Prošle subote je u Budimpešti održana 14. Parada Ponosa (Pride Parade). To je bio jedan od događaja u okviru zatvaranja LGBT festivala filma i kulture, koji je počeo 30. avgusta. Obezbeđenje je tokom četrnaestog Marša Ponosa bilo na povišenom nivou zbog napada koji su se desili 2007. i 2008. godine.

Eva S. Balogh, na Hungarian Spectrum piše o zategnutoj atmosferi koja je vladala pre početka ceremonije zatvaranja:

 […] Za kratko vreme atmosfera je postala veoma zategnuta tako da su ambasade Australije, Kanade, Republike Češke, Francuske, Nemačke, Holandije, Norveške, Slovenije, Južne Afrike, Španije, Švedske, Ujedinjenog Kraljevstva, i SAD-a izdale saopštenje. To saopštenje navodi sledeće: ‘Pružamo podršku i solidarnost zajednicama lezbejki, homoseksualaca, biseksualaca u Mađarskoj. Podržavamo pravo ovih zajednica da iskoriste ovu priliku i marširaju mirno i u skladu sa zakonom, u cilju izražavanja svoje želje da se prekine tišina koja obavija određena pitanja u vezi sa njima. Saopštenje se završava ovim rečima: ‘Stav naše vlade u odnosu na ovo pitanje je u skladu sa načelima koji su postavljeni u Zajedničkom saopštenju o ljudskim pravima, seksualnoj orijentaciji i identitetu pola, usvojenog na zasedanju Generalne Skupštine UN-a, 18 decembra 2008. godine.' Zaista je šamar u lice kada se među ovih 13 zemalja nađu Češka Republika i Slovenija i to pokazuje koliko je Mađarska pala čak i u regiji. Danas je Mátyás Eörsi (SZDSZ) izrazio svoju zahvalnost na podršci koju su ove zemlje pružile. Pored toga, Whoopi Goldberg, koja jako voli Mađarsku pošto je tu provela neko vreme na snimanju i koja je u šali rekla da joj ne bi smetalo da postane SAD ambasador u Mađarskoj, je bila toliko zabrinuta povodom situacije u Mađarskoj da je poslala poruku preko YouTube-a. […]

Sledi poruka Whoopi Goldberg na YouTube-u:

Mađarska policija je bila dosta zauzeta u subotu zato što je toga dana i Mađarska fudbalska reprezentacija igrala protiv Švedske u kvalifikacijama za Svetsko Prvenstvo. IndymediaCalling je postavila ovaj izveštaj:

[…] Jedina pozitivna stvar o Ponosu 2008. bila je velika pažnja koju su joj mediji pripisali i povećana zaštita ove godine (na kraju krajeva, nisu svi policajci kreteni). Nije samo bila zatvorena Andrassy avenija gde se Parada održala, već i paralelne ulice koje su bile ograđene žicom. U suštini, veliki deo centra Budimpešte, uključujući metro, bio je zatvoren. […] Kroz žicu su se mogle videti gomile ljudi, ali ih je prošle godine bilo više. Pored toga, na ovaj dan se odigrala fudbalska utakmica između Mađarske i Švedske, tako da je većina huligana već bila na stadionu kad se Parada završila. Ispostavilo se da su učesnici parade tvrd orah za one koji nameravaju da ih napadnu, pošto ih je policija pratila čak i posle završetka Parade na Deak i Blaha Lujza trgovima, pošto je svim učesnicima savetovano da iskoriste Blaha Lujza metro. 

Hungarian Spectrum takođe donosi izveštaj o ovoj paradi. Bivši premijer Mađarske Ferenc Gyurcsány je takođe prisustvovao sa svojom ženom, ali je napustio paradu pre završetka na stanici žute metro linije:

[…] Bilo je oko hiljadu učesnika, uključujući i bivšeg premijera Ferenc Gyurcsány-a i njegovu ženu, Tamás Bauer, bivši SZDSZ član parlamenta, Mátyás Eörsi, SZDSZ član parlamenta, pisac Péter Kende, i András Léderer, bivši presdednik SZDSZ Nove Generacije. Pored njih, tu su bili predstavnici Amnesty International-a, Democratic Charta, i drugih građanskih organizacija. Ovo je prvi put da se bivši premijer pojavio u javnosti od njegove ostavke u martu. […] Nisam siguran kako je policiji uspelo da spreči grupe orijentisane protiv homoseksualaca da ne napadnu povorku, ali bili su uspešni iako je bilo problema i pre nego što je parada počela. Bila je jedna mala grupa na Hősök tere-u, ali su bili jako glasni. Prvo su vikali razne psovke protiv homoseksualaca i Jevreja, a kada su videli da je i Gyurcsány prisutan i njemu su dobacili par ljubaznih reči. […]

Zbog povećane prisutnosti policije, oni koji su marširali mogli su uživati u paradi bez sukoba sa grupama koje su bile protiv učesnika. 

Ovde se nalaze linkovi za video izveštaj sa parade: prvi  govori (mađarski, engleski) o važnosti učestvovanja na ovakvom skupu, dok se u drugom, naslovljenom ‘100% hetero', vide policajci i grupa protiv homoseksualaca.

IndymediaCalling zaključuje da je parada 2009 protekla većinom bez incidenata:

[…] O Ponosu 2009: bilo je dosta pojedinaca i grupa iz Mađarske i inostranstva. Paradu su otvorili Juris Lavrikovs, Paata Sabelashvili (ILGA Europe), koji su poželeli dobrodošlicu učesnicima i rekli zašto je parada Ponosa važna. Bila su tu dvoje kola sa zvučnicima, grupa ljudi koji su nosili zastavu duginih boja, i nekoliko manjih grupa uključujući Amnesty-Hungary (žuta grupa) i Roze-crni blok.

