Izdržavanje mongolskih nomadskih porodica zavisi od zemlje. U prošlosti je bilo mnogo pašnjaka za njihovu stoku , a hranu i vodu su lako nalazili u okolini. Međutim, sve se to promenilo, jer klimatske promene negativno utiču na njihov način života.

Photo by Tonio94 and used under a Creative Commons license.

Poslednji članak Joshua Kucera u Eurasianet ističe neke od ovih promena:

Globalno zagrevanje ima snažne efekte na mongolske nomade koji čine oko 40% of ukupno 3 miliona stanovnika.
Od 1940, srednja temperatura vazduha je povećana za 1,6 stepeni po Celzijusu. Prema Ministarstvu prirode i zaštite životne sredine, topli talasi su sve duži, a uzorci količine kiše postaju “prilično promenljivi; dok se na jednom mestu ta količina smanjuje, na drugom mestu u blizini se povećava.” Pustinja Gobi koja se nalazi na jugu zemlje lagano se širi ka severu.

To širenje pustinje Gobi smanjuje površine pašnjaka koji su značajni izvori hrane. Ova populacija je takođe suočena sa krizom u snabdevanju pijaćom vodom , kao što je opisao bloger Mandah, koji se bavi ovim pitanjem:

Snežni vrhovi visokih mongolskih planina i mongolski glečeri se tope i smanjuju zbog globalnog zagrevanja. Debljina snega će se do 2039 smanjiti za 131 cm. Prema naučnicima, ceo svet će početi da se suočava sa nestašivom pijaće vode do 2020, a 108 miliona ljudi zaista mora da savlada nestašicu pijaće vode do 2025. Od 1996, nivo podzemnih voda u Mongoliji se konstantno smanjuje. Neka od najvećih jezera u regionu Gobija, kao što su: Taatsiin tsagaan, Adgiin tsagaan, Ulaan, Orog, kao i mnoge reke, su presušili.

Bloger i lokalni botaničar Ariungerel dodaje informacije o ovim promenama:

U današnje vreme značenje fraze “voda je bogatstvo” postaje jasnija. Naša zemlja se nalazi daleko od mora i u poređenju sa drugim zemljama ima manje površinskih i podzemnih izvora vode. Naši ljudi usmeravaju njihove živote u pravcu izvora vode, na primer udaljena oblast može biti iskorišćena samo  zimi, jer tekući izvori vode su tamo oskudni i samo im je sneg dostupan.  Stariji ljudi su rekli  da su navikli da koriste količinu gutljaja vode za umivanje i pranje ruku, ali u savremenom svetu mi koristimo mnogo više vode za iste potrebe. 

Mnoga od ovih pitanja nisu dovoljno poznata u zemlji, a još  manje u svetu. Ipak, jedan lokalni projekat pod nazivom Nomad Green je preuzeo inicijativu edukacije u korišćenju građanskih medija kao što su blogovi, foto i video blogovi kako bi se na taj način ispričala priča o ovoj zemlji i nekim pitanjima u vezi sa životnom sredinom. Projekat je započeo u 2009-toj kao partnerstvo između različitih organizacija i institucija, i do danas se održalo nekoliko radionica u Ulaanbaatar-u glavnom gradu Mongolije kao i u drugim gradovima.

Photo of Nomad Green workshop by Portnoy (Working Man) and used under a Creative Commons license.

Projekat je već pokazao pozitivne rezultate u edukaciji stanovnika Mongolije kako da koriste ove alate da bi ispričali njihove priče u vezi sa izazovima zaštite životne sredine u njihovoj zemlji. Jedan od dokaza je da su prethodno pomenuti  blogeri (Mandah i Ariungere)  deo Nomad Green projekta, što samo dodaje glasove zabrinutih za budućnost životne sredine Mongolije.

Kada je radio Holandija objavio jedan arapski prevod o pakovanju veštačkog himena nevinosti, kada su novine Youm7 najavile da će ovaj proizvod biti dostupan na Egipatskom tržištu za LE 83, kada su konzervativni članovi parlamenta želeli da ga zabrane, a da se svaki izvoznik istera iz zemlje ili da mu se odseče glava, i kada je to izazvalo veliku buku u egipatskoj blogosferi, Mohamed Al Rahhal je morao da kupi jedan.

Kada je otišao da preuzme svoj paket u pošti:

otvorili su ga razni zbunjeni carinici i poštanski službenici koji su, potpuno izgubljeni, u pisanoj formi definisali proizvod kao onaj koji “sadrži nepoznatu crvenu tečnost” - i čekali su na moje obrazloženje.

On im je rekao da je to “kinematografska šminka” i odneo proizvod kući.
 
Takav je “himen”: 5×7cm naborano parče plastike od albumina, uputstvo me je brzo ispavilo - prekriveno sa jedne starne tamno crvenim mastilom. Smeštena u vaginu pre seksa, plastika se malo stvrdne i popuca u toku snošaja. Nekoliko kapi “krvi” će uprljati posteljinu, čuvajući “čast” žene, njene porodice i društva.
 
Da li stvarno funkcioniše ili ne ja ne mogu da odgovorim. Potpuno odsustvo medicinskih informacija o proizvodu, kao i onlajn optužbe da ovaj proizvod može izazvati infekcije, čine me nevoljnim da ga dam dobrovoljcu na testiranje.

