Da li vidite sve one jezike gore? Mi prevodimo članke Globalnih Glasova da bi svetski građanski mediji bili dostupni svima.

Bangladeš: Klimatske promene će povećati glad i lošu ishranu

Ovaj post je deo Pulitzer Centar/Global Voices Online  projekta o nesigurnosti hrane. Multimedija je zapazila ove izveštaje, koji su objavljeni na Pulitzerov Pokret protiv nesigurnost hrane, a blogeri širom sveta raspravljaju o tim pitanjima.

Pošto se vlade pripremaju za UN Konferenciju o klimatskim promenama (COP17) u Durbanu, Južna Afrika, koja počinje danas, stručnjaci upozoravaju da medju klimatskim promenama koje će imati najveće posledice u zemljama u razvoju poput Bangladeša su rizici vezani za poljoprivredu, uključujući povećan rizik od gladi, neuhranjenost i nezdravu ishranu.

Glad i loša ishrana u porastu

Bangladeški seljak ponovo obradjuje svoje polje zbog poplava. Slika: Flickr korisnik IRRI Images (CC BY 2.0).

Bangladeški seljak ponovo obradjuje svoje polje zbog poplava. Slika: Flickr korisnik IRRI Images (CC BY 2.0).

Prognoze predviđaju da bi klimatske promene mogle smanjiti poljoprivrednu proizvodnju i povećati cenu hrane, i tako podići rizik od gladi i neuhranjenosti. Izvještaj Svetskog Programa za Hranu kaže da se do 2050 očekuje da će klimatske promene povećati broj gladnih za 10 do 20 posto, a očekuje se da će se broj neuhranjene dece povećati do 24 miliona – 21 posto više nego bez negativnih uticaja klimatskih promena.

Najveći porast gladi se očekuje u Sub-Saharskoj Africi i delovima Južne Azije i Srednje Amerike, kao što je navedeno na ovim kartama. Kako izveštaj navodi, već sada su elementarne nepogode češće i intenzivnije, sve je manje zemlje i vode i teže su dostupni, i teže se postiže povećanje poljoprivredne proizvodnje.

U najmanje deset zemalja će klimatske promene izazvati velike krize u vezi sa hranom, kako je objavljeno u izveštaju ActionAid-a prošlog meseca. Među pet najugroženijih zemalja, uz Demokratsku Republiku Kongo, Burundi, Južnu Afriku i Haiti, tu spada i Bangladeš. Ova država se sastoji uglavnom od niskog kopna i ostrva sa veoma gustom populacijom, malo obradivog zemljišta, i čestih prirodnih nepogoda, tako da se Bangladeš opisuje kao “'ground zero’ na raskršću klimatskih promena i sigurnosti hrane” od strane blogera iz Svetske Banke i Aid Data.

Mirza Galib, predavač na Primeasia Univerzitetu u Bangladešu, govori više o mogućim posledicama u The Daily Star-u:

Naučnici nam govore da će se većina štetnih uticaja klimatskih promena u Bangladešu ogledati u poplavama, povećanja slanosti i suše, što sve drastično utiče na rod useva i sigurnost hrane. Takođe će doći do erozija obale, povećanja nivoa morske vode, i nedostataka vode za piće u obalnom području. Prognoziraju se velike poplave u zemlji koja je već devastirana od istih, biće manje hrane za našu zemlju u kojoj polovina dece već nema dovoljno da jede, i biće manje čiste vode tamo gde su vodene bolesti već odgovorne za 24 posto svih smrtnih slučajeva.

Bangladeš je ostvario napredak u smanjenju gladi, gde je broj loše uhranjenih ljudi pao na 27 posto od januara 2011., a godišnja proizvodnja pirinča se utrostručuje u poslednje tri decenije. No, pošto je poljoprivreda glavna karika industrije, koja ostvaruje skoro 20 posto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Bangladešu i zapošljava 65 posto radne snage, prema izveštaju Svetske Banke, klimatske promene prete da smanje ove prihode.

Blog post na Prvo Poljoprivreda razradjuje:

Predvidja se da će klimatkse promene smanjiti proizvodju pirinča, glavnog useva u Bangladešu, i da će povećati zavisnost zemlje od drugih useva i uvezene hrane od žitarica. Postoji potencijalna mogućnost da će se proizvodnja semena smanjiti za najmanje jedno seme po svakoj regiji…Sve u svemu, predviđa se da će poljoprivredni BDP u Bangladešu biti 3.1 posto niži svake godine kao rezultat klimatskih promena.

Poziv na akciju

Dok vlada Bangladeša ima neke dobre planove za prilagodjavanje, kako bi pripomogola u borbi protiv uticaja klimatskih promena na poljoprivredu, izveštaj ActionAid-a govori da je potrebno veće ulaganje u mala poljoprivredna imanja u siromašnim zemljama, neposredna isporuka “klimatske pomoći” koja će pomoći siromašnim poljoprivrednicima da zaštite od klimatskih uticaja svoje useve, stvaranje sistema pan-regionalnih rezervi hrane, i obavezno smanjenje emisije ugljen-dioksida u bogatim zemljama.

