Global Voices na srpskom » Biljana Tesic

Događaj “Blog Action Day 2011”: Razgovarajmo o hrani

Biljana Tesic — Thu, 13 Oct 2011 15:31:32 +0000

Blog Action Day je godišnji događaj koji ujedinjuje blogere širom sveta da pišu o istoj temi u istom danu. Cilj ovog događaja jeste da se podigne svest i pokrene globalna rasprava u vezi sa važnim pitanjem koje utiče na sve nas.

Global Voices je izveštavao o prošlom događaju “Blog Action Day” i pomogao da se podele priče o vodi 2010. i klimatskim promenama 2009. Ove godine tema je hrana, jer se događaj “Blog Action Day” poklapa sa Svetskim danom hrane, događajem koji je organizovala Organizacija za hranu i poljoprivredu.

Autori zajednice Global Voices pisali su već dosta o hrani. Najnoviji specijalni izveštaj o Milenijumskim ciljevima za razvoj Ujedinjenih nacija 2011. obuhvata seriju postova o borbi protiv gladi i siromaštva. Takođe, naša zajednica je imala zadatak da napiše seriju postova o nebezbednoj hrani zajedno sa Pulicerovim centrom u sklopu izveštaja o krizi. Naši izveštaju se oslanjaju na građanske medije i nalaze se na portalu Pulicerovog centra o nebezbednoj hrani.

Acarajé je jelo od oljuštenog modrog graška oblikovano u loptice i prženo u dubokom ulju po imenu dendê (tj. palminom ulju). Zastupljeno je u nigerijskoj i brazilskoj kuhinji. Ovo jelo originalno potiče iz severoistočne države Brazila, Bahia. Fotografisao korisnik Flickra Rita Ribeiro (po licenci CC-BY-NC-SA 2.0).

Otvoren poziv za sve koji imaju blog nalazi se na web stranici događaja “Blog Action Day”. Listu predloženih tema možete pronaći ovde, a neke od njih obuhvataju glad, siromaštvo, neuhranjenost i sukobe zbog hrane u Istočnoj Africi.

Ali, ako ne želite da pišete o previše ozbiljnim temama, možete isto tako pisati o vašoj omiljenoj i organskoj hrani, kao i o vegeterijanstvu. Ima mnogo toga da se kaže o hrani, jer tema obuhvata različite događaje i pitanja:

Koristimo hranu kako bismo obeležili trenutke slavlja i tuge. Nedostatak pristupa hrani dovodi do poražavajuće gladi, dok previše hrane uzrokuje stvaranje novih zdravstvenih problema. To može koštati svet, ili hrana može postati suviše jeftina da bi poljoprivrednici zarađivali za život od nje.

Način na koji kompanije proizvode hranu i piće može obezbediti važne poslove za zajednice ili može biti potpuno destruktivan za stanovništvo i lokalne proizvođače hrane. Hrana može da nam da energiju da izdržimo dan ili da sadrži sastojke od kojih dobijamo alergijske reakcije.

Hranu mogu pripremati visoko kvalifikovani kuvari sa kreativnim talentom, ili hrana masovne proizvodnje koja se brzo isporučuje. Ona može biti neverovatno zdrava ili potpuno “smeće” i loša za vaše zdravlje. Može biti veoma ukusna ili samo lokalna poslastica.

Hrana je važna za našu kulturu, identitet i svakodnevno preživljavanje, tako da vas tim Blog Action poziva da nam se pridružite u razgovoru o hrani.

Ukoliko ste zainteresovani, više o hrani pročitajte iz perspektive zajednice Global Voices.

I zapamtite, 16. oktobar je dan za blogovanje o hrani, bez obzira da li želite da pišete o složenim pitanjima u vezi sa hranom ili vašim omiljenim jelima. Možete se pridružiti ovom događaju na internetu i pomognete u podizanju svesti o ovoj temi.

Registrujte se za događaj “Blog Action Day” tako što ćete popuniti ovaj formular, i ne zaboravite da pratite @BlogActionDay11 na Tviteru.

Zaštita brunejskih plaža

Biljana Tesic — Sat, 24 Sep 2011 17:36:57 +0000

Udruženje “Beach Bunch” osnovano je kako bi “odbranilo i zaštitilo brunejske plaže od zagađivanja.” Neke od aktivnosti ove grupe obuhvataju:

Redovno organizovanje i sprovođenje kampanja za čišćenje brunejskih plaža.

Organizovanje i sprovođenje programa o buđenju svesti kad je u pitanju upravljanje otpadom na plažama.

Promovisanje smanjenja otpada u posebne plastične boce ili kese.

Pružanje obrazovnih programa o životnoj sredini preko javnih, privatnih ili obrazovnih institucija

Takođe, udruženje “Beach Bunch” koristi moć društvenih medija za dobijanje veće podrške javnosti. Pored Web strane, udruženje ima i nalog na Facebooku i Twitteru.

Jedan od projekata jeste mapiranje brunejskih plaža:

Googleova karta brunejskih plaža

Drugi projekat mapiranja obuhvata identifikaciju lokacije, ponuđenih usluga i stanje plaža u zemlji.

Nedavno je organizovano čišćenje obala u kome je učestvovalo 150 volontera iz različitih škola. Po rečima organizatora, “sakupljeno je ukupno 418,5 kg otpada, od toga 100 kg plastike, 1,5 kilograma alumunijuma i 317 kg nerecikliranog otpada.”

Volonteri su pisali o svom učešću u čišćenju na Facebooku:

Harold Raps: Da! Proveo sam se sjajno! Uradio sam nešto dobro i upoznao sam neke divne ljude! Najbolja stvar je to što je plaža posle izgledala mnogo čistije!

Anthony Er: Odlično, BB. Potrebna je samo “varnica” kako bi se pokrenulo ovo čišćenje. Impresioniram sam velikim odazivom. Čestitke i Rizanu Latifu i ostatku BB organizatora. Bravo!

Čišćenje u organizaciji udruženja "Beach Bunch"

Volonteri u akciji čišćenja plaže

Jan Shim je bio jedan od učesnika ovog događaja:

Mislim da biste se zabavili kao ja čišćenjem na ovoj međunarodnoj godišnjici čišćenja plaža. Ne mogu da zamislim koliko ovog smeća je moglo završiti na plaži i kako, pogledajte fotografije, ribari su ostavili mreže koje su isplivale na obali, tako da ih drugi pokupe.