Moni El Tahawy se nije svidelo koliko su Egipćani bili besni zbog lažnih himena. Uz sve nevolje koje Egipat danas ima, rast troškova života, predsednik koji je na vlasti već 28 godina sa sinom koji pretenduje da ga nasledi, itd., čemu sva ova halabuka oko himena, pravog ili lažnog?

Dobrodošli u licemerje i poricanje, koji zajedno lupaju na srce konzervativnih religioznih pogleda na žene i nevinost. A kada je Egipat u pitanju, taj konzervatizam se podjednako odnosi i na Muslimane i na Hrišćane.

Kao Musliman, znam da Kuran propoveda čednost za žene i muškarce, ali konzervativna opsesija ženama znači da se samo od žena očekuje da se povinuju zabrani vanbračnog seksa. Ova opsesija devičanstvom je plitka u najboljem slučaju i smrtna u najgorem.
 
Mohamed El Rahhal snažno osuđuje:

Licemerje nam dozvoljava da diskriminišemo 50% društva, dok drugoj polovini tolerišemo. Ja sam protiv toga da žene moraju ići toliko daleko, ponekad čak ugrožavaju svoje zdravlje, da nam dozvole da odlažemo dugo očekivani nacionalni moratorijum na polne odnose.

Najgore je objasniti moral uz pomoć anatomije. S druge strane, ako čekamo na mali komad plastike da definiše moral, već smo na krivom putu i moramo naći bolju definiciju.

Maroko

Duncan je volonter jedne Mirovne organizacije koji je zaposlen na projektu vodovodne infrastrukture u Maroku. On je zapisao svoja razmišljanja u vezi sa stavovima o HIV/AIDS-u u ruralnoj oblasti u kojoj radi. On veruje da bi HIV/AIDS mogao potvrditi da predstavlja veliki rizik u pogledu javnog zdravlja za zemlju u celini, dok je među opštom populacijom u Maroku procenat zaraženosti nizak:

Postoje faktori koji državu čine osetljivom u pogledu širenja bolesti.

Prvi je neznanje o njoj. Generalno govoreći, ljudi ne znaju šta je to. Ako su i čuli za bolest, ne znaju pojedinosti a i ono što znaju moglo bi biti pogrešno. Ne znaju kako se prenosi. Misle da se prenosi preko četkice za zube, odlaženjem u javna kupatila, i  zadahom. Nikada nisam čuo da je neko rekao da je sex jedan od načina prenošenja.

Drugi faktor je kulturološko ograničenje iskrene diskusije o tome. Ovo je veoma religiozno društvo kome dolikuje čistota. To čini otežanim vaspitanje u pogledu korišćenja kondoma.

Treći (naizgled suprotan prethodnom) je postojanje prostitucije. Ovo je naročito slučaj u mojoj provinciji, Khenifra, koja je poznata po prostituciji. U njoj se nalaze tri od četiri najveća grada u zemlji koji su poznati po prostituciji. Jedan od tih centara je veoma blizu mesta u kome živim i znam da ga  muškarci iz mog sela posećuju. Rekli su mi to. Složenost ovog problema je u činjenici da mnogi od seksualnih radnika u ovim gradovima dolaze izvan njih. Verujem da bi ova mesta [prostitucije] lako mogla postati tačke širenja bolesti.

Sve u svemu, ljude je sramota da razgovaraju o ovoj temi i niko ne zna ništa o tome.

Više o stavovima Marokanaca o HIV/AIDS-u pročitaj u ovom postu.

Sudan

Prošle godine je Suad, blogerka iz Bahreina prisustvovala radionici u Kairu posvećenoj podizanju svesti o AIDS-u. Ona je kasnije napisala priču o Aishi, ženi iz Sudana koja je zaražena ovim virusom prilikom transfuzije krvi. Aisha opisuje kako je obolela, i kako je konačno otkrila šta se u stvari desilo.

بعد عدة شهور نقص وزني كثيرا ورافق ذلك أعراض أخرى مثل الاسهال المتواصل والتعب والحمى وعدم القدرة على النوم. مرة أخرى تم تحويلي لمختبر لتحليل دمي وهذه المرة جاءت النتيجة في ظرف مختوم بالشمع الأحمر. أخبر الطبيب زوجي بحقيقة مرضي ولكن زوجي لم يصارحني بالأمر وكل ما قاله لي أنه مرض كمرض الضغط والسكري وبأنه لن يكون بإستطاعتنا ان نمارس علاقتنا الزوجية.
بعدها أخذني زوجي لطبيب آخر فتح الظرف امامي وقال لي بأني مصابة بالإيدز، صعقت ولم أملك حينها سوى ان أبكي من هول الصدمة، انا مصابة بالإيدز؟؟ منذ متى وكيف؟ فرد الطبيب: اسألى نفسك، تذكري ماذا ارتكبتي بحق نفسك لتنقلى اليك هذا المرض القاتل. هكذا ببساطة وصمني الطبيب بالمومس دون ان يعرف اي شئ عني. قلت له أنا امرأة متزوجة وليست لدي أى علاقات غير شرعية خارج اطار الزواج وهنا دخلت أمي وزوجي إلى غرفة الطبيب الذي صب جام غضبه على زوجي متهما اياه بنقل المرض لي. شعرت بالغضب الشديد من زوجي فبدأت أهاجمه وأوبخه وانا ابكي، حاول ان يدافع عن نفسه ولكني لم أكن أرغب في سماعه وكانت أمي تحضنني في هذه الاثناء. منذ ذلك اليوم ساءت علاقتي وعلاقة أهلي بزوجي الذي وجُهت اليه اصابع الاتهام حتى ظهرت نتائج الفحص التي بينت ان زوجي وأولادي خاليين من المرض. أعتذرت من زوجي وأدركت حينها ان المرض قد أنتقل لي عن طريق الدم الذي نقل لي في المستشفى

