Službenici u meksičkom zdravstvu postaju zabrinuti zbog izbijanja svinjske gripe koja je već izazvala 68 smrtnih slučajeva u Mexico City-ju, a još 1.000 osoba je obolelo. Strašno je to što smrt uključuje mlade ljude, i to ne samo one iz siromašnih staleža. Stanovnici na ulicama glavnog grada preuzimaju mere predostrožnosti da bi izbegli virus, a drugi čekaju da vide da li će se on proširiti.

Izbijanje gripe je izazvalo zatvaranje muzeja [es] i škola, kao i otkazivanje mnogih kulturnih dešavanja [es] i fudbalskih utakmica tokom vikenda.

Defeña Salerosa sa Esta Maraña de Contradicciones [es] ukratko predstavlja reakcije Meksikanaca za vreme izbijanja svinjske gripe:

Los que piensan que todo esto es una medida gubernamental para tapar algo “chupacabras style”-”cortina de humo”, y ese algo quien sabe qué podría ser: amenazas del narcotráfico, chanchullos bursátiles, etc. Los que creen ciertamente que estamos llegando a una pandemia. Los que consideran exageradas y extremas las medidas del sector salud y el gabinete presidencial. Los que están asustadísimos y no quieren salir de casa y de hacerlo, porta tapabocas o bufandas (sí, con este pinche calor ví a dos con ¡bufandas!). Los que ya sienten escosor y mucosidad en sus vías repiratorias. Los que se rompen la cabeza buscando el comentario/frase más sarcástico y jocoso del asunto.

Iz Mexico City-ja, Daniel Hernandez of Intersections redovno pruža najnovije informacije na svom blogu i daje pregled stanja na ulicama Mexico City-ja u petak uveče:

I kako je sada na ulicama? Ljudi su na nogama i tek svaki drugi pešak nosi hiruršku masku. Noćas su otkazani neki umetnički zabavni događaji, ali inače život bez štete je normalan, možda samo malo neobičnijij nego inače.

Flicker-korisnik Victoria, učiteljica u Mexico City-ju prokomentarisala je Hernandezov post o dolasku u školu u petak ujutro:

Čim sam ušao, primetio sam da nisam video nijednog učenika.

Onda su mi rekli da je to zbog izbijanja gripa, i onda se maglovito sećam da sam u ponoć dobio poruku od UNONOTICIAS.

Tada sam se povezao i slušao sve moje kolege u Meksiku koji su pričali kako je ovo prvi put da se tako nešto dogodilo i nagađali koliko to loše može da bude, da bi se preuzele ove mere. Onda sam otišao kući, metroom, s mojom plavom maskom za lice.

Neki blogeri pružaju savete o tome kako se osoba može zaraziti ovom vrstom gripe, kao što Ana Maria Salazar piše da bez obzira na to kako se ova gripa zove, ona se ne prenosi tako što ćete jesti svinjetinu.

Vlada je planirala da isporuči injekciju protiv gripe radnicima u zdravstvu, ali nema onih koje bi bile namenjene ostalom stanovništvu. Za sada, između ostalog, ljudima se savetuje da često peru ruke i da pokriju usta kada kašlju ili kijaju.

U Argentini u  San Isidro-u, na  zemlji koja se nalazi u severnom delu Grand Buenos Aires-a je počela gradnja zida 16 – blokova dužine i 3 metra visine, koji deli grad od susednog grada San Fernando. Prema rečima vlasti grada San Isidro, razlog podizanja ovakvog  zida je da  obezbedi više sigurnosti stanovnicima San Isidro-a, koji tvde da ih pljačkaju ljudi koji potom beže u susedni grad San Fernando.

Početak gradnje zida izazvao je nekoliko protesta, pa su grupe ljudi iz susednog grada srušile zid i uništili  blokove koji bi se  koristili u gradnji. Posle niza kritika koje su se pojavile u novinama, Gustavo Posse, Gradonačelnik San Isidro-a je stao u odbranu gradnje  zida. Čak je i predsednica Argentine, Cristina Fernandez de Kirchner rekla o tome: : “Zid je involucija. Ja sam zapanjena, to je separatistička mera. Umesto da se delimo, mi treba da gradimo”.

