Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Nobelova Nagrada za Mir Dodeljena Evropskoj Uniji Izaziva Kontraverze

Činjenica da je Nobelova Nagrada za Mir dodeljena Evropskoj Uniji (EU) izazvala je živu raspravu u medijima i na društvenim mrežama u Evropi i širom sveta.

12. oktobra, Odbor za Nobelovu Nagradu je izdao obaveštenje da je EU ovogodišnji pobednik. Ova vest je mnoge iznenadila jer EU nije ni bila među favoritima za nagradu. Kako Odbor obrazlaže, EU zaslužuje nagradu:

Razlog zašto je nagrada dodeljena EU: ”zato što više od 60 godina doprinosi napretku mira i pomirenja, demokratije i ljudskih prava u Evropi”

Razvoj Evropske Unije je započeo stvaranjem imena Evropske Zajednice za Ugalj i Čelik (ECSC), u skladu s projektom na čelu s Robert Schumanom i Jean Monnetom, koji su zajedno napisali Schumanovu Deklaraciju. Sledi citat iz te deklaracije:

Države članice EU-a su u plavoj boji, kandidati za članstvo su narandžasti. Slika iz Wikipedia licenciran od strane CC BY-SA 3.0

Države članice EU-a su plave boje, kandidati za članstvo su narandžasti. Slika iz Wikipedia licenciran od strane CC BY-SA 3.0

Evropa neće biti izgrađena odjednom, ili prema jedinstvenom planu. Biće izgrađena kroz konkretna postignuća koja će prvo stvoriti de facto solidarnost. Okupljanje nacija Evrope zahteva uklanjanje prastarog neprijateljstva između Francuske i Nemačke..

25. marta 1957, ECSC je odlučio otići korak dalje tako što je formiran Evropska Ekonomska Zajednica (EEZ), koja je proširila ovlašćenja/takmičenje na zajedničkom tržištu na druge sektore. Narednih godina, dogovorene su zajedničke politike i broj članova je povećan, dok EU nije postala ono što je danas, s 27 člana, vlastitim parlamentom, upravom koja deluje kao zakonodavac za sve zemlje. I fizičke i trgovinske granice su eliminisane između tih zemalja (Schengenski prostor).

Ova nagrada dolazi u vreme kada socijalna prava koja su Evropljani postigli u godinama političke stabilnosti trpe velike prepreke zbog ekonomske krize koja je naglasila razlike među državama članicama. Najnaprednije zemlje na severu krive južne zemlje za krizu nazivajući ih rasipnim i korumpiranim, dok se siromašnije zemlje s juga žale na mera štednje koje nameće sever, optužujući ih za ometanje rasta i njihovo zadržavanje u takvoj teškoj situaciji.

Los alemanes los llaman ‘los impostores de la euro-familia’. Los griegos los acusan de hipócritas y de participar en su inmensa deuda desde 1945. Foto del blog cafebabel.es

Nemci nazivaju Grke «varalicama u evropskoj porodici». Grci optužuju Nemce da su licemeri i da učestvuju u svojim ogromnim dugom od 1945. Fotografija ljubaznošcu blog cafebabel.es

Nekoliko sati nakon objavljivanja vesti, komentari i članci su preplavili Internet u korist i protiv nagrade. Na Twitteru, gde je rasprava #Nobel i dalje popularna tema u zemljama poput Španije, Francuske, Italije i Velike Britanije, većina poruka se kreće između skepticizma i kompletnog odbacivanja.

Nobelova nagrada za mir dodeljena Evropskoj Uniji … Barem nisu osvojili nagradu za ekonomiju…

Nobelova nagrada za mir Evropskoj Uniji, sledeće godine dobiće je Okean zato što je tako Tih.

Evropska Unija je dobila Nobelovu nagradu za mir: (Za rezove u budžetu i za oružje koje prodaju drugim zemljama?

Evropska Unija dobija Nobelovu nagradu za mir. Kakav skandal. Ko je sledeći pobednik? Predsednik SAD-a? Oh. Stani. To se već dogodilo.

Oni koji podržavaju nagradu tvrde da se Nobelova nagrada dodeljuje dugoročnom projektu čiji je najznačajniji uspeh bio najduže razdoblje mira medu državama članicama. Zaista, države članice EU nisu pretrpele rat od Drugog svetskog rata. Dylan Matthews daje svoj pogled u članku Pet Razloga Zašto je EU Zaslužila Nobelovu Nagradu za Mir:

Ruinas de Colonia (Alemania) en 1945. Foto de alfonsopozacienciassociales.wikispaces.com con licencia CC BY-SA 3.0

Ruševine u Colonu (Nemačka), 1945. Fotografija ljubaznošću alfonsopozacienciassociales.wikispaces.com licenca CC BY-SA 3.0

1. Ali ozbiljno, Nemačka nije napala Francusku 70 godina.

2. Kontinent je postao – naročito siromašne zemlje – bogatijim. I to je zaustavilo rat.

3. Proširila je demokratiju, i to demokratiju u kojoj se ne borite jedni protiv drugih.

4. Započela proces koji će omogućiti više integracija.

5. Čini da ljudi misle o sebi kao o Evropljanima.

S druge strane, David Swanson tvrdi da EU nije zaslužila nagradu na web stranici Dissident Voice (Glas Otpadnika):

[EU] nije tokom proteklih godinu dana – što je uslov – ili čak tokom proteklih nekoliko desetina godina učinila najviše ili najbolje delo za bratstvo medu narodima. Pitajte Libiju. Pitajte Siriju. Proverite s Afganistanom. Pogledajte šta Irak misli. (…)

Zapad je tako u zaljubljen u sebe da će mnogi pogledati na ovu nagradu kao na uspeh. Sigurno je važnije da Evropa ne ide u rat sa sobom nego da ide u rat sa ostatkom sveta!

Maureen K. Reed, američki državljanin i izvršni direktor Foruma Nobelove nagrade za Mir nam kaže:

Evropski doseljenici dolaze na Ellis Island, 1902. Foto Wikipedia con licenca CC BY-SA 3.0

Evropski doseljenici dolaze na Ellis Island, 1902.. Foto Wikipedia con licenca CC BY-SA 3.0

Da li su ovo posledice nagrade 2012 ili su to lekcije iz kojih treba nešto nauciti? Evropa je primer zašto bismo trebali oklevati pre odbacivanja bilo kakve odomaćene regije pune sukoba kao “beznadnežne.” Možda su naše evropske super-bake pre sto godina dobro okarakterisale Evropu kao beznadežnu. U stvari, to je upravo razlog zašto su mnogi od njih otišli. Sav pesimizam usmeren prema Evropi 1912 godine ima paralele u drugim delovima sveta danas. Somalija? Bliski Istok? Burma? Nagrada koju je dobila EU nas podseća da je za pesimizam prerano, i da nijedna regija ili ljudi ne bi trebalo da budu otpisati samo zato što već vekovima postoje sukobi.

Nigel Farage, vođa stranke (Velika Britanija Nezavisnost), piše u Express-u :

Jedna konačna misao, možda su uručili nagradu EU jer nisu mogli čekati. Nobelova nagrada se ne može dodeliti posthumno.

Da bi završili s pozitivnim mislima, to ćemo uradi citatom Carlos Salasa na La información.com :

[EU] Je najveći dobrovoljni integrator ljudi u istoriji čovečanstva, bez postojanja ozbiljne spoljne pretnje.