Na sadašnjoj kulturnoj i književnoj sceni Kuska, Horhe Vargas Prado je uspeo da, sa nekoliko objavljenih knjiga, sebi već izgradi ime. Jula prošle godine, Horhe je objavio i svoju četvrtu knjigu. Ovaj put se radi o zbirki poezije T’ikray [špa.], koja je, između ostalog, specifična jer je štampana na dva jezika, na španskom i na kečua jeziku.

Horhe je mladić iz Kuska sa različitim interesovanjima, o čemu se može nešto više saznati iz kratkog opisa njegovog profila na blogu Četvrtog festivala poezije:

Escritor, editor, músico y activista. Ha publicado varios libros entre los que destacan Para detener el tiempo (2008), Kunan Pop (2010), Qosqo qhechwasimipi akllasqa rimaykuna (2012, junto a Luis Nieto Degregori y César Itier) […] Sus trabajos han sido reconocidos con publicaciones a nivel nacional e internacional y con premios en categorías como: poesía, cuento y videopoesía. Es egresado de la Escuela Profesional de Literatura y Lingüística de la Universidad Nacional de San Agustín de Arequipa. Actualmente lucha por fortalecer el idioma quechua, edita libros en el Grupo Editorial Dragostea y es parte del grupo de post-folk progresivo Chintatá.

Pisac, urednik, muzičar i aktivista. Objavio je nekoliko knjiga među kojima se ističu Para detener el tiempo (Da se zaustavi vreme, 2008.), Kunan Pop (2010.), Qosqo qhechwasimipi akllasqa rimaykuna [keč.](sa Luisom Nijetom Degregorijem i Cesarom Itijerom, 2012.) […] Njegovi radovi su objavljeni i priznati na nacionalnom i međunarodnom nivou, i dobio je nagrade u kategorijama kao što su: poezija, priča i videopoezija. Diplomirao je na Profesionalnoj školi književnosti i lingvistike na Nacionalnom Univerzitetu San Agustin de Arekipa. Trenutno se zalaže za jačanje kečua jezika, objavljuje knjige za izdavačku grupu Dragostea i član je post-folk progresivne grupe Čintata.

Jezik kečua je element koji je prisutan skoro u svim njegovim radovima. Na internet portalu Nosotrosperu.org može da se pročita zanimljiv intervju [špa.] sa njim, koji govori o ovoj temi, ali takođe i o njegovim ranije objavljenim knjigama:

Kunan Pop fue un ofrecimiento de Cascahuesos editores para recopilar lo que ellos consideraban lo más destacado de mi producción de cuentos hasta entonces. He tenido la suerte de integrar una generación bastante seria. Tuve suerte también de llegar a trabajar con Luis Nieto Degregori. Él es un escritor muy reconocido. Sin su confianza no hubiera podido ser capaz de meterme en la aventura del Qosqo qhechwasimipi akllasqa rimaykuna. César Itier, a diferencia de muchos especialistas extranjeros sobre el quechua, es una persona de un gran corazón, muy sincero y muy humilde. Para mí fue todo un honor trabajar con ellos. Nos costó muchísimo hacer ese libro, pero quedó hermoso.

Kunan Pop mi je ponudila izdavačka kuća Cascahuesos editores [špa.] kao zbirku priča koje su se, po njihovom mišljenju, do tada najviše istakle. Imao sam tu sreću da spojim prilično ozbiljnu generaciju. Takođe sam imao sreću da sarađujem sa Luisom Nijetom Degregorijem, veoma priznatim piscem. Bez njegovog poverenja ne bih bio u stanju da se upustim u avanturu zvanu Qosqo qhechwasimipi akllasqa rimaykuna [keč.]. Cesar Iter, za razliku od mnogih stranih stručnjaka za kečua jezika, je osoba velikog srca, veoma iskren i skroman. Meni je bila čast da radim sa svima njima. Trebalo nam je dosta da napravimo ovu knjigu, ali je na kraju divno ispala.

Kada govorimo o T’ikray-u, treba reći da je predstavljenje zbirke bilo četvrtog januara u Kusku. Kao što se ranije spomenulo, knjiga je specifična jer je objavljena na dva jezika: španski i kečua. Bez namere da se umanji značaj prvog, ali posao koji je urađen na drugom od ova dva jezika, je ono što ovoj pesmarici daje poseban Horheov pečat. 

U intervjuu [špa.] koji je rađen trinaestog januara, govorio nam je o tome šta za njega znači kečua jezik i šta misli o kulturnoj sceni Kuska.

Druga specifičnost koja može da se pronađe u ovoj knjizi jesu razmišljanja o telu, kao na primer u rečima: „Osećamo i pričamo celim telom“. Neka nam Horhe sam kaže o tome:

Bez sumnje, ova zbirka otvara pojedina vrata za raspravu; raspravu koja se odnosi na kečua jezik, na stanovništvo Anda, i na to šta znači biti pisac na društvenoj sceni Kuska.

Za kraj, pozdravljamo se sa čitanjem jednog dela njegovih pesama, na španskom ali i na kečua, koje je Horhe izveo na predstavljanju svoje zbirke T’ikray.