Prema  Econoblog [es], zahtev za podizanjem zida “je  od strane La Horqueta kako bi se zaustavila krađa”, i kako bi “zaustavio  susede Villa Jardin da ne prelaze ulice prema susedima La Horqueta”. Ova lokacija je jedna od najskupljih u San Isidro-u.

U  Siete Crisantemos [es] su analizirali rezultate istraživanja koje je sprovedeno u novinama La Nacion, gde je većina glasača podržala izgradnju zida, dodajući:

Yo no vivo ni en San Isidro ni en San Fernando, y no puedo decir que tan insegura es esa zona en particular; pero ya con lo que es Capital Federal me doy una idea. Sin embargo me parece vergonzoso plantear como solución un muro que en realidad no terminaría de resolver nada, como tampoco lo haría la pena de muerte, pero ese ya es otro tema. Cada vez más escucho en todos lados que este tipo de soluciones son las que realmente podrían ser efectivas, y que ese sea el pensamiento de la mayoría realmente me resulta triste.

U La Runfla [es] su ironično izjavili da mi ne ovde ne govorimo o Zapadnoj Banci u Palestini, već o dve lokacije u Buenos Aires-u. U  časopisu Listao [es], ismevaju gradonačelnika Posse, govoreći da je kopirao ideje od Micky Vanilla,  komičnog lika koga glumi argentinski glumac   Diego Capusotto koji “snima pop muziku za zabavu” i na taj način pokušava da sakrije  rasistički sadržaj u svojim pesmama. Video  Micky Vanilla, na engleskom prevodu.

Konačno, Clarin novinski blog Que Parezca un Accidente [es] izveštava da su komšije sa druge strane zida srušile zid, i to je rezultat projekta za koji je potrošena značajna suma novca, Alex Piedeo sarkastično piše:

Ahí lo tienen. Una simpática construcción, un muro cuyo único fin era mostrar al resto del mundo y sus alrededores, la capacidad y habilidad de los constructores de San Isidro, destruído, derribado, demolido inmediatamente por la desidia de aquellos que se oponen al progreso y al engrandecimiento de la Argentina toda. Un montón de dinero tirado a la basura por la mano de aquellos que se oponen al desafiante reto de la Argentina potencia.

Napomena urednika: ovo je sažeta verzija intervjua Pardo Lazo. Kompletan tekst se nalazi na Claudia blogu Octavo Cerco [es].

Orlando Luis Pardo bloguje od 2008. godine. Rođen je u Havani na Kubi 10.decembra 1971.godine. Diplomirani  biohemičar diplomu je stekao na Odseku biologije u Havani, i napustio nauku zbog književnosti. Na ovom polju, primio je niz nagrada kao što je Short Story  Prize (Nagrada za kratku priču) od Magazina La Gaceta 2005 i Cauce 2007, kao i mnoga druga priznanja. Njegovi nezvanično objavljeni  radovi se  mogu videti kroz uređivanje e-zine the Revolution Evening Post (Revolucionarni večernji post).

Sada  tekstove objavljuje putem blogova i drugih digitalnih medija kao što su: Revistas Cacharro(s) [es], 33 y 1/3 [es], Desliz [es], i  The Revolution Evening Post [es], Fogonero Emergente [es], Penúltimos Días [es], Pia McHabana [es] , i Lunes de Post-Revolución [es].

Nedavno, je Pardo Lazo objavio svoju knjigu pod nazivom Dosadni dom, koja nije izdata od strane Letras  Cubanas. Umesto toga knjiga je bila predstavljena na Međunarodnom Sajmu knjiga održanom u Havani. Nedelju dana pre promocije knjige, koju je organizovao bloger Yoani Sánchez of Generación Y [es] autor knjigr je bio meta policijskih akcija kao i ličnih pretnji e-mejlom i telefonom. Uprkos tome, prezentacija knjige Dosadni dom je dobro prošla uz učešće mnogih pisaca, fotografa i blogera iz čitave zemlje. Knjiga se može u celosti preuzeti ovde (pdf.format).

Boring Home book cover

 
Claudia Cadelo: Kada ste počeli sa blogovima Pia McHabana i Lunes de Post-Revolución?

