Kubanski blogeri su počeli izražavati svoja mišljenja o predstojećoj Papinoj poseti Kubi, a njihova glavna briga je da Vatikan stavlja svoj pečat odobrenja na Castrov režim uprkos svakodnevnim izvještajima o kršenju ljudskih prava koji dolaze sa ovog ostrva.U svetlu novih izveštaja o državnim sankcijama protiv pripadnika Las Damas de Blanco proteklog vikenda, bloger iz diaspore Nesvakidašnji Osećaj je predložio da:

Papa Benedikt XVI bi trebao odložiti svoju planiranu posetu Kubi krajem marta. Ova poseta je bila deo quid pro quo između vlasti i crkve, ali i dalja represija nad ženama koje žele da pohadjaju Misu ne bi trebala biti deo dogovora.

Ovaj bloger je takođe postavio link na e-Peticiju koja prikuplja potpise ljudi koji se slažu sa odlaganjem papine posete “dok se ne poboljšaju ljudska prava na Kubi”.

Pedazos de la Isla je ponovio ovu zabrinutost, kada je izvestio o “još jednoj nedjelji represije”:

Samo nekoliko nedelja pre posete pape Benedikta Kubi u martu, još jedna nedelja na ostrvu, 05. februara 2012. je obeležena ogromnim nivoom nasilja u ime diktature protiv mirnog Otpora, zato što su samo pokušali da budu u crkvi.

U gradu Holguin, 5 Dama u belom je brutalno uhvaćeno oko 9h ujutro kada su pokušale doći do Isusa Hrista Spasitelja u Muškoj Crkvi.

Na postu se dalje iznose detalji nasilja o kojima su neke od žena svedočile:

U Guantanamu, 11 Dama u belom su uspele da udju u crkvu, uprkos stalnom nadgledanju. Grupa od drugih 20 Dama u Belom su učestvovale na misi u Svetištu El Cobre u Santiago de Cuba. 16 žena je uhvaćeno jer su pokušale doći na tu misu, međutim, prema Twitter nalogu Jose Daniel Ferrer Garcia (@ jdanielferrer): Među uhvaćenima, prema njegovom Twitter-u, bili su Oria Casanova koja je “nasilno uhvaćena, vučena po zemlji, i pretučena od strane 4 okrutna službenika” i Liudmilla Cedeno koja je bila žrtva “seksualnog uznemiravanja u ćeliji u kojoj je bila zaključana”. Ferrer Garcia je ovo osudio, i na svom Twitter-u napisao “takve su pristalice koje podržavaju Kastrovu braću – oni biju, seksualno zlostavljaju, i uznemiravaju bespomoćne žene na Kubi”.

Bloger je završio ovim rečima:

Na Kubi, Dame u belom i drugi pro-demokratski aktivisti će nastaviti da koračaju, bez obzira da li će papa Benedikt javno govori za njih ili ne.

Jedna stvar je govoriti za Dame u belom, a druga je razgovarati sa njima. Capitol Hill Cubans je izvestio sledeće:

Prošle nedelje je Vatikan potvrdio sastanake pape Benedikta XVI sa kubanskim diktatorima Raulom i Fidelom Kastrom tokom njegove martovske posete ovom ostrvu.

U međuvremenu, hrabrim kubanskim Damama u Belom je rečeno da stoje mirno pošto je Papin program “veoma složen” (navodno zbog sastanka s diktatorima).

Kako je Kastrov režim prihvatio ovu vest?

Bez posledica, naravno.

babalu je takođe prokomentarisao:

Izgleda da je Vatikan odvojio vreme tokom Papine posete Kubi krajem marta kada bi se on sastao s diktatorima Fidel i Raul Castom. Međutim, nisu sigurni da li će Papa imati vremena da se sretne sa Damama u Bbelom, pobožne katolikinje koje trpe represiju, zastrašivanje, premlaćivanje, ponižavajuće seksualne delikte, i smrt u rukama Castrove diktature zato što pokušavaju da prisustvuju misama svake nedelje.

Čiji prioriteti izgledaju zastarelo, moji ili Vatikanovi?

U međuvremenu je Iván García napisao, jedan post prepun osećanja o “Castrovom flertovanju s Vatikanom”:

To je bio strašan preokret. Čisto političko žongliranje. Buduća strategija.

Nakon burnog i neprijateljskog razdoblje protiv sveštenika, katolika i drugih vera, gde je ne mali broj završio u zatvoru ili u radnim logorima, Fidel Castro je promenio svoju politiku suprotstavljanja. Zato što je u Čileu 1971. na vlast došao Salvador Allende, uz pomoć narodnih i demokratskih glasova, Castro je ponovo započeo svoju strategiju napada na Vatikan.

Latinska Amerika je regija s najvećim brojem katolika na svetu. Bradati zapovednik je odmah shvatio da bi bilo kakva revolucija, kroz izbore ili oružani ustanak, trebala početi priznavanjem uloge koju imaju sveštenici, biskupi i kardinali u novom predlogu za društvene promene i zalaganje onih koji su uvek isključeni u hemisferi.

I počeo je da dizajnira novu podelu uloga. Na Četvrtom Kongresu Komunističke Partije 1991., Kastro je prihvatio kao članove vernike svih veroispovesti.

Shvatio je da ako želi nešto srušiti, ideje su mnogo važnije od metaka. A ako se te ideje proglase s propovedaonice … još bolje.

Post dalje podseća na događaje koji će kulminirati sledećeg meseca tokom papine posete:

Kada je Kastro bio na samrti 2006., njegov brat, general Raul Castro, preuzeo je uzde vlasti i nastavio da utire put do Rima.

Kada je politički zatvorenik Orlando Zapata umro 23. februara 2010., zbog posledica štrajka glađu, a civilizovan svet pokrenuo veliku kampanju protiv režima u Havani, zbog preterane represije protiv protivnika i Dama u belom, Castro II je odmah znao koga da nazove.

I pozvao je kardinala Jaime Ortega … Kardinal bi postao ključni politički pion za braću Kastro. On je bio par excellence partner između vlade, ratobornih Dama u belom i španskog ministra spoljnih poslova Miguel Angel Moratinos-a. Razgovori su rezultirali u oslobadjanju disidenata koji su ostali iza rešetaka zbog preduzetih oštrih mera marta 2003. Jednog dana znaćemo da li Ortegu vodi nada da situacija na Kubi vodi ka demokratiji ili su ga možda drugi pritisci naveli da igra ulogu koju neki prognani protivnici vide kao kukavičluk.

Ono što zbunjuje lokalne posmatrače je da li bi zavera s kubanskom Katoličkom crkvom i Vatikanom mogla dovesti do demokratske pravne države. Ili je to samo trik da dobiju na vremenu i daju širi društveni prostor katoličanstvu u obrazovanju i zdravstvu, sektorima koji se suočavaju s teškoćama zbog velike ekonomske krize medju stanovnicima.

Posmatrajući kubansku blogosferu, izgleda da su crkva i država nerazdvojno povezani.