Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Bog Postoji i Suži Kremlju

Iako je gotovo suđenje za Pussy Riot, kulturni rat koji je pokrenut u Rusiji traje nesmanjenim intenzitetom. Ostavka koju je podneo Papa Benedikt XVI je nedavno uzburkala javnost, kada je politički analitičar i spin-doktor Stanislav Belkovsky prokomentarisao odluku vođe Katolika, nazvavši ga putem koji bi pravoslavni patrijarh trebao da sledi. Belkovsky je dao ovaj savet u koloni sa njegovim mišljenjem, koja je objavljena u novinama Moskovskii Komsomolets, 15. februara 2013. On je takođe pozvao na radikalno prestruktuiranje Crkve, za koju tvrdi da je previše centralizovana i odgovorna prema državi. U suštini, on je pozvao na pravoslavnu reformaciju, uz sve hrišćanske fragmentacije i demokratizacije koje potiču iz Martin Lutherovih Devedeset i Pet Teza.

Za nedelju dana, više od četrdeset članova ruskog federalnog zakonodavstva (uglavnom članovi parlamenta, ali i nekoliko senatora) se obratilo istražnom odboru i kancelariji glavnog tužiteljstva, gde su tražili istragu povodom Belkovsky-evog članka zbog ekstremizma i poticanja verske mržnje. Usledio je Belkovsky-jev odgovor na stranici s komentarima kolumnista  uz naslov “Putin ili Belkovsky?” 22. februara, i olujom medijskih intervjua.

Stanislav Belkovsky, mart 2008, Foto: Damir Kleimenov, CC 3.0.

Stanislav Belkovsky, mart 2008, Foto: Damir Kleimenov, CC 3.0.

U tom članku, Belkovsky je kritikovao Crkvu zato što je ignorisala njegove predloge za reformu, šaleći je da njena tišina kao ona tvrdoglavost “ribe koja lupa svoju glavu o led” (šala koju je prvi put iskoristio prilikom nastupa na Dozhd televiziji). On je, međutim, rekao da su tri osobe povezane sa crkvom arhiđakon Andrei Kuraev, prota Vsevolod Chaplin, i medijska velika zverka Nikolai Uskov—ogovorile na njegov članak od 15. marta. Belkovsky se zahvalio Kuraevu za suprotstavljanje kaznenim prijavama koje je podigao Parlament. (U izjavi za Gazeta.ru 20. februara, on uveličava Kuraevu poziciju kao “podršku.”) Konačno, odgovorio je Chaplinu i Uskovu, čije su reakcije bile manje dobrotvorne, s insinuacijama o skrivenoj homoseksualnosti što je Belkovskyjev omiljeni način raspravljanja.

Zaista, Vladimir Golyshev (2006 godine koautor za Belkovskyjevu knjigu o navodnom ogromnom bogatstvu koje u inostrantvu poseduje Putin) kaže da su optužbe za “ekstremizam” Kremlinova odložena kazna za razmišljanja koja je Belkovsky izneo na radiju uživo prošlog meseca, kada je govorio o “ključnoj ulozi” koju igra “gej zajednica” u unutrašnjim krugovima Putinove predsedničke administracije. To, tvrdi Golyshev, odražava dimnu zavesu verskog ekstremizma koju Putin koristi za osvetu Pussy Riotu, čiji pravi zločin, kako on tvrdi, je bio njihov koncert na Crvenom Trgu mesec dana pre sramotne “punk molitve” unutar katedrale Hrista Spasitelja.

Golysheva teorija zahteva mnogo odgovora. S jedne strane, istina je da Belkovskyjev članak od 15. februara nije prvi u kome je javno zagovarao drastične reforme u pravoslavnoj crkvi. U septembru prošle godine, na primer, Belkovskyjeva organizacija je bila su-organizator kompletne konferencije pod nazivom “Reformacija: Sudbina Ruske Crkve u 21. veku.” S druge strane, ako ćemo verovati Golyshevu da Belkovskyjev nedavni trač o gej enklavama objašnjava njegove sadašnje nevolje, čudno je da je trebalo da prođe toliko dugo vremena da se i ova druga stvar dozna. Uostalom, pre više od godinu dana, Belkovsky je (pogrešno) predvideo da će Viacheslav Volodin zameniti Borisa Gryzlova kao predsednika Dume, što je od Volodina napravilo “prvog geja” koji poseduje kancelariju. (Volodin, koji ne tvrdi da je homoseksualac, je zamenio Vladislava Surkova kao prvi zamenik šefa predsedničke administracije Dmitri Medvedeva.)