Orlando Luis Pardo: Pia McHabana (ko god to bio)  počeo je  da bloguje u avgustu 2008. godine posle izgubljenog vremena na internetu (mislim da je ponovo izgubljeno). U oktobru 2008. sam počeo da pišem mnogo redovnije na mom blogu  Lunes de Post-Revolución, gde objavljujem i više od postova, nedeljne kolumne: eseje, mišljenja, obmane, intervjue, članke, bezvredne ironije, izveštaje, snove. Kao autor na ovom blogu ulažem najviše truda.Voleo bih da to vidim objavljeno na papiru jednog dana, ali sumnjam da bi to bila dopustiva knjiga.

CC: Da li su blogovi koje pišete imali prolaz u blogosferi ili ste radili na nekom drugom digital mediju? 

OP: Prvobitno sam se sporadično pojavljivao na drugim web sajtovima, poput zvaničnih časopisa  Made in Cuba, Esquife, Alma Mater, El Caimán Barbudo i La Jiribilla. Naravno, takođe sam se uključio u alternativne uređivačke projekte kao što su nezavisni časopisi Cacharro(s), 33 y 1/3, the projece Desliz, kao  i moj sopstveni neregularni  internet časopis pod imenom  The Revolution Evening Post (Revolucija večernjeg posta)  (koji sam pokrenuo zajedno sa kubanskim piscima Jorge Enrique Lage i Ahmel Echevarría Peré). U blogovima Fogonero emergente y Penúltimos Días, između ostalih, može se čitati veliki deo mog rada kao blogera kolumniste. Malo po malo tamo sam privukao neke čitaoce i druge prijatelje.

CC: Kažite mi o čemu govori knjiga «Dosadni dom».

OP: Dosadni dom je knjiga u kojoj je u pitanju igra reči,  radnja knjige ima manji značaj od dijaloga. Postoje opširne priče ali i one koje su na samo jednoj strani, ali sve one se pojavljuju sa tim zadovoljstvom ukusa reči: aliteracija pre književnosti. Likovi u mojoj knjizi su lenji i opsednuti posthumnim pripovedanjem: kako sastaviti glavni materijal fikcije, kako postati saučesnik izazivanjem frikcije.

Pardo je primio anonimne telefonske pozive posle digitalnog objavljivanja knjige Dosadni dom, koju  je izdavač Letras Cubanas nekoliko meseci ranije odobrio, a potom odbio. On je rekao da je čuo glasine da su knjigu i neke od njegovih blog kolumni pročitali visoki zvaničnici. Dodao je da nije odgovorio ni na jedan lični napad jer bi mogao biti obeležen kao   “disident, podmitljiv, kontra revolucionaran, agent, itd.” Prema Pardo-u zabrana knjige nikada nije bila zvanična, i navodi da je to delom zbog njegovih blogova sa ciljem da on posluži kao primer.

CC: Vi takođe učestvujete na skupovima blogera koje organizuje Sánchez, napisali ste mnogo blogova i deo ste Voces Cubanas. Kako doživljavate prisustvo male grupe blogera koja vas je podržavala tokom ovih teških dana?

OP: Solidarnost. Oni su pokazali solidarnost građansku simpatiju pa i dobar smisao za humor čak čak i bez toga da znaju svu težinu situacije. Zahvaljujem svima njima, posebno Yoani Sánchez koja je prihvatila izazov da predstavi moju knjigu, znajući da ni jedan drugi kubanski pisac ne bi bio voljan da to uradi. Hvala i tebi, Claudia, što si otvorila prozor kako bi mogli da dišemo uprkos ovako zagađenom vazduhu, kao i na ovom intervjuu. Loši čitaoci kažu da su me izmanipulisali da bi napravili veliki šou (čak su mi i u telefonskim pretnjama to rekli), Takođe, mnogi fini čitaoci i kubanski blogeri koji su prisutvovali prezentaciji knjige širom La Cabaña: nismo čak ni obeležili zidove, bilo je dovoljno ostaviti simboličke grafite na pokretnom mostu Zamka Kafkabaña. 

Na sajtu Bloggers Cuba [es] zainteresovani mogu naći link za skidanje Nova Baire, open-source operativnog sistema sa Kube.

