Gürtel” je otkrila ozbiljnije činjenice kao što su navodne plate ispod stola koje su date nekim članovima vođstva Narodne Stranke (NS), koja trenutno vlada Španijom ["ispod stola" označava nezakonitu platu koja nije službeno prijavljena ili regulisana]. Bivši blagajnik NS, Luis Bárcenas, koji je do pre par nedelja još uvek bio u kancelariji u sedištu stranke, i koga su podupirale vođe, sada je pod istragom zato što poseduje švajcarski račun sa €22 miliona Evra, i za plaćanje bonus plata ispod stola važnim javnim službama, tokom dužeg vremenskog perioda.

Moglo bi se ispostaviti da je ovo najvažniji slučaj korupcije u španskoj istoriji, ali uprkos tome, svi umešani su porekli sve optužbe, pohvalili se o tome da imaju transparentne račune, i da još uvek traže od ljudi da “prilagode svoje proračune” zbog krize. Da bi ponovratili poverenje građana i dokazali svoju nevinost, članovi stranke su ponudili rešenja poput unutrašnje revizije i izjave o dohotku pod zakletvom a to je još više razljutilo svakoga.

Karta političke korupcije u Španiji. Od Corruptódromo. Koristi se pod CC BY-SA.

Ovaj slučaj je izazvao burne reakcije koje su dovele do protesta na ulicama i na webu. Iako je Twitter pao zbog preopterećenja nekoliko puta tokom dana, surferi su uspeli da organizuju sedeljku ispred Narodne Stranke u Madridu. Kao što se i pre dogodilo, policija je okružila ulicu Génova, gde se nalazi sedište ove partije, ali tu je bilo veliki broj građana koji su protestovali, vikajući “Otpustite Vladu”, “Evo je, Ali Babina pećina” i “Predsednik je kriminalac.”

Pošto su novine El País objavile tajne dokumente koji su dokazali da je finansiranje Narodne Stranke nezakonito, društveni mediji su postali sistem podrške za glas naroda. Online peticija na Change.org, koja je još aktuelna, uspela je da sakupi 100,000 potpisa za 10 sati u kojoj se traži ostavka španske vlade. Ova inicijativa je takođe, pozvala španski narod da objave hiljade komentara s nacrtainim kovertama (novac se navodno predavao u kovertama) na stranačkom Facebook zidu. Kancelarija za komunikaciju ove stranke nije uspela sve da ih izbriše.

Duhovit plakat uz poziv na protest: Twitter je preopterećen. Ako želite da sklonite sa vlasti, izađite napolje! Svi u ulicu Genova u 20h. Uzeto sa Periodismo Humano uz CC Licencu.

Rasprava #lospapelesdebárcenas (Barcenini papiri) se pretvorila u popularnu temu svugde u svetu kako izveštava nekoliko medija. Na Twitteru su se pojavile i druge slične rasprave o ovom slučaju. Na primer, #pelisconbárcenas (filmovi s Bárcenasom) je otvorio mesto za surfere da ikoriste svoju maštu i humor i da prokomentarišu vesti koristeći naslove filmova u pokušaju da se naglasi činjenica da stvarnost prevazilazi fikciju. Rasprava #DondeestaRajoy (Gde je Rajoy?) je nastala kao reakcija i osuda ćutanja Mariano Rajoy-a (Španski predsednik) zato što on nije dao izjavu o ovom slučaju ili o njegovom mogućem učestvovanju.

Međunarodna štampa je prenela posledice ozbiljne situacije  u Španiji, i

Slika sedeljke ispred sedišta Narodne Stranke u Madridu. Slika od Periodismo Humano objavljena uz CC Licencu.

nekoliko surefera je istaklo da Vlada, a ne protestanti, štete slici koju Španija ima u inostranstvu, u odnosu na optužbe od strane vlade.

@LivingInGreen: Kada protestujemo, mi štetitmo slici Španije. A to se ne dešava kada vladina stranka krade. #lospapelesdeBárcenas vidi da bi verovao.