Udruženje “Beach Bunch” je prikupilo fotografije koje će postati deo međunarodne baze podataka:

Verujemo da, bez obzira na to gde živimo, okean je temelj našeg ekosistema. Zato smo se udružili sa organizacijama “Ocean Conservancy”, “Project Aware” i “Clean-up the World” da bi pomogli u čišćenju okeana i plovnih puteva. Prikupljeni podaci će biti otpremljeni u međunarodnu bazu podataka. Ovo je drugi put da udruženje “Beach Bunch” učestvuje na takvom svetskom događaju.

Video zapisi: Tortilje, čapati, hleb i još mnogo toga iz svih krajeva sveta

Biljana Tesic — Thu, 22 Sep 2011 14:58:57 +0000

Puto, pirinčani kolač kuvan na pari iz Filipina. Fotografisao korisnik Flickr-a highlimitzz (CC-BY-2.0)

U većini kultura jela se pripremaju od žitarica; hleb, lepinje i zemičke pripremljene na pari deo su obroka u mnogom mestima širom sveta. Danas posećujemo zanatlije i kuvare da vidimo kako se pripremaju jela koja hrane njih i njihove porodice.

Prvo smo se zaustavili u Francuskoj, gde pekar Vincent Talleu pravi kroasane, čokoladni hleb i druge slične proizvode koristeći isto testo kao osnovu:

U Indiji, lepinje poznate kao roti, čapati ili paroti čine većinu obroka, a tehnike za njihovo pravljenje mogu biti prilično “upadljive”. Ovde gledamo ženu kako pravi roti čapati u svojoj kuhinji, tako što ih razvlači oklagijom na drvenoj tabli, peče na tavi ili ravnom metalnom tiganju a zatim ih dovršava na otvorenom plamenu na kome se “naduvaju” kao baloni:

Sledeći video zapisi prikazuju različite veštine ovih pekara: od brzine do agilnosti u oblikovanju, razvlačenju i “šamaranju” čapatija kako bi ih pekli u pećima od cigala, do proizvodne linije gde paroti “lete” kroz vazduh pre nego što stignu do peći:

http://youtu.be/1AbsFDVeQHc

Širom Centralne Amerike, kukuruzna tortilja je osnovna hrana mnogih, iako možete da kupite sveže napravljene tortilje, neki ih još uvek pripremaju na tradicionalan način. U Hidalgovom Zacualtipanu, u Meksiku, jedan vek stara kuhinja je “centar” za kukuruz i pipremanje testa na kamenom metatu, tako što se dlanovima oblikuje tortilja u okrugli oblik i zatim peče u šporetu na drva:

Ova žena razvlači tortilje na stolu koristeći komad plastične kese, tako da se tortilja može vrteti tokom oblikovanja:

U Turskoj, lepinja se zove yufka. Ovaj video prikazuje čoveka kako razvlači testo na ogromnom papiru u tanke krugove:

U Filipinima, pirinčani kolač kuvan na pari po imenu puto je tradicionalan i može da se jede bez dodataka ili sa slatkim i slanim prelivima. Ovde se prave različite vrste sa kokosovim mlekom i pirinčanim brašnom:

A ovi se prave sa običnim brašnom, što je slično testu za palačinke, ali kuvano na pari:

U Kolumbiji i Venecueli, kukuruzno testo se koristi za pravljenje arepasa, koji su deblji od tortilja i različitih su vrsta i veličina. Ovaj video postavio je putujući prodavac arepa iz mesta Cali, u Kolumbiji, koji je naveo mesta na kojima možete kupiti njegove arepe sa sirom tokom dana. Ove arepe se jedu na ulici sa puterom, a ponekad i sa kondenzovanim mlekom:

Bloger, Chef John, koji piše o hrani na blogu Foodwishes.com oprobao se u pravljenju venecuelanskih arepa punjenim sa svinjetinom, i tako je napravio svoju verziju onoga što se u Venecueli zove “dlakava” arepa:

Libija: Fotografije iz bogatih, uzbudljivih i istorijskih vremena

Biljana Tesic — Tue, 20 Sep 2011 13:32:49 +0000

Ovaj post je deo našeg specijalnog izveštavanja Ustanak u Libiji 2011.

Britansko-libijski hirurg i humanitarac koji piše pod pseudonimom Amal Al Leebi je u svojoj nostalgiji objavio neke stare fotografije iz prethodnih poseta Libiji na svom Twitter nalogu, @libyansrevolt, kako bi pokazao Libiji da se seća.

@libyansrevolt: Samo se podsećajući nekih starih slika #Libije iz prethodnih poseta…

Luk Marka Aurelija noću u starom gradu Tripolija. Fotografisao @libyansrevolt.

Amal Al Leebi je počeo sa fotografijama primorskog dela grada Tripolija – fotografije prikazuju gradske tržnice na kojima su prodavci povrća pored puteva, kazandžije u sokacima ili “Zangasima” starog grada, a tu su čak i prodavci nojevih jaja.

Osim toga, Amal Al Leebi deli druge fotografije koje prikazuju istorijske karakteristike grada, kao što je Otomanski dvorac Al Saraaya Al Hamra (Crveni dvorac) koji se nalazi u starom gradu Tripolija, u kome je i Narodni muzej rimske arhitekture, mozaika i skulptura.

Ostale fotografije prikazuju Gadafijev slogan i bilborde po celom gradu, Trg mučenika, čije je ime Gadafi kasnije promenio u Zeleni trg.

Ousban, čuveno libijsko jelo slično začinjenom jelu Haggis. Fotografisao @libyansrevolt.:

Zatim, odlazi u Leptis Magna, istaknuti grad Rimskog carstva, a čije se ruševine nalaze u mestu Al Khums, 130 km istočno od Tripolija, na obali, gde se brana Wadi Lebda susreće s morem. Ovde je fotografisao mnogo fotografija ruševina:

Koloseum Leptis Magna Libda, često obeležje mnogih mediteranskih gradova. Fotografisao @libyansrevolt.

Leptis Magna je jedno od svetskih baština UNESCO-a, i to je ono što je Amala navelo da preporuči svakome da poseti ako ikada dođe u Libiju, a takođe je dodao: “Ako se neko od ovih mesta ošteti ko god da je odgovoran trebalo bi da plati štetu”.

Stara džamija, potiče iz 668. godine. Fotografisao @libyansrevolt.

Zatim, dodao je slike farme svog ujaka, libijske pustinje sa njenim peščanim dinama, palmama, branama i hiljadama godina starih gradova.

Oaza GaberOun usred libijske pustinje. Voda je slanija od one u Mrtvom moru! Samo plovite! Fotografisao @libyansrevolt.