Znak na Islandu koji upozorava o prisustvu gluvih i slepih osoba na putu,
postavio sillygwailo

Nicomedes Flores sa Voces Bolivianas pokreta blogera u Boliviji objašnjava kako mu Open Source Software napravljen za slepe pomaže u online komunikaciji pri čatovanju, slanju emailova, i blogiranju. U isto vreme u Etiopiji, organizacija pod pokroviteljstvom UNESCO-a i Međunarodne Telekomunikacione Unije obučava slepe i osobe sa teškoćama u vidu o tome kako da koriste kompjutere i ostale tehnologije za komunikaciju, a jedan zaposleni i zastupnik ENOVIB-a mreže za slepe priča mladima o tome kako nedostatak vida može biti prilika, a ne prepreka. U Španiji je jedan dizajner je napravio video igrice za ljude koji ne vide najbolje, i postavio ju je online. U Nigeriji i Kanadi jedna žena bloguje i vloguje o životu osobe koja je gluva i ubrzano gubi vid.

Nicomedes Flores je bloger iz Bolivije koji  u Cochabamba-i vodi centar za slepe Manuela Garandillas. U svom blogu, upoznaje ljude sa radom ove institucije i na videu koji sledi, priča kako mu je Open Source Software omogućio surfovanje webom, čitanje i pisanje email poruka i čatovanje. Zahvaljujući DotSub-u, ovaj video ima prevod na engleski i španski.

 

Itutelecommunication je postavio video koji pokazuje kako se može iskoristiti kompjuter, printer sa pismom za slepe, i glasovni sintisajzer Centra Tehnologije Prilagođene za Slepe u Addis Ababa, Etiopija:

Takođe u Etiopiji, Yetnebersh Nigussie dolazi u Školu za Slepe u Gondar-u i priča učenicima kako joj je to što ne vidi predstavljalo izazov, a ne prepreku i podstaklo je na školovanje i rad umesto da se okrenula ranom braku sa dosta trudnoća. DarkandLight.org je postavio ovaj video:

U Španiji, Javier Mairena je dizajnirao blještavu igru koju mogu igrati oni koji imaju problema sa vidom. Ova igra u stilu ’improvizacije’ koristi zvučne znake da pokaže igraču kuda se lopta kreće. Možete je downloadovati ovde [es]. Sledi prikaz video igre:

I na kraju, Coco sa Tactile the World priča kako je to kada ste gluvi i živite sa ušerovim sindromom, što znači da ćete na kraju potpuno izgubiti i vid. Ona piše blog o svojim uspesima i neuspesima u radu u Nigeriji u pomaganju pravljenja rasporeda u Školi za Gluve i Slep. Ona takođe vloguje o zastupanju, o avanturama po svetu jer hoće da vidi što više dok može, dok potpuno ne izbugi vid, a daje i svoje lične poglede o tome kako se nosi sa stanjem u kojem se nalazi. Transkribovala je neke video zapise (koji su na jeziku znakova), tako da ljudi koji čuju mogu čitati njene transkripte, a slepi imaju tekst koji će im kompjuter pročitati, kao ovaj, o onome što joj najviše smeta (transkript se nalazi na prethodnom linku):

U svom blogu, ona takođe piše o Vlogovanju i Zajednici Gluvih i Slepih ljudi, (ne)potrebi da se objasne ili transkribuju video poruke na jeziku znakova, o značaju postojanja zajednice, komunikacije između zajednica gluvih i gluvo-slepih ljudi, i o nekim izazovima koje susreću gluvi i slepi:

Još nekoliko slučajeva: Walmart je upravo uveo slušalice na mašinama za platne kartice kod blagajnika tako da slušajući, slepa osoba može čuti i sama izvršiti proveru. Isto je i sa millionima ATMova – postoji pismo za slepe ali ne i dekoderi pisma za slepe koji bi zamenili glas tako da bi i slepi čovek koji je gluv mogao da pročita. Prelaz preko ulice je izazov za slepog čoveka koji je gluv pošto ne postoji označivačr koji bi trebao da bude tamo gde se dobro vidi, ali postoje zvučna upozorenja kada ruka svetluca ili kada beli čovek svetluca. Hodaj! Hodaj! Stop! Stop!

Materijal za razmišljanje.

Urednikova beleška: ovo je pvi od dva dela u kojima se mogu pročitati blogovi koje su na ili o Antarktiku napisali južnoamerikanci. 

Ledena okolina Antarkrtika možda je poslednje mesto koje bi moglo privući blogere. Ipak, nekoliko južnoamerikanaca je zainteresovano da podele njihova iskustva putujući ili radeći na ovom nenaseljenom kontinentu. Neki rade direktno sa Antarktika postavljajući fotografije i video zapise, pomažući tako čitaocima da osete kako je to biti daleko od svog doma, dok drugi čekaju da se vrate na južnoamerički kontinent i postave lične i grupne blogove. 

