Da li se ruski zvaničnici nadaju da će dobiti kompletan pristup društvenim stranicama za umrežavanje i uslugama na mreži? Slike postavio autor.

Novi ruski zakon će stupiti na snagu 1 avgusta 2014, i on nalaže da se veliki broj stranica i online servisa formalno registruje. Stranice i aplikacije koje omogućuju korisnicima Interneta da komuniciraju će morati da čuvaju na serverima koji se nalaze u Rusiji podatke o korisnicima za proteklih šest meseci, i te informacije će biti dostupne ruskim zakonodavcima. Nekoliko državnih agencija trenutno radi na izradi podzakonskih akata koji će odrediti kako će zvaničnici sprovoditi nove zakone Interneta.

Četiri nacrta podzakonskih akata su se danas pojavila na prvim stranicama novina u Rusiji. Pored toga, veb portal Habrahabr.ru je postavio kompletan tekst ovog dokumenta.

Predloženi podzakonski akt sadrži tri glavne tačke:

1. U svetu bez Trona, niko se ne bori za korisnike u Rusiji.

Stranice i aplikacije će biti u obavezi da arhiviraju gotovo svaku vrstu informacija o svojim korisnicima (prijave, e-mail adrese, kontakte liste, sve promene na računu korisnika, spisak pristupa svim DNS serverima, i tako dalje). Stvarni sadržaj poruka razmenjenih na mreži, međutim, ne mora da budu arhiviran. (Ako napišete “Dole Putin!” Vašem prijatelju na Facebooku, Ruska policija će videti samo da ste poslali poruku Vašem prijatelju na Facebooku, ne i da ste prokleli Kremlj u Moskvi.)

2. Kremlj je oprezan u puštanju uspavanih kerova da lažu.

Stranice i usluge koje postoje za “lične, porodične, i potrebe domaćinstva” su izuzeti iz ovog zakona, iako se ovaj izuzetak ne odnosi na razmenu informacija “javno-političkog karaktera” ili na razgovore gde je broj učesnika neograničen [ru]. Trgovina preko mreže, naučna i obrazovna aktivnost, i stvari kao što su pretrage za posao su takođe izuzeti. Sultan Suleimanov iz TJournala se našalio da se ovi izuzeci odnose “na sve osim Navalnija” (najpoznatijeg blogera u zemlji protiv korupcije), gde primećuje da se vlasti u Rusiji trude da ne uznemire apolitične korisnike Interneta.

3. Ova rupa u zakonu bi mogla da omogući ruskoj vladi kompletan pristup podacima na stranicama.

Konačno, ruska Federalna služba bezbednosti (ekvivalent američkog FBI) će ponuditi stranicama i aplikacijama priliku da odustanu od zahteva za arhiviranje podataka, ako pruže vladi kompletan pristup svojim podacima u svako vreme. U tom slučaju, ruska policija bi dobila neograničen pristup podacima korisnika interneta, a onda bi zvaničnici mogli sami da beleže. Prema izvoru ru[]iz Ministarstva unutrašnjih poslova, državi sada nedostaju neophodni resursi za arhiviranje velike količine podataka. (Drugim rečima, dodatno finansiranje bi bilo potrebno.)
Ova treća tačka je ta koja bi mogla biti najinteresantnija u sprovođenju novih propisa interneta u Rusiji. Koliko stranica i aplikacija će se odlučiti da se u potpunosti otvore prema vladi, da bi se poštedeli muka i troškova izbora i čuvanja korisničkih podataka prema novim zakonima? Da li se Kremlj kladi da može da dobije pun pristup RuNetu tako što nudi ovu rupu u zakonu? Ili je to trik federalne policije da iz državnog budžeta dobije više sredstava, stvarajući potrebu da se dodele dodatna sredstva?

Naravno, korupcija i cenzura se međusobno ne isključuju. Toliko znamo od Aleksej Navalnija, koji je to naučio na teži način pošto je proveo poslednja tri meseca u kućnom pritvoru uz zabranu korišćenja interneta.