I španski blogeri su rekli nešto o ovom skandalu. Principia Marsupia je objavio članak s naslovom “4 Skromna predloga za revoluciju u Španiji”. U postu se pozivaju članovi stranke i zaposleni i, građani koji imaju račune u bankama, i uprava i birokrate strateške industrije da odbace nepravilnosti i da izađu na ulice da se završi sa finansijskim aferama koje su tako jako pogodile zemlju. Izgleda da se ovaj protest već odvija jer su neki gradonačelnici i članovi stranke već predali svoje ostavke, i napustili vladu.  Jedan bloger ovako najavljuje ovaj slučaj:

Neki od vas pripadaju desnom krilu, a neki od nas levom. Nadam se da se to nikada neće promeniti: napetost među idejama i stroga debata su osnovni zahtevi da bi društvo moglo da ide napred. Ali mislim da će se mnogi od vas složiti da je naš truli politički sistem došao do ivice i da možemo zajedno raditi na ovom projektu.

Napisao/napisala Elena Arrontes · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/02/velika-korupcija-u-politici-rada-ogorcenje-u-spaniji/feed/ 0 http://sr.globalvoicesonline.org/2013/02/la-movida-pokretanje-ozivljavanje-stripova-na-spanskom-jeziku-u-brazilu/ http://sr.globalvoicesonline.org/2013/02/la-movida-pokretanje-ozivljavanje-stripova-na-spanskom-jeziku-u-brazilu/#comments Sun, 03 Feb 2013 17:32:52 +0000 Dijana Djurickovic http://sr.globalvoicesonline.org/?p=10648

[Ovo je regionalni post o stripovima i kulturnoj razmeni, u dva dela, koji Vam predstavljaju Globalni Glasovi Latinske Amerike i Globalni Glasovi na Portugalskom.]

Knjiga I: Nevidljive priče

Šta se krije iza većeg interesa u brazilskom krugu obožavalaca stripa za stripove napisane na španskom jeziku? Dok zemlju okružuju susedi koji govore španski, čudno je da njihov rad prolazi neprimećen u Brazilu.

Smešni strip od argentinca Liniersa objavljen na Pós-Pop, blogu o pop kulturi. “(1) Naučiti leteti) nije lako. (3) Naučiti pasti (4) isto tako je teško. (5) ali, život na zemlji je dosadan”.

Brazilsko tržište u periodu od 1980-1990 je izgledalo sasvim drugačije. Strani materijal na lokalnom jeziku, osim američkog stripa, bio je dostupan kroz časopise kao što su Animal (Životinja) i Heavy Metal. Tada nije bilo mnogo specijalnih prodavnica izvan velikih gradova. Monikina Banda, poznati strip koji se pretvorio u strip seriju je bio voma popularan među decom i sada se ponovo štampa na više jezika, uključujući i jedan na španskom – Monica y su pandilla.

U to vreme je bilo lakše pronaći nekoliko avangardnih nacionalnih stripova na portugalskom, a setimo se imena poput Angeli, Glauco i Laerte. Interesantno je da su u jednom trenutku radili na stripu zvanom 3 Prijatelja, u kojem su usvojili Portuñol kao glavni jezik.

Ovih dana je tržište stripova u Brazilu postalo raznoliko. Online stripovi su postavili potpuno nov scenario za umetnike poput Andre Dahmera, tvorca Malvadosa.

A blizanci Fábio Moon i Gabriel Bá su zasijali sa svojim hvaljenim radom Turista u Jednom Danu.

Tržišta koja nastaju, još uvek nevidljiva jedna drugima

Protresen velikim promenama u društvu ljubitelja komičnih stripova, koje je doneo Internet i veći pristup sadržaju iz celoga sveta, Brazil takođe doživljava trenutak veće razmene među različitim kulturama.

Plakat za festival komičnog stripa Viñetas con Altura 2012 (Stripovi u visinama), promovisan u Boliviji.

