Venecuela: 200 godina nezavisnosti
Tokom nedelje, 5. jula 2011. Venecuela je proslavila 200 godina svoje nezavisnosti od Španije, i kao i sve zemlje Latinske Amerike duboko se zamislila nad tim. Istorija zemlje o kojoj se priča od dolaska španskih osvajača bila je promenjena sa idejom o naciji koja je došla iz Francuske revolucije kao i sa idejom o nezavisnosti iz Sjedinjenih Država u severnoj Americi.
Značajno učešće u proslavi uzeli su korisnici Interneta razmenjujući svoje čestitke i postavljajući radosne komentare i video snimke plesova, parada i koncerata. Ipak, podela u političkim stavovima nije prestala tokom žurke, a mnogi blogeri su iskoristili dvestagodišnjicu da podele svoja razmišljanja o istoriji njihove države i identiteta.
Mnogi su imali sreću da obeleže dvesta godina nacionalne istorije usred procesa promena i razmišljali su da podrže inicijativu Čavesove vlade. Pored toga, u isto vreme, u okolnostima koje su teške za celu državu, drugi su lamentirali nad istorijskim poreklom, još uvek mutnim i jedva istraženim, prisutnim u društvenom i političkom životu.
Malo više informacija o tome možete pronaći u tekstu istorija Venecuele na Wikipedii.
Marš u Karakasu povodom proslave dvestagodišnjice nezavisnosti. Dana 03.07.2011. Fotografisao: Camilo Delgado Castilla, pod Demotix copyright.
U svom postu, “El Bicentenario impropio” (Neumesna dvestogodišnjica) [es], Le Corvo Mecanique razmišlja o tome i naglašava istorijski značaj petog jula. On piše da je toga dana proglašena nezavisnost, “želja za otcepljenjem” koja mora biti duboko analizirana i neopterećena iracionalnim nacionalističkim porudžbinama:
La independencia de Venezuela, el comienzo del nacimiento de este país, fue un parto apresurado. Si se quiere, fue el primer gran movimiento esnobista de las élites de esta región. Ser una colonia era algo ya, en los 1800, demodé para las finas pretensiones y gustos románticos de las clases educadas (…) Pero así sucedieron las cosas, Venezuela se cortó el cordón umbilical. Nació a pesar de una gestación impropia, nació de las palabras, de los impulsos franceses, de las constituciones estadounidenses, de la ambición de un hijo de españoles, de la indiferencia indígena (…)La historia se encargaría de hacérnoslo cobrar…
Nezavisnost Venecuele bila je brzo rođena. Ako hoćete, to je bio prvi veliki snobovski pokret elite u regionu. Biti kolonija bilo je nešto što već u 19. veku nije bilo u skladu sa prefinjenim željama i romantičarskih naklonosti obrazovane klase (…) ali, tako su stvari počele, Venecuela je presekla pupčanu vrpcu. Bila je rođena uprkos neumesnoj šali, bila je rođena iz reči, francuskih impulsa, konstituisanja Sjedinjenih Država, ambicija španskog deteta, urođeničke ravnodušnosti (…) Istorija je mogla biti sigurna da ćemo je pratiti podržati…
Tekst nastavlja:
¿Qué es ser venezolano? He allí la pregunta más grande, la más difícil, la más importante ante este bicentenario. (…) Todavía somos un amasijo en plena formación, falta mucho para responder. Somos una suerte de Roma caída, que busca nuevos senderos y organizaciones culturales. Sin embargo, la claridad es menester cuando se describe lo que no somos. No podemos hallar identidad nacional en lo sincrético; no podemos enorgullecernos de ser una mezcla de razas y credos, por ejemplo. Tampoco podemos hallar identidad en lo que no hemos elegido, pues ni las “mujeres bellas”, ni los parajes hermosos, ni nuestros recursos naturales son un constructo de un esfuerzo nacional.