Qasr Elhaj, unutrašnjost drevnog ambara u regionu Jebel Nafusa. Fotografisao @libyansrevolt.

Na kraju, meštanin ga je odveo na planinu gde je fotografisao drevne pećine koje datiraju iz 5.000-10.000 godina pre Hrista. Dodao je da postoje mnoge slike pećina iz davnina, posebno na planini Acacus, ali nažalost neke su oštećene grafitima.

Ovaj post je deo našeg specijalnog izveštavanja Ustanak u Libiji 2011.

Peru: Izvan politike: “Chelita”, chicharron i šah

Biljana Tesic — Thu, 21 Jul 2011 13:11:17 +0000

Tokom dužeg perioda ove godine, peruanski građani su se bavili izbornim procesima. Dana 3. oktobra, 2010. godine, Peruanci su izašli na birališta kako bi izabrali gradonačelnike i regionalne predstavnike. Samo šest meseci kasnije, 10. aprila 2011., održani su predsednički izbori, uključujući i drugi izborni krug koji je održan 5. juna.

Srećom, Peru ima da ponudi više od izbora i politike. Pogledajmo neke druge teme o kojima se raspravljalo na peruanskoj blogosferi.

Smrt ‘Chelite’

U utorak, 21. juna, tužna vest je prekinula to jutro. Popularna i voljena umetnica Analí Cabrera [es] nije uspela da pobedi rak dojke sa kojim je vodila borbu poslednjih nekoliko godina. Bila je poznata kao “Chelita” po njenom liku u popularnoj televizijskoj emisiji iz 80-tih pod nazivom “Risas y Salsa” [es] (smeh i salsa), gde je igrala ulogu sekretarice čiji šef je uzalud pokušavao da je zavede.

Tokom 90-ih, vodila je televizijski šou o aerobiku, a nakon što je otkriveno da ima rak, Chelita je održala ohrabrujući govor za žene koje se bore sa istom bolešću. Ovako su neki blogeri podelili tu vest:

Luis Vigli, bloger bloga Mejor hablar de ciertas cosas… [es] (Bolje je govoriti o nekim stvarima…) ponovo objavljuje:

La actriz Analí Cabrera, quien padecía de cáncer, falleció esta madrugada a los 51 años de edad, causando una gran consternación entre quienes disfrutaron de su talento y de un personaje que tenía impregnado en la piel y la memoria de todos los peruanos: “Chelita”.

[...]

Su personaje, la dulce secretaria “Chelita”, se ha convertido en uno de los clásicos de la televisión peruana y seguramente, volverá eterno, el recuerdo de Analí Cabrera, una batalladora mujer que lucho a brazo partido contra la muerte.

Pedesetjednogodišnja glumica Anali Cabrera, koja je imala rak, preminula je jutros, što je izazvalo duboko zaprepaštenje među onima koji su voleli njen talenat i taj lik je koji je bio deo nje same i sećanja svakog Peruanca: “Chelita”.

[...]

Njen lik, ljupka sekretarica “Chelita”, postao je klasik peruanske televizije i sigurno će ovekovečiti sećanje na Analiju Cabreru, borbenu ženu koja se svim silama borila protiv smrti.

Predsednik Alan Garcia je na njenoj sahrani rekao: “Ona je bila devojka koju su svi želeli da imaju”. Na Tviteru, napravljeni su hashtagovi #Chelita i #AnaliCabrera sa najnovijim vestima.

Gastronomija

U međuvremenu, ministarstvo poljoprivrede proglasilo je treću subotu u junu za “Dan Chicharrona”. Chicharrón se pravi od svinjske kožure i veoma je popularan u Peruu, a posebno kao deo onoga što se zove ‘Criollo doručak ‘. Grupni blog Paradero Perú izveštava [es]:

Chicharrón. Fotografisao korisnik Flickra Derrick S. (CC BY-NC-ND 2.0).

Mediante una Resolución Ministerial publicada el día de hoy en el diario “El Peruano”, se ha declarado el tercer sábado de junio de cada año como el “Día del Chicharrón de Cerdo Peruano”.

[...]

El Ministro de Agricultura, Jorge Villasante, ha dado luz verde a la solicitud de la Asociación Peruana de Porcicultores, quienes en el marco de su 25 aniversario, hicieron la petición de nombrar un día como el “Día del Chicharrón de Cerdo Peruano”, al ser un plato típico de nuestras tres regiones, y símbolo de nuestra gastronomía.

Ministarskom rezolucijom objavljenom u listu “El Peruano”, [Vlada] je proglasila treću subotu u junu za “Dan peruanskog svinjskog Chicharrona”.

[...]

Ministar poljoprivrede, Jorge Villasante, dao je zeleno svetlo zahtevu peruanskog Udruženja odgajivača svinja, koje je zbog 25 godina svog postojanja, zatražilo da ovaj datum proglase za “Dan peruanskog svinjskog Chicharrona”, jer je to tipično jelo naša tri regiona, kao i simbol naše gastronomije.

Kao još jedan znak koliko Peruanci vole svoju hranu, zemlja treba da proslavi “Nacionalni dan Cebichea”. Cebiche se smatra jednim od glavnih jela od morskih plodova u Peruu.

Blog Peru Inside [es] piše o ovom važnom “članu” peruanske gastronomije:

Peruanski Cebiche, sa choclom and canchom. Fotografisao Flickr korisnik David and Katarina (CC BY 2.0).

El 28 de Junio es el Dia Nacional del Cebiche, la asociación ARMAP y Javier Vargas gestor del día, invita a compartir este momento en familia.

[...]

No olvides la fecha 28 de Junio del 2011 en el Centro Comercial MEGA PLAZA.

Sigue el Facebook de CEBICHE PERÚ – DIA NACIONAL DEL CEBICHE – CLICK.

Dan 28. jun je Nacionalni dan Cebichea, udruženje ARMAP i Javijer Vargas, pokretačka snaga koja stoji iza ovog datuma, poziva Vas da podelite ovaj trenutak zajedno sa porodicom.

[...]

Ne zaboravite, 28. jun, 2011. u šoping centru MEGA PLAZA.

Pratite nas na Facebooku, CEBICHE PERÚ – DIA NACIONAL DEL CEBICHE – CLICK.

Sport

Na temu sporta, imamo dobre vesti koje dolaze iz ženske juniorske odbojkaške reprezentacije: U utorak, 22. juna, oni su postali krunisani šampioni panamsko-američkih igara u svojoj kategoriji. Igre su održane u Limi.