Razlozi zašto latinoamerički kulturni proizvodi, u ovom slučaju, stripovi, nisu poznati u Brazilu nije nov problem. Takva pitanja su postavljali i pre ljudi poput umetnika Gabriel Bá, u jednom blog postu 2010 godine:

Šta je problem s Brazilom, kada je u pitanju Latinska Amerika? Da li je to jezik? Zašto želimo da čujemo samo o stripovima koji dolaze iz Severne Amerike, Evrope i Japana? Zašto smo tako oduševljeni tim dalekim kulturama, a toliko toga ima da se otkrije upravo ovde? Da li je tako samo kod nas, ili to ide u oba smera?

I Paulo Floro, 2011 godine u postu za O Grito , stranica za pop kulturu, je napisao

Danilo Beyruth, jedan od [brazilskih] umetnika objavljenih u časopisu Fierro [iako se komentar odnosi na brazilsko izdanje], nedavno je bio u Argentini. [On je rekao:] “Mislim da je neobično da imaju tako bogato tržište stripa, a ipak mi o njima ne znamo ništa. Potpuno nevidljivi jedni drugima”. Suprotne stvari se takođe dešavaju. “Oni ne znaju umetnike poput Laertea, Henfila, isto kao i što mi ne znamo za njihove autore”.

Naslovna strana Fierro Magazine objavljen u Argentini, a sada, i u Brazilu.

Quino i Maitena su doživeli uspeh u Brazilu, ali što je s drugim autorima?

Garota Sequencial blogerka i urednica stripa je takođe zaintrigirana nezgodnim osećajem da zna jako malo o susedima iz Brazila: “malo se u Brazilu zna o bogatstvu strip materijala u Latinskoj Americi”. Ona komentariše:

(…) stripovi koje proizvode umetnici iz Argentine retko dođu na brazilsko tržište – a to se dešava i s drugim zemljama na kontinentu.

I dodaje moj greh:

Ako postoji jedna stvar za koju sam ja kriva to je da o stripovima iz drugih zemalja Latinske Amerike ne znam ništa.

Za Garota Sequencialu, pitanje neznanja ide u oba smera:

To je uzajamno: Stavio sam link u tekstu intervjua (…) u kojem Liniers navodi da je Angeli skoro nepoznata u Argentini – ONA ANGELI!

Postoje dva velika poslovna faktora koja stvaraju nevolje za Karibske izdavače: “loš lanac distribucije za prodaju i visoka cene za kupce”. Na kraju, ona dodaje:

Pošto sada nije toliko teško preći granice, mislim da je važno za nas da se usredsredimo na ono što još uvek ne možemo videti, bilo zato što smo blagi (takva sam ja) ili jednostavno zato što prođe neopaženo.

Kao što je naveo Gabriel Bá u pregledu 2012 godine:

Dobrom poslu treba vremena da sazri, umetniku treba vremena da se izrazi. Nema potrebe da se žuri. Nije kraj sveta.

Zaista. A možda čak i čitaocima, kao publici, treba neko vreme da sazre. Možda napokon znamo šta da radimo.

Quase Nada 191 (Gotovo Ništa 191). Komični strip Fábio Moona i Gabriel Bá, objavljena na njihovom blogu. Koristi se uz dozvolu. “(1) Hvala ti na pomoći u ovom putovanju. (2) Nema na čemu. (3) Voleo bih da sam kao ti, da sve osetim na ivici. Prestani sakrivati mene. (4) Ja mogu pomoći. Nisi sam. (5) A što ako ja ostanem sam? (6) Tražiću te dok te ne pronađem”.

Pratite naš sledeći post, kad ćemo upoznati neke latino-američke umetnike i neke od mostova između njihovih svetova. U međuvremenu, priznajem da je pravljenje iscrpnog popisa neizvodiv zadatak, pa zato tražim Vašu pomoć – koje bi ste stripove Latinske Amerike preporučili?

Dva posta sa naglaskom na stripove i kulturnu razmenu u Latinskoj Americi su plod zajedničkog angažmana Eddie Avila, Laure Vidal, Luis Carlos Díaza, Lully Posade i Sare Moreira.

Reč La movida (pokretanje), koja je iskorištena u naslovu ovog posta, je igra s pojmovima kulture, uskrsnuća i nastanka novih identiteta.