Šta znači biti Venecuelanin? To je veliko pitanje, veće i važnije od ove dvestagodišnjice. (…) Još uvek smo potpuno zbunjeni, još uvek nam mnogo toga nedostaje da bismo na to mogli da odgovorimo. Mi smo sudbina propalog Rima, koja traži nove puteve i kulturne organizacije. Ipak, potrebno je da budemo jasni kada opisijemo ono što nismo. Ne možemo pronaći nacionalni identitet u sinkretizmu; ne možemo biti ponosni na sebe zbog toga što imamo pomešane rase i veroispovesti, na primer. Niti možemo pronaći identitet u onome što nismo izabrali, kao ni u “lepim ženama”, pejzažima, niti u prirodnim resursima.
JDR, u svom blogu El Discurso del Oeste [es], ukazuje na katastrofu iz rata za nezavisnost, njene uzroke i aspekte koji su vrlo malo diskutovani:
Así, poco después del 5 de julio de 1811 asistimos al conocido holocausto en el cual dos porciones del mismo pueblo se despedazaron mutuamente defendiendo u hostilizando en contra de ideas, propuestas o nociones de las cuales no sabía un carajo: ni los “realistas” pobres habían visto nunca a ningún maldito rey y por lo tanto no tenían que profesarle ningún afecto, ni los “patriotas” pobres sabían qué cosa era eso de “patria”, “nación” ni “república”, como no fuera algo que le interesaba mucho al patrón y por lo tanto había que defenderlo o salir a buscarlo.
Pero los próceres de la independencia nunca serán llamados realistas; sólo los pobres insurrectos, los pobres manipulados, los pobres en rebelión, hemos merecido desde siempre las peores acusaciones e insultos. Historia patria no es historia del pueblo: esta es oscura y narrada en voz baja; la otra es celebrada y glorificada con pompa y escándalo.
I tako, ne dugo posle 5. jula 1811, prisustvujemo poznatom holokaustu u kome su se dva dela istog naroda međusobno pocepala u paramparčad braneći i boreći se za predloge i ideje o kojima ništa nisu znali: jadni “realisti” nikada nisu videli prokletog kralja i, dakle, nikada nisu pokazali ni trunku simpatije za njega, čak ni siromašni “patrioti” nisu znali šta je “patriotizam”, “nacija”, ili “republika” , jer to nije nešto što je interesovalo njihovog gospodara i, dakle, morali su da brane i istražuju to.
Ali nacionalni heroji naše nezavisnosti nikada neće biti nazvani tako; nego siromašni pobunjenici, jadni izmanipulisani ljudi, mi uvek zaslužujemo najgore optužbe i uvrede. Patriotska istorija nije istorija sela: ova je mračna i ispričana tiho, dok je druga proslavljena i glorifikovana sa formalnostima i ceremonijama.
U blogovima Venezuela en el Ojo del Huracán [es] i Se Habla Venezolano [es] nakon nekoliko nedelja ćutanja o dijagnozi tumora predsednika Hugo Cháveza se naširoko diskutovalo, kao i o panorami između proslave dvestagodišnjice nezavisnosti i problema sa kojima se zemlja suočava. Oba blogera dokazuju ideološku zavisnost Venecuele od Kube te proslava te je proslava nezavisnosti sumnjiva:
Para nosotros los ciudadanos venezolanos no hubo ni el más mínimo gesto de respeto por parte ni del Presidente, ni de las autoridades a quienes les compete informar al pueblo venezolano, cual era el estado de salud que lo mantenía silencioso y gobernando desde Cuba, situación que se mantiene después de casi tres semanas fuera del país.
Za nas, građane Venecuele, nije bilo čak ni najmanjeg znaka poštovanja, niti od predsednika niti od strane vlasti, u vezi sa informisanjem o stanju njegovog zdravlja i upravljanju sa Kube o čemu se ćutalo tri nedelje.
¿Qué independencia de qué están celebrando los Chavistas? ¿La subordinación a Cuba? ¿El desembarco de funcionarios militares cubanos por Puerto Cabello antes de ayer? . ¿La violación de las instituciones Venezolanas con la contratación de cubanos para los puestos claves?