Nekoliko zemalja se dobro predstavilo u antarktičkoj blogosferi. čile, u dodatku web sajta nacionalnog Instituta za Antarktik [es], objavljuje informacije preko bloga Antarctic Air Base President E. Frei M [es]. Nažalost, taj blog ima samo jedan objavljen post koji je uglavnom posvećen radio komunikacijama. Roberto Bravo Vidal of Terra Australis Incognita [es] posvećuje svoj blog vestima i reportažama o Antarktiku. 

Više od 20 godina peruanski Institut za Antarktik [es] iz naučne baze Maču Pikču predvodi istraživanje koje je predstavljeno i na blogu Vida y Futuro [es] koji piše za novine El Comercio. Konačno, na svom ličnom blogu, peruanski režiser Humberto Saco objavljuje svoje dokumentarne filmove o prisustvu Perua na tom kontinentu [es].

Urugvaj ima mnogo više blogova posvećenih Antarktiku, uključujući jedan nazvan Antarktička osećanja [es] koji objavljuje pesme o tom kontinentu i drugi nazvan Blog društva za Antarktik [es]. Nijedan ni drugi nisu napisani na “ledu” (kontinenta), nego su preuzeti od dve ekspedicije: Antarkos 23 [es]  i Antarkos 25 [es]. Tokom prve pomenute ekspedicije opisan je jedan zanimljiv fenomen [es] nazvan “ledena prizma”: 

Fotografija Ledene Prizme 23, prikazana uz dozvolu.

En la noche del 5 de setiembre de 2007, tuvimos el privilegio de observar un Hidrometeoro poco común, llamado “Prisma de hielo”. Este fenómeno consiste en la precipitación de cristales de hielo que tienen forma de agujas, placas o columnas, normalmente muy tenues y que dan la sensación de estar en suspension en la atmósfera los cuales al observarlos sobre un foco de luz, producen reflejos como el que se aprecia en la foto. Estos cristales de hielo pueden caer de una nube o con una situación de cielo despejado y se producen a temperaturas inferiores a -10oC.

U drugom blogu, Urugvajac Waldemar Fontes, opisuje kako je ekipa proslavila Božić [es] u naučnoj bazi Artigas:

Fotografija večere za Božić u Artigas Naučnoj Bazi, od Antarkos 25 prikazana uz dozvolu.

El 24 de diciembre de 2008, la dotación Antarkos 25, más un grupo de científicos alemanes y uruguayos, celebramos la Navidad en familia. Compartimos una cena con turrones, pan dulce y tortas alemanas y degustamos un delicioso lechón al horno. A las doce la noche, sin distinción de origen o nacionalidades, levantamos las copas y brindamos. Lo mejor de la velada, fue la llegada de Papá Noel, que viajando en la pala del tractor de la Base, llegó hasta nuestro comedor y uno a uno, fue entregando regalitos a quienes se habían portado bien.

Drugi deo, koji će istaći argentinske blogere na Antarktiku, biće objavljen kasnije ove nedelje.

Grupa mladih filmskih režisera iz Venecuele je uspešno prikazala istoriju ove zemlje i prilagodila poznata književna dela (strana i domaća) kroz filmove koje je publika jako dobro prihvatila. Za mnoge venecuelanske filmove iz prošlosti smatra se da imaju previše nasilja, i pojava ove nove vrste filma pokazuje novi način izražavanja stvaralaštva.

Slede četiri osnovna primera filma u 2008 godini, uz mišljanje blogera:

Postales de Leningrado (Razglednice iz Lenjingrada)

 

Pošto su nelegalne i krijumčarene kopije filmova veoma popularne u Venecueli, El Buho Negro [es] daje svoj komentar uz ovu sliku (kao da je sova krijumčar):

‘Toliko su mi se svidele Razglednice iz Lenjingrada da kada me neko pita za njih, pošaljem ih u bioskop.'