Posle nekoliko meseci izgubila sam na telesnoj težini, i to je bilo praćeno drugim simptomima kao što su dijareja, zamor, groznica i nesanica. Još jednom su me uputili na laboratorijsku analizu krvi i ovaj put nalaz je poslat u zapečaćenoj koverti. Lekar je mom suprugu saopštio istinu u vezi sa mojom bolesti, ali je on to skrivao od mene i rekao mi je da je u pitanju bolest nalik dijabetesu ili poremećaju krvnog pritiska i da nećemo moći da imamo intimne  odnose.
Posle me je muž odveo kod drugog doktora koji je kovarat otvorio preda mnom i rekao mi da imam AIDS. Bila sam zaprepašćena i nisam stigla da zaplačem od strašnog šoka. Zaražena sam AIDS-om?? Od kada, i kako? Doktor je odgovorio: “Zapitajte se. Da li se sećate šta ste radili da bi Vam ova smrtonosna bolest bila preneta?” Na ovaj način doktor me je jednostavno označio kao prostitutku a da o meni ništa nije znao. Rekla sam mu da sam udata i da nikada nisam imala nezakonite odnose van braka. U tom trenutku moja majka i moj suprug su ušli u ordinaciju a doktor je prstom pokazao na mog muža optužujući ga da mi je on preneo bolest. Bila sam veoma ljuta i dok sam plakala optuživala sam ga da mi je preneo bolest. Pokušao je da se odbrani, ali ga nisam slušala. U međuvremenu majka me je grlila. Od tog dana moji odnosi i odnosi moje porodice prema mom mužu su pogoršani; prsti optužbe su bili upereni ka njemu sve dok rezultati testa nisu stigli, ukazujući da ni on ni deca nisu zaraženi. Izvinila sam mu se, i tada shvatila da mi je bolest preneta u bolnici prilikom transfuzije krvi.

Jemen

Jemen je uvrstio HIV/AIDS u agendu nacionalnog razvoja, ali je u postu od prošle godine Omar Barsawad napisao da mnogo toga treba da se uradi:

Čak iako je Jemen daleko ispred svojih arapskih suseda u hvatanju u koštac sa HIV/AIDS-om, još uvek je daleko od pravljenja sredstava i lekova koji bi bili lako dostupni i pristupačni obolelima. Oprema za testiranje na HIV/AIDS je dostupna u svim velikim centrima i laboratorijama. Ali problem nastaje kada test pokaže da je neko pozitivan; to tada postaje izuzetno teško za obolelog. U tom trenutku, ljudi zaraženi HIV/AIDS-om moraju da putuju u Sanu, glavni grad Jemena, na CD4 testiranje, testiranje viral load [prema Wikipediji - testiranje na virusno opterećenje]  samo su ovi nalazi adekvatni za pravilan tretman pacijenta i prepisivanje odgovarajućih lekova. […] Takođe, da bi primili lekove, pacijenti moraju da putuju u Sanu (najmanje svaka 3 meseca) jer u ostalim medicinskim centrima i apotekama oni nisu dostupni. Neko može samo da zamisli koliko to može da bude teško i iscrpljujuće za one koji su zaraženi kao i za  ljude koji su u njihovoj blizini. Putovanja u Sanu su skupa, a smeštaj i hrana su još skuplji. […] Iako su u poređenju sa vremenom od pre dve ili više godina ljudi svesniji HIV/AIDS-a,  mnogi jednostavno ne razumeju bolest; neki još uvek smatraju da je sramota biti zaražen.

Egipat

Međutim, izgleda da su u nekim zemljama u regionu preduzeti  koraci za destigmatizaciju bolesti. Egypt Guy je nedavno uradio svoj prvi test na HIV u državnoj laboratoriji:

Na moje iznenađenje, na testiranje sam primljen vrlo srdačno. Doktori nisu tražili moje ime nego su me identifikovali po nadimku i datumu rođenja. Nakon toga, poslat sam u savetovalište da dobijem osnovne informacije o AIDS-u i HIV-u. Savetnik nije pokazivao bilo kakve znake nepoštovanja, zbog mog testiranja, što je bilo zadivljujuće. Čuo sam da je sve do nedavno AIDS bio tabu tema čak i za doktore. Posle te seanse dali su mi nekoliko kondoma i lubrikanata, kao i tri brošure o AIDS-u, i nakon toga sam otišao da uradim test. Po rezultate ću ići u sledeću nedelju, nadam se da će biti negativni, poželite mi sreću!!

O, i da napomenem da je sve bilo besplatno.

