Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

“La Movida” (“Pokretanje”) – Oživljavanje Stripova na Španskom Jeziku u Brazilu?

[Ovo je regionalni post o stripovima i kulturnoj razmeni, u dva dela, koji Vam predstavljaju Globalni Glasovi Latinske Amerike i Globalni Glasovi na Portugalskom.]

Knjiga I: Nevidljive priče

Šta se krije iza većeg interesa u brazilskom krugu obožavalaca stripa za stripove napisane na španskom jeziku? Dok zemlju okružuju susedi koji govore španski, čudno je da njihov rad prolazi neprimećen u Brazilu.

A comic strip by Liniers posted on Pós-Pop, a blog about pop culture.

Smešni strip od argentinca Liniersa objavljen na Pós-Pop, blogu o pop kulturi. “(1) Naučiti leteti) nije lako. (3) Naučiti pasti (4) isto tako je teško. (5) ali, život na zemlji je dosadan”.

Brazilsko tržište u periodu od 1980-1990 je izgledalo sasvim drugačije. Strani materijal na lokalnom jeziku, osim američkog stripa, bio je dostupan kroz časopise kao što su Animal (Životinja) i Heavy Metal. Tada nije bilo mnogo specijalnih prodavnica izvan velikih gradova. Monikina Banda, poznati strip koji se pretvorio u strip seriju je bio voma popularan među decom i sada se ponovo štampa na više jezika, uključujući i jedan na španskom – Monica y su pandilla.

U to vreme je bilo lakše pronaći nekoliko avangardnih nacionalnih stripova na portugalskom, a setimo se imena poput Angeli, Glauco i Laerte. Interesantno je da su u jednom trenutku radili na stripu zvanom 3 Prijatelja, u kojem su usvojili Portuñol kao glavni jezik.

Ovih dana je tržište stripova u Brazilu postalo raznoliko. Online stripovi su postavili potpuno nov scenario za umetnike poput Andre Dahmera, tvorca Malvadosa.

A blizanci Fábio Moon i Gabriel Bá su zasijali sa svojim hvaljenim radom Turista u Jednom Danu.

Tržišta koja nastaju, još uvek nevidljiva jedna drugima

Protresen velikim promenama u društvu ljubitelja komičnih stripova, koje je doneo Internet i veći pristup sadržaju iz celoga sveta, Brazil takođe doživljava trenutak veće razmene među različitim kulturama.

Viñetas con Altura - Comics festival in Bolivia.

Plakat za festival komičnog stripa Viñetas con Altura 2012 (Stripovi u visinama), promovisan u Boliviji.

Razlozi zašto latinoamerički kulturni proizvodi, u ovom slučaju, stripovi, nisu poznati u Brazilu nije nov problem. Takva pitanja su postavljali i pre ljudi poput umetnika Gabriel Bá, u jednom blog postu 2010 godine:

Šta je problem s Brazilom, kada je u pitanju Latinska Amerika? Da li je to jezik? Zašto želimo da čujemo samo o stripovima koji dolaze iz Severne Amerike, Evrope i Japana? Zašto smo tako oduševljeni tim dalekim kulturama, a toliko toga ima da se otkrije upravo ovde? Da li je tako samo kod nas, ili to ide u oba smera?

I Paulo Floro, 2011 godine u postu za O Grito , stranica za pop kulturu, je napisao

Danilo Beyruth, jedan od [brazilskih] umetnika objavljenih u časopisu Fierro [iako se komentar odnosi na brazilsko izdanje], nedavno je bio u Argentini. [On je rekao:] “Mislim da je neobično da imaju tako bogato tržište stripa, a ipak mi o njima ne znamo ništa. Potpuno nevidljivi jedni drugima”. Suprotne stvari se takođe dešavaju. “Oni ne znaju umetnike poput Laertea, Henfila, isto kao i što mi ne znamo za njihove autore”.

Cover art of Fierro Magazine, published in Argentina and now, also, in Brazil.

Naslovna strana Fierro Magazine objavljen u Argentini, a sada, i u Brazilu.

Quino i Maitena su doživeli uspeh u Brazilu, ali što je s drugim autorima?Garota Sequencial blogerka i urednica stripa je takođe zaintrigirana nezgodnim osećajem da zna jako malo o susedima iz Brazila: “malo se u Brazilu zna o bogatstvu strip materijala u Latinskoj Americi”. Ona komentariše:

(…) stripovi koje proizvode umetnici iz Argentine retko dođu na brazilsko tržište – a to se dešava i s drugim zemljama na kontinentu.

I dodaje moj greh:

Ako postoji jedna stvar za koju sam ja kriva to je da o stripovima iz drugih zemalja Latinske Amerike ne znam ništa.

Za Garota Sequencialu, pitanje neznanja ide u oba smera:

To je uzajamno: Stavio sam link u tekstu intervjua (…) u kojem Liniers navodi da je Angeli skoro nepoznata u Argentini – ONA ANGELI!

Postoje dva velika poslovna faktora koja stvaraju nevolje za Karibske izdavače: “loš lanac distribucije za prodaju i visoka cene za kupce”. Na kraju, ona dodaje:

Pošto sada nije toliko teško preći granice, mislim da je važno za nas da se usredsredimo na ono što još uvek ne možemo videti, bilo zato što smo blagi (takva sam ja) ili jednostavno zato što prođe neopaženo.

Kao što je naveo Gabriel Bá u pregledu 2012 godine:

Dobrom poslu treba vremena da sazri, umetniku treba vremena da se izrazi. Nema potrebe da se žuri. Nije kraj sveta.

Zaista. A možda čak i čitaocima, kao publici, treba neko vreme da sazre. Možda napokon znamo šta da radimo.

Quase Nada 191 [Gotovo Ništa 191]. Strip by Fábio Moon and Gabriel Bá, published on their blog [pt]. Used with permission.

Quase Nada 191 (Gotovo Ništa 191). Komični strip Fábio Moona i Gabriel Bá, objavljena na njihovom blogu. Koristi se uz dozvolu. “(1) Hvala ti na pomoći u ovom putovanju. (2) Nema na čemu. (3) Voleo bih da sam kao ti, da sve osetim na ivici. Prestani sakrivati mene. (4) Ja mogu pomoći. Nisi sam. (5) A što ako ja ostanem sam? (6) Tražiću te dok te ne pronađem”.

Pratite naš sledeći post, kad ćemo upoznati neke latino-američke umetnike i neke od mostova između njihovih svetova. U međuvremenu, priznajem da je pravljenje iscrpnog popisa neizvodiv zadatak, pa zato tražim Vašu pomoć – koje bi ste stripove Latinske Amerike preporučili?

Dva posta sa naglaskom na stripove i kulturnu razmenu u Latinskoj Americi su plod zajedničkog angažmana Eddie Avila, Laure Vidal, Luis Carlos Díaza, Lully Posade i Sare Moreira.
Reč La movida (pokretanje), koja je iskorištena u naslovu ovog posta, je igra s pojmovima kulture, uskrsnuća i nastanka novih identiteta.