Napisao/napisala Luis Henrique · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/02/la-movida-pokretanje-ozivljavanje-stripova-na-spanskom-jeziku-u-brazilu/feed/ 0 http://sr.globalvoicesonline.org/2013/02/raskosna-kultura-latinske-amerike-stripovi-i-ostalo/ http://sr.globalvoicesonline.org/2013/02/raskosna-kultura-latinske-amerike-stripovi-i-ostalo/#comments Sun, 03 Feb 2013 11:10:31 +0000 Dijana Djurickovic http://sr.globalvoicesonline.org/?p=10634

[Ovo je regionalni post o stripovima i kulturnoj razmeni, koji Vam prestavljaju Globalni Glasovi Latinska Amerika i Globalni Glasovi na Portugalskom.]

U prvom postu iz ove serije (“La Movida” (Preporod) – Oživljavanje Komičnih Stripova na Španskom Jeziku u Brazilu?)), imali smo priliku da pročitamo neka razmišljanja – iz brazilske perspektive. Ona su pokazala koliko malo znamo o latinoameričkom stripu, i primetili smo da se ova regija nalazi u bogatom i plodnom trenutku, uz materijale koji se proizvode i postavljaju online gotovo svugde. Sada je vreme da se upoznamo s nekim od autora, uz linkove ka njihovim projektima. Priprema. Pozor. Krećemo!

Knjiga II: Građenje Mostova

Liniers, iz Argentine, je pošao na turneju po Brazilu 2012 godine. Gustavo Trevisolli, umetnik i bloger, u postu za Raio Laser, blog o stripovima, napisao je sledeće: Teško je pronaći najnovije publikacije koje mogu pokrivaju toliko različitih perioda kao Liniersovi radovi.”

Trevisolli identifikuje trend na brazilskom tržištu koji upućuje na to se on razvija prema ozbiljnijim zapletima, ostavljajući iza likove kao što su “Monikina Banda, Charlie Brown i Calvin & Hobbes”. Štaviše, on smatra da “stripovi napisani na španskom doživljavaju veliki trenutak u Brazilu”, i da se sada lakše mogu naći u zemlji.

Prave avanture Liniersa ponovo objavljene na blogu Raio Laser uz CC Licencu (BY-NC-ND 3.0).
“(1) Kad hodate po Braziliji… (2) nalazite se u budućnosti prošlosti. (3)… (4) Ne mogu a da ne pomislim na onaj film Woodyja Allena*”.
*U prethodnom intervjuu, Liniers je rekao da ga je Brasilia podsetila na scenario iz filma Sleeper/Spavač. A, prema IMDb stranici, Woody Allen je imao nameru da ubije Spavača, njegov film iz 1973, u Braziliji.

Šta se dešava sa čileanskim stripovima?

U drugom blog postu Gustavo Trevisolli prati šta se dešava na polju čileanskih stripova, priznajući, nakon nekog ludog istraživanja, da “čileanski stripovi doživljavaju dobra vremena, a mladi autori su odlični”.

Govoreći o Condoritou, popularnom liku u čileanskim stripovima, spomenuo je veliki uspeh ovog magazina i posebno činjenicu da je nastao kao čileanski odgovor na Disneyev Pozdrav Prijateljima, animaciju koja je promovisala susret Paje Patka i likova Latinske Amerike. Međutim, Trevisolli je takođe otkrio nove materijale, poput Malaimagena.

Asco (Gađenje), od Malaimagen. Objavljeno uz CC licencu (BY-NC-ND 2.0)

Online stripovi – postavite ih!

I online i offline, stripovi dobijaju novi identitet u novom scenariju koji je obeležen velikim korišćenjem tehnologije za proizvodnju, promociju, saradnju i deljenje. Saznajte šta su neki umetnici Latinske Amerike radili dok ste spavali.

Doktor Stripova iz Kolumbije, ne samo da crta, nego i piše o industriji, kako glavnoj tako i lokalnoj. U istoj liniji rada, blog Zuplemento Magazine u Venezueli namerava da stvori platforme za predstavljanje dela proizvedenih u zemlji, bilo u stripovima ili ilustracijama, jer “uprkos neospornoj nadmoći, [venecuelanska dela] su nažalost zaboravljena unutar opšteg kulturnog okvira”.