Kakvu nezavisnost proslavljaju Čavezovi sledbenici? Podređenost Kubi? Sletanje kubanskih trupa u Puerto Cabello prekjuče? Ugrožavanje Venecuelanskih institucija sa unajmljenim kubancima na ključnim dužnostima?
Gabriel García, na svom blogu Si no Estoy ahí es que no Fui [es] sa humorom , ali bez zajedljivosti pominje ono što je tokom proslave za njega bilo važno:
Todo esto pasó en el Paseo Los Próceres (el Sam Bodromo venezolano) parecía carnaval con carrosas,corografias,papelillo y vendedores de cotufas por todos lados (pero quede mal! no dio tiempo para la samba y las garotas D:).Describieron todo lo que tenían los jugueticos (nada mas le falto decir que tipo de gasolina utilizan los tanques u.u), les soy sicero!? creo que estaban haciendo una exhibición para vender esos juegues (…)
Sve ovo što se dogodilo u Paseo Los Próceres (venecuelanski Sam Bodromo) ličilo je na karneval sa kočijama, koreografijom, flajerima, rizlama i štandovima sa kokicama na svakom koraku (ali, to je bilo loše! Nije bilo vremena za sambu i mlade devojke D:). Oni su opisali sve što su male igračke imale i samo su trebali da kažu koji tip goriva koriste, jesam li iskren?! Mislim da su pravili izložbu kako bi prodali te igračke (…)
U odgovoru na mnoge kritike, Carlos Sánchez [es] je istakao da je ovog petog jula napravljena značajna proslava i šansa za Venecuelane da se ujedine:
Aunque algunos venezolanos se sintieron excluidos de las celebraciones del Bicentenario de Venezuela hay que evaluar el porque quizás los prejuicios hicieron que ellos mismos se auto- excluyeran de las actividades.
El gobierno venezolano desarrolló desde el 2010 distintas actividades que con estrategias comunicacionales crearon expectativas en la población venezolana que celebraron hoy el dia de la Indenpendencia de Venezuela.
Leyendo en las redes sociales, algunos solo criticaron las actividades realizadas para el Bicentenario porque quizás se sentían excluidos o simplemente por ser “opositores” al gobierno actual y quizás sintieron que tenían que contrariar las celebraciones, pero esto a quien beneficia?
Sin duda alguna que a nadie beneficia, porque quizás se crean mayores resentimientos en los venezolanos; serian estrategias comunicacionales mal enfocadas que solo presentaban las celebraciones a un sector de la población que apoya al gobierno?
Počevši od 2010. vlada Venecuele je razvila različite aktivnosti uz strategiju komunikacije, koja je stvorila očekivanje venecuelanske populacije da se proslavi Dan nezavisnosti.
Čitajući na društvenim mrežama, neki samo kritikuju aktivnosti povodom dvestagodišnjice zato što su se možda osetili isključenima ili jednostavno zato što su “opozicija” sadašnjoj vladi i možda su smatrali da moraju biti protiv proslave, ali kome to donosi korist?
Bez ikakve sumnje, to ne koristi nikome zato što one izazivaju snažna osećanja ozlojeđenosti; zašto bi one bile fokusirani na strategije komunikacije ako priređuju proslavu samo za jedan deo populacije koja podržava vladu?
U principu, dvestagodišnjica je shvaćena kao bilans, morate da sagledate prošlost i događaje iz 1811 da biste razumeli rađanje Republike.
Na kraju, jedan aspekt ove diskusije privlači pažnju: prema tvitovima, video snimcima na Internetu i komentarima, učešće mlađih Venecuelana bio je element koji je najviše pokrenuo i pomirio različita mišljenja. U okviru kontroverzi i konfuzije u vezi sa identitetom, ako je ijedna stvar bila jasna, to je bila snaga i značaj ovih grupa i drugih izraza u venecuelanskom društvenom i kulturnom životu.
Dobar deo koncerta povodom proslave možete videti ovde.
