Biro za nacionalna istraživanja (BNI) u Gani započeo je istraživanja u vezi sa stopom rasta homoseksualnosti u zapadnom I centralnom regionu.

Jedna nevladina organizacija je tokom jedne radionice u zapadnom I nekim delovima centralnog regiona registrovala oko 8000 homoseksualaca. Ovo je u ganskoj blogosferi izazvalo vruću debatu o homoseksualnosti.

U postu pod naslovom “Razgovarajmo o homoseksualnosti u Gani”, Kajsa je rekla da postoji vrlo malo javnih debata na ovu temu:

Homoseksualna aktivnost je u Gani zabranjena po zakonu I bilo je vrlo malo javnih debata koje bi nagovestile da bi Ganci voleli da promene status quo.

“Dozvolite im da budu gejevi”, rekao je ganski bloger Ato. Ato je započeo svoj post govoreći da on smatra da je teško razumeti zbog čega bi jedan muškarac želeo da ima analni seksualni odnos sa drugim muškarcem:

Ne zanima me ko sa kim, gde i kada ima seks. Uglavnom.  Kada čujem priču o tome da neki pastor zlostavlja tinejdžere u svom sazivu, to mi, naravno, daje povod za brigu. Ali, ne brinem ako Kwaku Mensah u Fanteakwa, jedan zreo čovek koji radi naporno da bi se prehranio, izabere da ima analni seks sa Kwabena Bonsu of Atonkyini, drugim odraslim čovekom.

Šta oni rade u svojoj spavaćoj sobi to je potpuno njihova stvar I ja ne vidim zašto bi bilo ko trebalo da ih mrzi zbog izbora načina na koji stiču seksualno zadovoljstvo. To je isto kao kada bih mrzeo nekoga ko uživa u lubenicama, samo zato što ja ne volim lubenice.

Koliko god da ne razumem zašto ljudi postaju gejevi, ja takođe ne razumem svu tu mržnju koja se izliva na ljude u ovoj zemlji koji su izabrali da budu gejevi.

Dakle, čemu sva ta buka o muškarcima koji imaju seks sa muškarcima?

Jedan čitač je komentarisao  njegov post citirajući stih iz Biblije koji ukazuje na to da je homoseksualnost greh. Ato je odgovorio:

Zašto? Ti misliš da svi čitaju i veruju u tvoju Bibliju?

Drugi čitač, Rasta, je rekao:

Ato, ako je to vrhunac moralnog nedostatka u našoj dragoj domovini Gani,I sve što možeš pripisati ovom čudnom I razuzdanom ponašanju jeste da liken it da neka klasa preferira lubenice više od pomorandži i jabuka,onda se stidi što kao novinar izlaziš sa takvom izjavom!

Ato odgovara:

Ti se takođe stidi! Šta je moralno rasulo? Ljudi koji imaju analni seks ili ljudi koji kradu naš novac trošeći ga na svetska zadovoljstva dok se cela nacija valja u kukavnom siromaštvu? Ja ću uvek izabrati geja pre nego lopova koji paradira kao političar.

Osmog juna, 2011, Ato je napisao “Dozvolite im da budu gejevi, deo II”. On je koristio različite stihove iz Biblije da upotpuni svoj originalni post. Prema Bibliji, kaže on, svi smo mi grešnici:

Imajući to na umu, kada su muškarci i žene hteli do smrti da kamenuju preljubnicu koja je izvedena pred Hrista, naš milostivi Spasitelj ih je pogledao i rekao: “Koji je među vama bez greha neka najpre  baci kamen na nju ” (Jovan 8:7).

U tom trenutku, kamen je pao na zemlju. Svi smo grešnici. Niko od nas ne može odlučivati o tome da su naši gresi manje teški od drugih. Čovek koji ima regularan seks je isto toliko grešan kao neko ko ima analni. Bog neće kažnjavati geja više nego što bi kažnjavao heteroseksualca.

Hrišćani bi trebalo da budu prvi koji će zagrliti homoseksualce, piše on: 

Bog nije homofobičan. On voli sve nas. On voli i gejeve i strejt osobe. On voli i provalnike i prostitutke. On voli i sveštenike i varalice. I uživa kada volimo jedni druge. Hrišćani bi, dakle, trebalo da budu među prvima koji će srdačno zagrliti gejeve.