Ver fútbol en vivo [es] ostavlja fudbal po strani i kaže:

En un comienzo las dirigidas por Natalia Málaga se vieron superadas por las visitantes, que fueron más rápidas y contundentes y se llevaron el primer set por 25-18, sin embargo en el segundo set las cosas cambiaron, las peruanas mejoraron su juego y lograron llevárselo por 29-27 en un emocionante final.

U početku, devojke na čelu sa [trenerom tima] Nataliom Malagomi pobedile su njihovi [dominikanski] protivnici, koji su bili brži i snažniji i pobedili u prvom setu sa razlikom od 25:18. Međutim, tokom drugog seta stvari su se promenile, Peruanci su poboljšali svoju igru i osvojili [četvrti i poslednji set] sa razlikom od 29:27 u uzbudljivom kraju.

Na kraju, tinejdžerka šahista Deysi Cori osvojila je žensko kontinentalno prvenstvo u šahu, održano u Guayaquili, u Ekvadoru. Blog Brújula.pe [es] citirao je Deysi:

“Estoy muy contenta y orgullosa. Esta victoria es producto del esfuerzo y la preparación que vengo recibiendo. La preparación con Grandes Maestros en Argentina viene siendo muy importante para mi carrera y la de mi hermano. Hemos mejorado nuestro juego y sé que puedo lograr más victorias. Quiero dejar el nombre del Perú en alto y traerles más triunfos”, expresó la ajedrecista peruana tras el triunfo.

“Veoma sam srećna i ponosna. Ova pobeda je rezultat mog napora i treninga. Treniranje sa velikim učiteljima u Argentini je veoma važno za moju karijeru i karijeru moga brata. Postajemo sve bolji i znam da možemo da dobijemo još pobeda. Želim da se Peruu čuje po dobrom i donesem još pobeda”, rekla je peruanska šahistkinja posle pobede.

Deysi Cori, jul 2010. Fotografisao korisnik Flickra Federació d'Escacs Valls d'Andorra (CC BY-NC-ND 2.0).

Nije sve u Peruu politika (ni fudbal) u poslednje vreme.

Panama: Sećanje na Raula Reisa

Biljana Tesic — Thu, 19 May 2011 02:36:20 +0000

Dana 30. aprila 2011., iznenada je preminuo panamski sociolog i pisac Raúl Leis.

Posle njegove smrti, biografije i kritike su objavljene u novinama i na blogovima, naglašavajući njegova dostignuća, doprinose i posvećenost panamskom društvu. Tu su nalaze i reči emotivnog oproštaja i podsetnici njegovog nasleđa.

U novinama La Prensa, Daniel Domínguez [es] objašnjava zašto je Raúl Leis bio “kompletan” autor, i opisuje njegova dostignuća u više književnih žanrova.

Fotografija Raúla Leisa, objavljena uz dozvolu Raúla Leisa Arcea.

Književni blogovi Minitextos [es] i Directorio de Escritores Vivos de Panamá [es] ažurirali su njegovu biografiju, u kojoj čitaoci mogu pronaći i njegov intelektualni “put” i tako razumeti osećanja svih onih koji su upoznati sa njegovim radom.

Ali, i pored biografije i liste dostignuća, blogeri raspravljaju i o obeležju koje je on ostavio iza sebe.

Na blogu Internatural [es], Edilberto González Trejos opisuje kako je reagovao na ovu vest 1. maja:

me sorprende en Argentina, como un golpe bajo, como una mala pasada del hado, la noticia del fallecimiento de RAÚL LEIS.

Vest o smrti Raula Leisa iznenadila me je u Argentini, kao nizak udarac, kao trik sudbine.

González Trejos [es] pamti poslednji put kada ga je video, ističući njegov karakter i osećanja koja je njegova smrt ostavila za sobom:

Lúcido, de trato afable, comprometido y sensible ante el entorno en que le tocó vivir, fue referencia vital desde mis años de secundaria.

Con aquel vacío de la gente valiosa, necesaria que se nos va, no queda si no afrontar los compromisos de mi generación, nuestra generación, tomar la posta..

Lucidan, predusretljiv i osetljiv na okruženje u kojem je živeo, bio je od važnog značaja u mojim srednjoškolskim godinama.

Uz tu prazninu vrednih, potrebnih ljudi koji nas ostavljaju, ne postoji druga opcija nego da ispunimo obaveze moje generacije, naše generacije, i “preuzmemo palicu”.

Vesti su došle i do španskog novinara Franciscoa Gomeza Nadala u inostranstvu, koji je deportovan krajem februara ove godine i koji, u svom blogu elmalcontento [es], žali što nije mogao da bude u Panami:

Si me hubiera ido por propia voluntad de Panamá, hoy estaría en Panamá. Habría agarrado un vuelo el lunes, al saber de la estúpida muerte de un amigo, no para tratar de llegar a lo ya imposible, sino para estar cerca de los que quedamos vivos.

Da sam napustio Panamu svojom voljom, ja bih danas bio tamo. Došao bih avionom u ponedeljak, da čujem glupu smrt prijatelja, a ne da pokušam postići ono što sada nije moguće, ali da budem blizu onih koje je on ostavio za sobom.

Gómez Nadal je takođe pisao o njegovom nasleđu u članku za Otramerica [es], istakavši da:

Su actividad académica ha sido de una intensidad fecunda y su implicación en los organismos de la vida civil panameña permanente.

Njegova akademska aktivnost je bila plodno intenzivna i njegovo angažovanje u organizacijama panamskog civilnog života trajno.

Na blogu Panamanian Literature Today [es], Jose Luis Rodríguez Pitty deli bol rodbine i prijatelja, objavio je biografiju i linkove za dve kratke priče Raula Leisa.

Na blogu Medio Cerrado [es], Joao Q piše “Sećanje na život profesora Raula Leisa”. Autor deli svoje utiske o danu kada je imao priliku da razgovara sa Raulom Leisom. On govori o njegovoj sposobnosti da objasni komplikovane teme na jednostavan i duhovit način, čineći ih jednostavnim kao što je “2 i 2 jednako 4″ [es]. Joao govori o “profesorovom” savetu koji mu je jednom dao i,

que me he tomado muy en serio desde entonces: “Hay que dedicar tiempo a la familia y a la recreación. Muchos compañeros (as) han perdido la cordura y la salud emocional por dejar eso en segundo plano”.

koji sam od tada shvatio veoma ozbiljno: “Morate da posvetite vreme porodici i razonodi. Mnoge kolege su izgubile zdrav razum i emocionalno zdravlje kada su to odgurnuli u drugi plan.”