Umetnici poput Agustine Guerrero iz Argentine, zabavljaju prevrtjive muškarce i žene s njenom serijom “Diario de una volatil” (Dnevnik prevrtljivih [žena]).

Al acecho (Zaseda), Agustina Guerrero. Dnevnik prevrtljivih žena. Koristi se uz dozvolu.

Na StripoviBolivije , predstavlja se novi svet umetnika stripa, i može se proveriti blogregistar u desnoj koloni gde se, među ostalima, mogu naći bolivijski i latinoamerički autori.

Alberto Mont, iz Čilea, koji radi Dosine Dnevnike, donosi dobro raspoloženje.

68, Alberto Montt. “Šta ako napravimo emisiju u kojoj se učesnici umore kod kuće i upale TV da gledaju emisiju?”. Objavljeno u Dosini Dnevnici pod CC Licencom (BY-NC-ND 2.0).

Adriana Blake, iz Venecuele, objavljuje Računaj Na Mene [koji se takođe može naći i na engleskom] i pokazuje aspekte svakodnevnog života jednog para.

Francisco Javier Olea, iz Čilea, objavljuje Oleísmos [i predstavlja sebe kao nekoga ko "retko govori ozbiljno i", kada to uradi, "reči jednostavno neće da izađu".

Mostovi

Izgleda da ako potražimo, naći ćemo ozbiljne radove u polju stripa – da ne spominjemo druge vizualne umetnosti – u celom regionu. Ali, da li neko gradi mostove između ovih umetnika? Da li sve ove iskre kulture nekako komuniciraju?

Brazilski bloger i strip urednik Garota Sequencial identifikuje filmove kao glavni kulturni most između latinskih zemalja":

(...) Prilično restriktivan okvir industrije stripa je uvek škodio kulturnoj razmeni između Brazila i drugih zemalja Latinske Amerike, a isto tako verujem da, kao što se dogodilo u Brazil, produkcija stripa je takođe pogođena ekonomskom krizom. Ovih dana vidim da su filmovi glavni kulturni most između latinskih zemalja (...).

U stvari, slika ispod jako dobro nagoveštava takvu vezu.

Samo izlazim na ulice #51. Postavljeno na El blog de Arbelo, umetnik iz Bolivije. “Dama Demokratija i Njena Dva Muža”, aluzija na brazilski roman i film.

Veoma zanimljive inicijative se mogu pronaći ako se sa umetnika pređe na zajednice.

Ako ne mogu plesati, to nije moja revolucija je zajednički projekt o "novim idejama u Latinskoj Americi":

(...) nezavisna mreža stvorena je 2007 godine s ciljem da se okupe i povežu nove latino-američke ideje, uz muziku, koja je propraćena širim poljem rada, u potrazi za umetničkim delima i umetnicima iz područja kao što su ilustracija, dizajn i književnost. Mreža stvara i podržava projekte, organizuje publikacije, izložbe i promoviše muzičke cikluse.

Sedište ovog kolektiva je u Sao Paulu, Brazil i ima saradnike koji žive u nekoliko zemalja.

Jedan od njihovih projekata, Ja više ne živim u sebi, kombinuje pesme Adriana Calcanhottoa koje izvode latinoamerički bendovi (besplatno skidanje), web stranica s ilustracijama Gustavo Gialuca, i zvučne veze uz kratke komentare od bendova o mestima gde su pre živeli.

Još jedna inicijativa je . Kao što je navedeno na stranici projekta:

Odlazi Dok Gori je mala knjiga sećanja. Izbor ljubavi i nostalgije. Pozvali smo 19 latino-američki ilustratora da ponovo prikažu – uz uticaj vremena i mašte – prijatelje, ljubavnike ili kolege sa kojima su delili školske klupe, razmenjivali zabranjene poruke, smijali se novim patikama ili jedva razgovarali jedni s drugima. Ljudi koji su došli samo da odu, oni čiji je oproštaj s nekoliko reči, a nikada nisu rekli zbogom.