To je ono što Bog želi da uradimo. Neko ko izjavljuje da je hrišćanin, a ispunjen je mržnjom prema homoseksualcima i diskriminiše ih, promašio je svoju dužnost kao vernik. To je jednostavno to. Prema tome, čak iako ne volim da idem u crkvu i osećam da postoji mesto već pripremljeno za mene u paklu, drago mi je da moje srce nije sklonište za mržnju prema bilo kom čoveku koji uživa u analnom seksu sa drugim čovekom. Moja volja da zagrlim gejeve i moj neuspeh da ih osudim samo bi mogla biti moje spasavanje . A onda, nije mi dato da odlučujem. Bog odlučuje– ne po svojoj veličini, već po svojoj čudesnoj i  beskrajnoj milosti.

On je inicirao istu debatu na Facebooku:

Baaba Andoh Ato, niko zaista ne brine šta se dešava u nečijoj spavaćoj sobi i ja svakako ne mislim da je to problem BNI. Ali to dolazi posle jabuka i dinja. Da, sva ova društva imaju stvari koje mi želimo, ali imaju mnogo drugih bez kojih ne možemo živeti. Trebali bismo da se fokusiramo na pozitivne stvari koje imaju razvijene zemlje. Ako neko želi da bude gej, to može da bude, ali ja zadržavam pravo da se gnušam onoga što oni rade.

Ato Kwamena Dadzie Ne, nemaš! Kako ono što oni rade utiče na tebe? Ko kaže da gejevi dolaze iz razvijenih zemalja i da pre 1000 godina Afrikanci nisu bili gejevi?

Sammy King Baiden Ato, problem je u tome što se naša zajednica već deklarisala o ovom pitanju i videće oni koji imaju suprotne poglede  od “normalnih”

Adolph Addison Pravednost uzdiže jednu naciju, a greh je čini prekornom – poslovice 14: 34

Philip Arthur Većina ovih stvari nastaje u srednjoškolskim internatima.

Edmund Amarkwei Foley Ghana, postoje druge stvari u našim životima na koje bi trebalo da se fokusiramo u ovom trenutku!

Abusuapanyin Kwesi Aikins Njih bi trebalo zatvoriti na jedno mesto i osloboditi se ovog zla koje oni čine…

 

Graham secira 8 najglupljih argumenata protiv homoseksualnosti u Gani:

Životinje to ne rade
Ovo je moj omiljeni argument. On pokušava da definiše šta je prirodno koristeći se primerom životinja. Životinje su uzete da se definiše priroda i samim tim, to što one rade je prirodno. Oni tvrde da životinje to ne rade, i to, dakle, nije prirodno te, prema tome, ljudska bića ne bi trebalo to da rade.

Ovi eksperti za životinje bi mogli obaviti prosto Internet pretraživanje da otkriju primere homoseksualnog ponašanja u preko 1,500 vrsta. Alternativno, mogli bi doći u moje dvorište i gledati dva psa mužjaka koji pokušavaju da se kresnu! S obziron da i životinje to rade,  da li to sada znači da je to prirodno i da je OK za ljude? 

To nije naša kultura
To je u korenu jedan argument koji tvrdi da “gadne stvari” dolaze od “Belaca”. Afrička kultura (štagod da je to) se smatra čistom, dakle, mora da su stranci naučili Gance (koji su prosto bespomoćni) homoseksualnosti, i pretpostavljam,  preljubništvu i zlostavljanju dece. To objedinjuje sve bele ljude i sve afričke narode u dve homogene grupe i pretpostavlja da svi oni imaju iste vrednosti – loše od belaca i dobre od Afrikanaca.

Takođe se pretpostavlja da je homoseksualnost kultura suprotna jednoj aktivnosti koja se odvija u okviru svih kultura. Ljudi vrlo brzo osuđuju sopstvene kulture kada im to odgovara, kao što je ‘zlo’ njihove tradicionalne religije ili nekih vežbi koje se smatraju uvredljivim za žene ili decu, i još, povodom ovog pitanja, prave se da oni moraju biti robovi kulturnih tradicija koje se nikada ne menjaju.