Kroz tekstove, biografije, postove i komentare koji su napisani o ovom intelektualcu, otkrivena su njegova dostignuća na književnom polju, kao što su, između ostalih, nagrade Ricardo Miro Panama [es] i Plural in Mexico. Zatim, njegove drame koje su bile izvođene i objavljivane, njegova profesionalna dostignuća, njegova uloga u organizaciji Panamsko civilno društvo i, iznad svega, njegov uticaj na one koji su ga poznavali lično, a koji imaju motivaciju da znanje pretvore u pozitivne aktivnosti.

U čast njegovog života, porodica Leisa Arcea nedavno je objavila web lokaciju [es] sa radovima Raula Leisa. Na njoj, njegov sin Raul Leis Arce objašnjava:

Esta página es una de las últimas voluntades de mi padre Raul Leis Romero. Un homenaje a su vida, su labor y su ejemplo. Esta página será construida con la mayoría de sus obras y con los aportes de todas aquellas personas que lo admiraron, respetaron y quisieron en todo el mundo. Muchas Gracias a todos.

Ova web lokacija je jedna od poslednjih želja mog oca Raula Leisa Romera. Priznanje za njegov život, rad i ugled. Ova stranica će se sastojati od njegovog rada i doprinosa svih onih koji su mu se divili, poštovali ga i voleli širom sveta. Hvala vam mnogo svima.

Na blogu Medio Cerrado [es], autor zaključuje:

Finalmente, hay que decirlo, aunque ahora pueda sonar un poco trillado: Raúl Leis no ha muerto, allí tenemos a la mano sus artículos de opinión, sus libros, sus obras teatrales, que harán inmortales sus ideas cada vez que las leamos, no está de más decir que en estos tiempos de injusticia aquellas letras no pueden quedar a merced de las polillas y el polvo.

Na kraju, moram reći, iako zvuči malo otrcano: Raul Leis nije umro, na dohvat ruke mi imamo njegove članke, knjige, njegove drame, koje će njegove ideje učiniti besmrtnim svaki put kad ih pročitate. Vredi reći da u ovim vremenima nepravde, te reči ne mogu biti ostavljene na milost moljcima i prašini.

Španija: Zemljotres pogodio Mursiju

Biljana Tesic — Sun, 15 May 2011 17:37:08 +0000

Dana 11. maja, dva zemljotresa su pogodila grad Lorka u regionu Mursije, u Španiji,. Zemljotres, magnitude 4,1 i 5,1 [es] stepeni Rihterove skale, kao i njegovi naknadni potresi, do sada su prouzrokovali devet žrtava i oko 300 povređenih. Hiljade žrtava zemljotresa moralo je da se premesti, tražeći utočište.

Žrtve zemljotresa na ulicama Lorke. Fotografisao EFE/Juan Francisco Moreno. Preuzeto sa web lokacije Globovisión pod licencom CC.*

Fotografisao EFE. Preuzeto sa web lokacije Globovisión pod licencom CC.

Solidarnost prema “Siudad del Sol “(“Gradu sunca”) se odmah osetio na Tviteru, #terremotomurcia i #todosconlorca korišćeni su za širenje informacija i solidarnost. Oni koji žele da pomognu otvorili su nalog na Facebooku, Apoyo por el Terremoto de Murcia [es] (Podrška Mursiji pogođenoj zemljotresom) koji već ima na hiljade poruka, i Murijski blogovi dele svoju tugu, kao što je María en el Atelier [es].

Razaranja zemljotresa u Lorki, Mursija. Fotografisao EFE/Juan Francisco Moreno. Preuzeto sa web lokacije Globovisión pod licencom CC.*

Fotografisao EFE. Preuzeto sa web lokacije Globovisión pod licencom CC.*

Postoje procene o tome šta se desilo za vreme zemljotresa, statistika i zvanične reakcije na blogovima kao što su Spain: The Blog i sakupljene vesti o događaju, kao na blogu Aquí hay tomate [es], koji ima stranicu sa izveštavanjima. Sportista Raúl Guevara [es] priča nam neverovatnu priču o tome šta je preživeo i video u svom gradu. I ne zaboravlja kampanju za naredne lokalne izbore [es]:

Cuando los partidos políticos se discuten entre ellos para ganar unas elecciones de como gobernar un país, la tierra da un toque de atención. La naturaleza no entiende de política, de campeones ni vencidos.

Kada se političke partije bore među sobom o tome kako da vladaju jednom zemljom za pobedu na izborima, zemlja potresima daje upozorenje. Priroda ne razume politiku, pobednike niti poražene.

Zemljotres potresao Lorku, Mursija. Fotografisao EFE/Israel Sánchez. Preuzeto sa web lokacije Globovisión pod licencom CC.*

I ovo nije jedini slučaj koji objedinjuje španski politički život sa katastrofom u Lorki. Antonio Javier Vicente Gil’s blog [es] prikazuje kolektivnu katarzu i ozbiljna razmišljanja o trenutnoj politici Vlade u Španiji.

Solo espero que este país solidario, capaz de destinar cientos de millones de euros a las causas más peregrinas, se vuelque en ayudar y en reconstruir, y me refiero al gobierno que nos desgobierna, a ver por donde sale ZP, será digno de ver.

Ja se samo nadam da je ova zemlja koja je pokazala svoju solidarnost, sposobna za slanje stotine miliona evra za čudne uzroke, da se sama uključi u pomaganju i obnovi, a mislim na Vladu koja nije uspela u svom vladanju. Hajde da vidimo šta će biti sa ZP (Zapaterom), to će biti vredno videti.

Tu su i kritike na nedostatak neposredne intervencije za pomoć onima koji su ostali bez krova nad glavom tokom prve noći, suprotno onome što je najavljeno u zvaničnim medijima. Kao što Kaos en la Red piše [es]:

Tiembla la tierra. Se caen las casas más humildes y antiguas. Y las de abajo pierden lo poco que tienen. Los más vulnerables, los trabajadores, muchos de ellos migrantes, gente mayor, jóvenes en situación precaria se quedan en la calle.

Zemlja se trese. Najskromnije i stare kuće se ruše. A oni koji su najsiromašniji gube i ono malo što imaju. Najugroženiji, radnici, od kojih su mnogi migranti, stari i mladi u nezavidnoj situaciji ostavljeni su na ulici.

* Sve fotografije su preuzete sa Globovision naloga na Flickru i prikazane su pod licencom CC BY-NC-2.0

Iran: Protesti zbog isušivanja jezera

Biljana Tesic — Mon, 11 Apr 2011 18:08:15 +0000

Desetine demonstranata je uhapšeno 2. aprila, 2011. u iranskom regionu Azerbejdžana, u gradovima Tabriz i Urmia (severozapad Irana). Ovaj put, protesti nisu održani za demokratiju i slobodu, već zbog zahteva Vladi da zaštiti jezero Urmia, jedno od najvećih slanih jezera na svetu.

