U čitavoj Dominikanskoj Republici se od novembra vodi rasprava o pitanju nivoa i kvaliteta obrazovanja u zemlji, sa posebnim naglaskom na podatak koji sadrži Opšti zakon obrazovanja i koji se odnosi na iznos koji treba godišnje da se uloži u ovaj sektor. Shodno tome, Zakon 66-97, u svom članu 197, ustavnovljuje da godišnji javni trošak na obrazovanje treba da dostigne najmanje 4% Bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali je u praksi ovaj trošak nekoliko puta bio manji od 2%.

Pošto je slučaj da Dominikanska Republika skoro uvek zauzima poslednja mesta u istraživanjima u vezi sa kvalitetom obrazovanja u Latinskoj Americi, jedna neprofitna organizacija pod nazivom Koalicija za dostojanstveno obrazovanje je u fokus stavila investiciju. Kao posledica toga, prvih dana novembra je bilo raznih manifestacija u različitim delovima zemlje, učinivši glavni grad Santo Domingo, gde se nalaze Predsedništvo i Parlament, najbitnijim mestom dešavanja.

Rasprava, koja je zauzela prva mesta u novinama, televiziji i na radiju, nije prošla neprimećena i na Vebu 2.0, gde se izražava podrška za 4% BDP na blogovima i društvenim mrežama, naročito na Fejsbuku i Tviteru. Čak su i Dominikanci koji žive u Njujorku i Madridu iskazali svoju podršku pokretu uz obrazloženje da je kvalitetno obrazovanje osnova za razvoj i napredak u zemlji. Na blogu Ponte Nistido iznosi se kratak osvrt na proteste u Madridu:

El movimiento dominicano del 4% llego a las tierras madrileñas donde dominicanos tambien exigieron al gobierno el 4% a la educacion, lo hicieron frente a la Embajada Dominicana en Madrid.

Pokret koji zahteva 4% od BDP za obrazovanje zapravo je još u novembru započeo sa delanjem, jer je u septembru internetom počeo da kruži snimak koji je predstavio realno stanje obrazovanja u Dominikanskoj Republici, i gde su se upoređivale investicije i dominikanski rezultati sa situacijom u ostalim zemljama. Snimak, koji je dospeo i na televiziju, takođe je predstavljao i vezu između oskudnog obrazovanja i visokog nivoa delikvencije i siromaštva. Već je krajem oktobra pokret počeo da jača, da bi do kraja novembra bilo obilje kapa, suncobrana i nalepnica koje aludiraju na 4%.

Žuta boja se pretvorila u simbol kampanje, tako da su se tokom decembra organizovali brojni „žuti ponedeljci”, protesti održani pred Parlamentom i nekim drugim strateškim mestima zahtevajući izvršenje onoga što Zakon kaže po pitanju obrazovanja. „Žuti ponedeljci“ su počeli 6. decembra. Druge nedelje decembra su se predstavnici poslaničkih grupa okupili zarad odobrenja predloženog budžet za 2011., ali kao i ranije BDP za obrazovanje je mnogo manji od 4%, a to nije izuzetak. Pri kraju sastanka, na kome su poslanici opozicije otvoreno iskazali svoju podršku kampanji za 4%, predlog nije usvojen već je poslat specijalnoj komisiji da se prouči da li je budžet saglasan sa Zakonom.

Druga nedelja decembra je takođe bila puna događaja na ovom polju. Otkada se saznalo za šta se izdvaja budžet u 2011., Vlada neprekidno govori kako ne može da ispuni tu obavezu od 4% jer nema dovoljno sredstava. Ipak, i zbog izvršenog pritiska, predsednik Republike se sastao sa Koalicijom za dostojanstveno obrazovanje i ostalim predstavnicima društvenih i obrazovnih sektora kako bi raspravljali o ovoj temi. Na kraju sastanka predsednik je pristao na podizanje sredstava za obrazovanje na 10 hiljada miliona pesosa, što ukupno čini 2.75% BDP. Takođe je predložio postepeno povećanje tokom godina. Međutim, predlozi su naišli na odbijanje od strane grupa koje zahtevaju 4%.
Mišljenja su podeljena kada je u pitanju kampanja koja zahteva 4%. Iako je većina složna, ipak ima onih koji misle da iza svega stoje opozicione političke stranke, dok se neki analitičari slažu sa predsednikom kada kaže da u obrazovanju novac nije sve, i da ima puno dokaza za to. Pominjao se i PISA izveštaj i situacija u Velikoj Britaniji, gde se ulaganje u obrazovanje znatno povećalo ali se učinak toga nalazi na najnižim stupnjevima u Evropi. Neki drugi, kao što je Hose Ernesto Devares (sin), na blogu Aiekeaprende, smatraju da je predsednik po pitanju ovoga u pravu, ali ipak osuđuju trenutno stanje obrazovanja u zemlji:

Sin embargo, en algo sí estoy de acuerdo con el Dr. Fernández: a la hora de encarar la problemática de nuestro sistema educativo, el dinero no lo es todo. Barnizar con fondos la actual situación sin previamente definir una estrategia a seguir sería un error monumental. Sería como buscar extinguir un incendio utilizando el personal, los equipos, el camión, y los agentes incorrectos. La situación se agrava si no disponemos de un plan definido. Esto solo me suena a un potencial despilfarro de dinero…