Bilo je to veoma lepo iskustvo koje nisam očekivao u državnoj laboratoriji. Srećan sam što moja zemlja ima mnogo liberalniji pristup u vezi seksualno prenosivih bolesti i zaista propagira protiv stigme koja se dovodi u vezu sa njima naročito sa HIV-om i AIDS-om. 

Ovde možete pročitati o inicijativi koju su egipatski blogeri pokrenuli da destigmatizuju HIV/AIDS.

Jedna tinejdžerka je napravila internet kafe (internet klub) sa imenom “Anti-majka kafe”, a mnogi mladi ljudi  su se pridružili. Kao što iz imena možemo videti, on je napravljen za tinejdžere da bi oni kritikovali svoje majke. Broj uključenih tinejdžera i kritika je šokantno veliki. Izazvavši ogroman šok u korejskom društvu i snažno i brzo privukavši pažnju, kafe je odmah zatvoren. Neki su zabrinuti da je nestalo poštovanje prema roditeljima koje je korejsko društvo isticalo, dok drugi osećaju simpatije prema ovim tinejdžerima. Korisnici interneta  su izazvani da postave pitanja zašto tinejdžeri toliko mnogo mrze svoje roditelje i zbog čega je nastao ovaj problem.

Mnogi korisnici interneta pominju da suviše stresa zbog studiranja dovodi do prekida odnosa između roditelja i dece.

1:

오늘 인터넷을 하다가 엄마 안티카페라는게 있는걸 알게 되었습니다. 어떤 여학생이 만든 카페라는데 지금은 비공개로 됐다는 말도 들었습니다. 어머니와 굉장히 친해서 스스럼 없이 지내는 필자로써는 이해하기 힘든 현상입니다만 최근 우리나라 학생들의 생활패턴을 지켜보자면 그럴수도 있겠다 싶습니다. 그렇다고 그 사람들이 옳다는건 아니지만요. 요즘엔 초등학생들도 학원을 평균 3-4개를 다닌다는군요. 피아노, 태권도등 예체능계는 물론 영어, 수학, 논술 등 이른바 공부학원들도 많이 디닌다네요. 학생들에 따라선 과외도 한다는 말도 들었습니다

저희집은 3남매입니다. 제일 위로 형이 있고 그 다음에 누나 제가 막내지요. 저희 형은 컴퓨터, 서예학원을 다녔고 누나는 피아노와 가야금 저는 미술, 검도, 서예학원에 다녔네요. 저희 삼형제가 학생시절 내내 다닌 학원들 다 모아서 7개군요. 요즘 학생들은 학원 7개를 동시에 다니기도 한담니다. 어떻게 보면 저희 부모님에 저희를 방목한 것일지도 모르죠. 특히 저같은 경우는 형, 누나에 비해 성적이 현저하게 낮았어도 공부로 스트레스 주신적이 없었습니다. 제가 스스로 공부할 때를 기다리셨죠. 그 땐 잘 몰랐지만 지금은 그런 부모님의 배려가 얼마나 어렵고 소중한지 알게 되었습니다. 끝까지 저를 믿어주시고 저를 기다려 주셨던 거죠

아까도 말했듯이 요즘 학생들은 학원 3-4개를 동시에 다님니다 학교수업보다 학원수업이 더 힘들다는 학생들의 말을 들을때마다 저의 어린시절과 너무 큰 차이를 느껴 혼란스럽기만 합니다. 성적이 좋지않게 나오자 엄마한테 미안하다고 하는 중학생의 이야기에서 과연 저 아이들에게 순수함이란게 남아 있는가 남아있다면 내가 알고있는 순수함과 어떤 차이가 있길래 이런 이질감이 느껴질까 합니다. 아침에 일어나서 학교수업이 끝나고 학원수업을 마치고 집에오면 10시가 넘는 어린 학생들의 일상 물론 저도 고등학교땐 늦은 시간까지 자율학습을 하고 왔지만 초, 중학생들도 이러한 생활을 한다는 사실에 당혹스럽기만 합니다.[..]

‘토요일에도 공부를 시켜 자살하고 싶다' 엄마안티 카페에 올라온 글의 일부입니다. 성적이 잘 나오지 않으면 엄마가 걱정할까봐 시험때 컨닝한 여중생. 그리고 그 아이에게 한번도 성적 스트레스를 준적이 없다고 생각하는 엄마. 물론 이 카페에 가입한 학생들이 모두 지나친 공부 스트레스로 인한 불만을 표출하기 위해 가입한 것은 아닐것 입니다. 부모란 존재에 대해 잘못된 인식으로 인한 현상일 수도 있습니다. 하지만 그들 모두 어린 아이들이고 그들의 행동의 모든 책임은 그 아이들의 부모에게 있다고 봅니다. 그 아이들의 부모가 자기들의 아이들을 믿고 자기 아이들에게 믿음을 줬더라면 과연 그 아이들이 이러한 카페를 만들었을까요?[…]

2:

[…]학교 교육이 조금만 더 제 자리만 잡아도 사교육문제등의 제반 문제는 대부분 풀린다. 그런데 왜 공교육의 질을 높이기 위한 교사의 자질 향상은 제쳐두고 엉뚱한 데서 해답을 찾으려는지 아리송하기 그지 없다. 학교 교사의 자질 향상에 초점을 맞추는게 최우선이다.[…]

3:

아이를 한명 키우는 아버지의 입장에서 여러가지 생각이 드는 사건이네요.[…] 교육은 인륜지대계라고 하지만 비정상적인 사교육 열풍은 나라의 성장동력을 떨어뜨립니다. 학부모들이 좀 각성했으면 하는데..참…안타까울 따름이네요. 저런 안티까페를 만든 아이들에게 패륜 운운하기 전에 부모들, 정말로 각성해야 합니다.