Izveštaj Svetskog Programa za Hranu procenjuje da bi efikasna medjunarodna akcija za smanjenje emisije plinova staklenih bašta mogla prepoloviti porast gladnih ljudi zbog klimatskih promena.

ActionAid takođe želi da eliminiše mete biogoriva koji pokreću “grabljenje zemlje” u zemljama u razvoju. U septembru je održan okrugli sto s blogerima, gde je bivši predsednik SAD-a Bill Clinton rekao da se i on protivi zemljama poput Kine i Saudijske Arabije koje kupuju i izdaju zemljišta u zemljama u razvoju, pošto to narušava dugoročnu održivost poljoprivrede. Umesto toga, on je predložio model održivosti hrane za poboljšanje sigurnosti hrane i pomoć zemljama u razvoju da izgrade vlastite poljoprivredne kapacitete. Tokom sednice rekao je sledeće:

SAD, Kanada i Evropa, pošto imamo kapacitete za proizvodnju velikih viškova [hrane], i Brazil i Argentina, jedina mesta na Zemlji s oko pola metra od tla …, trebali bi ponuditi dugoročne ugovore Kinezima, Saudijcima i drugima za osnovne žitarice po cenama koje će jamčiti pristojan profit, ali ne nepoštene, i zaustaviti napade na cene, ali i zadržati cene dovoljno visokim da bi se održalo ulaganje u poljoprivredne aktivnosti u Africi, Latinskoj Americi, jugoistočnoj Aziji … Oni neće osetiti nikakvu korist sve dok ne razvijete održiv poljoprivredni okvir u tim zemljama.

U postu za Novo Doba Bangladeša, Shammunul Islama i M Mizanur Rahmana takođe pozivaju na održivu poljoprivredu, jer je i poljoprivreda ta koja dodaje efekte staklenih gasova. Sahidul Haque, u članku u kojem iznosi svoje mišljenje za Bangladeški The Financial Express, kaže da su potrebna semena koja daju veći rod, kao i vrste koje mogu uspevati tokom suša i slanih uslova. Istraživač Winston Yu, u Pitanjima i Odgovorima od Gudrun Freesea, na blogu earthscan, kaže da će se na sreću, mnoga trenutna rešenja da se smanje klimatski uticaji na Bangladeš, bilo da su u pitanju poplave ili nove vrste semena, pokazati kao korisna za zemlju u budućnosti.

Da bi se podigla svesnost o pitanjima klimatskih promena kod stanovnika Bangladeša, kao i da bi se čule njihove priče o klimatskim promenama, suverenitet pola i hrane, dve grupe su organizovale karavan klimatskih promena koji trenutno putuje širom zemlje. Očekuje se da će ove priče privući rešenja iz zapadnih zemalja, koje često koriste mnogo veći deo svetske hrane, vode, energije i ugljenika od zemalja u razvoju, prema izveštaju ActionAid izveštaju. Na primer, svaki američki građanin prosečno troši 260 funti mesa godišnje, oko 40 puta više od prosečnog stanovnika Bangladeša.

Natasha Haider razrađuje ovu veliku razliku u svom blogu blogu:

Bangladeš ima jednu od najnižih emisija karbon dioksida na svetu. Postoje dva glavna razloga za tako niske emisije. Prvo, Bangladeš nema mnogo industrija intenzivne energije kao što je proizvodnja čelika i aluminijuma. Drugo, gotovo 70 posto komercijalne primarne energije dolazi iz prirodnog plina. Dakle, rešenje za globalno zagrevanje je u velikoj meri daleko od njihovih ruku i leži u razvijenim zemljama ili onima koje se brzo industrijalizuju, uglavnom na Zapadu.

U međuvremenu, Nazifa Islam, koja bloguje na južnoazijskom Generation Next, kaže da je Bangladeš već postao inovativan izvor rešenja:

Dok razvijene zemlje razmišljaju kako da preokrenu klimatske promene ili kako da se nose s njima, Bangladeš je već započeo. Od uzgajanja pirinča u slanoj vodi do stvaranja mobilnih kućica, ljudi ove nacije osećaju se odgovornim da isprobaju inovativne ideje koje će pomoć u preživljavanju. Ako ništa drugo, najgore pogodjeno mesto je postalo “mislionica” za rešenje klimatskih promena. Skloni prirodnim katastrofama kako se čini od samog početka, Bangladeš je postao vrlo dobar u odnosu na sve što Majka Priroda odluči da baci na njega: savija se kao bambus, ali se nikada ne razbije.

 

Započnite razgovor

Molimo Vas da se Prijavite se »

Pravila korišćenja

  • Svi komentari se pregledaju. Pošaljite komentar samo jednom jer bi u suprotnom mogao biti prepoznat kao spam.
  • Molimo Vas da se prema drugima odnosite sa poštovanjem. Komentari koji sadrže govor mržnje, nepristojne izreke i lične uvrede neće biti objavljeni.