Miranda Regresa (Miranda se vraća)

El Hijo de la Bohemia [es] kaže:

Quisiera encontrar un defecto para no hablar de obra perfecta, pero me temo que tendré que verla unas cuantas veces más para lograrlo. La realización es soberbia, conmovedora, arruga el corazón en muchas ocasiones y nos hace amar más a Venezuela. La música (que incluye pinceladas de nuestro “Gloria al Bravo Pueblo”) sin lugar a dudas motiva a ello, pero lo mejor de todo es que … !se escucha! ?Dónde ha estado este Director de Sonido todo este tiempo?

Cyrano Fernández

Cyrano Fernández, adaptacjia Cyrano de Bergerac-a, nije primljen tako dobro kao prethodni filmovi, ali je sigurno pokrenuo priču među blogerima:

Ysabel u svom blogu Ventana Actual [es] kaže:

Cyrano es también un héroe social; es un personaje que defiende la ética y la dignidad popular a toda costa, estrellándose una y otra vez contra la realidad de todos los días (…) actuaciones conmovedoras y plenas de realismo dan solidez a este filme que rompe esquemas dentro de nuestra cinematografía

Juan, na Hoy Critico [es] daje snažne komentare s tehničke strane gledišta i daje nekoliko predloga:

…me gustaria al menos solo una vez poder ver una pelicula donde el 80% de las palabras producidas no sean groserias y en las que no se trate siempre el tema del “malandreo”…

Boves, el Urogallo (Boves Tetreb)

Boves, el urogallo je još jedna istorijsk drama i adaptacija istorijskog romana koji je napisao Francisco Herrera Lugue, i film koji su i publika i kritičari čekali.

Blogacine [es] izvanredan blog o venecuelanskom filmu i snimanju filmova pruža veoma interesantan argument o književnom delu i karakteru:

Pocos personajes condensan mejor las contradicciones y la tragedia de nuestras guerras de independencia como José Tomás Boves.
No hay acaso mejor manera de entender nuestra independencia que examinarla desde el punto de vista del antihéroe, del antagonista paradigmático que encarna la figura de Boves. Puede que sólo a través de su mirada, Bolívar adquiera una verdadera dimensión humana, alejado del acartonamiento dramático y narrativo al que su figura histórica parece condenada irremediablemente

Ovde je i jedno veoma interesantno mišljenje o samoj ovoj industriji:

…por un lado, nuestra producción contemporánea de ficción parece poca y, acaso (no me atrevería a asegurarlo) de poco atractivo. No obstante, por otro lado, tenemos una de las industrias más poderosas del mundo en la generación de ficción: la telenovela.

Fotografija: JMRobledo; postavljena uz dozvolu Creative Commons-a

Svaki razgovor koji Argentinac negde u svetu započne sa lokalnim stanovnikom obično uključuje jedno prezime: Maradona. Diego Maradona je sigurno najpoznatiji Argentinac na svetu, i sve što on uradi obično postane važna vest. Značajno mesto u vestima svakako treba da ima to što je postavljen za novog selektora Argentinskog fudbalskog tima. Nakon ostavke Alfio Basile-a zbog ne tako dobrih rezultata, Argentinski Fudbalski Savez je mnoge držao u neizvesnosti pošto im je trebalo dugo vremena da izaberu novog selektora od nekoliko kandidata. Mnogi Argentinci se još uvek pitaju kako će se najbolji fuldbaler sveta snaći kao trener i da li će osigurati prolaz svoje selekcije na Svetsko Prvenstvo 2010-e godine.

Leonardo Zanoni, na E-Blog-u [es], opravdava tu odluku i kaže:

La Asociación del Fútbol Argentino (AFA) hizo justicia con la historia. Nadie hoy por hoy merece el puesto más que Diego…Grondona se dio cuenta de que hoy la selección necesita otra cosa, un golpe de timón, un motivador y un líder a quien respetar y no tanto título local acumulado.

Ima i onih koji su za Maradonu, na engleskom na World Cup Blog-u:

 S druge strane, BlogBis [es] kritikuje izbor Maradone, i kaže da je bilo boljih kandidata:

Sobran entrenadores capacitados y profesionales en el país. Pero no se opta por primar la profesionalidad ni la capacidad sino por conceptos tales como “pasión por la camiseta”, “dá ánimos a los jugadores”, etc”… Como jugador hizo historia pero como entrenador ha sido lamentable. Pero sus antecedentes no valen aquí. La adoración endiosada es lo que ha ganado

Ostala mišljenja povodom ovoga možete naći na sledećim blogovima: Marcelo Gantman [es]; Cuaderno Contable [es] ; Selección Deportiva [es] ; y Empresas Contables [es].