Sve u svemu, bila je to još jedna dobra prilika da ovi čudni ljudi posegnu za svojim pravom za jednakost, ali i za onime koji ih podržavaju da to izraze. Nadamo se da će se Parade Ponosa uvek održavati bez incidenata kao ova 2009, i da će u Mađarskom društvu porasti tolerancija prema čudnim ljudima dotle da ubuduće neće biti potrebno postavljati ograde. […]

Bloger koji je veoma oprezan izveštava na Hungarian Spectrum-u o neredima nastalim zbog zaštićenog marša ponosa i o kasnijoj svečanosti zatvaranja u Corvintető (”Corvin Rooftop”), na trgu Blaha Lujza:

[…] Ali, dole niz ulicu bilo je nekoliko stotina demonstranata koji su pokušali da se probiju u okupljanje na Octogon-u. Opet nisu uspeli. Učesnici parade navodno nisu ni znali o neredima van zaštićene sredine. Oko 4:30h, 300-400 ljudi se skupilo na Deák tér-u gde su napali policiju, i policija je ovde morala da upotrebi suzavac. Ova grupa se uskoro povukla odatle ali su se onda motali po obližnjim ulicama, uključujući i Dohány utca gde se nalazi poznata sinagoga u Budimpešti. Možete samo zamisliti šta se onda desilo. Svakako su nazivali Jevreje i kidali plakate koji su promovisali Jevrejski Letnji Festival. Sve se to događalo dok su ovi divljaci nosili Mađarske zastave. Veoma rodoljubivo. Nedaleko od Dohány utca, nalazi se Astoria Hotel gde se skupila jedna druga grupa koja je krenula duž Rákóczi út-a do robne kuće Corvin, čiji ravan krov se koristi za razne zabave. Navodno, neki dečaci su hteli da organizuju žurku tamo. Dok se oko 150 ljudi skupljalo ispred robne kuće boreći se sa policijom, na Deák tér-u oko 200 ljudi bacalo je flaše i kamenje na policiju i tako su polomili prozore bar jednim kolima. Sve u svemu, 11 ljudi je uhapšeno. Neki od ove ‘gospode' su navodno pretukli mladu ženu koja je nosila majcu kao učesnik parade. Dok je čekala tramvaj, pojavila su se tri čoveka iz podzemnog prolaza ispred Astorije i bez reči počeli da je tuku. Od svih tih udaraca žena je pala na zemlju. Tako, izudarali su je nekoliko puta da bi je naučili pameti. Pretrpela je povrede glave i noge. […]

Prema izveštavanju The Budapest Times-a, policija je pokrenula zakonske postupke protiv 17 ljudi zbog nasilja nad službenicima, a iz različitih razloga zadržana je 41 osoba, uključujući neposlušnost, ugrožavanje javnog mira i nošenja eksplozivnih sprava u raznim delovima grada. Parada homoseksualaca, u kojoj je učestvovalo oko 1,500 ljudi i koja je bila osigurana gvozdenom ogradom i velikim brojem policajaca, završena je bez većih incidenata.

A Švedska je pobedila Mađarsku sa 2:1.

Američke snage su 6. i 9. avgusta pre 64 godine bacile atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki. Umrlo je više od 200,000 ljudi, i svake godine održavaju se ceremonije kao sećanje na ove žrtve, ali i da se podseti na užase rata i korišćenja nuklearnog oružja.

Japanski blogeri razmišljaju o istoriji svoje zemlje i o značenju ove godišnjice.

Atomic Bomb Dome in Hiroshima. By Flickr user kamoda

touhen 03 iz Hirošime, iznosi  priču o zgradi (na slici gore) koja je sada simbol A-bombe, zajedno sa onim čega se seća u vezi toga.

戦前の産業奨励館は大正１５年に建てられた、とてもお洒落な建物だったようです。原爆ドームと呼ばれるようになった今でも、よく見ると美しい装飾が、あちこちに残っています。

今年も８月６日がやってきました。広島に原爆が落とされた日です。当時、広島市の周辺部、矢野町に住んでいた母は小学生で、校庭で朝礼中でした。大地が一瞬白く透けて見え、町内の自宅近くに爆弾が落ちたと思ったそうです。祖母は同じ町内の海岸で塩作りをしていました。すぐ近くに敵機が来たと思い、曾祖母と手を取り合って夢中で逃げたそうです。そのうち広島市内と隣接した安芸郡府中町の東洋工業（現在のマツダ株式会社）に爆弾が落ちたという噂が流れ、それなら親戚を助けに行かなければという話をしているうちに、東洋工業ではない、広島市内は火の海だという情報が入り、被爆した人達が次々と運ばれて来るようになり、祖母は看護にかり出されたといいます。

あの日、８月６日の午前中数時間の経緯を私は繰り返し聞いて育ちました。バスに乗れば、「もうこのあたりだと、大部分の人が死んだ」とか、あの日のことを祖母から聞いたものです。爆心地へ向かうバスの中で聞くと印象が強くて、私は子供の頃ずっと、市内へ向かうバスに乗るたび、生きて帰れない範囲に入ったなと頭の隅で思いましたし、帰りは府中町を通過する頃から微かにホッとする妙な感覚を持っていました。身近な被爆体験、あるいはその周辺の体験はざらにありましたし、学校では昼休みに原爆の体験記が校内放送されていました。昭和４０～５０年代、広島では原爆が昨日のことのように存在していました。

Bloger na ocntoday podseća  [ja] na jedan od najpopularnijih radova koji govori o tom tragičnom događaju: Hadashi no Gen [Barefoot Gen] postavio Keiji Nakazawa (Ovde  se nalazi crtani film [en])

Na dan godišnjice atomske bombe, Japanski pevač Masaharu Fukuyama (福山 雅治) je za vreme svog radio programa javno priznao, po prvi put, da je sin dvoje ljudi koji su preživeli A-bombu. Ovo je mnoge navelo na razmišljanje o dugogodišnjoj društvenoj diskriminaciji koju su žrtve A-bombe (被爆者 hibakusha) i njihovi rođaci morali da podnose i koje su onemogućile mlađe generacije hibakusha da kažu istinu o prošlosti svojih porodica.
Sledi blogerov svedok .