Naš Projekat gradi mostove za uspostavljanje kulturnih veza u regiji. Na njihovoj glavnoj stranici je postavljeno:

Kad ostatak sveta misli o Latinskoj Americi, prve slike kojih se sete su one našeg folklora i predaka. Iako smo ponosni na našu prošlost i svesni kako je ona obogatila našu kulturu, jasno nam je da su se zemlje Latinske Amerike i njihovi narodi mnogo promenili od tada.

Za rasvetljavanje ove vizije zarobljene u vremenu, stvorili smo ovaj projekt u kome ćemo predstaviti mlade umetnike, kreativne profesionalce i njihov rad u Latinskoj Americi. Ovde možemo razgovarati i raspravljati o njihovim kreativnim procesima i preporukama.

A oni to rade uz intervjue, video materijale i stripove kao što je ovaj:

Projeto Nosotros [Razvijte Nas na španskom], kulturni projekt iz perspektive Latinske Amerike. Naš Praktični Rečnik, lekcija 3, objavljeno uz dozvolu.

Slika objašnjava kako tražiti slamke na španskom (u različitim mestima u Americi) i pokazuje kako reči mogu imati potpuno različita značenja, u zavisnosti od zemlje.

U kontaktu s Priscilla Midori i Victor Marcello, glavnim ljudima u Našem Projektu, oni su bili vrlo ljubazni da ukažu na dodatne informacije o umetnicima koje treba spomenuti u ovom postu. Evo ih:

Berliac i Juan Sáenz Valientevideu u produkciji Našeg Projekta.

“Niko ne mari za stripove. Možete napraviti šta god želite, jer niko to neće videti kao nešto ozbiljno”, kaže Sáenz u jednom trenutku.

Slažem se/Ne slažem se? Pogledajte video i vidite kako kreativna sloboda proizlazi iz tog osećaja da niko ne mari za stripove, barem za Sáenza. Ne propustite misli i stavove ova dva umetnika.

Berliac + Juan Sáenz Valiente [iz Argentine]. Video Naš Projekat.

Veliki broj inicijativa pokazuje da Latinska Amerika ima vrlo snažne i kreativne snage u svakoj zemlji, da uz različite tehnike pristupa temama, od sirovog humora do jakih kritika, od običnih činjenica života do dubokih ljudskih priča punih nežnosti. Nekoliko inicijativa sledi nove identitete, a u isto vreme gleda nazad – odakle smo došli? Kuda smo krenuli?

Iz brazilske perspektive, ovo je vreme kada naši junaci mogu doći na veliki ekran uz kvalitetnu definiciju, bilo da je glavni ili nezavisni. I zvukovi koje slušamo, grafike koje gledamo, dolaze iz vrlo udaljenih mesta, ali i iz naše blizine, na španskom. ¡Neka bude više toga!*.

*¡Neka bude više!

Dva posta sa naglaskom na stripove i kulturnu razmenu u Latinskoj Americi su plod zajedničkog angažmana Eddie Avile, Laure Vidal, Luis Carlos Díaza, Lully Posada and Sara Moreira. Takođe, zahvaljujem se umetnicima koji su nam dozvolili da postavimo primere njihovog rada – Naš Projekat (Priscila Midori i Victor Marcello), Fábio Moon i Gabriel Bá, Agustina Guerrero (Dnevnik hirovite osobe), i onima kojima je bila potrebna CC licenca – Alberto Montt i Malaimagen.

Napisao/napisala Luis Henrique · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [en] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2013/02/raskosna-kultura-latinske-amerike-stripovi-i-ostalo/feed/ 0 http://sr.globalvoicesonline.org/2012/10/sad-borba-za-mlade-neprijavljene-doseljenike/ http://sr.globalvoicesonline.org/2012/10/sad-borba-za-mlade-neprijavljene-doseljenike/#comments Mon, 22 Oct 2012 13:27:23 +0000 Dijana Djurickovic http://sr.globalvoicesonline.org/?p=9991

Stotine hiljada mladih neregistrovanih doseljenika se obradovalo ovoj vesti: Vlada predsednika Baracka Obame je dozvolila kasniju registraciju, što im omogućuje da u dve godine reše svoj doseljenički i radni status. Neki od zahteva da se kvalifikuju za plan su: podnositelj zahteva ne sme biti stariji od 31 godine do 15. juna tekuće godine, zahteva se da je u SAD stigao pre nego što je napunio 16 godina, da je pohađao školu ili da je služio u američkim oružanim snagama.

