Mnogo pre isteka roka koji su postavili njegovi otmičari , kidnapovani italijanski aktivista Vitorio Arigoni je ubijen, očigledno obešen. Blogeri u Gazi i drugde su reagovali sa nevericom, besom i bolom.

Vittorio Arrigoni by Carlos Latuff (@CarlosLatuff)

Arigoni, aktivista Međunarodnog pokreta solidarnosti (ISM) u Gazi, planirao je da, zbog očeve bolesti, uskoro poseti Italiju [it].

Jared Malsin, koji je poznavao Arigonija, piše:

 Sreo sam Vitoria nekoliko puta kada sam prošle godine bio u Gazi. Najpre sam ga sreo kada sam pratio njega i još nekoliko aktivista prilikom posete palestinskim porodicama koje su stradale u seriji izraelskih vazdušnih napada u sred oblasti Gaze. Bio je krupan, bradat čovek, nosio je crnu odeću i imao je širok osmeh. Ceo put smo razgovarali o politici. Delili smo prvo sedište kombija dok smo putovali iz grada Gaze u Deir Al-Balu. Na unutrašnjem delu desne ruke imao je tatoo sa rečju „otpor“ (“mukuvama” na arapskom).

 Bio je čovek koji je živeo i umro izražavajući solidarnost sa Palestincima. Imao je veliko srce i bio je hrabar. Dva puta je učestvovao u sprečavanju blokade pomorskih putovanja u Gazu, Izraelci su ga tri puta hapsili zbog njegovog aktivizma.

 Bio je oličenje izvesnog duha evropskih antifašista iz 1930-tih,i 40-tih, koji je išao u borbu i poginuo kao partizani u Italiji i Španiji. “Ja sam iz partizanske porodice”, rekao je u jednom intervjuu. “Moj deda se borio i poginuo boreći se protiv okupacije, druge okupacije – naci-fašističke. Iz tog razloga, verovatno, u mom DNK, postoje geni koji me vode u borbu.”

 Njegovo ubistvo predstavlja sramotu i veliku tragediju.

 Mohamed Rabah Suliman je bio prijatelj sa Arigonijem:

 “Ween?” (arapska reč za „gde“) je bila prva stvar za koju me je Vitorio ikada pitao. Zatražio je moj telefon i poslao mi poruku preko FB pod naslovom, “ween”. Danas ja pitam njega isto

question: “ween?”

 Ne mogu da smislim nijedan razlog zbog koga bi“Palestinac” ubio nekoga kao što je Vitorio. Čovek koji je posvetio svoj život borbi protiv nepravde. Čovek koji se odrekao luksuza Rima i došao u jedan od najturbulentnijih regiona u svetu kako bi izložio strahote koje je Izrael počinio protiv Palestinaca. Čovek na čijoj je desnoj ruci bio veliki brilijantan tatoo: otpor. Heroj u čijim očima se očitavalo mnogo duboke ljubavi, vernosti, nade, žrtve, istine i hrabrosti. Vitorio je uradio za Palestince u Gazi i na Zapadnoj obali više nego oni koji su ga ubili.

 […] Vitorio je bio čovek koji je voleo Gazu, voleo je tlo Gaze, njeno more, i njeno nebo. Vitorio je očigledno voleo da radi dve stvari: da maše palestinskom zastavom, i da peva “Onadikum” (Zovem te!).  Vitorio je svesrdno pevao  “Onadikum” opet i opet. Prolio je svoju krv kao što je pevao. To je verovatno jedina reč koju je tako tečno mogao reći na arapskom.

 Sada se preselio u naša srca, postaćemo snažniji i suroviji u borbi protiv okupacije, poniženja i nepravde. Vitorio. Kakva inspiracija za sve nas. Ti si nas naučio da život nije vredan življenja za one koji nisu spremni da se bore protiv njegove nepravde, to je ono što životu daje smisao, to je ono što život čini lepim.  Sada, osnaženi „sećanjem“ na tebe, nastavićemo borbu zajedno.

Nazek Aburama ga se takođe seća i piše [ar]:

Lina iz Gaze piše:

 Vitorio Arigoni je bio veoma prepoznatljivo lice u Gazi. Lično ga nisam poznavala, ali sam saznala za njegovu hrabrost iz dokumenta “Ustreliti slona”. Vitorio je bio jedan od aktivista koji su ostali tokom operacije “Cast Lead”. On je bio jedan od glasova koji su govorili svetu o brutalnosti izraelske invazije.

Tuga i gnev preovlađuju povodom ubistva italijanskog aktiviste. Oni koji su preuzeli odgovornost za Vitorijevu otmicu i ubistvo nazivaju sebe Palestincima i muslimanima. Ali Islam pere ruke od tako brutalnog čina. Osim toga, međunarodni aktivisti koji posete Gazu su uvek osećali toplotu palestinskog gostoprimstva. To se nikada neće promeniti, jedina pretnja Palestincima i aktivistima je pretnja od izraelske okupacij

Vitorio Arigoni drži palestinsku zastavu (profil fotografija sa Fejsbuka)

Takođe u Gazi, Omar Ghraieb izveštava kako se vest o kidnapovanju i ubistvu proširila i stišala:

Vittorio je bio Italijan po rođenju ali njegova posvećenost Palestini i Gazi ga je učinila ne manje Palestincem od bilo kog drugog Palestinca, dolazio je u Gazu mnogo puta i jedno kratko vreme je ovde živeo. Mnogo puta je doveo svoj život u opasnost dok je radio kao volonter pri ISM (Međunarodni pokret solidarnosti) u Gazi, kada je, u prilog svim njegovim učešćima u protestima u tampon-zoni, pokušavao da zaštiti farmere i ribare.