また、被爆2世、被爆3世であることをずっと言えなかった人もいるだろう。ただし私もそうだったのだが、この発言が大きく報じられたことに違和感を感じたのもある。被爆した方への差別があるという認識はこの広島都市圏には今はないし、少なくとも広島市近傍ではそのような選別は無意味であると考える。今、もしあればそれはただひたすらに悲しい。ただし、被爆が元で健康を害された方が結果的に被爆による健康被害を元に社会から疎んじられたと言うことは正直あるのだろう。被爆者への偏見や、同じ日本人の中でも感じ方に温度差があるなら残念である。

核爆弾による被曝では、直接的な外傷のみならず、深刻な外傷が見られなくても脱毛、出血、下痢や嘔吐、慢性白血病、甲状腺がんなど発症する割合が高くなるといわれ、これを原爆症という。被爆者の子は「被爆2世」、その孫は「被爆3世」と呼ばれるが、遺伝的健康障害が現れやすいと言われているもののでも科学的な立証はされていないし、追跡調査も実施中じょうたいらしい。そもそも、これ以前に症例があったとは思えず、原爆症によるメカニズムがわからない時代は、相当これらの誤解などは在ったと思う。

The Maiden of Peace, in Nagasaki. By Flickr user Kamoda.

Mnogi ljudi u Japanu koji su svesni iskustava u vezi bombardovanja, podržavaju anti-nuklearne mere vlade. Nedavna vest  da je Japan u prošlosti dozvoljavao prenošenje Američkog nuklearnog oružja u zemlji je izazvalo ogorčenje kod onih koji poštuju trostruko anti-nuklearno načelo usvojeno kao rezolucija ‘60-ih.

Bloger na Canada de Nihongo upire prstom  na dvostruki odnos nekih političara prema poziciji Japana kao zemlji koja nema nuklearno naoružanje.

日本には非核三原則があり、核兵器を「持たず、作らず、持ち込ませず」と決められている。現在の日本は核兵器を保有していないと信じられているが、法制化されていないため、１年以内に保持国になるのではないかとも言われている。過去、空母ミッドウェーなどの米軍の艦隊によって日本国内の米軍基地の港に持ち込まれたとの疑惑もある。秘密裏に米軍による核の持ち込みを日本政府が許可しているという噂も絶えない。

非核三原則についての考え方も、麻生バカ太郎首相と鳩山代表の間には大きな違いがある。麻生は外務大臣のときにも、日本は核を持つべきだと発言した中川昭一の発言を擁護して、野党から外相としての不信任決議案を提出されたことがある。つまり、非核三原則については否定的な考えを持っているように思える。

Kako Hiroseto izveštava, u ovogodišnjoj Deklaraciji Mira [ja] g. Akiba, gradonačelnik Hirošime je podržao Obamu, aludirajući na govor Predsednika SAD-a kada je, u aprilu, izjavio da bi Sjedinjene Države ‘poduzele značajne korake ka svetu bez nuklearnog oružja'. Slede poslednje rečenice te Deklaracije. (na vebsajtu Chugoku Shimbun-a nalazi se kompletna prevedena verzija )

Mi posedujemo moć. Mi posedujemo odgovornost. I mi smo Obamavećina. Zajedno možemo oboriti nuklearno oružje. Da, mi možemo.

Sa ciljem da se ‘postigne svet bez nuklearnog oružja' do 2020 , Hirošima i Nagasaki su 2008 postali promoteri zajedničkog Hirošima Nagasaki Protokola [15][en, pdf], koji je dopuna Ugovoru Protiv Širenja.

Planirano Roditeljstvo (Planned Parenthood), neprofitna organizacija koja nudi besplatne ili jeftine usluge o seksualnom zdravlju mladim muškarcima i ženama u Sjedinjenim Državama i u inostranstvu, je lansirala YouTube kampanju. Ova organizacija potiče ljude da dele svoja mišljenja i iskustva u vezi sa odlaskom na pregled radi bolesti koje se prenose seksualnim putem, obrazovanjem dece o seksu, i polemišu o pitanjima prava reprodukcije.

Čak i u Sjedinjenim Državama, gde je abortus legalan (iako ga napadaju), teško je ljudima da se ovim temama otvoreno suprotstave. Zato verovatno bez iznenađenja, nije bilo mnogo video odgovora od strane gledalaca koji su podelili svoje priče. Ipak, pretraga na YouTube-e će rezultirati u nekoliko video snimaka od strane običnih ljudi koji dele svoja iskustva o odlasku na HIV test, uključujući priču od strane Keisha770.

Preko online videa, Planirano Roditeljstvo deli korisne savete o tome kako da razgovarate sa Vašom decom o seksu i seksualnosti, uključujući i simulirani razgovor između roditelja i deteta koju vode dvoje odraslih. Dole, majka i ćerka, Haydeé i Marcella Morales razgovaraju o tome kako su sprovele neke od ovih lekcija u njihovoj porodici.

U videu koji je postavilo Planirano Roditeljstvo, pojedini Amerikanci razgovaraju o tome koliko je važno postojanje kontracepcije.

U ovom videu koji je postavila organizacija koja se zove Sex Etc., koja pomaže tinejdžerima da obaveste svoje vršnjake o seksualnom zdravlju, mladić po imenu Josh ide na svoj prvi HIV test u New Yorku.

Građanski mediji mogu biti važno sredstvo gde bi ljudi davali savete o seksualnom zdravlju, pogotovo imajući u vidu koliko nedostatak prave informacije može voditi u širenje bolesti koje se prenose seksualnim putem, neželjenim trudnoćama tinejdžerki, i opasnim metodama za abortus, kao i da se zabrani ženama da preuzmu kontrolu nad svojim sopstvenim seksualnim i reproduktivnim pravima. Ovo se naročito odnosi na ’obojene’ žene u SAD-u, kod kojih je najviši stepen pobačaja i neželjene trudnoće. Nažalost, isto tako postoji jako puno dezinformacija o svemu tome, tako da treba pažljivo proveriti izvore.