4:

[…] 요즘의 교육은 그야말로 엄마들의 대리전이라고 불러도 과언이 아닙니다. 내 자식을 남들보다 낫게 하기 위해.라고 말씀들 하시지만. 사실 자녀가 춛분히 그 사실을 인지할수 있도록 이야기 해주는 부모는 거의 없습니다.무조건 학원을 보내고 학교에서 12시 새벽 한시까지 야간학습을 하고[…]

Odavno egipatski blogeri nisu bili jedinstveni u svojim mišljenjima.
Ali novi zločin koji se dogodio u Nemačkoj nad Egipćankom muslimanske veroispovesti, Marwa El Sherbini, bio je dobar razlog da se ponovo ujedine u osudi međunarodnih medija zbog ignorisanja takvog incidenta nad muslimanima na Zapadu.

Početak priče se dešava u avgustu 2008. godine kada je Marwa zbog  klevete prijavila njenog [kasnijeg] ubicu, Axela, dvadesetosmogodišnjeg nezaposlenog Nemca. On je nju nazvao “teroristom” zbog toga što je nosila hidžab (islamski veo).

Međutim, prošle srede, posle objavljivanja presude prema kojoj je Alex proglašen krivim, zbog čega je trebalo da plati obeštećenje od 2.800 EUR, on je u sudnici u Nemačkoj ubio Marwa tako što joj je naneo 18 uboda.

Marwa, Egipćanka stara 32 godine, bila je supruga jednog egipatskog studenta koji se školovao u Nemačkoj. On je takođe povređen u incidentu i trenutno je u bolnici i nalazi se u kritičnom stanju i život mu je ugrožen.

Zeinobia je izrazila svoj bes u postu pod naslovom “Šta ako je bila lezbejka“. Ona kaže: 

Marwa El-Sherbini  je imala 32 godine, i izbodena je dok je bila u drugom stanju sa njenim drugim detetom.
[…]
Ovo je sigurno zločin iz mržnje ali različit od drugih sličnih zločina zbog homofobije ili antisemitizma, i nije se pojavio na naslovnim stranama u inostranstvu, a ja ne znam zašto !! ovo je rasistički zločin, . Žena je izbodena u sudnici kao da je to, za ime boga, tako jednostavno. I nije bilo bitno da se nađe u medijima kao što bi trebalo !! Ona je bila majka koja je bila trudna, za ime boga !! Može li Alah blagosloviti njenu dušu, ona je mučenik rasizma i mržnje.

Ahmed esmat questioned on Twitter

Isto mišljenje je ponovio Hisham Maged na svom blogu, igrajući igru “Šta ako”:

Hajde da se igramo “Šta ako”, zamislimo da je situacija obrnuta i da je žrtva zapadnjak koji je izboden bilo gde u svetu ili -Bože sačuvaj- u bilo kojoj zemlji Srednjeg istoka od strane muslimanskih ekstremista, ili recimo neko koga mediji obično nazivaju “manjinama” u Egiptu! Definitivno bi čuli kako svet bruji a i internet bi bio oboren!

Bikya Masr, koji je pažljivo pratio ovaj incident, pitao je da li Marwa može biti simbol koji zbližava ljude. On je zahtevao trenutnu akciju na diplomatskom i nacionalnom nivou.

Velika je ljutnja na Srednjem istoku. Ova ljutnja, međutim, ne može prerasti u slučajne žestoke napade na Nemce ili Nemačku. Mora se sačuvati neki izgled povezanosti za bilo kakvu kampanju koja bi trebalo da dovede do uspeha. I hoće ako je Sherbini zaista simbol koji može okupiti ljude jednako kao što je Neda u Iranu
[…]
Veruju li ljudi da je Sherbini simbol? […] Egipćani bi trebalo da budu uvređeni da je jedna žena bila verbalno zlostavljana zbog nošenja vela i da na prvom mestu budu Egipćani. Vlada bi trebalo da pošalje Evropi snažan signal da je takvo ponašanje neprihvatljivo, ali ona ćuti.
To ostavlja egipatskoj populaciji da preuzme akciju.
[…]
Hajde da prošetamo ulicama ispred nemačke ambasade i zahtevamo punu istragu i izveštaj. Ako Nemačka to ne može da uradi, onda je to još jedan od dokaza da je evropska mržnja prema muslimanima i Arapima jača od njihove tzv. “slobode”. Da, Marwa je simbol, ali ona bi trebalo da bude simbol zbližavanja ljudi, ne njihove podele.

Bloger Sadafat je napisao:

لو أن يهوديا أصيب بكلمة أو مزحة ثقيلة في ألمانيا لأقامت رئيسة الوزراء الدنيا ولم تقعدها ولتنادت فوكس نيوز وسكاي نيوز بالدفاع عن العنصر السامي واعلان الحرب
على اعداء السامية، وأما الأخت المصرية هذه فلا بواكي لها.
يجب ان تعلن الحكومة الألمانية ان هذا التصرف يمس المسلمين، يجب ان تضع في دستورها للغالبية الثانية من الديانيات وهم المسلمين حقوقا تحفظهم من العداء ضد الإسلام.