Vitorio je mnogo značio Palestincima, stanovnicima Gaze i svojim prijateljima svuda. Njegov odlazak je ogroman gubitak za sve nas, neka počiva u miru.

Eva Bartlett je radila sa Arigonijem u Gazi:

Za Vika sam čula pre dolaska u Gazu. Vik je upravo bio povređen od strane IOF [Izraelske okupacione snage/Izraelske odbrambene snage] u napadu vodenim topom koji je slomio prozore ribarskog brodića koji je on pratio. Vik je imao povrede od slomljenog stakla. […] Na kratko je bio otet iz Gaze. IOF mornarica ga je zarobila kada su iz palestinskih voda kidnapovali 15 palestinskih ribara i troje aktivista koji su ih pratili, uključujući Vika, u novembru 2008. U vreme  otmice, bio je podvrgnut električnim šokovima sve dok nije pobegao otmičarima skočivši  u hladne vode Gaze.  

Vratio se ponovo u Gazu preko Slobodne Gaze, pre nego što je Izrel tamo započeo rat. Nastavio je da piše i izveštava iz opkoljenog, bombardovanog pojasa [Gaze]  

Ostani čovek, uvek je govorio.  I tako je glasio naslov njegove knjige o izraelskom masakru u Gazi u 2008. I 2009. Ostani čovek. […] Tokom izraelskog rata u Gazi, svi smo radili zajedno, vozeći se u ambulantnim kolima, dokumentujući o ogromnoj većini izmučenih i povređenih (preko 83%) civila. Vik je uvek telefonirao, italijanski mediji su preuzimali njegove izveštaje i štampali ih za javnost. […] Uvek je bio spreman da se našali sa nama, da nas posavetuje, da zapali „šišu“ sa mora…Pisao je istinu, govorio je istinu, ostao je čovek.

Drugi aktivista, Ken O’Kife, napravio je ovaj video sa press konferencije na kojoj je objavljena Arigonijeva smrt.

Džef Halper iz Izraelskog komiteta protiv uništavanja kuća  dobro poznavao Arigonija: 

Vik je zaista bio osoba veća od života. Bio je pun energije, pomešane radosti, drugarstva i nezadovoljstva zbog ograničenja kretanja brodova i pretvaranja Gaze u zatvor. Kada bi vas Iznenada podigao u vazduh, ili kada bi se porvao sa vama – Bio je krupan, snažan, zgodan čovek, temperamentan i nasmejan čak i u najtežim i najopasnijim situacijama– kao da vam govori: Yalla! Ovi brodovi izraelske mornarice koji pucaju u nas i palestinske ribare ne mogu nadjačati našu solidarnost,  i našu pravednu stvar! (Vik je bio ranjen u jednom od ovih sukoba). Privukao bi se iza vas i rekao: Okupacija će pasti baš kao ovo! (i onda bi se rvao sa vama na zemlji, smejuči se i igrajući se sa vama).
Vik, koji je kao i ja, dobio  palestinsko državljanstvo i pasoš kada smo “probili” opsadu i uplovili u luku Gaze u avgustu 2008., bio je primer mirotvorca. […] Vik je radio na Zapadnoj obali i u Gazi, i bio je uhapšen tri puta pre nego što ga je Izrael proterao. Ali njegov mirotvorački rad nije imao  formu “usamljenog” aktivizma. On je bio majstor komunikacije– fizičke, verbalne, pisane (njegov blog, Guerrilla Radio, bio je jedan od najpopularnijih u Italiji) – i lako je preplitao lična iskustva, reportaže i analize. 

Vik je bio ono što zovemo „svedokom“: neko ko  se stavlja na stranu potlačenih i deli sa njima njihove triumfe, tragedije, patnj i nade.  Osim toga on je bio neko ko je kroz svoje akcije pokušao da utiče na istinsku promenu. […] Nedostajaćeš mi, čoveče. Svaki put kada osetim umor i kada sam obeshrabren, osetiću da me podižeš , sa tvojim velikim osmehom i grohotnim smehom, preteći da ćeš me baciti u vodu ako se ikada budem ustručavao da uđem u borbu.  Bio si i ostao zemaljska sila u borbi protiv nepravde.

Saradnik Global Voicesa, Asteris Masouras, skupio je tvitove o ovoj vesti  na Storify koje možete pronaći  ovde.

Tokom rata u Gazi 2008/2009. Global Voices je intenzivno prevodio i citirao blog postove Vitoria Arigonija. Da bi ste ih čitali, kliknite ovde.