Ima tako puno muškaraca u životu jedne žene, od prvog do poslednjeg: otac, deda, sin, brat, ljubavnik, muž, šef, kolega. Neki su ovde, neki su zaboravljeni, neki su otišli, neki su nekako misteriozno još tu, privlačni, prežaljeni, promenljivi, stalni, drugačiji. Svi zajedno, njihovi portreti i doprinosi, opisaće više nego što bi ona to mogla sama da uradi, žena koja se našla na njihovom putu, u ličnim i zamršenim pričama, srceslamajućim i onim koje inspirišu, smešnim i skromnim, onim koji teraju na razmišljanje i onim koji bacaju svetlost na istorijske i društvene pozadine.

Prva na mojoj listi otkrića je Denise Bombardier, novinarka, romanopisac, esejist, i osoba sa ekrana iz Quebec-a, dobro poznata po izuzetnim reportažama i često zajedljivim osećajem za humor. Kako je navedeno u knjževnom blogu Nicole Savards-a [Fr], ona je napisala u ’Nos hommes’ (1995):

Les hommes sont, dit-elle, des êtres qui nous inspirent sur chacun d'eux, chacun d'eux étant la facette de ce qu'est un autre. De plus, l'homme est cette personne qui nous révèle à nous-mêmes, nous les femmes. Ils sont un peu ce que nous voulons qu'ils soient: amoureux, amants, fougueux, touchants, amicaux, professionnels, séducteurs, parfois cruels, et souvent terrifiés par le pouvoir qu'exerce la femme sur eux. Enfin, ces hommes sont à l'image de ce que la femme veut, croit ou “désespère d'être”.

Muškarci, kaže ona, su bića koja nas inspirišu za svakoga od njih, i svaki je slika i prilika onog drugog. Još nešto, muškarac je ona osoba koja u nama ženama budi novu svest o nama samima. Oni su na neki način ono što mi želimo da budu: zaljubljeni, ljubavnici, tvrdoglavi, prijateljski raspoloženi, profesionalni, zavodni, ponekad okrutni, i često prestrašeni zbog moći koju žena ispoljava nad njima. Na kraju, ti muškarci su slika onoga što žena želi da bude, misli da jeste ili je  ’izgubila svu nadu da će to biti.’

Camille Laurens [Fr] predstavlja kontraverzan trend francuske literature koji se zove ’autofikcija’ koji kombinuje autobiografiju i fikciju. 2000 godine izdala je roman Dans ces bras-là (’U ovim rukama’) za šta je dobila Femina nagradu, knjiga koju su volele [Fr] devojke koje nisu bile balerine.

Les hommes. Quel sujet ! Passionnant. Je regrette d’avoir été une femme en lisant ces lignes. J’aurais aimé être masculin pour mieux comprendre ce qui se passe dans le ventre des femmes face à nous, mais je suis fille, je ne fais qu’aquièscer au chemin chaotique et amoureux de l’héroïne. Car il y a toujours une histoire d’amour avec un homme : qu’il soit père, grand-père, fils, frère, ami, amant, mari, patron, collègue.

Muškarci! Kakva tema! Gramziva. Dok sam čitala ove redove bilo mi je žao što sam žena. Volela bih da sam muškarac zato što bih onda bolje razumela šta se dešava u stomacima žena koje srećemo, ali ja sam žena, ja ćutke pristajem na haotični put kroz ljubav gde moram biti junakinja. Pošto uvek ima ljubavne priče s muškarcem, bez obzira da li je to otac, deda, sin, brat, ljubavnik, muž, šef, kolega.

Ali, moj favorit je My Men koji je napisao Malika Mokkedam, pisac iz Alžira koja se dokazala u Francuskoj gde je studirala medicinu i dugo praktikovala kao stažista, pre nego što je odlučila da se posveti književnosti. Ćerka iz nepismene, nekada nomadske porodice iz Južnog Alžira, uspela je u borbi za svoj nezavisan život uprkos strogim tradicijama vremena i njene familije, i uz snagu svoje odlučnosti postala ono što je želela da bude. Ona piše [Fr]:

Napustila sam tatu da bih naučila kako da volim muškarce, a to je jedna neprijateljska teritorija zato što je strana za mene… Spremila sam se za dobro i loše. Oni predstavljaju sve ono što ja moram da osvojim da bih dostigla slobodu.

La muse agitée, bloger iz Vallauris knjižare, je oduševljen [Fr]:

Voici le « carnet de bal » de Malika Mokkedem, qui déroule le fil de sa vie comme on ouvre un tiroir aux souvenirs. Y sont rangés son enfance de petite fille algérienne qui compte moins que ses frères et à qui on demande d’être la plus transparente possible, son adolescence de jeune fille qui trouve dans les livres et l’instruction une porte ouverte à la liberté, une jeune femme avide d’amour, indépendante et déterminée, une femme construite avec ses blessures, sa culture, sa rage et son besoin viscéral de reconnaissance.

Les hommes de sa vie sont ceux qui ont compté et l’on soutenue, ceux avec qui elle a bataillé, contre qui elle a dormi, pour qui elle a fait l'amour. Leurs traces intimes imprègnent de forces conjuguées et de déceptions cuisantes la vie de l’auteur. […]

Ovo je ’karta za igranje’ Malike Mokkadem koja odmotava konce njenog života kao kada biste otvorili fijoku punu uspomena. Tamo čuva stvari kao što su njeno detinjstvo male devojčice iz Alžira koja je manje važna od njene braće i od nje se traži da bude što više nevidljiva, njene tinejdžerske godine kao devojčice koja nalazi u knjigama i učenju otvorena vrata ka slobodi, mlada žena željna ljubavi, nezavisna i odlučna, žena koja je izgrađena na sopstvenim ranama, kulturi, ljutnji, i duboko urezanoj potrebi za priznavanje na ovom svetu.