Egyptian bloggers commenting or venting out their frustrations on Twitter.

Što se mene tiče, ja sam uhvatila sebe kako pišem ove redove na mom blogu Lasto Adri:

بعد أن قال الغرب أن قاتل مروة الشربينى لا يمثل ألمانيا، وأن الحادث مجرد عمل فردى،
لا أتوقع من الغرب -ذاته- أقل من أى يلغى من كل معاجمه فكرة أن المسلمين إرهابيين، ويؤمن أن بن لادن وأعوانه -مثلا- لا يمثلون العرب أو المسلمين فى شئ، وأفعالهم
كلها فردية!

وعلى رأى المثل.. لا تعايرنى ولا أعايرك.. دا التعصب طايلنى وطايلك!

Sporni izbori 12. juna u Iranu koji su na vlasti zadržali Mahmuda Ahmadinedžada, izazvali su najžešće napade od islamske revolucije iz 1979. godine. Protestanti i opozicioni vođa Mir Hussein Mousavi traže poništavanje izbora. Snage bezbednosti su ubile najmanje 10 ljudi u Teheranu u subotu ali protest je nastavljen u drugim iranskim gradovima.

Teheran, nedelja: protestanti su skandirali sledeće slogane:
“Ne plašite se, ne plašite se, svi smo zajedno. Dole diktator.”

Teheran, četvrtak: u znak sećanja na mučenike u Teheranu, Iranci pale sveće blizu teheranskog Univerziteta.

Teheran: u znak protesta protiv izbornih rezultata, Iranci sa vrhova krovova uzvikuju:
‘Allaho Akbar' (Bog je veliki). Divnu poemu kazivala je devojka sedeći na jednom krovu u Teheranu.

Isfahan: Protestanti se suprotstavljaju snagama bezbednosti

Više od 2.500 ljudi okupilo se u Hong Lim parku u Singapuru da  formulišu Pink Dot – ljudsko biće - simbol ljubavi i inkluzije. Ovo je bio prvi skup podrške LGBT (lezbejsko-gej-biseksualno-trans rodnom) društvu u Singapuru.

Ovaj istorijski događaj organizovala je Pink Dot.

Mi u Pink Dot  verujemo da je prvi korak u savladavanju ovakvih barijera da se segment društva bez predrasuda okupi zajedno na jednom mestu. Zbog toga mi predstavljamo ovu platformu pojedincima, organizacijama i firmama da prepoznaju sebe kao zastupnike Singapura u kome će biti više inkluzije i ljubavi.

Uprkos tome što žive u društvu gde su na snazi konzervativni zakoni, mnogi građani Singapura su odlučili da se pridruže ovoj aktivnosti.

Fabulista: Yay! Bilo je tako zabavno! Hvala za organizovanje ovoga! Ponosan sam što sam deo istorijskog, značajnog  i zabavnog događaja! Ne mogu da dočekam sledeći!

Aze Lee: Prvi put sam ustao u odbranu mojih prava.. Slava divnom događaju ispunjenom ljubavlju!

fnhh: Hvala organizatoru za organizovanje ovog događaja. Bilo je dobro organizovano i dirljivo. Ja sam zaista zaista ponosan što sam deo ovog divnog i značajnog događaja vrednog pamćenja. Radujem se sledećem Pink Dot skupu!

PinkDot event in Singapore

Proveri video na Youtube povodom Pink Dot okupljanja 16. maja

Ovaj događaj je bio otvoren za sve građane Singapura; homoseksualce ili one koji to nisu, mlade i stare.

Riku: Ponosan sam na sve koji su podržali ovaj događaj. Zaista je bilo prijatno provesti subotnje poslepodne daleko od šoping centara, teretana i bazena.

Svi  su bili veoma raspoloženi. Uopšte nisu postojale barijere. Bio sam vrlo srećan što sam video mnoge starije osobe – mora biti da su deke i bake onih koji ovo podržavaju.

Sojourner: Bilo je čudesno videti toliko mnogo ljudi koji su se pojavili na poziv PickDot-a da afirmišu ljubav kao osnovnu ljudsku potrebu,  ljubav prema partnerima i supružnicima,  priznatu  i slavljenu. 

Partnera biramo bez obzira na, a ponekad i uprkos njegovoj/njenoj rasi, seksualnosti, klasi kojoj pripada, zato što vidimo kompletnu osobu; osobu koja je istovremeno obeležena ovim kategorijama, ali ih u isto vreme i prevazilazi vrlinom postojanja – van rase, seksualnosti i klase – jednostavno time što je ljudsko bice.

PinkDot: Singapore's first LGBT rally

Online Citizen ima video izveštaj o događaju. Proveri drugi promotivni i edukativni video o Pink Dotu na Youtube.

DK je razočaran što su neki učesnici pustili balone u vazduh.

Hoće li ljudi ikada naučiti da je masovno puštanje  balona štetno za životnu sredinu?
Ovo je razbacivanje smeća. Iako ova vrsta smeća odlazi najpre u vazduh, pašće na zemlju nekoliko kilometara dalje. Ako balon padne u more (što je vrlo verovatno s obzirom na činjenicu da je more u blizini Singapura), to bi moglo predstavljati pretnju za pomorski život.