Graham's zaključuje:

Ironično, najači glasovi o homoseksualizmu dolaze od onih koji se protive tome. Oni tvrde “gejisti”  lobiraju za posebna prava gde su glasovi homoseksualaca u Gani? Oni hoće da mi verujemo da oni tajno pozivaju za posebna prava i pridobijaju više ljudi za njihovu “stvar”, što rezultira krahom društva.

Istina je da je pukotina u tradicionalnoj kulturi stvorila prostor gde pojedinci mogu izabrati svoj put u životu i gde ljudi postaju manje zainteresovani za detalje iz privatnog života drugih ljudi.

Budućnost Gane zavisi od racionalnog razmišljanja i  mentaliteta mase.

Kajsa se nada da  je ovo samo početak jedne šire debate o homoseksualizmu u državi:

Sa liberalne tačke gledišta, osećam neprijatnost što živim u zemlji u kojoj homoseksualnost između odraslih ljudi nije legalna (iako je ženska homoseksualnost izgleda dozvoljena?) i nadam se da su blogovi iznad samo početak šire debate. Verujem da ganska blogosfera može započeti diskusiju o ovoj tabu temi, ali takođe i da sasluša argumente protiv homoseksualnosti – i prednosti legalizacije – i možda čak  statusa quo.

Još 2009. godine, Hollis je diskutovala ovo pitanje u postu pod naslovom “Kada je ljubav nelegalna – homoseksualnost u Gani danas”: 

Po ganskom zakonu, muška homoseksualnost je zvanično nelegalna. Krivični zakonik 1960 – Poglavlje 6, Seksualni prekršaji, Član 105 spominje neprirodnu obljubu – i homoseksualnost je uključena u ovaj opis.

Ova tema može izazvati vruću debatu ako se  pomene pred mojim ganskim kolegama u mojoj kancelariji – iako sam često usamljeni borac za tu stvar, neizbežno protiv jedne tirade hrišćanske retorike o zlu homoseksualnosti i verovanju da je to bolest koja može biti izlečena, ili se makar mogu izgovarati molitve da osoba bude izlečena.

Ona je primetila da homoseksualnost neće biti dekriminalizovana u Gani ali će taj životni stil i dalje postojati: 

Ponovo, smatram čudnim da se Ganci toliko gnušaju homoseksualnosti, kada – ako će biti pošteni – oni znaju sve o jednom običaju zvanom ‘Supi’ – koji je u osnovi oprostiv (ili je zgodno ignorisani) oblik lezbijskog odnosa koji se razvija u školskim internatima između starijih devojaka i ‘brucoškinja’. On se posmatra kao put za devojke da razviju njihovu seksualnost, ali se ne smatra potpunom homoseksualnošću, uprkos fizičkim odnosima između devojaka. Volela bih da dalje diskutujem o ovoj naročitoj temi i ohrabrim moje prijatelje Gance i čitaoce da pomognu …

Suština je da bez obzira šta zakon kaže, i bez obzira da li će spoljni pritisci ubediti Ganu da dekriminalizuje homoseksualnost, ona će nastaviti da postoji, uprkos bilo kakvim žučnim debatama, kao i pored toga da li biti gej podrazumeva izbor ili genetsko nasleđe, kulturu ili  surogat…pojedinci će nastaviti da se bore za  svoje identitete, uglavnom privatno. 

  

Ažurirano 21. juna 2001:

Da li je Gana registrovala 8000 homoseksualaca? Činjenice ispred ekskluzive:

Tridesetog maja, jedna čudna priča je kružila ganskim medijima. Ona tvrdi da je jedna nevladina organizacija registrovala 8,000 homoseksualaca, od kojih su mnogi sa HIV-om i drugim polno prenosivim infekcijama. Ova cifra uključuje i juniore i seniore u visokim školama.

Nekoliko dana kasnije, jedna grupa muslimana je ponovo pokušala da lobira vladu da stavi ‘homoseksualnu krizu’ pod kontrolu pre nego što Alah uništi Afriku.

Originalna priča  bi trebalo  da postavi pitanja sopstvene autentičnosti. U jednoj zemlji u kojoj će javno deklarisanje homoseksualaca završiti osudom i netolerancijom, teško je zamisliti da bi 8000 muškaraca bilo dobrovoljno registrovano. Da li će odgovorna NVO zadržati takav spisak?