Ovaj post je deo našeg specijalnog izveštavanja Pobuna u Libiji 2011.
Smrt Muammar Gaddafija je obeležila kraj više od četiri decenije autokratske vladavine u Libiji. Ljudi iz celog sveta izražavaju svoja mišljenja o njegovoj vladavini, o načinu na koji je umro, i o novom početku obećanom Libiji. Južnoazijski blogeri su takođe brzo izrazili svoja mišljenja.

Shiv Aroor, novinar indijskog informativnog kanala Headlines Today, opisao je kako je sve to doživeo u Bin Jawwadu, Libija. Bio je samo kilometar daleko od Gadafijevih snaga, sa svojim kolegama, pokušavajući da preživi:

Bila je ciča zima te noći. Dok su pobunjenički vazdušni topovi nastavljali povremeno s vatrom tokom noći, vetar s Mediterana, koji je bio užasno jak doprineo je neugodnostima te noći. Vratili smo se autom nazad u bolnicu, te zamolili dr. Altarashija da nas primi jer nismo hteli da odsednemo u hotelu. “Nemojte ni razmišljati o boravku u hotelu. Ovde je to najopasnije mesto. Prenoćite ovde sa nama. Možete jesti ono što mi jedemo, spavati gde i mi spavamo. Ako moramo umreti, umrećemo zajedno. Mi smo porodica “, rekao je. I stvarno je to i mislio.

Indrajit Samarajiva iz Šri Lanke piše:

Ah, Muammar. Jedan iz stare garde zabavnih psihopata, nešto poput Mervyn Silva na medjunarodnoj sceni. Ako možete ignorisati mučenja, ubojstva, korupciju, terorizam i opšti NEUSPEH, bio je zabavan dečko. Zenga Zenga. Sad je mrtav.

Tunižani i Libijci slave Gadafijev pad ispred Libijske ambasade u Tunisu s libijskim zastavom. Slika Hamideddine Bouali. Autorska prava Demotix (20/10/2011)

Ja sam u mom vlastitom blogu, blog, predstavio život moje porodice u Libiji početkom Gadafijeve vladavine:

Libija nikada neće biti ono što je bila sada kada je pod General Gadafijevom vladavinom. Libijski Ustav je prestao da postoji. Šta god da je on rekao, istog trenutka, to bi postalo zakon. Niko nije imao šansu da to opovrgne; ono što je on rekao bilo je prvo i poslednje. Pošto je bio veliki protivnik bilo kakvog stranog, “zapadnog” uticaja, ni u lokalnim školama se nisu podučavali strani jezici. To je bilo veoma teško u obrazovanju moje najstarije sestre.

Pakistanski bloger na Chowrangi-ju Kashif Aziz pita se kuda vodi ova revolucija u Arapskom svetu:

Razumem ovaj nedavni talas revolucija u Arapskim zemljama, označenim kao Arapsko Proleće, kao još jednu fazu u predloga o Novom Bliskom Istoku koji je doplovio tokom Bushovog režima. Talas koji je srušio vlade u Tunisu i Egiptu, protresao Bahrein i Jemen, i proširio anarhiju u Siriji, dok se Irak već raspao, a Libija nedavno pala i Pakistan je tačka na nišanu.

Pa, onda, šta je sledeće? I kuda vodi ovaj haos i pustošenje?

Indrajit zaključuje svoj post sledećim rečima:

Od Prabhakarana do Bin Ladena, teroristi se nadju i ubiju. U tome ne nalazim neko posebno zadovoljstvo, ali izgleda to donosi profit. Rat nikada nije dobar, ali ratovi koji se završe i omoguće bolju budućnost to mogu biti. Voleo bih da se stvorenja poput Gadafija nikada ne pojave, i postoji nada da ulazimo u eru u kojoj će takva očita ispiranja splasnuti ili se nikada neće ukoreniti. Sretno Libija. Trebaće ti.

Svet polaže veliku nadu i veru da Libijci mogu dobro započeti, a oni se bore za svakodnevni život, nadajući se da njihovi budući naraštaji mogu imati svež, novi početak.