Izgradnja brane na delu jezera, uz nedavne suše, znatno je smanjilo godišnju količinu vode koju dobija jezero Urmia. Zauzvrat, to je dovelo do povećanog saliniteta, što odbija mnoge ptice.

Demonstranti su uzvikivali: “Jezero Urmia gori od žeđi”, i “Razbijte brane i pustite vodu da teče u jezero Urmia”.

Na web lokaciji Tabrizsesi, nalazi se nekoliko fotografija (kao ona iznad) sa demonstracija 2. aprila.

Az inavr o Oonvar kaže[fa]

Danas možemo reći da se iransko-azerbejdžanski narod digao i protestovao kako bi sačuvao jezero Urmia. Ostali iranski građani u različitim gradovima, kao što su Teheran i Širaz trebalo bi da podrže ovaj pokret u znak solidarnosti.

Blog Urmuiscileri piše [fa] da je, prema očevicima, oko 300 ljudi pokušalo da započne demonstracije u Urmiji, ali su ugnjetavani od strane snaga bezbednosti, a nekoliko ljudi je uhapšeno.

Jezero Urmia ima 102 ostrva, od koji je Kaboudi drugo po veličini. Ovo je mesto gde je sahranjen Hulagu Khan, unuk Džingis-kana, cara Mongolskog carstva. Jedno od najranijih pominjanja jezera Urmia zabeleženo je u asirskim zapisima iz 9. veka p.n.e. Fotografije ove lepote pogledajte na web stranici Abdolian.com.

Slovačka: Romi na margini

Biljana Tesic — Tue, 05 Apr 2011 16:31:27 +0000

Jedna od većih etničkih manjina u Srednjoj Evropi su Cigani/Romi/Romani. Nejasno je koliko ih živi u Slovačkoj, jer su u biračkim spiskovima često upisani kao etnički Slovaci ili etnički Mađari.

Oni su ovde došli pre mnogo vekova, i mada je to njihov dom, nisu u potpunosti integrisani sa većinom. Na slovačkom jeziku, primera radi, “ciganisati” (cigániť) ) znači “lagati”. S druge strane, oni su popularni zbog svoje dinamične muzike i, istorijski, smatraju se odličnim kovačima i čobanima.

Tradicionalno, oni žive u svojim zajednicama, a neki od njih kao nomadi. Preživeli su različite inicijative asimilacija, od kojih bi se neke danas smatrale neprihvatljivim. Tokom Drugog svetskog rata, od 220.000 do 1.500.000 Roma ubijeno je od strane nacista.

Ilegalno romsko naselje u Slovačkoj. Fotografija korisnika Flickr-a matýsek/Matus Kacmar (CC BY 2.0)

Tokom socijalističkog perioda, nomadski način života bio je zabranjen, a umesto njihovih vagona i geta, Romi su dobili nove stanove. Jedno od najvećih i najpoznatijih slovačkih naselja Roma jeste Lunik 9 u Košicama.

Posle pada komunizma, slabo obrazovani pripadnici romske zajednice postali su prve žrtve nezaposlenosti. U nemogućnosti da plaćaju svoje račune, neki od njih ostavili su svoje stanove i stvorili ilegalne kolonije, bez pristupa javnim uslugama, kao što su struja, kanalizacija i odnošenje smeća.

Oni su takođe navikli da se mnogo oslanjaju na socijalnu pomoć. Jedan od najčešćih stereotipa većine jeste taj da Romi “imaju mnogo dece, zbog dobijanja socijalne pomoći”, iako su velika većina dece u hraniteljskim porodicama Romi.

Siromaštvo dovodi do povećanja kriminala. Ljudi koji žive u blizini romskih kolonija nisu u mogućnosti da uživaju u plodovima svog rada u vrtovima i poljima, čak i drveće u nacionalnim parkovima se ilegalno seče. Decu i starce često pljačkaju deca Romi koji ne mogu biti krivično gonjeni. Nekretnine koje se nalaze u blizini romskih naselja brzo gube na vrednosti. Neki ljudi pokušavaju da se odbrane. U selu Ostrovani, primera radi, podignut je zid između romskog naselja i ostatka sela, ali se to pokazalo kao beskorisno, jer su mladi lopovi uspeli da ga preskoče.

Mediji teže ka tome da se mnogo više usredsrede na problematičnije pripadnike manjina nego na obične Rome, dok su neki ljudi većinskog stanovništva skloni da veruju da se većina neprijatnih činjenica o manjinama krije radi “društvene harmonije”.

Srećom, uz pozitivnu diskriminaciju države, razne nevladine organizacije rade sa Romima, redovno ih posećuju, učeći ih kako da se ophode prema novcu i naglašavajući važnost obrazovanja njihove dece. Rad Jožefa Červena (SLO), katoličkog sveštenika iz Lunika 9, dobar je primer ove vrste akcije.

Romsko naselje u mestu Moldava nad Bodvou, istočna Slovačka. Ovo mesto, koje se zove Rupa, nalazi se van grada. U novijem delu toga naselja, postoje novoizgrađene jednosobne kuće za jednu porodicu. Neke od njih su čiste, živopisne i lepe. Druge su prljave i veoma siromašne. U starom delu, postoji jedan blok dotrajalih stanova, kao i veliki broj straćara, napravljenih od različitih vrsta materijala. Fotografisao Terra, autorsko pravo © Demotix (08/22/2009).

Ali život može da bude težak i za obrazovane i drugačije “mejnstrim” pripadnike romske zajednice.

Blogerka Janette Maziniova (SLO) govori o svom iskustvu u intervjuu (SLO) na SME.sk. Njeni problemi počeli su u osnovnoj školi, kada se njena porodica preselila u drugi grad i niko nije želeo da se s njom druži. Čak bi i njen učitelj rezervisao mesto pored nje za loše učenike. Kao odrasla osoba, Maziniova nije uspela da zadrži posao prodavca osiguranja “od vrata do vrata”, zbog boje svoje kože. Konobar u restoranu je jednom odbio da je usluži, sve dok nije počela da govori sa njim na francuskom.

S druge strane, Silvija Šarkoziova, uspešna muzičarka, kaže da se susrela samo sa indirektnim rasizmom (SLO). Ona je podsetila, na primer, kako je njena ćerka morala da ubedi svoje prijatelje da je Romkinja, jer nisu verovali kako neko kao ona može da bude jedna od njih.

