[Svi linkovi su na francuskom, osim ukoliko nije drugačije navedeno]

U većim gradovima u Francuskoj 31. marta 2012, desilo se nekoliko dogadjaja u isto vreme, a sve je bilo usmereno ka zajedničkom cilju prikazivanja stalne podrške regionalnim, ali i jezicima starosedelaca. Ove demonstracije su održane tri nedelje pre francuskih predsedničkih izbora i pokazali su snažnu podršku gradjana za priznavanje regionalnih i jezika starosedelaca.

Učesnici su zatražili uvodjenje Evropske Povelje Regionalnih ili Jezika Manjina [en]. Iako je takav dogovor potpisan od strane Francuske 1999. nikada nije ratifikovan. Organizacije koje učestvuju, traže od predsedničkih kandidata da iznesu svoje stanovište o statusu regionalnih jezika. Kako stvari stoje danas, smatra se da su regionalni jezici neustavni jer država Francuska ne prepoznaje manjine.

Demonstracije u Toulouseu 31 marta 2012. Foto @elpasolibre na Twitter

Pravi politički i pravni zaplet okružuje te jezike i njihovo priznavanje zbog ljudskih predrasuda i nedostatka znanja po tom pitanju. Nadamo se da će se desiti promena perspektive. Izgledalo je da će izmene i dopune Ustava iz 2008 g., otvoriti put za definiciju statusa tih jezika, pored toga što će se predavati u školama. Nicolas Sarkozy je prekinuo te nade tvrdeći da bi takav postupak mogao dovesti do kulturne evolucije zasnovanoj na zajednici, što nije u skladu s jedinstvenom zemljom.

Mnogi lokalni  i regionalni predstavnici su prisustvovali ovim dogadjajima koji su okupili hiljade ljudi u Toulouseu, Quimperu, Strasbourgu, Strasbourgu, Perpignanu i Ajacciou (Službena internet rasprava na Twitter: #op31m):

Prva stranica novina Télégramme : "Bretonski, živi jezik ". Foto : @letelegramme na Twitter

@la_setmana je postavila online foto galeriju demonstracija održanih u Toulouseu. Blog Langues régionales navodi više izvora uz veliki broj  tweetova s internet rasprave #op31M.

Méridianes objavljuje video snimke dogadjaja u kojima se prikazuju različiti stavovi i rasprave čim su se pojavile. Do sada, François Hollande (kandidat Socijalističke stranke) se zalaže za status priznavanja manjinskih jezika, dok Nicolas Sarkozy (UMP i stranka na vlasti) i Jean-Luc Mélenchon (Levica) izražavaju svoje protivljenje ovom projektu. Zamenik Jean -Jacques Urvoas ukazuje na svom istoimenom blogu:

Pitanje statusa regionalnih jezika je otvoreno ne samo s obzirom na predsedničke kandidate. Pomešani su i komentari čitatelja na Bigbrowser blogu postavljeni nakon najave demonstracija 31 marta:

Xavi: Važnost regionalnih jezika? Za koga? Za šta? Nisam uveren da je presudno svim lokalnim dijalekatima dati službeni status. Živim u Španiji i prisustvovao sam haosu koje jezička podela donosi. Hvala Bogu, u Francuskoj, samo je francuski službeni jezik.

Jezik je deo veza koje sjedinjuju sve gradjane jedne zemlje: Nemojmo kapitulirati i popustiti ovim zahtevima zajedništva.

ericparis11: Uz takvu vrstu argumenata, uskoro ćemo doći do tačke kad ćemo reći Quebeckerima da je vreme da napuste svoj ‘žargon’ i da govore većinskim jezikom zemlje u kojoj žive, tj. engleskim na primer.
A u istom tom tipu razmišljanja je činjenica da će sutra svi dokumenti Evropske komisije i parlamenata biti na engleskom jeziku, a što se tiče “manjina” (francuski, nemački, španski, talijanski, madjarski, finski i drugi ostali koji govore holandski ili portugalski), oni će morati živeti s tim tako logičnim i kartezijanskim “pojednostavljenjem”.
U stvari, da li bi naši Francuski naučnici i nastavnici i dalje trebali koristiti u svrhu svog rada jezik tako zastareo i retko korišten kao Molière-ov materinji jezik? To se već dogadja – jasno za dobrobit naše zemlje…

Elg: Ah… Regionalni jezici! Uvek je to tema koja potpaljuje vatru, ubice s jedne strane, a obožavanje s druge!

Dok bi najbolje bilo postići neki balans, uz poznavanje činjenice da Bretonci, Katalonci, Okcitanc ili Korzičani i Baskijci ne žive drugačije od ljudi koji ne govore jezikom manjina. Možemo samo čitati, pisati, govoriti i razumeti još jedan jezik!

thiziri: A šta kada nemamo odredjene korene s teritorijom jezika koji govorimo? Nema ih ni Baskijac ni Bretonac, ni Katalonac itd., koji žive sa strancem, a to već znači dva jezika kod kuće. U koju školu ćemo poslati našu decu?

Ova rasprava me plaši jer pretpostavlja pripadanje jednom području sa kojim se identifikujemo. A što se toga tiče, koliko generacija treba da smo živeli tamo? I da tamo ostanemo do kraja života .. Ja osećam da sam Francuskinja i ništa drugo, ja tu ne mogu pomoći, to je moja istorija i ne smeta mi što neki ljudi žele da govore neki drugi jezik, ali oni ne bi trebalo das zaborave druge Francuze koji takodje imaju pravo da žive s jednim jezikom. To za mene označava toleranciju.