Singapore event: Freedom to love

Ove godine, Nova godina u Iranu je počela iznenađujućom porukom američkog predsednika Baraka Obame koju je uputio iranskom narodu i, prvi put, liderima Islamske republike, a u kojoj je pozvao na novi početak [u odnosima] između dve države. Nekoliko blogera je reagovalo na ovu poruku, a neki vide novu eru posle 30 godina svađa i cenkanja između dve države.

Mohammad Ali Abtahi, bivši iranski potpredsednik, smatra Obaminu poruku veoma značajnom i kaže:

Upotrebljavajući ime Islamska republika Iran, takođe čestitam iranskoj naciji  i vođama. Nesumnjivo, ovo je istorijska prilika. Mi ne možemo ignorisati značaj Sjedinjenih Država u vezi sa trenutnom situacijom u Iranu. Mi ne možemo ignorisati trag američkih lidera u svim dosijeima Irana a najmanje u vezi sa ekonomskim aspektom sankcija koje su nametnute iranskoj naciji. Slanje čestitke može biti najznačajnija politička, ekonomska i istorijska prilika nakon promene američke vlade. Takođe, ignorisanje može za nas biti opasnije of perioda Bušove vlasti zato što Obama može mobilisati političke lidere i javno mnenje protiv Irana.

Blogerka i novinarka Masih Alinejad piše (fa) o tome zašto iranska nacionalna televizija nije emitovala Obaminu poruku. Ona dodaje: 

Da je Obama govorio kao Buš i smatrao Iran za pretnju, iranska nacionalna televizija bi to emitovala nekoliko puta. Blogerka podseća da je Bušov čuveni govor u kome je Iran nazvao članicom osovine zla bio emitovan na nacionalnoj televiziji nekoliko puta.

Zandegieh Sagi smatra (fa) Obaminu poruku veoma pozitivnom i nečim što iranski narod zaslužuje. Bloger kaže da prva stvar koju iranska vlada može da uradi jeste da koristi odgovarajući politički jezik.

U “Pogledu” iz Irana čitamo:

Postoji mnogo mera koje američka vlada može upotrebiti da izgradi poverenje.
Ne mora sve da zavisi od spremnosti iranske vlade da bi se uspostavio dijalog. Smatram Obaminu novogodišnju poruku pozitivnom, ali nama je potrebno više od toga.

Mmoeeni piše (fa) da je, dok iranska televizija nije emitovala vest o Obaminoj poruci, iranski predsednik vređao američke lidere u Sjedinjenim Državama. Sa pregršt ironije bloger dodaje da je Ahmadinejad rekao da postoji apsolutna sloboda u Iranu.

Novogodišnji praznici

Iranci su proslavili Norouz (Nowruz) prvog dana proleća kao tradicionalni novogodišnji praznik. U vezi sa tim, neki iranci su bacali cveće na grob Kira Velikog, osnivača prvog persijskog carstva u Pasargad-u (fotografija iznad). Web sajt “Sačuvajmo Pasargad” kaže (fa) da vlasti Islamske Republike nisu obezbedile nikakvu udobnost za posetioce ovog istorijskog mesta, iako je poslednjih godina više ljudi došlo da proslavi Novu godinu u Pasargad-u.

Fotografiju snimio Goran Necin

Američki fotoreporter i dopisnik Rasel Gordon tužiće Republiku Srbiju za ugrožavanje ljudskih prava za vreme boravka u beogradskom Centralnom zatvoru. Gordon je tamo proveo 48 sati i bio je fizički i psihički maltretiran. On je dodao da će lokalnom i evropskom sudu za ljudska prava tužiti srpsku Vladu kao i  ministarstva unutrašnjih poslova i pravde.
Gordon je uhapšen u ponedeljak zato što je razbio prozor u sudu u Sopotu. On je bio revoltiran posle suđenja zato što vlasti nisu zaštitile njega i njegovu ženu Jelenu Kajtaz od ozbiljnih pretnji.

Goran Necin je objavio deo pisma koje je Gordon poslao njegovim kolegama.

[…] Ja sam invalid sa teškom povredom kičme. Hodam pomoću štapa, potreban mi je nedeljni medicinski tretman kako bi adekvatno funkcionisao i ne smem da se naprežem ili da nosim težak teret. U zatvoru su mi dali da spavam na tankoj drvenoj dasci, koja je postavljena na pet metalnih cevi sa dva eksera koji štrče. Pristojno sam nekoliko puta zatražio dušek, na šta su stražari zalupili vrata i rekli da nemaju ni jedan. Pokušao sam da se snađem tako što sam uklonio eksere i postavio svoju ćebad.

Pozvan sam kod doktora, gde sam pomenuo stanje kičme i alergiju na sve produkte od mleka. Srećom doktori su mi ponudili dušek, što je spasilo moju kičmu, ali nije odnelo sav bol.

Celo vreme u pritvoru tražio sam toalet papir ili deo novine kako bi se obrisao posle korišćenja čučavca. Molio sam s poštovanjem i svaki put su me odbili besno. Srećom jedan čuvar mi je dopustio da unesem veliku knjigu Ane Rend.

