Modni fotograf Leslie Kee [1], koji je radio s pop zvezdama Beyonce [2]i Lady Gaga [3], uhapšen je zbog prodaje nepristojnih slika [4] na poslednjoj izložbi u Roppongi, Tokijo, 4 februara 2013. Po japanskom zakonu, sve slike genitalija moraju biti mutne [5], tako da je Keeavo delo, koje je prikazivalo golotinju u potpunosti, prekršilo ovaj zakon.
Slika Michelangelovog Davida koju je modifikovao Keiko sa wikimedia commons [6] postavio korisnik Silmaril, (CC BY SA 3.0)
Prestalo se razgovarati o ovom slučaju, ali 7. februara [7], njegovo hapšenje je pokrenulo raspravu o umetničkom izražavanju i širokom porno zakonu u Japanu, službeno poznatom kao član 175 [8]Kaznenog zakona Japana, a ovaj zakon zabranjuje distribuciju, prodaju ili javno prikazivanje svih nepristojnih materijala
Kee, koji se nalazi u Tokiju je takođe poznat po svom homoerotskom radu. Pisac i novinar @quitamarco piše na Twitteru [9]:
<molim vas pojačajte ovo> Protestujem zbog hapšenja Leslie Keea. Njegovo umetničko izražavanje je donelo oslobođenje za LGBT zajednicu. Degradiranje njegovog rada nazivajući ga “porno” ili “nepristojnim” sa neskromnom požudom nije nelogično i ne uspeva da pravilno oceni njegov rad.
Drugi korisnik @WildcatBooko je istakao [10] da je hapšenjem Leslieja policija htela da se dokaže:
@quitamarco Ako mogu dodati komentar, rekao bih da je ovaj slučaj ozbiljan, jer Leslie nije prodavao “nepristojnu” sliku u javnosti. On je privatno objavio foto knjigu o svom trošku. Za mene ovo predstavlja jedan strašan slučaj zato što može da se razume kao određivanje izražavanja u ličnom domenu.
Osim Leeovog rada, izložba vodećeg japanskog savremenog [11] umetnika Makoto Aida [12] u Tokiju je dočekana uz proteste. On je poznat po radu koji je erotičan i kontraverzan.
25. januara 2013 Narod Protiv Pornografije i Seksualnog Nasilja (PAPS) [13] je objavio protestno pismo [14]protiv Mori Art Muzeja [15] gde se izložba odvija:
Ovi radovi su dečja pornografija. Oni su ekvivalent seksualnom zlostavljanju dece i komercijalnom seksualnom iskorišćavanju. […]
Serija ‘Pas’ tretira žene i devojke kao manje vredne od čoveka, kao seksualne igračke i seksualne životinje.[…] .[…]
U poziciji koju ima kao ugledna javna ustanovan, Muzej Umetnosti Mori šalje snažnu poruku kroz postavljanje ove izložbe. […] Izložba koja je trenutno postavljena u muzeju predstavlja diskriminaciju i nasilje kao nešto normalno, i aktivno promoviše seksualno iskorišćavanje devojaka, nasilje nad ženama i diskriminaciju i prezir za osobe s invaliditetom.
Volonterska organizacija Institut Sadržaj Kulture [16] koja proučava slobodu izražavanja u Japanu dala je službenu izjavu [17]o kontraverzi koju je izazvala izložba Makoto Aida:
Mi živimo u zdravom društvu koje garantuje slobodu izražavanja, i upravo zato možemo uživati ne samo u umetničkom delu, već i u različitim mišljenjima i izražavanjima. Činjenica da postoji kritika protiv dela umetnika Makoto Aida je samo dokaz da je naše društvo ono u kome postoji sloboda izražavanja i to treba pozdraviti.
Međutim, uz zahtev da se ukloni njegov rad, nestaju sve mogućnosti za raspravu i razmišljanje nakon gledanja njegovg rada.
Sloboda izražavanja mora biti garantovana u potpunosti, osim ako ne krši određena prava pojedinih naroda, kao i pravo da se, nakon prisustvovanja izložbi, diskutuje i kritikuje sa svakom osobom koja slobodno razmišlja.
Kao podrška kreatoru i građaninu, protestujemo protiv zahteva da se ukloni umetnost Makoto Aida iz Mori Art Muzeja.
Neki smatraju da ovde nije samo reč slobodi izražavanja. Pozivajući se na otkazivanje foto izložbe [18]Ahn Se-Hong-a [18] o mirnim ženama maja 2012 Korejski potomak @rinda0818 je prokomentarisao [19]:
Obe priče o kontraverzama oko izložbe Aida Makoto i one Ahn Se-Honga spadaju u kategoriju slobode izražavanja, ali da li je to stvarno tako? U zemlji u kojoj [osnovno] ljudsko pravo nije zaštićeno, sloboda izražavanja se ponekad može pretvoriti u nasilje. Za prvog, umetnička dela su nasilje, a za drugog protest protiv izložbe je nasilje. Osećam da tu nešto nije u redu.
[20]Porno časopisi s mutnim slikama u posebnim prodavnicama u Japanu, od Flickr korisnika eliazar. (CC BY 2.0)
Drugi tweet korisnika @tatangarani [21] se odnosi na oba slučaja Makotoa i Lesliea i kaže da japanski propisi idu u pogrešnom pravcu:
Ako se umetnička dela Makoto Aidaina i Lesliena, koji se prodaju u zatvorenim prostorijama regulišu zato što se smatra da su uvredljiva i bezobrazna, zašto se u običnim prodavnicama mogu kupiti gomile magazina pune golih fotografija. Zašto je u redu da roditelji daju kompjuter deci kada roditelji ne znaju šta je roditeljski ključ? To su glavne greške!