Muškarci u njenom životu su oni koji su joj bili važni i koji su je podržavali, oni protiv kojih se borila, s kojima je spavala, za koje je vodila ljubav. Njihova intimna obeležja su na život autorke utisnuli obeležja i snage i gorkih razočarenja. […]

Le livre se lit comme un récit de vie, un témoignage, une confidence, une sorte de gifle à l’ordre établi, l’ignorance et la servitude, une vérité toute crue qui n’accuse pas mais enveloppe l’avenir d’un espoir encourageant pour les femmes algériennes. […]

Knjiga se čita kao životopis, svedočenje, iskreno izlaganje, kao neki šamar utvrđenom redu, neznanju i ponižavanju, sirova istina koja ne podiže optužnicu nego oblikuje budućnost radosti željnim ženama u Alžiru. […]

Rasna diskriminacija na koju žene nailaze vodi nas do alžirskog pisca Assia Djebar, koja je i prevodilac, filmski radnik, i profesor Francuske književnosti na New York University, jedne od malo žena koje su primljene na Fancusku Akademiju (Académie Française). Njena priznata dela obuhvataju L’Amour, la Fantasia (1985), i Femmes d’Alger dans leur appartment (2002). Na svom blogu Le bateau libre, književni kritičar Frédéric Ferney ističe sledeće u vezi njene nove knjige ’Nulle part dans la maison de mon père’ (’Nigde u kući moga tate’, 2007) . […]

Le titre sonne comme une dénégation et un aveu, il tient sa promesse.

[…]

Grandir, est-ce apprendre à désobéir? Et comment grandir sans (se) trahir? Comment être fidèle à soi sans renier les siens? Assia Djebar a cette phrase: “Se dire à soi-même adieu” que chacun est libre d'interpréter comme il veut.

Naslov zvuči i kao poricanje i kao prihvatanje; sigruno će ispuniti svoje obećanje.
[…]
Da li odrastanje znači naučiti kako da se ne pokoravate? Kako možete odrasti a da ne izdate (i to da izdate sebe)? Kako možete ostati verni sebi a da ne odbacite svoje ljude? Assia Djebar kaže sledeće: Poželi sebi oproštaj, što svako može razumeti na svoj način.

Ono što povezuje većinu pisaca u Alžiru koji pišu na francuskom je njihov stil, njihova bogata i živopisna, snažna i nikada ukočena upotreba jezika, kao i smelost tema koje obrađuju. Tako, na kraju, nošen sudbinom žena, mislim da se od mene očekuje da završim ovaj kratak pregled sa novim knjigama Yasmina Khadra (umetničko ime za muškarca, da bi se izbegla vojna cenzura za vreme građanskog rata u Alžiru), čiji Vučji Snovi (Woolf Dreams, 1999), Lastavice Kaboula (The Swallows of Kaboul, 2002), Napad (The Attack) i Sirene Bagdada (The Sirens of Baghdad, obe 2006), među ostalima, nastoje da ’pruže čitaocima na Zapadu priliku da razumeju srž problema koji on često samo lagano dotakne (tj. fanatičnost).

Više o ovom uzbudljivom piscu na ovim blogovima: Un oeil sur la planète i Cocola's [Fr].

Potvrđeni i mogući slučajevi svinjskog gripa (prim.prev. ostali nazivi za ovaj grip su: H1N1 virus, virus A tipa, meksički grip) se stalno povećavaju i ova smrtonosna epidemija gripa se proširila svetom zabrinjavajućom brzinom.

Od 28. aprila 2009. godine, više od 100 ljudi je umrlo od ove bolesti u Meksiku, a ustanovljeni su i slučajevi u Kanadi, Sjedinjenim Državama, Španiji, Britaniji i Južnoj Koreji. Sluti se da ovakvi slučajevi postoje i u Brazilu, Francuskoj, Izraelu i Australiji.

Margaret Chan, koja je sada generalni direktor Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), radila je kao Ministar Zdravlja u Hong Kongu i predvodila vladu Hong Konga u pokušaju da 1997. godine reše problem H5N1 ptičje gripe, i izbijanja SARS-a 2003. godine. I pored toga, stanovnici Hong Konga strahuju što će Margaret Chan voditi borbu protiv svinjskog gripa.

Martin Oel, iskusni novinar iz Hong Konga, je sumnjičav  kada je u pitanju sposobnost Margarete Chan da radi na još jednom izbijanju bolesti:

相信年資十年以上的記者或評論員，都不會忘掉現任世衛總幹事陳馮富珍醫生，她在擔任香港衛生署署長時，對抗H5N1和SARS時的表現，她在中國政府全力支持下居然做到世衛總幹事，簡直可以用無天理來形容。我在這裡的博客文章都講，我寧可支持日本的尾身茂醫生擔任總幹事。

豬流感蔓延全球，這次是對陳馮富珍一次重大考驗，但作為香港人，見她H5N1和SARS時的表現，你敢對她有信心？所以，香港人絕對要自求多福…

I drugi ljudi iz Hong Konga su se uključili u diskusiju na Hong Kong Discuss  u ismevanju Margaret Chan zbog njenog saveta, ’Jedem piletinu svaki dan’, u vreme kada je izbijala ptičja gripa 1997. godine.

Čitalac Phmo razmišlja :

唔知陳馮富珍今次會唔會日日食豬呢！

A Edric je zajedljivo bocka:

佢會日日食國內空運豬肉

Ipak, prošla mračna iskustva u vezi sa ptičjom gripom 1997. godine i izbijanjem SARS-a 2003 godine, mogla bi izazvati strah stanovnika Hong Konga u vezi sa najnovijom svinjskom gripom. Trenutno ima 5 studenata sa Kineskog Univerziteta u Hong Kongu koji su otišli putem razmene u Meksiko i jedan od njih, Daydrew Ng, je napisao na Facebook-u  sledeće o svojoj odluci da odmah napusti Meksiko:

Daydrew Ng, 27. april, 3:55 posle podne

我同sandy 會這個星期走…我知我冇什麼資格影響你的決定…但大家都係係mexico exchange 的香港人…算係比較了解你現在心情的人….我真係覺得…我地應該走!!!

