Panama: Sećanje na Raula Reisa
Dana 30. aprila 2011., iznenada je preminuo panamski sociolog i pisac Raúl Leis.
Posle njegove smrti, biografije i kritike su objavljene u novinama i na blogovima, naglašavajući njegova dostignuća, doprinose i posvećenost panamskom društvu. Tu su nalaze i reči emotivnog oproštaja i podsetnici njegovog nasleđa.
U novinama La Prensa, Daniel Domínguez [es] objašnjava zašto je Raúl Leis bio “kompletan” autor, i opisuje njegova dostignuća u više književnih žanrova.
Fotografija Raúla Leisa, objavljena uz dozvolu Raúla Leisa Arcea.
Književni blogovi Minitextos [es] i Directorio de Escritores Vivos de Panamá [es] ažurirali su njegovu biografiju, u kojoj čitaoci mogu pronaći i njegov intelektualni “put” i tako razumeti osećanja svih onih koji su upoznati sa njegovim radom.
Ali, i pored biografije i liste dostignuća, blogeri raspravljaju i o obeležju koje je on ostavio iza sebe.
Na blogu Internatural [es], Edilberto González Trejos opisuje kako je reagovao na ovu vest 1. maja:
me sorprende en Argentina, como un golpe bajo, como una mala pasada del hado, la noticia del fallecimiento de RAÚL LEIS.
Vest o smrti Raula Leisa iznenadila me je u Argentini, kao nizak udarac, kao trik sudbine.
González Trejos [es] pamti poslednji put kada ga je video, ističući njegov karakter i osećanja koja je njegova smrt ostavila za sobom:
Lúcido, de trato afable, comprometido y sensible ante el entorno en que le tocó vivir, fue referencia vital desde mis años de secundaria.
Con aquel vacío de la gente valiosa, necesaria que se nos va, no queda si no afrontar los compromisos de mi generación, nuestra generación, tomar la posta..
Lucidan, predusretljiv i osetljiv na okruženje u kojem je živeo, bio je od važnog značaja u mojim srednjoškolskim godinama.
Uz tu prazninu vrednih, potrebnih ljudi koji nas ostavljaju, ne postoji druga opcija nego da ispunimo obaveze moje generacije, naše generacije, i “preuzmemo palicu”.
Vesti su došle i do španskog novinara Franciscoa Gomeza Nadala u inostranstvu, koji je deportovan krajem februara ove godine i koji, u svom blogu elmalcontento [es], žali što nije mogao da bude u Panami:
Si me hubiera ido por propia voluntad de Panamá, hoy estaría en Panamá. Habría agarrado un vuelo el lunes, al saber de la estúpida muerte de un amigo, no para tratar de llegar a lo ya imposible, sino para estar cerca de los que quedamos vivos.
Da sam napustio Panamu svojom voljom, ja bih danas bio tamo. Došao bih avionom u ponedeljak, da čujem glupu smrt prijatelja, a ne da pokušam postići ono što sada nije moguće, ali da budem blizu onih koje je on ostavio za sobom.
Gómez Nadal je takođe pisao o njegovom nasleđu u članku za Otramerica [es], istakavši da:
Su actividad académica ha sido de una intensidad fecunda y su implicación en los organismos de la vida civil panameña permanente.
Njegova akademska aktivnost je bila plodno intenzivna i njegovo angažovanje u organizacijama panamskog civilnog života trajno.
Na blogu Panamanian Literature Today [es], Jose Luis Rodríguez Pitty deli bol rodbine i prijatelja, objavio je biografiju i linkove za dve kratke priče Raula Leisa.
Na blogu Medio Cerrado [es], Joao Q piše “Sećanje na život profesora Raula Leisa”. Autor deli svoje utiske o danu kada je imao priliku da razgovara sa Raulom Leisom. On govori o njegovoj sposobnosti da objasni komplikovane teme na jednostavan i duhovit način, čineći ih jednostavnim kao što je “2 i 2 jednako 4″ [es]. Joao govori o “profesorovom” savetu koji mu je jednom dao i,
que me he tomado muy en serio desde entonces: “Hay que dedicar tiempo a la familia y a la recreación. Muchos compañeros (as) han perdido la cordura y la salud emocional por dejar eso en segundo plano”.
koji sam od tada shvatio veoma ozbiljno: “Morate da posvetite vreme porodici i razonodi. Mnoge kolege su izgubile zdrav razum i emocionalno zdravlje kada su to odgurnuli u drugi plan.”
Kroz tekstove, biografije, postove i komentare koji su napisani o ovom intelektualcu, otkrivena su njegova dostignuća na književnom polju, kao što su, između ostalih, nagrade Ricardo Miro Panama [es] i Plural in Mexico. Zatim, njegove drame koje su bile izvođene i objavljivane, njegova profesionalna dostignuća, njegova uloga u organizaciji Panamsko civilno društvo i, iznad svega, njegov uticaj na one koji su ga poznavali lično, a koji imaju motivaciju da znanje pretvore u pozitivne aktivnosti.
U čast njegovog života, porodica Leisa Arcea nedavno je objavila web lokaciju [es] sa radovima Raula Leisa. Na njoj, njegov sin Raul Leis Arce objašnjava:
Esta página es una de las últimas voluntades de mi padre Raul Leis Romero. Un homenaje a su vida, su labor y su ejemplo. Esta página será construida con la mayoría de sus obras y con los aportes de todas aquellas personas que lo admiraron, respetaron y quisieron en todo el mundo. Muchas Gracias a todos.
Ova web lokacija je jedna od poslednjih želja mog oca Raula Leisa Romera. Priznanje za njegov život, rad i ugled. Ova stranica će se sastojati od njegovog rada i doprinosa svih onih koji su mu se divili, poštovali ga i voleli širom sveta. Hvala vam mnogo svima.
Na blogu Medio Cerrado [es], autor zaključuje:
Finalmente, hay que decirlo, aunque ahora pueda sonar un poco trillado: Raúl Leis no ha muerto, allí tenemos a la mano sus artículos de opinión, sus libros, sus obras teatrales, que harán inmortales sus ideas cada vez que las leamos, no está de más decir que en estos tiempos de injusticia aquellas letras no pueden quedar a merced de las polillas y el polvo.
Na kraju, moram reći, iako zvuči malo otrcano: Raul Leis nije umro, na dohvat ruke mi imamo njegove članke, knjige, njegove drame, koje će njegove ideje učiniti besmrtnim svaki put kad ih pročitate. Vredi reći da u ovim vremenima nepravde, te reči ne mogu biti ostavljene na milost moljcima i prašini.
