Emisija o Jovanu Krstitelju na bugarskoj televiziji

Bugarski dnevni listovi i televizijske stanice objavili su 1. avgusta vest [BG] da su pronađeni ostaci Jovana Krstitelja u blizini bugarskog primorskog grada Sozopola. Očekivano, ovo otkriće arheologa Kazimira Popkonstantinova [EN] izazvalo je žustru raspravu u bugarskoj zajednici.

Nekoliko dana nakon otkrića i objave da to zaista jesu svečeve mošti, mnogi su izrazili svoje mišljenje da je sve zapravo laž. Božidar Dimitrov, ministar bez portfelja i, doskora, upravnik Nacionalnog istorijskog muzeja u Sofiji, ustao je u odbranu otkrića. Ipak, reči kojima se obratio bugarskoj javnosti izazvale su prilično oštru reakciju. On je bugarski narod nazvao “sjebanim” zbog odbijanja da poveruje da se zaista radi o moštima Jovana Krstitelja. Lideri opozicije reagovali su na ove grube reči traženjem Dimitrovljeve ostavke. Predstavnici socijalističke omladine Bugarske kreirali su sajt kako bi ljudi mogli da protestuju preko Interneta i sami postave svoje zahteve za smenu Dimitrova – azprotestiram.com.

Bugarske blogove karakteriše mnoštvo različitih mišljenja o ovoj situaciji, ali pretežno osuđuju ministrove reči.

Boiana MG piše [BG]:

Krajem jula ove godine, drevni grad Sozopol postao je mesto jedinstvenog otkrića velike istorijske vrednosti. Na obližnjem ostrvu Sv. Ivan, tim arheologa, na čelu sa profesorom Kazimirom Popkonstantinovim, otkrio je mošti Sv. Jovana Krstitelja! Nakon iskopavanja na ostrvu, pronađeni su zub, delovi ruke i vilice unutar autentičnog relikvijara, zapečaćenog crvenim malterom. Mošti sveca nađene su unutar oltara starog manastirskog kompleksa koji je postojao 12 vekova i koji su monasi napustili 1620. godine. Mejnstrim mediji poput CNN-a i National Geographic-a trenutno rade na tome da snime film o ovom otkriću.

Rumi Borisova piše [BG]:

Već nekoliko dana Internet forumi preplavljeni su komentarima na izjavu ministra bez portfelja Božidara Dimitrova, koji je odgovoran za Bugare u dijaspori, kao i Kancelariju za verska pitanja u Savetu Ministara. Prilikom obraćanja narodu Bugarske, dotični ministar upotrebio je izvesni epitet koji ne treba ponavljati. Ovo se desilo tokom razgovora sa novinarem, u kojem je ministar, koji sebe predstavlja kao istoričara i čak poseduje fakultetsku diplomu iz ove oblasti, objašnjavao nešto o fragmentima moštiju Sv. Jovana Krstitelja, nađenim u iskopinama ranohrišćanskog hrama.

Blog Neverojatno objavio je sledeće mišljenje [BG]:

Čudesne stvari počele su da se dešavaju u našoj zemlji nakon arheološkog otkrića drevnih moštiju Sv. Jovana Krstitelja. Hiljade ljudi prestalo je da uplaćuje takse za zdravstveno osiguranje i broj neosiguranih narastao je do impresivnih 1,7 miliona. Nevernici su ponovo počeli da veruju u moći svetaca i odlučili da je veća šansa da se preživi pomoću molitve pred gomilom starih kostiju nego da se sopstvena sudbina stavlja u ruke bugarskih naučnika ili doktora. Bugarski narod shvatio je da vera u božansko ne zahteva finansijske žrtve, samo molitve, dok se vera u političare kupuje taksama u zamenu za brojna i, uglavnom prazna obećanja.

Zanimljivo i veoma kritički nastrojeno mišljenje pojavilo se na blogu Blogmasa [BG]:

Ako već na ovaj način posmatramo stvari onda nije pogrešno reći da je gospodin ministar jedan „sjebani“ ministar.  Na njega se sručila olujna kiša besa nakon te pogrešno rastumačene poruke. Naravno, „sjebani narod“ teško da može da razume tako pozitivnu poruku koja mu se servira . Kao što je već objašnjeno, dotični „sjebani ministar“ uradio je sve što je u njegovoj moći da svoj „sjebani“ narod učini malčice ponosnijim načinivši ga ponosnim vlasnikom „delova“ Sv. Jovana Krstitelja, čime je produžio turističku sezonu na Crnom moru.

Dimiter Atanassov objavljuje drugačije mišljenje na svom blogu [BG]:

Svedoci smo još jednog vrućeg leta bugarske arheologije! – To bi bio preovlađujući ton neukusnog, napornog novinarskog klišea, sastavljenog u cilju jeftinog senzacionalizma. Napokon, skupa iznenađenja su buržoaska roba koju ne može svako da priušti. Pitanje toga da li novootkrivene mošti pripadaju Sv. Jovanu Krstiteljau ili nekom nepoznatom Jovanu koji je živeo na istočnoj obali Crnog mora, nedoumica je za koju skeptik, sa svim svojim poštovanjem tradicionalnih vrednosti, ne pokazuje neko posebno interesovanje. Za takvu osobu prihvatanje ili odbijanje svete tajne od malog je značaja jer mu je svejedno strana – što je izbor ništa manje legitiman ili častan od izbora vernika. Zbog toga su jedini koji su zaista „u igri“ oko posmrtnih ostataka ovog svetog čoveka, vernici. Oni koji svoje svetovne živote ne poveravaju poltičarima, već crkvi.