Sporni izbori 12. juna u Iranu koji su na vlasti zadržali Mahmuda Ahmadinedžada, izazvali su najžešće napade od islamske revolucije iz 1979. godine. Protestanti i opozicioni vođa Mir Hussein Mousavi traže poništavanje izbora. Snage bezbednosti su ubile najmanje 10 ljudi u Teheranu u subotu ali protest je nastavljen u drugim iranskim gradovima.

Teheran, nedelja: protestanti su skandirali sledeće slogane:
“Ne plašite se, ne plašite se, svi smo zajedno. Dole diktator.”

Teheran, četvrtak: u znak sećanja na mučenike u Teheranu, Iranci pale sveće blizu teheranskog Univerziteta.

Teheran: u znak protesta protiv izbornih rezultata, Iranci sa vrhova krovova uzvikuju:
‘Allaho Akbar' (Bog je veliki). Divnu poemu kazivala je devojka sedeći na jednom krovu u Teheranu.

Isfahan: Protestanti se suprotstavljaju snagama bezbednosti

Ove godine, Nova godina u Iranu je počela iznenađujućom porukom američkog predsednika Baraka Obame koju je uputio iranskom narodu i, prvi put, liderima Islamske republike, a u kojoj je pozvao na novi početak [u odnosima] između dve države. Nekoliko blogera je reagovalo na ovu poruku, a neki vide novu eru posle 30 godina svađa i cenkanja između dve države.

Mohammad Ali Abtahi, bivši iranski potpredsednik, smatra Obaminu poruku veoma značajnom i kaže:

Upotrebljavajući ime Islamska republika Iran, takođe čestitam iranskoj naciji  i vođama. Nesumnjivo, ovo je istorijska prilika. Mi ne možemo ignorisati značaj Sjedinjenih Država u vezi sa trenutnom situacijom u Iranu. Mi ne možemo ignorisati trag američkih lidera u svim dosijeima Irana a najmanje u vezi sa ekonomskim aspektom sankcija koje su nametnute iranskoj naciji. Slanje čestitke može biti najznačajnija politička, ekonomska i istorijska prilika nakon promene američke vlade. Takođe, ignorisanje može za nas biti opasnije of perioda Bušove vlasti zato što Obama može mobilisati političke lidere i javno mnenje protiv Irana.

Blogerka i novinarka Masih Alinejad piše (fa) o tome zašto iranska nacionalna televizija nije emitovala Obaminu poruku. Ona dodaje: 

Da je Obama govorio kao Buš i smatrao Iran za pretnju, iranska nacionalna televizija bi to emitovala nekoliko puta. Blogerka podseća da je Bušov čuveni govor u kome je Iran nazvao članicom osovine zla bio emitovan na nacionalnoj televiziji nekoliko puta.

Zandegieh Sagi smatra (fa) Obaminu poruku veoma pozitivnom i nečim što iranski narod zaslužuje. Bloger kaže da prva stvar koju iranska vlada može da uradi jeste da koristi odgovarajući politički jezik.

U “Pogledu” iz Irana čitamo:

Postoji mnogo mera koje američka vlada može upotrebiti da izgradi poverenje.
Ne mora sve da zavisi od spremnosti iranske vlade da bi se uspostavio dijalog. Smatram Obaminu novogodišnju poruku pozitivnom, ali nama je potrebno više od toga.

Mmoeeni piše (fa) da je, dok iranska televizija nije emitovala vest o Obaminoj poruci, iranski predsednik vređao američke lidere u Sjedinjenim Državama. Sa pregršt ironije bloger dodaje da je Ahmadinejad rekao da postoji apsolutna sloboda u Iranu.

Novogodišnji praznici

Iranci su proslavili Norouz (Nowruz) prvog dana proleća kao tradicionalni novogodišnji praznik. U vezi sa tim, neki iranci su bacali cveće na grob Kira Velikog, osnivača prvog persijskog carstva u Pasargad-u (fotografija iznad). Web sajt “Sačuvajmo Pasargad” kaže (fa) da vlasti Islamske Republike nisu obezbedile nikakvu udobnost za posetioce ovog istorijskog mesta, iako je poslednjih godina više ljudi došlo da proslavi Novu godinu u Pasargad-u.

Nekoliko iranskih blogera podelilo je svoje misli i predviđanja povodom pobede Barack Obame na američkim predsedničkim izborima, i uporedili su demokratiju u Americi sa trenutnom političkom situacijiom u Iranu.

Nikahang Kosar, vodeći  karikaturista i bloger, objavio je karikaturu gde prikazuje razliku u mentalitetu između prethodnog predsednika koji je bio za reforme Mohammada Khatami-ja i Obame.

U svom postu, Deserter se osvrće na pokret za građanska prava Martina Luthera Kinga Jr.-a i na njegovo ubistvo 1968, i piše šta je žena Martina Luthera Kinga rekla na njegovoj sahrani: Koliko se još moramo žrtvovati da bi dostigli slobodu?

Deserter dodaje da je odgovor na pitanje Kingove žene došao 40 godina kasnije.

SAD su pokazale da uče na greškama … Pre 40 godina u Iranu, marksista nije mogao  da izrazi svoje ideje, a tako je i danas. Pre 40 godina zemlju je pokretao novac od nafte, i to je još uvek glavna životna snaga za Iran. Pre 40 godina devojka na univerzitetu koja je nosila veo bila je pod pritiskom, a danas devojka student koja traži svoju slobodu i ne želi veo je pod pritiskom … Amerikanci su čekali 40 godina. Koliko dugo ćemo mi čekati?

Iwishpolitics piše da je Obama pobedio na izborima, nasuprot predviđanjima Iranskog predsednika Mahmoud Ahmadinejad-a:

Nasuprot predsedniku Irana, Obama je zatražio od svih Amerikanaca da ponovo izgrade Ameriku. Nasuprot Ahmadinejad-u, Obama nije pozvao visoke intelektualce, a njegovi protivnici su ‘upravljali obaveštajcima koji su radili za strance'.

View from Iran, američki bloger koji je nekoliko godina živeo u Iranu, a sada je u Evropi, nudi savet Obami o tome kako da se odnosi prema Iranu:

1. Hvalisanje je loše: Nemojte pretiti ako se te pretnje neće ili nemogu izvršiti … 2. Nemojte govoriti da poštujete istoriju velikog naroda Irana … A onda da povučete vize dok ljudi lete za SAD, zadržite ih bez razloga, ili vređate njihovu intellgenciju …

Shahriar Zanganeh piše na Iranian.com i upoređuje kako se ove dve zemlje odnose prema ljudima multietničkog porekla.

Velika Američka nacija je, svojom beskonačno razvijenom mudrosti, izabrala polu Amerikanca, polu Kenijca Barack Hussein Obamu kao svog 44-og predsednika. Što se Islamske Republike tiče, deci koja su rođena u Iranu od Iračke majke i oca Afganistanca ne prizanje se da su Iranci; uskraćuje im se milostinja prava koje se daje ostalim Irancima. Molim Vas, zabeležite da je otac 44. predsednika SAD-a bio Kenijac.

Ovaj post je originalno postavljen na Global Voices-ovom web site-u Voices without Votes posvećenom izborima u SAD-u