Egipat: Da li Egipćani imaju urođenu averziju prema ženama?
Da li Egipćani imaju urođenu averziju prema ženama? Zeinobia je veoma nezadovoljna ovim novim socijalnim trendom, Mohali se pita kuda idemo sa segregacijom, Diptychal se pita zašto oni žele da ih ućutkaju, a Eman Hašim moli majke da vole svoje ćerke!
Zeinobia počinje svoj post pričom o tome kako je Ehab Salah, TV voditelj, ubio svoju ženu:
Spiker Ehab Salah je ubio svoju ženu Magdu u njihovoj kući oko 4 sata ujutru, nakon velike svađe koju su čuli susedi. Salah je ubio svoju ženu sa jednim hicem iz pištolja koji je nasledio od svog pokojnog oca, policijskog generala.
Postojale su glasine o detaljima ubistva:
Velika svađa, finansijski problemi, žena je ošamarila supruga i potom je muž uzeo pištolj, a zatim jedan prasak koji je okončao kako život njegove supruge, tako i njegov. Svaki veb sajt je izmislio određene pikantne detalje kako bi se stvorila uobičajena atrakcija tabloida koji su dostigli nivo razmatranja njihovog seksualnog života!
Zeinobia navodi da je:
šokirana i tužna zbog količine seksizma u komentarima o ubistvu na svim veb sajtovima. Čudno je saznati da većina ljudi hvale postupak Ehaba Salaha, koji je ubistvo njegove supruge, jer se usudila da ga ošamari nakon što ga je podsetila da je ona ta koja je plaćala sve troškove u poslednja tri meseca!
Iznenada je Salah postao simbol muškosti uprkos tome što se njegovo delo kosi sa zakonom, normama, tradicijom i religijom, postao je čovek koji se usprotivio ženi koja je radila i pobunila se protiv njega, uprkos činjenici da je uzimao drogu u vreme ubistva što je tužilaštvo i dokazalo “uzeo je marihuanu pre nego što je počinio krivično delo“ i bez obzira na to što je njegova supruga sumnjala da je imao ljubavnu vezu sa drugom ženom, što je dovelo do toga da ona izgubi razum i strpljenje kada se vratio kasno te krvave noći.
Komentari na ovim sajtovima pokazuju ogroman seksizam protiv žena u Egiptu, kao da su kćerke zla, a ne Eve, robovi koji treba da se vrate u svoje kuće jer su se pobunili protiv svojih gospodara, nakon odlaska na posao!!! Čudno, žene su još od vremena faraona uvek radile sa muškarcima u Egiptu, u poljima na obalama Nila!!
Čovek je ubio svoju ženu zbog svađe koja može bilo gde da se desi, mogao je da uzvrati šamar ili jednostavno zatraži razvod i tako kupi svoje dostojanstvo i slobodu, ali on ju je ubio, ubistvo zbog kojeg bi trebalo da bude pogubljen u skladu sa šerijatskim zakonima za Boga miloga!!??
Ja se samo pitam gde je izgubljeno dostojanstvo tih muškaraca kada ih režim šamara svakodnevno i krade njihovu slobodu, njihov novac i zemlju!!??
Mohaly je video taksi “samo za žene” na ulici i nije mogao a da se ne zapita:
Zašto svi znaci ukazuju na to da srljamo u podelu društva između muškaraca i žena. Automobili za žene u metrou, ženski redovi, ženski sati za pojedine usluge, restorani samo za žene (poput jednog [slavne glumice] Hanan Turk), a u poslednje vreme taksi samo za žene (pogledajte). Pitam se šta će još biti samo za žene!
Ja nisam protiv žena koje imaju svoju privatnost iz ovog ili onog razloga, ali bojim se da ćemo se jednog dana – a posebno sa lažnim verskim i Vahabi talasima koji osvajaju naše društvo – probuditi i otkriti da je Kairo novi Rijad!
Diptychal priča kako su BUSSY – egipatski Vaginini monolozi – prisiljeni na tišinu:
Prema sopstvenim rečima BuSSY govore o osnaživanju, o podizanju svesti o ženskim pravima i, (po mom mišljenju ono što je najvažnije) davanje glasa onima koji se nikada ne čuju.