Prema izveštajima medija, Evropska mreža protiv rasizma (ENAR – Network Against Racism), podnosi žalbu Evropskoj komisiji zbog neuspeha Slovačke da ukloni sve oblike rasne diskriminacije. Miroslav Lacko, šef slovačkog ogranka ENAR u Košicama, rekao je (SLO) da je rasizam u Slovačkoj postao deo svakodnevnog života i kao primer naveo izgradnju nove odvojene kolonije za Rome, koju finansira slovačka vlada uz odobrenje i novac Evropske unije. “To je koncentracioni logor okružen ogradom”, rekao je Lacko.

ENAR-ova inicijativa je veoma komentarisana na slovačkom internetu.

Blogerka Zuzana Panakova je napisala (SLO):

Svaki aktivista koji govori o diskriminaciji trebalo bi da kupi malu kuću u jednom od tih sela u istočnoj Slovačkoj, gde Romi čine najmanje 60% stanovništva, i živi ništa drugo nego od plodova koje bi sami uzgajali. Tek nakon toga ovaj aktivista bi imao pravo da se žali, pod uslovom da i dalje smatra da je to razumno. [... ] Nakon godinu dana u ovakvim uslovima ja ću ga pitati sledeće: [... ] Koji deo zasađenih proizvoda je završio na njegovom stolu? Da li imate psa ili neku drugu životinju? Da li imate suzavac ili nož u svom džepu? […]

U nastavku su neki od komentara na članak SME.sk-a (SLO) o ENAR-u.

mar9:

I ja imam ogradu oko moje kuće. Da li je to čini koncentracionim logorom? Da li ovaj gospodin zna razliku između logora i ograđene zemlje? Odgovor je jednostavan – logor ima kule i stražare. […]

PanoramixPN:

Potpuno se slažem da u Slovačkoj postoji rasizam. Ono sa čim se ne slažem jeste izjava o tome ko su žrtve tog rasizma. Žrtve su belci kao i integrisani Romi, koje država ne štiti od kriminalnih aktivnosti neintegrisanog dela romske zajednice. […]

thomas9:

Očigledno, Lacko ne zna ništa o koncentracionim logorima, u suprotnom, on bi rekao da je Romima u Slovačkoj prilično dobro u poređenju sa onima u Češkoj ili Mađarskoj, gde su neki od njih ubijani ili spaljivani […]

Zix.exe:

[... ] Ja sam mešovitog porekla, a na prvi pogled ljudi misle da potičem iz nekog [divljeg] plemena, ali nikada nisam naišao na rasizam kada sam tražio posao, čak ni u jednoj kancelariji. To je jednostavno glupost. A takođe Romi koje ja poznajem, žive kao normalni ljudi [...]. Naravno, negde u baru ili diskoteci, dešava se da ljudi imaju predrasude, ali neka zure i pričaju, koga je briga… [...]

Može li neko da mi objasni ŠTA Slovačka duguje Romima? ŠTA im Evropa duguje? Ko je kriv što žive kao životinje? Više Jevreja je umrlo tokom Drugog svetskog rata, i niko im ništa ne daje. [Romi] su ovde već stotinama godina, nisu došli juče, a oni i dalje žive na ovaj način.

Kao što sam već rekao ovde, imam Rome u mojoj porodici, ali ne razumem kako mogu da žive na ovaj način, u toj prljavštini, bez škola. Kakav je to život?

Moja baka je imala svoju kuću, vrt i držala je životinje. Moj deda je svirao na plesnim zabavama i imali su isto toliko novca koliko i “belci”. Moja baka je imala četvoro dece i svi su išli u školu u glavnom gradu, koja je u to vreme koštala mnogo. […]

[…]

I, jer sam genetski polu-Rom, interesuje me da li bi pro-manjinski gospodin želeo da mi plati hipoteku, auto lizing ili da li će država da mi kupi zemlju i kuću [... ]. [... ] Radim kao lud [... ] za 500 evra, a niko ne dolazi na moja vrata, već obilaze samo one koji u svom životu nikada nisu radili [... ]. […]

anfield road nema rad cenzuru:

Ako će se u ovoj žalbi imati u vidu i francuska deportacija stranaca, onda ne vidim problem da se i Slovačka ne pomene.

Timmy_A:

Mislim da će takve optužbe da prodube ovu mržnju, a ne da je ublaže.

xeon:

Sledeća stvar je da “belci” ne bi Romima dali posao. Situacija sa zapošljavanjem u Slovačkoj je loša (što dalje na istok, to je gore). Desilo mi se jednom da sam se morao prijaviti u kancelariju za nezaposlene. Bio sam u poseti tom mestu oko dva meseca dok nisam našao posao (koji još uvek imam posle mnogo godina). Svaka poseta toj kancelariji je bila ista – upišite se ovde, ovde i ovde… na žalost, nemamo posao… dođite ponovo za dve nedelje. Samo je jednom bilo drugačije – kada sam potpisivao papire [...] Romkinja je upala u kancelariju sa svojim mužem i počela je da udara o sto: “Dajte mi posao! Hoću posao!” Službenik joj je rekao ono što je govorio i ostalima – da, na žalost, nema posla. Nakon toga, Rom je rekao njenom mužu da snima kamerom. Oni ne žele da mi daju posao – diskriminacija! Idemo u Englesku [da tražimo azil]!” Osećao sam se kao učesnik rijaliti programa.

rippen:

Slovaci = rasisti

Ne verujem u to! Čak i na zabavama, svira se ciganska muzika i Slovaci vole tu muziku i plešu uz nju.

zmok1:

Većina Slovaka nema ništa protiv Roma… i ironično je da agresivni, asocijalni paraziti pljuju ne samo one koji nisu Romi, već i druge Rome koji su učtivi i koji se socijalizuju. Biće mi drago kada gospoda i dame iz organizacija za ljudska prava objasne ovaj fenomen – da li su ovi Romi isto rasisti?

123abc:

Neverovatno. Država će besplatno izgraditi nove kuće i iseliće one ljude koji sada žive u uslovima kakve ne bih poželeo ni životinjama. Gospodin Lacko može da primeti diskriminaciju i žaliće se Briselu zbog toga.

Nana Darkoa Sekyiamah: O seksu i seksualnosti afričkih žena

Biljana Tesic — Fri, 01 Apr 2011 23:03:57 +0000

Ne vole svi ono što Nana Darkoa Sekyiamah ima da kaže (Upozorenje: Blog sadrži neke sadržaje koji su prikladni isključivo za odrasle. Morate imati najmanje 18 godina da biste pregledali blog).