15. oktobar obeležava Dan aktivnog blogovanja. Tog dana, blogeri iz celog sveta obavežu se da će objaviti jedan blog na određenu temu. Ove godine tema je siromaštvo. Ova kampanja želi da ’promeni razgovor toga dana, da podigne zainteresovanost, da pokrene globalnu diskusiju i da da zamah jednom važnom povodu.’ 

Sledi deo kolekcije južnoameričkih blogera koji su uzeli učešće u ovoj kampanji: 

 Paragvaj 

Osval se čudi zašto je njegova zemlja rangirana kao jedna od najsiromašnijih zemalja sveta: 

Paragvaj je zemlja koja ima mnogo resursa i mogućnosti. Mi imamo tri hidrocentrale, uključujući najveću na svetu Itaipú, obilje zemlje za poljoprivredu, najbolje i najplodnije tlo, mnogo vode, cementare i čeličane. Zašto smo mi onda jedna od najsiromašnijih zemalja u Južnoj Americi? Zaista ne znam.   

(…)

Voleli bismo da u narednim godinama, a uz pomoć nove vlade, vidimo promene. Nama su potrebni dobri ljudi, dobri direktori, ljudi koji će zaista brinuti o dobrobiti za ceo narod, a ne samo za svoje džepove. Zašto mi koristimo peći na gas kada imamo tri hidrocentrale!! 

Kolumbija 

Sandel je obezbedio linkove ka drugim kolumbijskim blogerima (es) koji učestvuju u kampanji, uključujući DianaCats. Ona piše da su mnogi previše vezani za materijalne stvari [es] i da bismo mi trebali gledati kroz naše stvari za nešto što nam nije potreban da bismo ga delili sa drugima. Juliana Rincón deli sa nama medijski materijal, jedan e-mail od Andrie [es] jednog od članova Hiperbarrio, projekta građanskih medija u Medellín, koji još jednom organizuje kampanju sakupljanja igrački za decu iz Choco zajednice.

Meksiko 

Jorge Landa smatra da Dan aktivnog blogobvanja nije namenjen vodećim političarima, nego je pre za duboko razmišljanje [es]:

Hoy no pensé jamás en acabar con la pobreza del mundo, esperar ese cambio de la realidad resultaría ingenuo cuando menos, pero espero que continuemos cambiando la forma en que nos acercamos a esta realidad.

Peru

Povodom Dana aktivnog blogovanja, Menos Canas [es] smatra da je teško govoriti o siromaštvu, ne zato što ne postoji, nego zato što niko ne zna odakle da počne. El Útero de Marita [es] zna odakle siromaštvo potiče i misli da niko ne može govoriti o siromaštvu a da ga ne poveže sa raširenim problemom korupcije. 

El Salvador

Samuel Bran razmišlja o siromaštvu [es] u njegovoj zemlji: 

La pobreza el nuestro país El Salvador es una realidad que vemos día tras día, todos los días vemos cuadros tan difíciles, tan dolorosos y muchas veces como leí hace un tiempo en Andando a Pie no tengo reacciones a este a ellos, realmente cuando te pones a pensar detenidamente a meditar un poco, cuando de tu cabeza salen por un solo minuto la Disco, el vacil, el mascón e inviertes ese pequeño minuto en pensar que de aquellos que no tienen una casa, o del que esta buscando comida entre la basura… que hacemos por ellos son nuestros hermanos salvadoreños y aunque no podemos ir por la vida levantando a todos nuestros hermanos por lo menos ayudar a uno cada cierto tiempo nos ayudará a nosotros a mejorar algo de nuestro país. 

Honduras

U zemljama potpunih kontrasta Hugo Chinchilla priseća se posete gradiću Marale i susreta sa beznadežnim ljudima i onima koji su skoro umirali od gladi. U svom osvrtu, on se čudi koliko mnogo novca političari potroše na luksuzan život, iako znaju da su njihovi sunarodnici u ovako teškoj situaciji.  Aaron Ortiz of Pensieve pronalazi gde je rangiran na globalnoj listi bogatih, a  Laurie komentariše priču o jednom ocu koji se bori da svojoj bebi kupi hranu. 

Posebno se zahvaljujem Juliani Rincón koja je obezbedila linkove za ovaj post.