我唔知係唔係傳媒誇張…也唔知真實的情況去到幾嚴重…其實應該無人會知…我都無需要知…

因為我肯定的係…我有好多愛我的朋友和家人…佢地都好擔心我…我唔想佢地為我擔心, 佢地支時我每一個決定, 但我都要正面回應佢地的支持…唔可以令佢地失望!…

Službenici u meksičkom zdravstvu postaju zabrinuti zbog izbijanja svinjske gripe koja je već izazvala 68 smrtnih slučajeva u Mexico City-ju, a još 1.000 osoba je obolelo. Strašno je to što smrt uključuje mlade ljude, i to ne samo one iz siromašnih staleža. Stanovnici na ulicama glavnog grada preuzimaju mere predostrožnosti da bi izbegli virus, a drugi čekaju da vide da li će se on proširiti.

Izbijanje gripe je izazvalo zatvaranje muzeja [es] i škola, kao i otkazivanje mnogih kulturnih dešavanja [es] i fudbalskih utakmica tokom vikenda.

Defeña Salerosa sa Esta Maraña de Contradicciones [es] ukratko predstavlja reakcije Meksikanaca za vreme izbijanja svinjske gripe:

Los que piensan que todo esto es una medida gubernamental para tapar algo “chupacabras style”-”cortina de humo”, y ese algo quien sabe qué podría ser: amenazas del narcotráfico, chanchullos bursátiles, etc. Los que creen ciertamente que estamos llegando a una pandemia. Los que consideran exageradas y extremas las medidas del sector salud y el gabinete presidencial. Los que están asustadísimos y no quieren salir de casa y de hacerlo, porta tapabocas o bufandas (sí, con este pinche calor ví a dos con ¡bufandas!). Los que ya sienten escosor y mucosidad en sus vías repiratorias. Los que se rompen la cabeza buscando el comentario/frase más sarcástico y jocoso del asunto.

Iz Mexico City-ja, Daniel Hernandez of Intersections redovno pruža najnovije informacije na svom blogu i daje pregled stanja na ulicama Mexico City-ja u petak uveče:

I kako je sada na ulicama? Ljudi su na nogama i tek svaki drugi pešak nosi hiruršku masku. Noćas su otkazani neki umetnički zabavni događaji, ali inače život bez štete je normalan, možda samo malo neobičnijij nego inače.

Flicker-korisnik Victoria, učiteljica u Mexico City-ju prokomentarisala je Hernandezov post o dolasku u školu u petak ujutro:

Čim sam ušao, primetio sam da nisam video nijednog učenika.

Onda su mi rekli da je to zbog izbijanja gripa, i onda se maglovito sećam da sam u ponoć dobio poruku od UNONOTICIAS.

Tada sam se povezao i slušao sve moje kolege u Meksiku koji su pričali kako je ovo prvi put da se tako nešto dogodilo i nagađali koliko to loše može da bude, da bi se preuzele ove mere. Onda sam otišao kući, metroom, s mojom plavom maskom za lice.

Neki blogeri pružaju savete o tome kako se osoba može zaraziti ovom vrstom gripe, kao što Ana Maria Salazar piše da bez obzira na to kako se ova gripa zove, ona se ne prenosi tako što ćete jesti svinjetinu.

Vlada je planirala da isporuči injekciju protiv gripe radnicima u zdravstvu, ali nema onih koje bi bile namenjene ostalom stanovništvu. Za sada, između ostalog, ljudima se savetuje da često peru ruke i da pokriju usta kada kašlju ili kijaju.

Survival International's campaign to Stamp Out racism against tribal people

Kampanja Međunarodnog Preživljavanja u svrhu otklanjanja rasizma prema plemenskom narodu Međunarodno Preživljavanje je na čelu kampanje protiv korišćenja termina kao što su ’primitivni ljudi’ i ’kameno doba’. Njihov projekat nazvan ’Otklonite to’ traži od podržavalaca da u medijima obrate pažnju na ponižavajuće opise ljudi iz plemena i da pošalju razglednice ili e-kartice urednicima putem njihovih website-ova.

Blog Međunarodno Preživljavanje pruža detalje nedavne rasprave u britanskim medijima o izveštavanju o urođenicima:

Britanski dnevni list The Independent danas je objavio važno gledište direktora Preživljavanja, Stephen Corry-ja. Od kada je bivši BBC-jevac Michael Buerk pristupio, globalna debata o korišćenju termina kao ’primitivan’ da bi se opisali plemenski ljudi je dostigla nove dimenzije.

[…] The Guardian i The Observer sada upozoravaju protiv upotrebe termina kao što su ’primitivan’ i ’kameno doba’ u renomiranom uputstvu za stil.

The Wild Hunt, blog ’predatog mnogobožca’ Jason Pitzl-Waters-a, obaveštava:

Kampanja ’Otklonite to,’ koju vodi Preživljavanje, je nedavno uspela da ubedi britanske časopise The Guardian and The Observer da zabrane termine ’primitivan’ i ’Kameno Doba’ u opisivanju ljudi koji žive u plemenu.

Here In The Cave of Wonder (Ovde u pećini čuda) piše sledeće komentarišući na Pitzl-Waters-ov post:

’Primitive’ i ’Kameno Doba’ potiču iz zastarelog pristupa razvoju. Nema nikakvih ’primitivnih’ oblika života ili ljudi. Razvoj je samo jedno od načina prilagođavanja okolini, a ne stepenica, tako da nema govora o napredovanju od ’primitivnog’ do ’naprednog’.

[…]

Ukratko, ovi termini su samo jedna vrsta etnocentrizma/antropocentrizma iz 19 veka, koji su pre mnogo godina odbacili naučnici i antropolozi kao naučno netačno.