Osoba koja je nedavno posetila njen blog se pita:

Pitam se. Da li ste Kenijka? .. Mislim da jeste. Kakva je to opsesija seksom koju vi Kenijci imate. Ovo je možda peti kenijski blog koji govori o seksu… Kontrolišite se, ljudi…

Nana Darkoa je odgovorila:

Elyas, nisam iz Kenije, već iz Gane. Možda bi trebalo da naučite da ne osuđujete ljude sa malo ili bez znanja. Vaša pretpostavka da su Kenijci opsednuti seksom zasniva se na tome što ste pročitali svega pet blogova čiji su autori Kenijci? Kakva besmislica!

Posetilac je brzo odgovorio:

Nana: Nisam požurio sa zaključkom. Ne postoji razlika između vas Ganijaca i Kenijaca. Oba naroda su Bantusi. Zbog toga ste vi fascinirani seksom. Da li zaista mislite da je ovo način ka prosvetljenju. Očigledno je da pokušavate da imitirate zapadnu kulturu. Molim vas, držite se svoje kulture i prestanite da pokušavate da budete nešto što niste.

Ganijska blogerka Nana Darkoa Sekyiamah. Fotografija preuzeta od Nyani Quarmyne (www.nqphotography.com)

Međutim, takvi komentari su više izuzetak nego pravilo na blogu Nane Darkoe “Avanture iz spavaćih soba afričkih žena”. Tokom protekle dve godine, blog Avanture je obezbedio forum za iskrene i intimne razgovore o seksu i seksualnosti među afričkim ženama i muškarcima. Nana Darkoa se nadala da će blog biti prostor u kojem će se nastaviti razgovor koji je započela pre dve godine za vreme odmora sa grupom devojaka. Tokom tih nekoliko dana, oni su se bavili temama i tajnama o kojima prethodno nije volela da priča. To je bio razgovor koji ona nije želela da se završi, tako da se udružila sa bliskom prijateljicom, Abenom Gyekyeom, i nastavila je tu priču na internetu.

Ali ona je htela da blog bude više od mesta za čavrljanje o seksu. Nana Darkoa je odlučna u tome da je žene potrebno ohrabriti kako bi preuzele odgovornost i za njihov seksualni život i za seksualno zadovoljstvo. Ona smatra da se u Gani na temu seksualnosti uglavnom šire viktorijanske norme. Seksualno obrazovanje, tamo gde ono uopšte postoji, vrlo je jednostavno – ako imate seks možete da zatrudnite, a jedino rešenje je apstinencija. Međutim, mnogi Ganijci, koji čine većinu od 10.000 posetilaca mesečno, ne žele da se razgovor završi na tome.

Vau, ovo je bilo zanimljivo pročitati. Upravo sam saznao za ovaj blog i divim se mnogim postovima. Ovaj post sam morao da komentarišem.

Nana Darkoa veruje da u ganijskom društvu postoji velika radoznalost kada je seks u pitanju, posebno među mladim ljudima koji istražuju i eksperimentišu seksualnost. O seksualnosti se ne govori otvoreno, i na taj način ona misli da društvo automatski stvara misteriju i strah u vezi sa tom temom i osećaj da ono što radite nije u redu. Nasuprot tome, blog Avanture pruža bezbedan i anoniman prostor u kome se može razgovarati o raznim temama. A to što su komentari na sajtu često duži od samih postova, jasno govori da njeni čitaoci cene priliku što mogu da podele i ispitaju svoje stavove i iskustva, kao i iskustva drugih.

Zanimljivo je čitati sva vaša mišljenja. Moram reći da sam i naučio iz tih postova i komentara. Ali ipak, moram reći da postoji tačka koja nije tako dobro razrađena, i odlučio sam da pišem o tome iz sopstvenog iskustva.

Uz članke na blogu i komentare koji često istražuju intimne teme, ima i onih koji smatraju da je Nana Darkoa “hrabra” što uopšte pokušava da piše o takvim temama. Ona je brzo odbacila ideju o hrabrosti, jer veruje da ta reč bolje pristaje ljudima koji zaista rizikuju. Umesto da to bude hrabar potez, osnivanje bloga je izgleda prirodan nastavak njenih različitih uloga – bilo kao programski službenik za prikupljanje sredstava i komunikacija u Fondu za razvoj afričkih žena, koosnivač modne marke Maksi ili kao osnivač feminističke grupe za osnaživanje žena, pod imenom Fab Fem. Feminizam je u srcu ovog bloga i svim njenim naporima. Na Međunarodni dan žena ona je pisala o njenoj objavi da je feministkinja:

Oh, biti feministkinja je deo ovog pokreta koji želi da promeni svet u kome trenutno živimo? Koji želi da stvori svet sigurniji za devojke, žene i zajednice u celini. Dobro, učlanite me u taj pokret!

Feminizam i seks su samo dve od mnogih tema koje se istražuju na tom blogu. Blogovi su upravo pogodni za istraživanje veza na daljinu, nasilja u porodici ili homoseksualnosti. Teme su često vođene zahtevima od strane njenih čitalaca, odnosno od pitanja koja su pokrenuta u komentarima na diskusije za koje ona oseća da opravdavaju njen blog. Jedna tema koju se nada da će temeljnije istražiti jeste kako se pojam seksualnosti uklapa kulturno. Ona nije ubeđena da su tekuće “tradicionalne vrednosti ” u skladu sa afričkom kulturom. Nana Darkoa veruje da je potrebno ispitati da li nivo kontrole koju žene danas imaju nad svojim životima proizilazi iz tradicionalne afričke kulture, ili je nametnut u skorije vreme.

Ironično, zabrinutost koju Nana Darkoa ima u vezi sa njenim blogom jeste ta da su mnogi od onih koji učestvuju i komentarišu blog muškarci.

Na ovaj blog sam slučajno naišao sa nekog drugog linka, i činilo mi se kao zanimljivo za čitanje. Ja sam belac, i nadam se da nisam nepoželjan da komentarišem.

Ona veruje da je razlog toga što uglavnom muškarci posećuju ovaj blog taj što muškarci imaju više pristupa javnim mestima i veću spremnost da otvoreno razgovaraju o seksu. Uprkos rastu broja muških pristalica, Nana Darkoa je odlučna u tome da piše za žene. Nada se da će se žene (i muškarci) i dalje angažovati oko “Avanture” i da će pomoći blogu da probijaju granice, hrabro istražujući provokativne teme i skupljajući pristalice i saradnike iz svih krajeva kontinenta.