[Ovo je regionalni post o stripovima i kulturnoj razmeni, koji Vam prestavljaju Globalni Glasovi Latinska Amerika i Globalni Glasovi na Portugalskom.]

U prvom postu iz ove serije (“La Movida” (Preporod) – Oživljavanje Komičnih Stripova na Španskom Jeziku u Brazilu?)), imali smo priliku da pročitamo neka razmišljanja – iz brazilske perspektive. Ona su pokazala koliko malo znamo o latinoameričkom stripu, i primetili smo da se ova regija nalazi u bogatom i plodnom trenutku, uz materijale koji se proizvode i postavljaju online gotovo svugde. Sada je vreme da se upoznamo s nekim od autora, uz linkove ka njihovim projektima. Priprema. Pozor. Krećemo!

Knjiga II: Građenje Mostova

Liniers, iz Argentine, je pošao na turneju po Brazilu 2012 godine. Gustavo Trevisolli, umetnik i bloger, u postu za Raio Laser, blog o stripovima, napisao je sledeće: Teško je pronaći najnovije publikacije koje mogu pokrivaju toliko različitih perioda kao Liniersovi radovi.”

Trevisolli identifikuje trend na brazilskom tržištu koji upućuje na to se on razvija prema ozbiljnijim zapletima, ostavljajući iza likove kao što su “Monikina Banda, Charlie Brown i Calvin & Hobbes”. Štaviše, on smatra da “stripovi napisani na španskom doživljavaju veliki trenutak u Brazilu”, i da se sada lakše mogu naći u zemlji.

Šta se dešava sa čileanskim stripovima?

U drugom blog postu Gustavo Trevisolli prati šta se dešava na polju čileanskih stripova, priznajući, nakon nekog ludog istraživanja, da “čileanski stripovi doživljavaju dobra vremena, a mladi autori su odlični”.

Govoreći o Condoritou, popularnom liku u čileanskim stripovima, spomenuo je veliki uspeh ovog magazina i posebno činjenicu da je nastao kao čileanski odgovor na Disneyev Pozdrav Prijateljima, animaciju koja je promovisala susret Paje Patka i likova Latinske Amerike. Međutim, Trevisolli je takođe otkrio nove materijale, poput Malaimagena.

Online stripovi – postavite ih!

I online i offline, stripovi dobijaju novi identitet u novom scenariju koji je obeležen velikim korišćenjem tehnologije za proizvodnju, promociju, saradnju i deljenje. Saznajte šta su neki umetnici Latinske Amerike radili dok ste spavali.

Doktor Stripova iz Kolumbije, ne samo da crta, nego i piše o industriji, kako glavnoj tako i lokalnoj. U istoj liniji rada, blog Zuplemento Magazine u Venezueli namerava da stvori platforme za predstavljanje dela proizvedenih u zemlji, bilo u stripovima ili ilustracijama, jer “uprkos neospornoj nadmoći, [venecuelanska dela] su nažalost zaboravljena unutar opšteg kulturnog okvira”.

Umetnici poput Agustine Guerrero iz Argentine, zabavljaju prevrtjive muškarce i žene s njenom serijom “Diario de una volatil” (Dnevnik prevrtljivih [žena]).

Na StripoviBolivije , predstavlja se novi svet umetnika stripa, i može se proveriti blogregistar u desnoj koloni gde se, među ostalima, mogu naći bolivijski i latinoamerički autori.

Alberto Mont, iz Čilea, koji radi Dosine Dnevnike, donosi dobro raspoloženje.

Adriana Blake, iz Venecuele, objavljuje Računaj Na Mene [koji se takođe može naći i na engleskom] i pokazuje aspekte svakodnevnog života jednog para.

Francisco Javier Olea, iz Čilea, objavljuje Oleísmos [i predstavlja sebe kao nekoga ko “retko govori ozbiljno i”, kada to uradi, “reči jednostavno neće da izađu”.

Mostovi

Izgleda da ako potražimo, naći ćemo ozbiljne radove u polju stripa – da ne spominjemo druge vizualne umetnosti – u celom regionu. Ali, da li neko gradi mostove između ovih umetnika? Da li sve ove iskre kulture nekako komuniciraju?

Brazilski bloger i strip urednik Garota Sequencial identifikuje filmove kao glavni kulturni most između latinskih zemalja”:

(…) Prilično restriktivan okvir industrije stripa je uvek škodio kulturnoj razmeni između Brazila i drugih zemalja Latinske Amerike, a isto tako verujem da, kao što se dogodilo u Brazil, produkcija stripa je takođe pogođena ekonomskom krizom. Ovih dana vidim da su filmovi glavni kulturni most između latinskih zemalja (…).