Čitanje knjiga, igranje karata, ili učenje novih veština su neki od saveta kako da se nosite sa odlaskom u zatvor, a koje nudi nekadašnji zatvorenik Sam Stanfield na Enzine@articles.  Međutim,  za jednog u sto odraslih u zatvorima širom SAD, blogovanje se sada koristi kao razbibriga – bar preko nekoga spolja ko ima pristup kompjuteru.

Blogovanje iz zatvora postaje sve češća pojava.

    Shaun Atwood, nekadašnji zatvorenik, sada vodi blog naslovljen Jon’s Jail Journal (Džonov Zatvorski Dnevnik), gde postavlja pisma zatvorenih amerikanaca.

Shaun Attwood

Krajem prošle godine, primio je pismo od ’doživotne’ Renee, koja je osuđena na 60 godina u zatvoru u Arizoni kada je bila tinejdžer. Renee piše da radi i ide u školu, a opisuje i druge stvari iz zatvora.

’Pitao si me šta mislim o kineskom psu i to me je nasmejalo. Ne mogu da jedem u kuhinji. Video sam da izvade bubašvabu iz čorbe i nastave da serviraju. Video sam posude na polju i kako golubovi jedu iz njih, pile za kuvanje koje leži nepokriveno. To mi se gadi.’

Shannon Park, pisac i aktivista za ljudska prava je isto u Arizoni. Park piše na svom blogu Preserving Prison Pages (Sačuvane Stranice iz Zatvora) da u njegovom zatvoru nedostaje osoblja:

 

Shannon Park

’Nasuprot javnom mišljenju i informaciji koja je predstavljena zakonodavcima i poreskim obveznicima, malo je zaposlenih u ADOC. Dosta je reći da se čuvari uzimaju iz drugih objekata da bi se održao minimalan broj čuvara neophodnih da bi zatvor operisao. U isto vreme, zakonodavci rade na tome da smanje broja čuvara u ADOC-u za 614. Veoma je opasno ako ima malo osoblja u prostorijama koje su prebukirane. Naročito u mestu koje vrvi od droga, frustracija, gladi, neprijateljstva i ovisnika koji veruju da nemaju šta da izgube.’

Park potom opisuje neke druge aktivnosti zatvorenika, a to uključuje korišćenje heroina i drugih droga. Kaže da zbog manjka osoblja nema dovoljno nadgledanja.

Post, postavljen nedavno na blogu Friends of Prisoners (Prijatelji Zatvorenika) poziva čitaoce da postanu prijatelji preko dopisivanja sa četvoricom zatvorenika koji su mentalno bolesni. Jedan od njih je James Schmeisser iz Wisconsin-a i on kaže da je izolovan.

’Zdravo svima onima koji brinu, vole i razumeju. Trenutno sam ozbiljno lišen slobode zbog toga što sam uradio. Sam provodim 24h dnevno, 3x nedeljno i 23h 4puta nedeljno. Podršku ne primam ni od porodice, nema moralne potpore, nema prijatelja, itd. Načinio sam greške, kao i većina ljudi, a i moja deca i ja smo propatili zbog toga i ja ustvari ne znam šta da uradim. Đavo je aktivno uništavao sve u mom životu, uključujući moje pokušaje da budem bolji čovek. Nalazim se na zidu i zaista mentalno patim, emocionalno i fizički.’

Aktivizam takođe  postoji u zatvoru uz grupu koja se zove  SHAC7, a čiji članovi su u zatvoru zato što su “vodili kampanju za zatvaranje, Huntingdon Life Sciences, zloglasne laboratorije za testiranje životinja.”

Josh Harper jedan od članova grupe ima istoimeni blog. U najnovijem postu on piše da nastavlja da se bori i neće da prihvati zatvor kao svoj dom.  

“Do danas, država mi je oduzela dve godine života. Šesnaestog novembra 2006. g. ušao sam u obližnji Državni Zatvor, skinut do gole kože, dato mi je odelo, i bačen sam u ćeliju zato što sam zagovarao kontraverzne taktike da se zatvori laboratorija za životinje.

Dobio sam nekoliko saveta od prvih zatvorenika koje sam upoznao – pokušaj da zaboraviš da si ovde. Nemoj da misliš o vremenu. Pokušaj najbolje što možeš da ne pomišljaš na svet izvan zatvora. Kakav odvratan savet! Iako ovo možda otežava moj život, osećam se lakše dok patim u zatvoru. Nikada neću biti kao neki od pripitomljenih primeraka rase koji polako prestaju da vide ograde i rešetke i počinju da gledaju na ovo mesto kao dom. Strastveno mrzim zatvor, i to me ubeđuje da sam razuman.

Kako naći savršenog muškarca za sebe i to što pre? Otkrio sam da jedan bloger deli neke interesantne psihološke analize o tome kako možeš čitati osobine i karakteristike muškarca s kojim izlaziš, i da pronađeš muškarca koji odgovara tvojoj ličnosti.

남자를 꼭 몇개월씩 사귀어야 그 사람의 됨됨이를 알 수 있는 건 아니다. 단 10분 만으로도그 사람의 인성을 어느 정도 파악할 수 있다.

좋아하는 운동은 뭔가?
- 달리기나 수영 같은 혼자 하는 운동을 좋아하는 남자들은 독립적이고 혼자 있는 시간을 즐기는 타입.
- 축구, 농구, 야구 같은 팀 스포트를 즐기는 남자들은 경쟁적이면서도 사람들과 어울리길 좋아하는 타입
- 운동을 거의 하지 않는 남자들은 독립적이고 감성적인, 생각이 깊은 타입일 가능성이 높다.