Do poslednjeg dana sadistička straža me je klela. Jedan čuvar je otvorio vrata i pretio mi, ali je bio iznenađen jer sam ustao i prišao mu. On se povukao i pozvao je svoje kolege.

Njegov šef me je informisao da ne mogu da dobijem toalet ili bilo koji drugi papr dok im se ne obratim pisanim zahtevom. Sledećeg dana sam dobio toalet papir kao humanitarnu pomoć. Ponavljao sam stražarima da tretman kome sam izložen nije korektan, na šta su se oni smejali i vređali me.

Prve noći dobio sam samo vodu. Sledeće popodne dali su mi hleb i sir, koji nisam mogao da jedem zbog alergije na mleko. Obrok je sadržao jogurt. Jeo sam malo gulaša, ali sam posumljao da u njemu ima laktoze, pa sam prestao da jedem.

Upozorio sam da će biti posledica po Srbiju, ali to je samo povećalo njihov smeh, uvrede i poniženja. Do tada sam mogao da osetim otok u predelu kičme i povećan bol koji se sakupio posle dvodnevnog ležanja na krevetu.

Kada je došlo vreme da me oslobode, kao posledica pažnje medija i podrške javnosti, stražari su me naterali da nosim svoje stvari, dva ćebeta, cipele, tanjir i kašiku u jednoj ruci, što nisam mogao da uradim, pošto hodam pomoću štapa. Rekao sam im da sam hendikepiran. da imam ozbiljnu povredu kičme i da mogu ćebad da nosim jedino na ramenima. Oni su rekli da to nije pristojno već da moram sve da nosim u jednoj ruci. Na ovo se najmanje 4 puta, grupa od 10 stražara ismevala mom invaliditetu. Naređivali su mi da položim sve svoje stvari na pod, da se uspravim, da ih podignem i da to ponovim. Slično su postupili kada su me naterali da se popnem i siđem sa kreveta.

Blogovi na mail.ru – popularnom informativnom, zabavnom i mail portalu na ruskom jeziku – postali su druga žrtva u kampanji blokiranja posle Live Journal-a. Pristup preko nacionalnog telekom operatera onemogućen je samo za blogove, svi drugi servisi na portalu rade normalno. Pristup sekciji blogova moguć je preko web sajtova na kojima nije potrebno ostaviti nikakve identifikacione podatke.

Livejournal (Kazakhtelecom nikada nije priznao filtriranje ovog web sajta) je uveren da je žrtva političkih borbi između vlasti i Rakhat Aliev, zeta odbeglog bivšeg predsednika – i medijskog tajkuna, osuđenog na 40 godina zatvora zbog kidnapovanja i pripremanja državnog udara. Čovek ima nekoliko blogova na Livejournal.

Ali razlozi za filtriranje blogs.mail.ru su mnogo jači nego što se može primetiti. Oni obično sadrže malo podataka o korisniku  i automatski su dodeljeni svakom vlasniku mailbox-a. Ne postoji nesuglasica, i - kao što se veruje – tamo nije postojao Aliev blog. Zašto je onda bilo potrebno da se on blokira? Je li to politika protekcionizma u korist mnogo većeg broja “poslušnih” domaćih blog platformi? Niko ne zna.

Zanimljivo, prvog dana blokiranja blogs.mail.ru neko je pokušao da registruje nalog rakhataliev na kazahstanskoj blog platformi yvision.kz. Za sat ili dva, nalog je bio obrisan. Premda, teško da je to bio Aliev ili njegovi prisni prijatelji. 

“Ovo je pravi put, drugovi!!!” megakhuimyak citira Vladimira Lenjina (Ru): 

Paranoja Agencije za informisanje i komunikaciju će dovesti do ogromne popularnosti gospodina Alieva – i do ogromne sramote za državu i njeno rukovodstvo. Osoblje Agencije trebalo bi da podnese ostavke zauvek. Kada država ima takve “prijatelje” nisu joj čak potrebni nikakvi [spoljni] neprijatelji.

Eev ima još gorčiju ironiju u njenoj zabrinutosti da bi internet uskoro mogao biti izdavan na tačkice – kao šećer u doba Perestrojke.
Ako se tendencija nastavi, šali se Cyber-gorynych, bilo bi moguće pristupiti informacijama jedino u vezi sa vremenom u Kazahstanu: vi ulazite na otvoren online pretraživač, šaljete zahtev, a povratni rezultat sugeriše: “Izvinite, ništa nije pronađeno. Da li ste hteli vreme?“ (Ru).

Programmila takođe povlači paralele sa Livejournal [ru]:

Slika je ista… smrdi na idiotizam. Ozbiljno, kada ljudi razmatraju pitanja idiotizma i Agencije za informisanje i komunikaciju, Ja čak ne raspravljam… Ja sada razmišljam o instaliranju jednog majušnog DNS servera u kući…

Indikativno je da je u slučaju Livejournal ceo portal bio blokiran, ne jedan poseban “problematičan” URL. Ovoga puta, cenzura je usmerena samo na filtriranje blogs.mail.ru. Prema ekspertima, to je zato što je filtriranje u Kazahstanu upotrebljeno na jedan vrlo nesofisticiran način – preko IP broja servera. Portal mail.ru ima nekoliko kanala i mašina – blogovi su priključeni na poseban server.

Takođe postavljeno na neweurasia