U stvari, slika ispod jako dobro nagoveštava takvu vezu.

Veoma zanimljive inicijative se mogu pronaći ako se sa umetnika pređe na zajednice.

Ako ne mogu plesati, to nije moja revolucija je zajednički projekt o “novim idejama u Latinskoj Americi”:

(…) nezavisna mreža stvorena je 2007 godine s ciljem da se okupe i povežu nove latino-američke ideje, uz muziku, koja je propraćena širim poljem rada, u potrazi za umetničkim delima i umetnicima iz područja kao što su ilustracija, dizajn i književnost. Mreža stvara i podržava projekte, organizuje publikacije, izložbe i promoviše muzičke cikluse.

Sedište ovog kolektiva je u Sao Paulu, Brazil i ima saradnike koji žive u nekoliko zemalja.

Jedan od njihovih projekata, Ja više ne živim u sebi, kombinuje pesme Adriana Calcanhottoa koje izvode latinoamerički bendovi (besplatno skidanje), web stranica s ilustracijama Gustavo Gialuca, i zvučne veze uz kratke komentare od bendova o mestima gde su pre živeli.

Još jedna inicijativa je . Kao što je navedeno na stranici projekta:

Odlazi Dok Gori je mala knjiga sećanja. Izbor ljubavi i nostalgije. Pozvali smo 19 latino-američki ilustratora da ponovo prikažu – uz uticaj vremena i mašte – prijatelje, ljubavnike ili kolege sa kojima su delili školske klupe, razmenjivali zabranjene poruke, smijali se novim patikama ili jedva razgovarali jedni s drugima. Ljudi koji su došli samo da odu, oni čiji je oproštaj s nekoliko reči, a nikada nisu rekli zbogom.

Naš Projekat gradi mostove za uspostavljanje kulturnih veza u regiji. Na njihovoj glavnoj stranici je postavljeno:

Kad ostatak sveta misli o Latinskoj Americi, prve slike kojih se sete su one našeg folklora i predaka. Iako smo ponosni na našu prošlost i svesni kako je ona obogatila našu kulturu, jasno nam je da su se zemlje Latinske Amerike i njihovi narodi mnogo promenili od tada.

Za rasvetljavanje ove vizije zarobljene u vremenu, stvorili smo ovaj projekt u kome ćemo predstaviti mlade umetnike, kreativne profesionalce i njihov rad u Latinskoj Americi. Ovde možemo razgovarati i raspravljati o njihovim kreativnim procesima i preporukama.

A oni to rade uz intervjue, video materijale i stripove kao što je ovaj:

Slika objašnjava kako tražiti slamke na španskom (u različitim mestima u Americi) i pokazuje kako reči mogu imati potpuno različita značenja, u zavisnosti od zemlje.

U kontaktu s Priscilla Midori i Victor Marcello, glavnim ljudima u Našem Projektu, oni su bili vrlo ljubazni da ukažu na dodatne informacije o umetnicima koje treba spomenuti u ovom postu. Evo ih:

Berliac i Juan Sáenz Valientevideu u produkciji Našeg Projekta.

“Niko ne mari za stripove. Možete napraviti šta god želite, jer niko to neće videti kao nešto ozbiljno”, kaže Sáenz u jednom trenutku.

Slažem se/Ne slažem se? Pogledajte video i vidite kako kreativna sloboda proizlazi iz tog osećaja da niko ne mari za stripove, barem za Sáenza. Ne propustite misli i stavove ova dva umetnika.

Berliac + Juan Sáenz Valiente [iz Argentine]. Video Naš Projekat.

Veliki broj inicijativa pokazuje da Latinska Amerika ima vrlo snažne i kreativne snage u svakoj zemlji, da uz različite tehnike pristupa temama, od sirovog humora do jakih kritika, od običnih činjenica života do dubokih ljudskih priča punih nežnosti. Nekoliko inicijativa sledi nove identitete, a u isto vreme gleda nazad – odakle smo došli? Kuda smo krenuli?

Iz brazilske perspektive, ovo je vreme kada naši junaci mogu doći na veliki ekran uz kvalitetnu definiciju, bilo da je glavni ili nezavisni. I zvukovi koje slušamo, grafike koje gledamo, dolaze iz vrlo udaljenih mesta, ali i iz naše blizine, na španskom. ¡Neka bude više toga!*.