A šta je s navodnim ćutanjem pravoslavne zajednice? Belkovsky voli da povezuje Crkvu sa Ujedinjenom Rusijom, narodnom političkom strankom moći, tvrdeći da su obe institucije postali teret za Putina, čiji međunarodni kredibilitet dobija udarac sa svakim suđenjem Pussy Riotu i skandalom sa Duminim zamenika za nekretne. Međutim, analizirajući teološke rasprave na internet forumu Pravmir.ru, teško je prihvatiti Belkovskyjevu teoriju o religiozno-sekularnom paktu koji ugnjetava pravoslavne reformiste. U poslednjih nekoliko dana, Pravmir.ru je objavio članke o Belkovskyju od četiri različita autora – jedan od gorenavedenog Andrei Kuraeva, kao i tekstove teologa Sergei Khudieva, oca Nektarii, i prote Andrei Efanov. Dok Efanov insistira na oome da se razjasni Belkovskyjev program reformacije, niko od njih ne podržava interes Savezne skupštine u krivičnoj istrazi. Otac Nektarii se čak žali da ova žalba za sprovođenje zakona “više šteti [Crkvi] nego deset Belkovskyja zajedno.”

Khudiev stav zaslužuje posebnu pažnju. Ističući ponavljanje reči “interesi” u članku na stranici s komentarima kolumnista 15. februara (npr. reformacija će biti u “interesu” mnogih pravoslavnih vernika), Khudiev tvrdi da je Belkovskyjeva logika u osnovi drugačija od duha luteranske i kalvinističke reforme. “Osoba koja veruje nikada ne bi tako govorila,” zaključuje Khudiev, tvrdeći da Belkovsky stremi političkim ciljevima kroz veru.

I drugi su se upitali da li je Belkovskyjevo srce stvarno u svemu tome, kad je reč o pravoslavnoj reformi. Taj skepticizam je, međutim, češće ukorenjen u prikrivenom (a ponekad i otvorenom) antisemitizmu. Kada je Nikolaj Uskov (spomenut gore) odgovorio na Belkovskyjev predlog, uključio je sledeće sugestivno pitanje u napomenu o Belkovskyjevoj drskosti:

Uopšte me ne čudi da ovaj političko-savetni-laik (da li je on uopšte pravoslavac?) pokušava da nauči Crkvu kako treba da postoji.

Drugde na RuNetu, blogeri su bili čak i manje suptilni. U postu od 18. februara, LiveJournal korisnik Alexandra Ligamentia je izjavila da Belkovsky “nije pravoslavac, već predstavnik neke sasvim druge veroispovesti.” Iako ona nikada ne koristi reč “Jevrej,” Ligamentia uključuje fotografiju Belkovskyja koji grli Borisa Berezovskija, jednog od ruskih najozloglašenijih (i jevrejskih) oligarha. A tu je i Mikhail Matveev's LiveJournal post, uz naslov “Belkovskyjev Kyke Članak O Pravoslavnoj Crkvi,” koji je, zaista ono što ste očekivali da će biti.

Što se Belkovskyja tiče, on kaže da upražnjava pravoslavno hriđćanstvo. I dok je njegova majka zeista jevrejskog porekla, to ga nije zaustavilo od insistiranja na tome da stvari koje se tiču pravoslavne crkve su za njega i lične i političke. “Ja sam hršćanin,” Belkovsky je rekao Polit.ru, “i iskoristio sam pravo da raspravljam o ovome [15. februara] i ja imam pravo da i [dalje] diskutujem o tome.”