Čitao sam danas na blogu ArabLit da je najnovije izvođenje predstave primorano na kombinaciju cenzure od strane publike i samocenzuru. Tokom prve noći izvođenja, ove godine u Opera House, publika je otišla. Publika je kritikovala žene koje su govorile o osetljivim temama, poput zlostavljanja dece i skidanja vela.
Sve ovo me je nateralo na razmišljanje. Zašto je ta publika uopšte bila tamo? Zašto bi neko ko je toliko protivan samoizražavanju prisustvovao predstavi koja je poznata po tome. Da li su otišli tamo, sve sa namerom da se čuje njihov glas, izražavajući svoje nezadovoljstvo? I zar nemaju pravo da se njihov glas čuje kao što to rade žene BuSSy-a? Nisam tako siguran.
Mogao bih dobiti mnogo oštrih kritika za narednu potpunu generalizaciju, ali tako se osećam. Mi, kao egipatski narod, smo savršeno srećni kada zakopamo glave u pesak i ignorišemo naše probleme. Niko u Egiptu nema AIDS. Homoseksualnost ne postoji. Svi se ovde boje Boga. Nijedan od njih ne bi odjednom otvorio vatru na autobus pun ljudi “bez očiglednog razloga”. Sve je u redu..
Dakle, predstava poput BuSSy je obavezna da se kritikuje, jer baca svetlo na neke stvari koje bi mi radije čuvali u tajnosti.
I tuzniji deo je to što su oni prisiljeni na samocenzuru. Primorani su da razmisle dva puta pre nego što podignu svoj glas iznad gomile. I to pobeđuje cilj.
A ipak, to je status kvo u ovoj zemlji.
Na kraju, “Ja vas molim! Molim vas volite svoje ćerke “, uporno je molio Eman Hašim:
لو مش ناوية تصاحبيها و تخليها متأكدة انها ممكن تترمى فى حضنك مهما حصل, بلاش
لو مش ناوية تربيها عندها ثقة فى نفسها بدل ما تمشى فى الدنيا تدور على نظرة رضا, بلاش
لو مش ناوية تحبيها و تأكدى لها ده بدل ما تعيش عمرها اسيرة اى محاولة انها تتحب, بلاش
لو مش ناوية توفرى لها الامان الداخلى و الاطمئنان … بجد, بجد بلاش
لو ناوية تكبريها على انها وحشة و لا تخينة ولا غبية عشان تتشاط بين الرجلين بعد كده , يبقى بلاش
الخوف و انعدام الامان و الثقة فى النفس و الناس و الدنيا مش بيروحوا مع الوقت. بيكبروا و ياخدوا اشكال مختلفة. و كل ما هاتكبر, كل ماهايكبروا معاها.
يا اما هاتستسلم لهم … و تبقى انتى جيبتى للدنيا كائن مهزوم مهموم حزين ميت
يا اما هاتغضب لحد مالغضب يبقى منفذها و ملاذها, و برضه هاتعيش كائن ميت
Ako ne možete, ne pokušavajte, ili ako ne znate kako da volite svoje kćeri,onda molim vas ne donosite još jedno nevoljeno stvorenje na ovaj svet.
Ako ne možete da budete njen najbolji prijatelj bez obzira na sve, onda je nemojte imati.
Ako joj ne možete uliti samopuzdanje umesto da je pretvorite u patetičnu osobu koja će zadovoljavati ljude, onda je nemojte imati.
Ako joj ne možete pružiti ljubav umesto da žudi za ljubavlju svog života, onda je nemojte imati.
Ako ne možete da joj pokažete put do unutrašnje sigurnosti, onda molim vas… molim vas nemojte je imati.
Ako ćete je odgajati u uverenju da je ružna, debela ili glupa, pretvorićete je u nesrećnu osobu koju je lako poraziti; molim vas nemojte je imati.
U drugom postu, Eman Hašim pogađa pravo u centar kad je u pitanju averzija:
Gde bi devojka, koja je bila žrtva ženskog genitalnog sakaćenja, izložena nasilju u porodici i primorana da se prikriva, razvila osećaj ponosa i dostojanstva? Kako bi to uticalo na njenu sliku o sebi? Kako će reći “Ne” seksualnom uznemiravanju? Kako će biti u stanju da prepozna dobro od lošeg? Kako će imati hrabrosti da ustane za svoja prava?