Kada je SAD služba za državljanstvo i doseljavanje (USCIS) uvela forme za prijavljivanje, kancelarije širom zemlje su bile preplavljene pojedincima koji imaju pravo na to. U Navy Pier-u u Čikagu je, na primer, došlo 10,000 mladih ljudi; 5,000 više nego što se očekivalo.

Baš kao i studentima iz Nassau Community College-a u New Yorku (na slici),
stotine mladih ljudi širom zemlje podržavaju ideju
SANjara. Foto na Flickr/longislandwins (CC BY 2.0).

Međutim, postoje neke loše vesti za neke od tih SANjara (tako su nazvani zbog SAN Zakona (DREAM Act)) pošto je guverner Arizone, Jan Brewer, predložio Beloj Kući da odbije priliku za gotovo 80,000 mladih doseljenika koji su se prijavili za javne beneficije u toj državi. Ovo nije prvi put da je Brewer uključen usred debate o doseljenicima. Pre dve godine, on je podržao kontraverzni državni zakon SB 1070, koji je nedavno delimično poništen od strane Vrhovnog suda zato što sadrži elemente koji su doveli do rasnog predstavljanja, naročito Latinoamerikanaca.

Neki blogovi poput Immigration Direct (Direktno Doseljavanje) jasno obrazlažu šta odgođena akcija zapravo znači:

 Odgođena akcija neće ponuditi pravni status. To bi se moglo smatrati kao mera da neko ne bude deportovan. To Vam ne omogućava da imate privremeni pravni status, iako je odobren za kasniju primenu, prethodne godine koje ste živeli ilegalno u zemlji neće biti zaboravljene. To se zove “nezakonito prisustvo.”

Što se tiče pravnih pitanja, blog Immigration America (Doseljavanje u Ameriku)  objašnjava da uprkos euforiji oko ovih mera, ovaj proces se mora shvatiti veoma ozbiljno:

Samo Vi odlučujete da li će te se prijaviti ili ne. Ne dozvolite sebi da izvrše pritisak na Vas. Prvo, sakupite sve detalje. Zapamtite, mi samo pružamo opšte pravne savete. To se ne odnosi na Vaš konkretan slučaj. Da bi dobili određeni pravni savet, savetujte se s pravnikom koji radi na doseljavanju.

Reakcije na Twitteru su se razbuktale odjednom, a naročito protiv mere guvernera Brewer.
Victor Hugo pruža dobar primer:

@victorhugophx: Uprkos različitoj akciji, SANjari su dobili udarac u leđa, pošto ne mogu da dobiju vozačke dozvole u Arizoni.

Eduardo Delgado navodi da će iseljavanje prestati zahvaljujući merama Vlade:

@eduardodlgd: Mladi ljudi znaju kakva je pretnja iseljavanje bila u prošlosti.

Predstavnik Ilinoisa, Luis V. Gutierrez (@LuisGutierrez), koji je branio povod SANjara, raduje se ovoj meri:

@LuisGutierrez: #SANjari, Vi ste verovatno više “amerikanac” nego “doseljenik.” Hajde da papirologija stigne realnost: http://bit.ly/RdqUmq  #DACA

Međutim, neki poput David Benniona, su sa skepsom ocenili prednosti odgođenog delovanja:

@dcbennion: Oprezan optimizam na #odloženaakcija za #mladebezdokumenata http://bit.ly/QFXUNN #DACA #neočekivano

Napisao/napisala Robert Valencia · Preveo/prevela Dijana Djurickovic · Pogledajte originalni članak [es] · Komentara (0)
Podelite: facebook · twitter · reddit · StumbleUpon · delicious · Instapaper

]]> http://sr.globalvoicesonline.org/2012/10/sad-borba-za-mlade-neprijavljene-doseljenike/feed/ 0