얼마나 오래 친구를 사귀는가?
- 10년 이상된 친구들과 친하다: 유대 관계가 깊고 진득한 타입. 그러나 변화를 싫어하는 성격일수도 있으니 주의가 필요. 게다가 신뢰를 얻고 마음을 열게 하기까지 오랜 시간이 걸릴 수도 있음.
- 아무하고나 잘 친해진다: 새로운 환경에 쉽게 적응하는 타입

나쁜 버릇엔 뭐가 있는가?
- 도박을 좋아한다: 위험을 쉽게 감수하는 타입. 주변을 즐겁게 해주는 경우가 많으나 지나치게 낙관적이고 현실을 직시하지 못하는 경우가 많다.
- 흡연량이 많다: 초조해하고 걱정이 많을 수 있다.
- 술을 많이 마신다: 자주 불안해하는 성격일 가능성이 많다. 

의사소통 스타일은?
- 전화보다는 메일을 많이 쓴다: 쉽게 마음을 열지 않는 성격이 가능성 높음. 이메일은 자신의 생각을 여러번 고쳐 보낼 수 있기 때문에 자신의 솔직한 감정을 감추기 쉽다.
- 메신저를 많이 쓴다: 지속적인 관심을 바라는 편, 관심이 없으면 초조해 하는 편.
-전화를 많이 한다: 여자와의 친밀함을 두려워 하지 않는 전형적인 적극적 남성상.

여자가 무슨 옷을 입는 것을 좋아하는가?
- 아무렇게나 입는 걸 좋아함: 현실적이고 편안한 타입의 남자
- 비싼 브랜드 옷 입는 걸 좋아함: 특권 의식이 있는, 돈(부)에 관심이 많은 남자. 현재 돈이 많은 사람일지 몰라도 나중에 돈에 너무 많은 가치를 두는 남자일수도 있음
- 야한 옷 입는 걸 좋아함: 자존감이 강한 남자. 남들로부터 부러움을 사는 것을 즐기는 편이다.

운전하는 버릇은?
- 차선을 자주 옮기고 앞 차에 바짝 따라붙으며 다른 운전자를 노려봄: 감정을 통제하는데 문제가 있는 남자일 수 있음.
- 막힐 때도 편안하고 느긋하게 운전함: 원래 느긋한 성격이거나 감정 통제가 잘 되는 남자

좋아하는 TV 프로그램은?
- 시트콤, 연예 프로그램을 잘 봄: 스트레스나 화를 잘 푸는 편일 가능성이 높음. 그러나 진지한 대화가 어려운 상대일 수 있음. 중요한 이야기를 할때 남자가 요점에서 잘 벗어날 수 있으며 이 때문에 여자가 좌절감을 겪을 수 있다.
- CSI 같은 지적인 프로그램을 좋아함: 분석적이고 생각이 깊은 편. 문제가 생겼을 때 해결하려는 능력이 강할 수 있다.

형제 관계는?
- 첫째: 책임감이 강하고 뭔가 맡아서 해보려는 성향이 강하다.
- 막내: 창의적이고 모험심이 강한 편.
- 중간: 많은 관심이 필요한 예민 성격일 가능성 높음.

외모에 얼마나 신경을 쓰는가?
- 거울을 자주 보고 헤어 스타일에 신경을 많이 씀: 성공에 대한 잠재적 욕구가 강한 편.
- 외모에 거의 신경 안 씀: 피상적이지 않은 편. 외면보다 내면을 더 중시하는 편.

같이 있을 때 시선은?
- 대화할 때 시선을 잘 마주치지 않음: 매우 수줍은 성격이거나 믿음직하지 못한 성격.
- 똑바로 마주 봄: 친하려고 애쓰는 편이라 볼 수 있다.
- 눈에 감정이 담김: 여자를 굉장히 좋아하는 상태

말하는 스타일
- 말이 무척 많다: 에너지가 넘치는 열정적인 사람. 하지만 매우 자기중심적인 사람일 수도 있음.
- 말수가 적고 천천히 말함: 신중하거나 차분한 성격.

Vekovima daleko od javnosti, američki Indijanci u Sjedinjenim Državama povećano koriste blogove i online građanske medije da poboljšaju i sačuvaju svoja prava i tradicionalne načine života. Uz izbor predsednika Awe Kooda Bilaxpak Kuuxshish-a (ime koje je Pleme Vrana dodelilo Barack Obama-i), urođenici vide nove razloge da budu optimistični.

Reznet – Izveštaji o američkim Indijancima

Jedan od projekata koji oglašava glasove domorodaca je Reznet, vebsajt američkih Indijanaca sa vestima, informacijama i zabavom na Školi Žurnalistike Univerziteta u Montani, koji isto tako obučava i savetuje studente na koledžima američkih Indijanaca širom zemlje, dok se oni pripremaju za novinarsku karijeru.

Na Reznetu ima članaka, blogova, i multimedije. Upućujući na moderno shvatanje primene urođeničkog sistema verovanja, naročito u odnosu na Zemlju, jedan članak kaže da će ’kompanija za solarnu energiju koju poseduje i pokreće jedan domorodac’ proizvoditi čiste energetske proizvode za SAD vladu.

Jedan drugi post, u delu bloga triBaLOG, objašnjava kako se pogrešne interpretacije popularnih medijia kritikuju u novom talasu animiranih filmova kao što je ’ Priče sa Sedme Vatre ’ (Stories From the Seventh Fire), koji su napravili režiseri, američki Indijanci, i koji mnogo tačnije prikazuju sadašnje i tradicionalne plemenske priče.

Rezkast – Deljenje urođeničke muzike i video sajt

Plemenski Tehnološki Centar (Coeur d'Alene Tribal Technology Center) je napravio jedan manji website, Rezkast, koji pokušava da proširi poruke američkih Indijanaca putem multimedija, kao alternativu YouTube-u. Ovde ima dosta video materijala o aktivnostima, kulturi, jeziku i inspiraciji.

Jedan spot koji se pojavljuje na ovom sajtu koristi popularnu pesmu od will.i.am-a koja se bazira na rečima Obaminog govora, i remiksuje je da bi prikazala stare i nove slike života američkih Indijanaca. Ovaj spot navodi izazove koje američki domoroci susreću, kao što je zaštita svetih mesta i sačuvanje starih civilizacija, i zaključujue, ’Da, možemo se vratiti uzvišenosti plemena’.